Email Print

NARODNA BANKA SRBIJE RAZMATRA UNAPREĐENJE PROPISA KOJI SE ODNOSE NA RAD NEDEPOZITNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA: Razmatra se mogućnost da ovim finansijskim institucijama, pored banaka, bude dozvoljeno da otkupljuju potraživanja fizičkih lica


U Narodnoj banci Srbije u pripremi je zakon koji bi bankama mogao da omogući prodaju problematičnih kredita građana specijalizovanim finansijskim institucijama. Banke tvrde da bi tako brže očistile svoje bilanse od loših zajmova, dok deo stručne javnosti upozorava da ne treba omogućiti trgovinu kreditima građana.

Da li će banke uskoro moći da prodaju problematične kredite građana fondovima i sličnim specijalizovanim finansijskim institucijama? U Narodnoj banci Srbije su kategorični - takva trgovina sada nije dozvoljena, i ne planiraju da je omoguće. Ipak, ne isključuju u potpunosti njeno uvođenje.

"U NBS je formirana Radna grupa, koja treba da izradi predlog pravnog okvira za rad nedepozitnih finansijskih institucija, po ugledu na Evropsku uniju. U okviru toga se razmatra mogućnost da ovim finansijskim institucijama, pored banaka, bude dozvoljeno da otkupljuju potraživanja fizičkih lica", navodi se u saopštenju NBS.

U bankama kažu da su loše plasmane već uračunali u gubitke, ali da bi im mogućnost njihove prodaje specijalizovanim institucijama odgovarala. Iako u skladu sa preporukama MMF-a, takva pomoć bankama u Srbiji nije potrebna, uveren je profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.

"Tako da same banke rešavaju taj problem unutar kuće jer su same donosile odluke o tim plasmanima ostvarivale enormne profite. Dakle banke mogu i da otpisuju deo tih plasmana, kada se ustanovi da klijent nije više u poziciji da to radi. Jer ja podvlačim, u Srbiji su građani najrevnosnije platiše", naglašava profesor Đukić.

To potrekpljuju i zvanični podaci. Kašnjenje u otplati kredita kod fizičkih lica u 2016. godini iznosilo je 6,8 odsto.

Đukić naglašava i da kredite prestaju da otplaćuju klijenti kojima je egzistencija ugrožena, a ne sa namerom da prevare banku. Dodaje i da su iskustva drugih zemalja, koje su omogućile fondovima da otkupljuju loše zajmove građana od banaka, jasan signal da Srbija to ne bi trebalo da dozvoli.

"Oni kupe i onda koriste brutalne alatke koje su viđene u svetu, od SAD pa nadalje, ne birajući sredstva. Često su to radnje, vezane za ono što telefonska slušalica dopušta, pa do onih stvari koje se u potpunosti kose sa elementima onog što se zove normalno i pristojno ponašanje", upozorava Đukić.

Pre nego što bude odobreno seljenje problematičnih pozajmica iz banaka, neophodno je donošenje Zakona o ličnom bankrotu, naglašava Đukić. Banka i svako ko se zadužuje će u tom slučaju tačno znati u kojoj će biti poziciji ako ne bude izmirivao svoje obaveze, odnosno da će mu i u takvoj situaciji deo zarade ostati za normalnu egzistenciju.

Izvor: Vebsajt N1, Tanja Veselinović, 26.01.2017.
Naslov: Redakcija