- Prvo, poslodavci traže da se rad na određeno vreme poveća s jedne na tri godine, jer se, kako kažu, tek nakon tri do četiri godine vidi da li će nova firma opstati.
- Kada je reč o godišnjem odmoru i bolovanju, poslodavci traže da se u novi zakon uvrsti da će zaposleni u tom periodu imati pravo samo na osnovnu platu, a ne kao do sada, iznos u visini tri prosečne poslednje plate. U taj iznos ulaze, kako napominju, svi dodaci poput rada u smenama, prekovremenog i minulog rada, toplog obroka, regresa... što veštački uvećava zaradu 50 i više odsto.
- "Ovo je potrebno zato što je dosadašnjim zakonskim rešenjem zaposleni koji je na bolovanju ili godišnjem odmoru bolje plaćen nego njegove kolege koje svaki dan dolaze na posao", piše u obrazloženju UPS-a.
- Jedan od predloga je i uvođenje mogućnosti da poslodavac odredi kolektivni godišnji odmor za sve zaposlene u preduzeću.
- U dokumentu se navodi i da poslodavci traže ukidanje dodatka od 26 odsto za rad u smenama za 40-časovno radno vreme u toku radne nedelje, "jer je to kao i svaki drugi rad".
- UPS smatra da treba ukinuti obavezu poslodavca da plaća troškove prevoza zaposlenog do radnog mesta u visini mesečne karte u gradskom prevozu i dopustiti da poslodavac opštim aktom uredi nadoknadu ili organizovanje prevoza.
- I minuli rad je, kako kažu, potrebno ukinuti, jer poslodavac za svaku godinu staža dodaje 0,4 odsto na osnovnu zaradu. U EU, tvrde poslodavci, poslodavac ne isplaćuje minuli rad, i to je postojalo isključivo u komunističkoj SFRJ kada je država bila jedini poslodavac.
- Dalje, visina toplog obroka i regresa trebalo bi, navodi se, da se određuju kolektivnim ugovorom. U EU je, kažu u UPS, ishrana u toku rada uračunata u platu i ne isplaćuje se zasebno.
- Minimalna zarada treba da se utvrđuje jednom godišnje, najkasnije do 1. oktobra tekuće za narednu godinu, umesto dva puta kao što je rađeno do sada.
- U dokumentu piše da bi u zakon o radu trebalo uneti da poslodavac bez odobrenja sindikata može u slučaju vanrednih porudžbina da izvrši preraspodelu radnog vremena dva dana unapred.
- Kada je reč o otpremninama za tehnološke viškove, prema UPS-u, potrebno je ukinuti isplate za sve godine staža i u uvesti da se isplaćuje samo za godine staža kod poslednjeg poslodavca. UPS tvrdi da ovakav propis sprečava zapošljavanje osoba koje imaju 20, 25, 30 i više godina radnog staža, a kojih je više od 170.000 nezaposlenih. Poslodavci, kako tvrde, izbegavaju da ih zaposle, jer bi u slučaju otkaza morali da im isplate otpremnine u vrednosti od 2.000 do više od 10.000 evra.
- "Potrebno je pojednostaviti procedure davanja otkaza u slučaju kada postoji povreda radne obaveze i jasni dokazi da zaposleni loše radi, nanosi štetu poslodavcu ili se nedolično ponaša na radnom mestu", navodi se u dokumentu UPS-a.
- Kada je reč o otpremninama za odlazak u penziju treba uneti u zakon da je poslodavac tada dužan da isplati otpremninu u visini jedne plate, bez poreza i doprinosa, stoji u tom dokumentu. Poslodavci navode da otpremnina može biti i veća ako poslodavac i reprezentativni sindikat tako dogovore kolektivnim ugovorom.
- U dokumentu UPS se navodi da bi u zakon trebalo uvrstiti da samo reprezentativni sindikati imaju pravo da od poslodavca traže prostorije za rad, službeno vozilo i da odsustvuju s posla zbog sindikalnih aktivnosti, a reprezentativnim bi trebalo da se smatra onaj sindikat u koji je učlanjeno najmanje 30 odsto zaposlenih u preduzeću.
- Poslodavci smatraju da je potrebno ukinuti obavezu da obračunavaju i odbijaju od zarade zaposlenih sindikalnu članarinu, ali i mogućnost da ministar rada daje prošireno dejstvo granskih i opšteg kolektivnog ugovora, jer se tako na nivou cele privrede nameću obaveze koje ona nije u stanju da ispuni.
- Predlog je i da se u novom zakonu ukine obaveza sistematizacije radnih mesta za svako preduzeće koje ima do 10 zaposlenih.
- U ZOR bi trebalo uneti i posebno poglavlje, navode poslodavci, u kojim bi se definisala prava, obaveze i okviri za rad agencija za privremeno zapošljavanje.
- Ženama koje su na porodiljskom odsustvu trebalo bi omogućiti da, na sopstveni zahtev, rade do četiri sata dnevno, smatraju u UPS-u.
- Oni su naveli i da je potrebno ukinuti da poslodavac daje dva dana plaćenog odsustva za dobrovoljno davanje krvi i odrediti kod smrti užeg člana porodice da to mogu biti samo roditelji ili deca zaposlenog, a da je maksimalno moguće dobiti tri dana odsustva umesto sadašnjih pet. U slučaju smrti drugih članova porodice, UPS smatra da odobrenje za odsustvo mora da izdaje poslodavac u dogovoru sa zaposlenim.
- ZOR koji određuje da se prilikom upućivanja na rad kod drugog poslodavca, zaposlenom ne mogu utvrditi manja prava nego kod prvobitnog poslodavca, trebalo bi, prema poslodavcima, menjati.
|
