Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



NEMOGUĆE PREDVIDETI KAKO ĆE TEHNIČKI BITI IZVEDENO VRAĆANJE ŠEST STOTINA SUDIJA U SUDOVE


  • Odluke Ustavnog suda kojima su usvojene žalbe neizabranih sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca upućene su stranama u postupku, potvrđeno je u tom sudu.

 

  • To znači da su odluke s obrazloženjem upućene Visokom savetu sudstva (VSS) i Državnom veću tužilaca (DVT), kao i svim neizabranim sudijama i tužiocima, čije je žalbe sud usvojio.

 

  • Sud je naložio VSS i DVT da u roku od 60 dana od prijema odluke Ustavnog suda, neizabrane sudije, odnosno tužioce vrate na posao.

Nemoguće je predvideti kako će tehnički biti izvedeno vraćanje šest stotina sudija u sudove, jer najpre nije jasno kako će Visoki savet sudstva da odlučuje s obzirom na raskol između članova tog tela i dolazak dva nova člana po položaju, a to su novi ministar pravde i novi predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe.

Snežana Malović i Boško Ristić nisu članovi VSS-a već dva meseca, od kada su pred parlamentom položili zakletvu kao narodni poslanici. Na čelu VSS-a je, po funkciji, predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović.

Do sada su tri izborna člana VSS-a iz redova sudija javno ispoljila neslaganje sa zvaničnim odlukama tog tela. Poslednja je to učinila sudija Mirjana Ivić, pre deset dana, kada je demantovala saopštenje iz VSS-a povodom prve odluke Ustavnog suda Srbije o vraćanju više od 120 sudija. Rekla je da na sajtu VSS-a nije smelo da se nađe saopštenje u kome se navodi da je „Ustavni sud preuzeo nadležnost VSS-a da bira sudije”.

Da postoji razmimoilaženje među članovima VSS-a govori i činjenica da je demanti zamenice predsednice Mirjane Ivić demantovala predsednica Nata Mesarović. Protiv saopštenja bio je, prema našim informacijama, i najnoviji član VSS-a Miroljub Tomić, izabran na mesto sudije Milimira Lukića, koji je u novembru prošle godine podneo ostavku.

Ostali izborni članovi VSS-a, sudije Sonja Vidanović, Branka Bančević, Aleksandar Stoiljkovski i naknadno izabrani Miroljub Tomić nisu do sada javno istupali. U javnost je „isplivalo” samo to da je sudija Vidanović tražila svoje izuzeće u odlučivanju o Dragani Boljević, predsednici Društva sudija Srbije, „zbog toga što su prijateljice”.

Predstavnik advokature u VSS je Dejan Ćirić, koji je bio i član prvog saziva ovog tela, koji je sproveo opšti izbor sudija, a upravo njegovim glasom je krajem prošle godine nelegitimno „obezbeđen” kvorum za donošenje odluka, ali je takav rad stopiran posle upozorenja Evropske komisije i zaštitnika građana.

Predstavnik profesure u VSS je Predrag Dimitrijević, dekan Pravnog fakulteta u Nišu, o kome je iz Agencije za borbu protiv korupcije navedeno da se nalazi u sukobu interesa između dve funkcije.

VSS je odbijao prigovore neizabranih sudija na osnovu procenta ukinutih presuda, a sada je sto odsto odluka VSS ukinuto.

U pravosudnim krugovima pominje se čak i mogućnost kolektivne ostavke izbornih članova Visokog saveta sudstva. Međutim, VSS mora najpre da donese novi dokument koji se zove „odluka o broju sudija u sudovima”, zatim da rasporedi sudije i pokrene postupak za razrešenje onih za koje smatra da se nikako ne mogu vratiti na sudijsku dužnost.

Treba napomenuti da se neće svih 600 sudija zaista vratiti u sudnice. Mnogi od njih su, čekajući odluke VSS-a, otvorili advokatske kancelarije i može se očekivati da jedan broj njih neće želeti da se vrati u pravosuđe. Takođe, mnogi od bivših neizabranih sudija u međuvremenu je ispunilo uslov za penziju, pa im zbog toga mora prestati sudijska dužnost. Biće i pojedinaca čija će se nestručnost, nesposobnost ili nedostojnost utvrđivati u redovnom zakonskom postupku za razrešenje.

Sve je to ogroman posao za sadašnji VSS, koji nije uspeo da izdrži ni pola godine u stalnom sastavu i kome je postupak preispitivanja odluka iz opšteg izbora sudija bio očigledno toliko komplikovan da je trajao 11 i po meseci i na kraju bio poništen odlukom Ustavnog suda Srbije.

Ne treba zaboraviti da je VSS odavno trebalo da predloži Narodnoj skupštini kandidate za predsednike sudova, a to još nije učinio. Nijedan sud u Srbiji, osim Vrhovnog kasacionog, nema predsednika, već samo „vršioca funkcije predsednika suda” i to traje od 1. januara 2010. godine, kada je uspostavljena nova mreža sudova.

Da mreža sudova mora biti revidirana, ukazivala je još prošle godine Nata Mesarović. Tada je i najavila da će Ministarstvu pravde podneti inicijativu za reviziju mreže sudova, ali na tom planu do sada ništa nije promenjeno. Iz manjih mesta, u kojima su ukinuti sudovi, građani putuju kilometrima do sudova u većim mestima, dok neke sudske jedinice nisu opravdale svoje postojanje. Mnoge sudije rade van mesta stanovanja, pa se iz budžeta plaćaju troškovi njihovog stanovanja, naknade za odvojeni život od porodice i putni troškovi.

Izvor: Aleksandra Petrović, b92

<<< Nazad na ostale vesti