Email Print

PITANJA U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O POSEBNIM USLOVIMA ZA UPIS PRAVA SVOJINE NA OBJEKTIMA IZGRAĐENIM BEZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE


1. Da li Služba treba od organa uprave nadležnog za poslove legalizacije da preuzme sve podnete zahteve za legalizaciju ili zahteve koji sadrže dokumentaciju propisanu članom 13. stav 1. Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenih bez građevinske dozvole i čl. 16. i 17. Pravilnika o uslovima, načinu i postupku za sticanje prava svojine na zemljištu?

Odredbom člana 17. Pravilnika o uslovima, načinu i postupku za sticanje prava svojine na zemljištu i objektima (dalje: Pravilnik), na koje se primenjuje Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenih bez građevinske dozvole (dalje: Zakon), propisano je da organ uprave nadležan za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata dostavlja nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti kopiju zahteva za legalizaciju objekta i kopiju dokumentacije koja je propisana Zakonom i Pravilnikom, ako je ta dokumentacija podneta uz zahtev za legalizaciju objekta. Što znači da Služba ne može da traži da joj organ za legalizaciju dostavi sva nophodna dokumenta, već samo ona koja su podneta uz zahtev. Međutim, organ nadležan za legalizaciju dužan je da vodi računa o tome da dostavlja zahteve samo za objekte određene namene i površine, koji mogu biti predmet upisa prava svojine po ovom Zakonu.

2. Da li može da se otuđi objekat koji je upisan u katastar nepokretnosti u skladu sa Zakonom i Pravilnikom?

Objekti koji su predmet ovog Zakona mogu se otuđiti samo pod uslovom da je plaćena naknada za uređenje građevinskog zemljišta. Odredbom člana 11. Zakona propisano je da se ugovor kojim se otuđuje objekat može sudski overiti samo ako postoji potvrda jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je objekat sagrađen da je plaćena naknada za uređenje građevinskog zemljišta.

3. Kako upisati zabeležbu u G listu, ako je objekat izgrađen i upisan na dve katastarske parcele kao zemljište pod zgradom-objektom i zemljište pod delom zgrade, a imalac prava svojine, odnosno prava korišćenja na predmetnim katastarskim parcelama nije isto lice?

Objekat koji je izgrađen na dve ili više parcela upisuje se u katastar nepokretnosti na način kako je i do sada upisivan u postupku održavanja katastra nepokretnosti, u skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru. Zabeležba da je pravo svojine upisano po Zakonu upisuje se u listu nepokretnosti u kojem je upisan objekat.

4. Da li se primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku kod određivanja datuma građenja objekta?

Svi dokazi propisani Zakonom o opštem upravnom postupku i Zakonom mogu se koristiti kao dokazno sredstvo u pogledu utvrđivanja činjenice vremena gradnje objekta. Ukoliko službeno lice koje vodi postupak posumnja u verodostojnost priloženog dokaza može tražiti nove dokaze na osnovu kojih će utvrditi činjenično stanje. Služba neće utvrđivati navedenu činjenicu ako na osnovu podataka iz službene evidencije može na nesumnjiv način utvrditi vreme gradnje (vreme snimanja, ortofoto, vreme izrade katastarskog plana i dr.), kao i u slučaju kada joj je uz zahtev dostavljeno obaveštenje organa uprave nadležnog za poslove urbanizma o mogućnosti legalizacije objekta.

5. Deo objekta je izgrađen pre 11.9.2009. godine, a deo posle tog datuma. Kako u bazu DKP-a upisati objekat (kao jedan ili dva objekta), kako ga upisati u bazu "JE" i šta upisati u G listu ako stranka podnese zahtev za upis prava svojine po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenih bez građevinske dozvole?

