PREDLOG DA ŽENE IDU U PENZIJU SA 63 GODINE, A MUŠKARCI SA 67 GODINA

Ova mera nove vlade Srbije doživela je najveći odjek u javnosti. Pooštravanje uslova krenulo je od žena, a kako se očekuje, vrlo brzo će evropski trend u penzionisanju zahvatiti i muškarce. Prva mogućnost je da se i njima radni vek produži za dve godine i pomeri sa 65 na 67 godina, a druga da se vremenom starosna granica za žene izjednači s jačim polom, kako bi u penziju svi išli sa 65 godina.

Nada G. Novaković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu, objašnjava da je normalno da se u društvima u tranziciji nameću novi zakoni o radu i o penzijskom sistemu.

JEDAN od predloga o kome se raspravlja u javnosti je i da će se prilikom neispunjavanja oba uslova za penziju za kasniji odlazak sa radnog mesta, plaćati kazna (govori se o šest odsto po godini staža) što je upereno protiv najslabijih kategorija zaposlenih i penzionera. Oni koji su na dobrim položajima nesmetano, do kraja života, mogu da primaju zaradu, penziju i uvećavaju osnovicu.

- Ovo je iznuđena mera i pre svega pritisak MMF i Svetske banke, glavnih kreditora i supervizora reformi u zemlji - kaže dr Novaković. - Njihov zajednički cilj je da što sigurnije vrate ranije kredite, a pod što boljim uslovima pozajme nove. Sve se to dešava u situaciji kada su sredstva za isplate tekućih penzija sve oskudnija, i najvećim delom isplaćivana iz republičkog budžeta, a ideja je da se što brže, učešće penzija u BDP smanji na 10 odsto.

Jedan od glavnih argumenata vlasti za pomeranje starosne granice za odlazak u penziju je da je naše stanovništvo staro. Srbiju prati i niska stopa aktivnosti i zaposlenosti stanovništva, koja je za trećinu niža od proseka EU. Životni vek je u Evropi dostigao daleko viši nivo nego kod nas, gde je zbog ratova i tranzicije čak i skraćen. Najbogatije i najrazvijenije zemlje EU ne uvode tako drastične izmene u radno i penzijsko osiguranje. Ako to i čine, onda je period prilagođavanja makar deset godina duži, kao u Nemačkoj i Francuskoj.

Zvanični statistički podaci pokazuju da se žene, svih dobi i kvalifikacija, teže zapošljavaju, a lakše otpuštaju. Stoga su one češće među "obeshrabrenim" grupama u traženju posla. Pomeranje granice za penzionisanje povećava njihov broj među nezaposlenima, jer će poslodavci još lakše otpuštati zaposlene, menjajući ih za mlađe, obrazovanije i jeftinije kadrove.

- Stariji radnici imaju niži nivo produktivnosti, prilagodljivosti novim okolnostima i slabijeg su zdravlja. Sad im sledi i neizvesnost oko uslova penzionisanja i njihovo realno smanjenje. A i žene i muškarci će penzije uživati daleko kraće nego što to čine penzioneri razvijenih članica EU. Tamo se duže radi, bolje zarađuje, kvalitetnije leči i duže živi. Nezaposlenost mladih je nekoliko puta niža nego u Srbiji. Neselektivna rešenja, povlašćuju čitave kategorije zaposlenih u državnim službama, na primer u MUP, i unose nove nepravde unutar generacije. Pomeranje granice radnog staža na više dodatno opterećuje radnike najtežih zanimanja, kao što su rudari, tekstilci...

- Država mora da preduzme korake da bi se zaustavio priliv novih penzionera, pošto ih je već 1,7 miliona - kaže Savić. - Naše žene su za dve decenije preko pleća prenele ono što dame u Evropi na prenesu za čitav život.