IZMENE ZAKONA O RADU: Usaglašavanje oko minimalne zarade i primanja za vreme korišćenja godišnjeg odmora
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da poslodavci ne odustaju od zahteva da se za obračun odmora koristi osnovna a ne prosečna plata. On navodi da poslednja sednica Socijalno-ekonomskog saveta nije manje-više ništa promenila u dosadašnjim pregovorima o izmenama Zakona o radu.
Atanacković kaže da poslodavci u pregovorima sa sindikatima o novom Zakonu o radu neće odustati od toga da se pri obračunu godišnjih odmora, bolovanja, plaćenih odsustava i otpremnina koristi institut osnovne umesto institut prosečne zarade.
"Principijelno to je naš stav iz razloga što poslodavac treba da plaća rad a ne onaj period kad radnik ne radi. Kod toga ne menjamo stav, a to su inače stavovi koje smo dobili od Međunarodne organizacije rada i od međunarodnih poslodavačkih organizacije. Tako je i u drugim zemljama", tvrdi Atanacković.
Šta će na kraju biti stav sindikata, poslodavaca i Ministarstva finansija odnosno privrede znaćemo do sledećeg sastanka SES koji je biti podržan, pretpostavljam, za desetak dana, navodi Atanacković.
Sa druge strane, Zoran Mihajlović, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije je razumeo da je Socijalno-ekonomski savet u subotu zaključio da će se pregovori u radnoj grupi o izmenama Zakona o radu voditi oko pet ranije dogovorenih instituta u koje, po mišljenju sindikata, ne spada osnovna zarada kao instrument obračuna godišnjih odmora, bolovanja, otpremnina...
"O tome uopšte nismo pregovarali. Taj institut nam nije pominjan pre tri meseca. Znači: o tome se ne pregovara", kategoričan je Mihajlović.
Sem toga, sindikat smatra da će najviše teškoća biti oko usaglašavanja minimalne zarade, odnosno oko parametara za formiranje minimalne zarade.
Sindikat je, kaže Mihajlović, prihvatio da se minimalna zarada utvrđuje jednom godišnje, ali da ne sme pasti ispod 70 odsto potrošačke korpe. Ministarstvo finansija, međutim, smatra da bi jednom utvrđena minimalna zarada trebalo cele godine da ostane fiksirana na istom nivou bez obzira na njen odnos prema potrošačkoj korpi.
"Minimalna zarada treba da pokriva minimalne egzistencijalne potrebe četvoročlane porodice, tako smatra sindikat", kaže Mihajlović i dodaje da poslodavci i Ministarstvo finansija sa tim nisu saglasni.