Objekat se upisuje u bazu  katastra nepokretnosti i DKP, prema pravilima o upisu objekta u katastar nepokretnosti i DKP, kao i u postupku održavanja katastra nepokretnosti po Zakonu o državnom premeru i katastru, a zahtev za upis prava svojine po osnovu Zakona treba odbiti u pogledu upisa prava svojine na delu objekta koji je izgrađen posle 11.09.2009. godine, a ako je deo objekta koji je izgrađen pre navedenog datuma izgrađen bez građevinske, odnosno upotrebne dozvole treba odbiti zahtev za upis prava svojine u odnosu na celi objekat, jer ne ispunjava uslove da bude upisan po Zakonu.

6. Kako postupati kada Odeljenje za urbanizam dostavi predmete u kojima postoji samo potpisani zahtev bez navođenja broja katastarske parcele i naziva katastarske opštine, odnosno bez preciznog označavanja na koji objekat se odnosi predmetni zahtev?

Za sve podatke koji nedostaju treba, u skladu sa važećim propisima, zaključkom naložiti podnosiocu zahteva da precizira, odnosno uredi zahtev.

7. Da li specifikacija posevnih delova objekta sa priloženom skicom uz V list koju treba dostaviti kao jedan od dokaza, služi samo za utvrđivanje korisne površine objekta ili pak i za formiranje i upisivanje posevnih delova?

Specifikacija  posevnih delova objekta sa priloženom skicom uz V list prvenstveno predstavlja osnov  za upis posebnih delova objekta, ako stranka zahteva upis posebnih delova objekta, a može predstavljati i dokaz o neto korisnoj površini objekta.

8. Koji trifni broj  Uredbe o visni  naknade  za korišćenje podataka premera i katastra i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda primeniti u ovim postupcima?

Ako objekat nije upisan u katastar nepokretnosti primenjuju se tarifni br. 15. tačka 4) i 17. tačka 5), a ako je upisan tarifni br. 17. tačka 12). Ako je predmet upisa poseban deo objekta koji nije upisan u katastar nepokretnosti primenjuje se i tarifni broj 17. tačka 6). Za adaptaciju posebnih delova objekta (spajanje ili deoba posebnih delova) primenjuje se tarifni broj 17. tačka 7). Za upis zabeležbe po ovom Zakonu ne naplaćuje se naknada.

9. Zakon predviđa da se  uz zahtev dostavi i snimak objekta,  koji sadrži između ostalog i snimljene sve bespravno izgrađene objekte na parceli. Kako postupiti u slučajevima kada je snimljen samo jedan objekat, a služba raspolaže saznanjem da na predmetnoj katastarskoj parceli postoji više bespravno izgrađenih objekata čiji su vlasnici različita lica?

Snimak objekta (manual) treba da sadrži podatke o snimljenim objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole i koji su predmet konkretnog zahteva za upis (prikazuju se crvenom bojom), kao i prikaz objekata koji su upisani u katastar nepokretnosti (prikazuju se crnom bojom).

10.Kako postupiti u situcaciji kada porodična stambena zgrada ima četiri posebna dela  različitih nosilaca prava, a jedan ili više njih ne dozvoljavaju ulazak u poseban deo i izradu skice?

Odredbom člana 8. stav 3. Zakona propisano je, između ostalog, da su vlasnici bespravno izgrađenog objekta dužni da licu koje vrši uviđaj omoguće nesmetan pristup objektu.

11.Za objekte je do sada namena objekta upisvana na  osnovu građevinske, odnosno upotrebne dozvole. Da li će primenom zakona službe biti u obavezi da upisuju namenu objekata prema podacima sa terena (vikend kuća, poslovni objekat, garaža)?

Službe će u katastar nepokretnosti upisivati podatke o nameni (načinu korišćenja) objekta i na osnovu zapisnika o izvršenom uviđaju.

12. Pojasniti član 3. Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, s obzirom da stav 2. istog člana isključuje primenu stava 1. a u vezi čl. 101a, 102, 103. i 104. Zakona o planiranju i izgradnji.

Član 3. stav 1. Zakona odnosi se samo na lica koja prema Zakonu o planiranju o izgradnji ostvaruju pravo na konverziju bez naknade (čl. 100, 101, 101a).

