Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



INSPEKTORAT ZA RAD: Zaposleni ima pravo na odmor od najmanje 20 radnih dana nakon šest meseci neprekidnog rada, Ako ga koristi u delovima, prvi deo mora da traje najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, kazne za poslodavce i do 600.000 dinara


- Zaposleni ima pravo na odmor od najmanje 20 radnih dana nakon šest meseci neprekidnog rada. Ako ga koristi u delovima, prvi deo mora da traje najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine - objašnjava Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad i dodaje da se vreme „raspusta“ određuje u dogovoru sa poslodavcem, s tim da šef ima završnu reč.

U Inspektoratu kažu da se u praksi događa da poslodavci krše zakon iako u kontrolama često pokazuju ispravne papire. Ipak, dešava se da rešenja ne napišu na vreme, da ne raspoređuju pravilno korišćenje godišnjeg, ali i da „zakinu“ koji dan iako na rešenju piše drugačije. Zato ih je, dodaju u Inspektoratu, teško „uhvatiti na delu“, a kada im to pođe za rukom, propisane kazne se penju i do 600.000 dinara.

Istraživanje Unije poslodavaca Srbije je pokazalo da u regionu Srbi najčešće odsustvuju sa posla. Prema uporednoj statistici sa Hrvatskom, Bugarskom, Rumunijom, Makedonijom i Slovenijom zaposleni u našoj zemlji imaju najviše iskorištenih slobodnih dana (za 32 odsto više od ostalih) i bolovanja (za 12,3 odsto više).

U sindikatima, međutim, primećuju da najveći problem oko korišćenja godišnjih odmora imaju oni koji rade u neformalnoj ekonomiji. Zoran Ristić iz Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“ dodaje i da je mnogo primera u kojima stalno zaposleni prihvataju nepovoljnije uslove u strahu da će dobiti otkaz. Prema njegovim rečima takve se zloupotrebe retko primećuju u javnom sektoru, ali su veoma česte u privatnom.

I u Uniji poslodavaca Srbije kažu da se godišnji odmori koriste u srednjim i velikim preduzećima jer su u njima češće inspekcijske kontrole, a svaka četvrta velika firma osim godišnjeg daje i od dva do pet dodatnih slobodnih dana kao nagradu za dobre rezultate. S druge strane, u mikropreduzećima, gde je najviše deset radnih mesta, poslodavci češće uskraćuju slobodne dane.

- U privredi je zaposleno 1.198.156 radnika i njihovi prosečani odmori traju 24,7 dana. Najduže godišnje imaju u javnom sektoru gde radi 535.646 i to posebno u javnim preduzećima gde odmor može da traje i 32 radna dana - kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

Ubedljivi rekorderi su prosvetari. Njima godišnji, zbog raznih raspusta, mogu da potraju i do 50 radnih dana.

Izvor:

<<< Nazad na ostale vesti