ZAKON O PROGRAMU ZAŠTITE UČESNIKA U KRIVIČNOM POSTUPKU: Lice koje sa državom sklopi ovu vrstu sporazuma ima pravo na ekonomsku, psihološku, socijalnu i pravnu pomoć. Svrha programa zaštite je bezbednost ljudi uključenih u ovaj projekat, a ne njihovo finansiranje. Obezbeđenje neke od Zakonom predviđenih pomoći svedocima je privremeno i ima za cilj pružanje podrške dok ne postignu samostalnost i resocijalizuju se u novom životnom okruženju

Više od 100 ljudi prošlo je kroz program zaštite svedoka u Srbiji, otkako je u naše zakonodavstvo uvedena mogućnost da država štiti počinioce krivičnih dela koji svojim svedočenjem šalju u zatvor saučesnike, ali i organizatore kriminalnih grupa.

Da li i koliko novca dobijaju svedoci, strogo je čuvana tajna, ali prema pojedinim saznanjima taj iznos je minimalan i služi zadovoljenju osnovnih životnih potreba.

Prema Zakonu o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005), osoba koja sklopi ovu vrstu sporazuma sa državom ima pravo na ekonomsku, psihološku, socijalnu i pravnu pomoć. Obezbeđenje predviđenih vrsta pomoći nije obavezno, a eventualno pružanje svedoku neke od navedenih pomoći, predmet je detaljne analize.

Svrha programa zaštite je zapravo bezbednost ljudi uključenih u ovaj projekat, a ne njihovo finansiranje. Obezbeđenje neke od Zakonom predviđenih pomoći svedocima je privremeno i ima za cilj pružanje podrške dok ne postignu samostalnost i resocijalizuju se u novom životnom okruženju.

Većina ljudi pod zaštitom živi u inostranstvu, a ekonomska pomoć koju im Srbija isplaćuje nije svuda ista i zavisi od države u kojoj su smešteni i procenjenih troškova života. Na primer, ti troškovi nisu isti u Australiji i u Bugarskoj. Neki svedoci potpuno su se osamostalili i ne koštaju Srbiju ni dinara, ali ima i onih kojima je i dalje potrebna pomoć.

Naš Zakon je osmišljen tako da se ljudi u programu zaštite što pre osamostale u sredini u kojoj ih niko ne poznaje, a taj postupak bi trebalo da traje oko dve, tri godine. Međutim, oni koji znaju kako funkcioniše program zaštite kažu da je, pored ostalog, i zbog dužine trajanja sudskih postupaka u Srbiji, ta procedura često mnogo duža. Osamostaljenje ne može da počne dok se potpuno ne saseku "repovi" prošlosti, a to znači i svedočenja pred sudom, jer je svako vraćanje u Srbiju rizik za njihovu bezbednost i ugrožava program.

Presude se kod nas često ukidaju, sudi se ponovo, a to podrazumeva i dovođenje svedoka iz inostranstva.

Naš Zakon je urađen po uzoru na slovački i predviđa da o uključenju u program zaštite odlučuje komisija koju čine tri člana – sudija Vrhovnog kasacionog suda, zamenik Republičkog tužioca i načelnik Jedinice za zaštitu MUP-a Srbije. O fizičkoj zaštiti svedoka, njegove porodice i imovine brine Jedinica za zaštitu MUP-a Srbije.

Kada JZZ prebaci nekog svedoka u drugu zemlju, brigu o njemu preuzima policija te države. Srbija u ovoj oblasti sarađuje sa gotovo svim evropskim zemljama, kao i sa SAD i Australijom. Praksa je da naši svedoci odlaze u druge države i da kod nas dolaze zaštićeni svedoci iz drugih zemalja. Tako i u Srbiji živi više stranih državljana, koji su u svojim zemljama bili svedoci u postupcima organizovanog kriminala, a kod nas se sprovodi program zaštite.