13. Da li se vreme gradnje objekata, odnosno činjenica da je objekt sagrađen pre 11.9.2009. godine može, pored isprava, dokazivati i svedocima, a u vezi sa čl. 1 i 7. Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i članom 11. Pravilnika o uslovima, načinu i postupku sticanja prava svojine na zemljištu i objektima na koje se primenjuje Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez dozvole?

Kao dokaz o vremenu gradnje objekta koriste se svi dokazi u smislu Zakona i Zakona o opštem upravnom postupku, uključujući i iskaze svedoka.

14. Da li se na zemljištu na kome je podnosilac zahteva upisan kao zakupac na 99 godina, može upisati pravo svojine tog lica ukoliko je za objekt izgrađen na tom zemljištu izdata građevinska dozvola i ako je zakupnina uplaćena u potpunosti, a objekt je sagrađen pre 11.9.2009. godine?

Odredbama člana 3. stav 1. Zakona propisano je da se pravo svojine na građevinskom zemljištu upisuje istovremeno sa upisom prava svojine na objektu ako je vlasnik bespravno izgrađenog objekta upisan kao nosilac prava korišćenja na zemljištu, ali ne ako je isti upisan kao zakupac tog zemljišta.

15. Da li upisivati pravo svojine i na zgradama koje su izgrađene na više katastarskih parcela različitih vlasnika u gradskom građevinskom zemljištu?

Pravo svojine na bespravno izgrađenim objektima upisuje se u skladu sa Zakonom i Pravilnikom, bez obzira da li je isti izgrađen jednoj ili više katastarskih parcela.

16. Da li se upisuje ZABELEŽBA da je prvo svojine upisano na osnovu ovog zakona, ako se pravo određuje na osnovu drugih zakona (Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, Zakon o državnom premeru i katastru) i ako je u zahtevu stranke naznačeno da traži upis prava svojine na objektu po ovom zakonu (član 2 Zakona)?

Zabeležba da je upis prava svojine izvršen po ovom zakonu upisuje se i u navedenom slučaju, ako je stranka podnela zahtev za upis prava svojine po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima  izgrađenim bez građevinske dozvole. Međutim, ako je zahtev dostavljen od organa uprave nadelžnog za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata, službeno lice je dužno da zatraži od podnosioca tog zahteva da se izjasni da li zahteva upis prava po ovom Zakonu.

17. Ako je objekat snimljen i već upisan u katastru kao državina bespravnog graditelja na tuđem zemljištu, da li služba nakon prijema ovog zahteva treba da izda potvrdu o prijemu takvog zahteva, da li se u ovom slučaju izdaje klasična potvrda o prijemu podneska ili se izdaje potvrda u kojoj će se posebno navesti da se radi o zahtevu za upis prava svojine po ovom zakonu?

Ako je podnet zahtev za upis svojine po ovom Zakonu tu činjenicu treba i navesti u potvrdi.

18. Da li potvrda o podnetom zahtevu može da se koristi kod javnih komunalnih preduzeća radi dobijanja priključka na struju, vodu, kanalizaciju i drugo, s obzirom da se potvrde koje su izdavale lokalne samouprave da je podnet zahtev za legalizaciju korišćene za te potrebe i bespravni graditelji su dobijali priključke sa navedenim potvrdama?

Ovim zakonom nije propisano da se potvrde o podnetom zahtevu za upis prava svojine na osnovu Zakona mogu koristiti u postupku dobijanja priključaka za struju, vodu, kanalizaciju i dr.

19. Da li kod izdavanja potvrda o podnetom zahtevu služba treba da vodi računa o tome da su ispunjeni uslovi za upis prava svojine ne predmetnom objektu, jer se to u trenutku prijema zahteva ne zna?

U momentu prijema zahteva ne može se znati da li su ispunjeni svi Zakonom propisani uslovi za upis prava svojine na tom objektu, pa prilikom izdavanja potvrda o primljenom zahtevu Služba o tome ne treba da vodi računa.

20. Zakon se odnosi na upis prava svojine na porodičnim stambenim zgradama do 300m2 i ne primenjuje se na poslovne zgrade i to nije sporno, ali ako je poslovna zgrada, na primer lovačkog udruženja, izgrađena na tuđem zemljištu-opštinskom, veličine do 100m2, pa sada ne može da se upiše svojina na ovoj zgradi jer nije porodična stambena već je poslovna, ali u takvoj zgradi može da se upiše svojina na lokalu, pa onda bi u tom slučaju na zgradi bespravni graditelj ostao upisan u katastru kao držalac, a na lokalu u toj istoj zgradi i to na jedinom lokalu jer je zgrada lokal, isti taj bespravni graditelja bio bi upisan kao vlasnik tog lokala, pa da li je ovo ispravno tumačenje ili ipak to treba drugačije tumačiti i drugačije postupati?

Predmet upisa po ovom zakonu može biti samo poslovni prostor u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama.

21. Da li se legalizuju svi objekti bez obzira na starost? Naime u postupku izrade katastra nepokretnosti (po starom zakonu) pravo svojine upisivano je prema stanju poslednjeg upisa u zemljišnoj knjizi pa imamo dosta slučajeva gde ne postoji kontinuitet u odnosu na sadašnje držaoce objekta u odnosu na vlasnike zemljišta, tako da takvi objekti ne mogu biti predmet legalizacije.

Pravo svojine upisuje se samo na objektima koji su izgrađeni do 11.09.2009. godine. Ako je taj objekat izgrađen na tuđem zemljištu primenjuju se odredbe člana 4. Zakona.

22. Da li može da se upiše pravo svojine na stanu (radi se o starim stanovima) za koje vlasnici imaju ugovor o otkupu, ali nemaju ili ne mogu da nađu dokaz da su ih isplatili, a pravna lica koja su upisana kao imaoci prava na njima ne postoje?

Ako je saglasnost za upis prava svojine data uz uslov da je u potpunosti isplaćena cena stana, upis se ne može izvršiti bez dokaza o izvršenom plaćanju.

23. Da li se Zakon odnosi samo na objekte koji su bespravno izgrađeni na građevinskom zemljištu ili i na nekoj drugoj vrsti zemljišta, na primer ako je objekat izgrađen na šumskom zemljištu, na kome bespravni graditelj nije upisan kao imalac prava?

Organ nadležan za poslove urbanizma, postupajući po članu 1. stav 5. Zakona daće mišljenje o tome da li je moguć upis prava svojine na objektu izgrađenom na tom zemljištu.

24. Članom 1. stav 2. Zakona predviđen je upis prava svojine i na bespravno izgrađenim ekonomskim i pomoćnim objektima. Za sve ostale bespravno izgrađene objekte ili posebne delove objekata, Zakonom je definisana maksimalna neto korisna površina na kojoj se može upisati pravo svojine, osim za ova dva tipa objekata. Da li to znači da za te objekte neće biti ograničenja po pitanju njihovih površina, odnosno da li će se pravo svojine na ovim objektima upisati bez obzira na njihovu površinu?

Pomoćni i ekonomski objekti su predmet upisa po ovom zakonu pod uslovima da je njihova površina u skladu sa mesnim prilikama.

25. Članom 1. stav 5. Zakona propisano je da je organ nadležan za poslove urbanizma u obavezi da u roku od 15 dana, od dana dostavljanja zahteva, dostavi pismeno obaveštenje da li se zahtev za upis prava svojine odnosi na objekte iz stava 3. člana 1. Zakona. Kako će postupati nadležne Službe za katastar nepokretnosti ukoliko organ nadležan za poslove urbanizma u tom roku ne dostavi pomenuto obaveštenje?

Služba za katastar nepokretnosti ne može da odluči o zahtevu bez obaveštenja organa nadležnog za poslove urbanizma da li se radi o objektu iz člana 1. stav 3. Zakona. Služba ima mogućnost da se obrati upravnoj inspekciji zbog nepostupanja organa nadležnog za poslove urbanizma u zakonom propisanom roku.

26. Članom 3. stav 1. Zakona propisano je da se jednim rešenjem upisuje pravo svojine na objektu i pravo svojine na katastarskoj parceli. S obzirom da nije definisano o kojoj vrsti objekta se radi (stambeni, poslovni, ekonomski, pomoćni) da li se pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje i prilikom upisa prava svojine na pomoćnom ili ekonomskom objektu, bez obzira na to što je na stambenom objektu na predmetnoj katastarskoj parceli upisan držalac, odnosno što isti nije izgrađen prema Zakonu o planiranju i izgradnji?

Pravo svojine na zemljištu može se upisati istovremeno sa upisom prava svojine na stambenom objektu, kao glavnom objektu, budući da pomoćni objekat uvek prati sudbinu glavnog objekta.

27. Da li se odredbe člana 3. stav 1. Zakona odnose i na vlasnika bespravno izgrađenog objekta, koji je na predmetnoj katastarskoj parceli upisan sa pravom zakupa? Ukoliko se odnosi i na pravo zakupa, da li se upisuje i pravo svojine na zemljištu?

Po osnovu prava zakupa na zemljištu može se upisati pravo svojine samo na objektu (ako su ispunjeni ostali uslovi propisani Zakonom), ali ne i na zemljištu.

28. Da li je potrebno za svaku katastarsku parcelu na kojoj se nalazi objekat za koji je podnet zahtev za upis prava svojine, a na kome je podnosilac zahteva upisan kao imalac prava korišćenja, raditi "istorijat o kretanju parcele" kako bi se utvrdilo da li se na pomenuto lice primenjuju odredbe o konverziji uz naknadu?

Ako je vlasnik bespravno izgrađenog objekta upisan kao nosilac prava korišćenja za parceli na kojoj je taj objekat izgrađen, isti može biti upisan i kao vlasnik zemljišta samo ukoliko u postupku bude utvrđeno da isti ne spada u krug lica na koja se primenjuju odredbe o konverziji uz naknadu.

29. S obzirom da se odredbe člana 4. stav 7. Zakona, odnose samo na stambene objekte, koji su dokazi potrebni za sve ostale vrste objekata ili posebnih delova objekata za koje se podnese zahtev za upis prava svojine?

Dokazi navedeni u članu 4. stav 7. Zakona odnose se samo na porodični stambeni objekat do 300 m2 neto korisne površine. Za ostale objekte, odnosno delove objekata iz člana 1. Zakona izgrađene na katastarskoj parceli na kojoj vlasnik bespravno izgrađenog objekta nije upisan u katastru nepokretnosti kao nosilac prava svojine ili prava korišćenja, potrebno je dostaviti privatnu ili javnu ispravu podobnu za upis prava svojine na zemljištu, odnosno objektu (ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, ugovor o razmeni, ugovor o poklonu, pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, pravnosnažna sudska presuda kojom se utvrđuje pravo svojine na zemljištu u korist vlasnika objekta, kao i svaka druga privatna i javna isprava koja je podobna za upis prava svojine u skladu sa odredbama Zakona o državnom premeru i katastru). Pored toga potrebno je dostaviti dokaz da je objekat izgrađen pre 11.09.2009. godine (ako Služba nema taj podatak), snimak objekta, odnosno skicu održavanja premera (manual) ako objekat nije upisan u katastar nepokretnosti, zapisnik snimanja detalja, zapisnik o izvršenom uviđaju i po potrebi specifikaciju posebnih delova objekta po etažama sa priloženom skicom posebnog dela (skica uz V list).

30. U smislu odredba člana 7. stav 2. Pravilnika, ko definiše da li se predmetni deo porodičnog stambenog objekta iz stava 1. istog člana koristi za stanovanje i da li su na tom objektu izvedeni konstruktivni građevinski radovi, krovna konstrukcija i krovni pokrivač?

Ovlašćena geodetska organizacija zapisnikom o izvršenom uviđaju potvrđuje da je objekat završen i da se objekat ili deo objekta koristi za određenu namenu.

31. Da li se upisuje pravo svojine na objektu koji je izgrađen na dve ili više katastarskih parcela?

I na objektima izgrađenim na dve ili više parcela upisuju se pravo svojine, ako su ispunjeni svi Zakonom propisani uslovi.

32. Ko je nadležan da definiše vrstu objekta ili posebnog dela objekta za koji se traži upis prava svojine po ovom Zakonu?

Geodetska organizacija u zapisniku o izvršenom uviđaju utvrđuje namenu, odnosno način korišćenja objekta i posebnog dela objekta.

33. Ko je nadležan da utvrđuje vreme izgradnje bespravno izgrađenog objekta? U članu 4. stav 7. tačka 4. Zakona to je nadležni inspekcijski organ, a u članu 11. stav 2. Pravilnika to je organ nadležan za upis prava svojine.

Služba za katastar nepokretnosti utvrđuje vreme izgradnje objekta na osnovu podataka iz službene evidencije, odnosno dokaza koje dostavi podnosilac zahteva. Kao dokaz o vremenu izgradnje objekta služe svi dokazi propisani Zakonom, među kojima je i potvrda nadležnog inspekcijskog organa o vremenu izgradnje bespravno izgrađenog objekta, kao i dokazi propisani Zakonom o opštem upravnom postupku (isprave, izjave stranaka, iskazi svedoka, nalaz i mišljenje veštaka i dr.).

34. Da li u okviru upravnog predmeta formiranog po zahtevu za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, koji ima poseban klasifikacioni broj, izdajemo privatnim geodetskim radnjama podatke za snimanje tog bespravnog objekta?

Da, ako objekat nije upisan u katastar nepokretnosti. Postupak upisa objekta u katastar nepokretnosti isti je kao u postupku upisa na osnovu Zakona o državnom premeru i katastru.

35.U vezi sa članom 10. stav 1. Zakona da li može da se nastavi postupak legalizacije po Zakonu o planiranju i izgradnji, a da se po tom Zakonu stranka nije podnela zahtev za legalizaciju?

Ako stranka nije podnela zahtev za legalizaciju bespravno izgrađenog objekta u roku koji je propisan Zakonom o planiranju i izgradnji ne može da nastavi postupak, jer postupak nije ni pokrenut kod organa nadležnog za legalizaciju objekata.

36.Da li su predmet upisa prava svojine po Zakonu i stanovi u stambenim zgradama za kolektivno stanovanje za koju je graditelju izdata građevinska dozvola, pri čemu to lice nije upisano kao imalac prava na zemljištu, dok kao držalac stana, kao posebanog dela objekta, upisano drugo lice na osnovu ugovora o kupovini zaključenog sa graditeljem?

Stanovi u stambenim zgradama za kolektivno stanovanje za koje nije izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola jesu predmet upisa prava svojine po ovom zakonu.

37.Da li privremeni poslovni objekat za koji je izdata  građevinska i upotrebna  dozvola, a na zemljištu je upisano pravo nekog drugog lica i pravo Republike Srbije, može da bude predmet upisa prava svojine po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole?

Predmet upisa prava svojine po ovom zakonu može biti samo objekat za obavljanje zanatske delatnosti do 100 m2.

38. Da li za objekte izgrađene na području za koje ne postoji urbanistički plan (seosko područje), tražiti od nadležnog organa da utvrdi da li se radi o objektu iz člana 1. stav 3. Zakona?

Za svaki objekat za koji je podnet zahtev za upis prava svojine na osnovu Zakona, neophodno je utvrditi da li isti predstavlja objekat iz člana 1. stav 3. Zakona.

39. Da li upisati zabeležbu da je "pravo svojine upisano na osnovu posebnog zakona", ako je podnosilac zahteva već upisan kao vlasnik objekta i vlasnik parcele?

Zabeležba da je pravo svojine upisano po ovom zakonu upisuje se samo na onoj nepokretnosti na kojoj se vrši upis prava svojine po ovom zakonu, ako je postupak za upis pokrenut po zahtevu stranke ili ako je stranka pristala na upis prava svojine po Zakonu u postupku koji je pokrenut po službenoj dužnosti.

40. Da li pravo svojine po posebnom zakonu mogu upisati vlasnici otkupljenih stanova, koji su dograđeni bez dozvole (u pitanju su porodične- stambene zgrade sa nekoliko stanova)?

Shodno članu 7. Zakona, može se upisati pravo svojine na objektu koji je izgrađen u skladu sa zakonom, a koji je dograđen, nadzidan ili adaptiran do 11.09.2009. godine, bez građevinske dozvole.

41. Da li se zaključci o obustavi postupka pokrenutim po službenoj dužnosti  (zahtevi  preuzeti  od  organa  nadležnog  za  legalizaciju) dostavljaju nadležnom opštinskom organu (npr. u slučaju kada je objekat već snimljen i upisan kao svojina lica koje je podnelo zahtev za legalizaciju, pa stranka ne može da snosi troškove upisa i odustane od snimanja objekta i sl.)?

Zakonom i Pravilnikom nije propisana obaveza da služba za katastar nepokretnosti dostavlja zaključak o obustavi postupka nadležnom organu opštinske, odnosno gradske uprave, već samo rešenje o upisu prava svojine, dok se rešenje kojim se odbija zahtev za upis prava svojine na objektu dostavlja i građevinskoj inspekciji jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

42. Ako se vreme gradnje utvrđuje na osnovu izjave svedoka, da li to može biti izjava data na zapisnik u postupajućoj službi, ili mora biti overena kod suda, odnosno opštine?

Izjava svedoka može se dati na zapisnik u upravnom postupku kod postupajuće službe za katastar nepokretnosti, shodno Zakonu o opštem upravnom postupku.

43. Ako lice koje je upisano kao držalac stana - posebnog dela, podnese zahtev za upis prava svojine na stanu po posebnom zakonu, da li takvom licu naplatiti naknadu po tarifnom broju 17. tačka 12. Tarife naknade za korišćenje podataka i pružanje usluga? Konkretno su u pitanju lica koja su platila punu naknadu za upis prava po tarifnom broju 17. tačka 7 i 8 Tarife, ali su zbog toga što je graditelj upisan kao držalac ili zbog neposedovanja isprava o kontinuitetu prava upisana kao držaoci?

U navedenoj situaciji treba naplatiti naknadu za upis svojine već upisanog držaoca, u skladu sa tarifnim brojem 17. tačka 12) Uredbe o visini naknade za korišćenje  podataka  premera  i  katastra  i  pružanje  usluga  Republičkog geodetskog zavoda.

44. Da li za upis prava svojine na zemljištu u skladu sa članom 3. Zakona, naplatiti i naknadu za konverziju od 8.252,20 dinara?

Kada se istovremeno jednim rešenjem vrši upis prava svojine na objektu i zemljištu ne treba naplatiti naknadu i za upis prava svojine na zemljištu.

45. Kada je uz zahtev za legalizaciju dostavljen topografski plan sa prikazanim objektima za koje se traži legalizacija, a koji sadrži upisane koordinate detaljnih tačaka, da li je potrebno da se na katastarskoj parceli snime svi objekti i da li su upisane koordinate dovoljne za upis objekta ili je potrebno da se sačini skica premera i ko sačinjava istu?

Članom 8. Zakona propisano da se uz zahtev za upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu dostavlja i snimak objekta, odnosno skica premera - manual, na kome će biti prikazan objekat koji je predmet upisa. Skicu izrađuje i overava registrovani izvođač radova geodetske struke.

46. Ko radi specifikaciju posebnih delova i skicu uz V list?

Specifikacija  i  skica  posebnih  delova  su  sastavni  delovi  elaborata geodetskih radova neophodnog za upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima i izađuje ih geodetska organizacija.

Izvor: Vebsajt Republićkog geodetskog zavoda, 29.5.2013.