Email Print

ZAKON O SUDSKIM VEŠTACIMA: U registar pravnih lica, koje vodi Ministarstvo pravde, upisuju se pravna lica koja ispunjavaju zakonske uslove, a to je da su u tom pravnom licu zaposleni veštaci koje je imenovalo Ministarstvo pravde. Pravna lica koja nisu upisana u registar, u skladu sa članom 10 Zakona, poput fakulteta, instituta, zavoda, mogu da angažuju zaposlena lica da obave posao veštačenja ispred njih, iako nisu sudski veštaci. Veštačenje može da obavi svaki zaposleni u državnom organu ili stručnoj instituciji kojima se veštačenje poverava po pravilu i posebno ako su u pitanju složenija veštačenja


Nacionalno kriminalističko tehnički centar MUP-a Srbije (NKTC) kao pravno lice nije upisan u registar sudskih veštaka Ministarstva pravde, pa pravo da se u svojstvu svedoka veštaka pojavljuju pred sudom imaju samo zaposleni čija se imena nalaze na spisku stalnih sudskih veštaka. Ipak, mnoge sudije kao relevantne dokaze uzimaju nalaze i mišljenja stručnjaka ove ustanove, kojih na tom spisku – nema. Zbog toga bi, kako kaže advokat Goran Petronijević, u mnogim sudskim postupcima veštačenje trebalo da bude iznova urađeno, a presude u kojima su korišćeni nalazi "neregistrovanih" veštaka ukinute.

Po Zakoniku o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014 - dalje: ZKP), sem izuzetno, u sudskom postupku za obavljanje veštačenja ne mogu da se angažuju institucije, ma koliko one kredibilne bile, koje se za to nisu registrovane u Ministarstvu pravde. Nekoliko puta dosad mi se dogodilo da sud poverava veštačenje NKTC, ali da ne imenuje veštaka koji bi trebalo da ga obave. To jednostavno nije po zakonu. Nemaju svi zaposleni u toj ustanovi status sudskih veštaka, pa tako ni njihove nalaze sud ne bi smeo da uzima u obzir prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja. U većini slučajeva, veštačenje se poverava NKTC, kada bi trebalo potvrditi optužnicu ili presudu obrazložiti "čvrstim dokazom". Slobodan sam da kažem da tužilaštvo poprilično zloupotrebljava NKTC, tj. stručnjake koji u njemu rade – kaže Petronijević.

Zakon o sudskim veštacima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2010) je, po njegovim rečima, jasan: pravno lice može da obavlja veštačenje ako je upisano u registar nadležnog organa za delatnost veštačenja u odgovarajućoj oblasti, i da u okviru tog pravnog lica budu zaposlena lica koja su upisana u registar veštaka.

Pred sudom može da se pojavi stručnjak kome se poverava veštačenje iz određene oblasti, ali je u toj situaciji sud u obavezi da ga u skladu sa odredbama ZKP-a, zakune. Ta zakletva važi samo u jednom postupku. Ako za određenu vrstu veštačenja ne postoje veštaci sa spiska stalnih sudskih veštaka, drugi se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja ili ako su stalni sudski veštaci sprečeni ili ako to zahtevaju druge okolnosti. Takođe, sud može da angažuje stručnjaka koji se ne nalazi u registru sudskih veštaka ukoliko na teritoriji koju sud pokriva ne postoji veštak za određenu oblast, ali i za njega je obavezna zakletva. Isto važi i za pravna lica – kaže Petronijević.

 U Ministarstvu pravde kažu da pravna lica koja nisu upisana u registar mogu da angažuju zaposlene da obave veštačenje, iako nisu sudski veštaci

NKTC je institucija u okviru MUP-a i kao takva, po oceni Petronijevića, nije podobna za obavljanje sudskih veštačenja u stranačkom postupku kakav je sada ZKP.

Nalaze i usluge NKTC, policija i tužilaštvo, mogu da koriste samo u fazi pretkrivičnog postupka. U fazi krivičnog postupka to mog samo u izuzetnim i gore navedenim uslovima – navodi Petronijević.

U MUP-u, u čijem se sastavu nalazi NKTC, potvrđuju da se zaposleni u ovoj ustanovi svakodnevno pojavljuju pred sudom, ali i da je to u "u opisu njihovog radnog mesta i u skladu sa ZKP-om i Zakonom o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016)". Iz MUP-a navode i da "licenca sudskog veštaka ne postoji, a ako se misli na stalne sudske veštake, njih imenuje i razrešava ministar pravde na osnovu važećeg Zakona o sudskim veštacima i upisuje u registar".

Ukoliko se pod licencom misli na stručnu kvalifikaciju stručnjaka NKTC, ona postoji jer su oni prošli različite vrste školovanja i kurseva, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu. Podsećamo da je NKTC jedini u Srbiji za forenzička veštačenja akreditovan od strane Akreditacionog tela Srbije. U tom smislu je utvrđena i kompetencija svakog stručnjaka NKTC u obimu akreditacije. Ako se ovo podrazumeva pod licencom, onda je stručnjaci NKTC jedini i poseduju u Srbiji – navodi se iz MUP-a.

Na pitanje da li se pojavljivanjem u sudskim postupcima onih koji se ne nalaze u registru veštaka narušava ugled MUP-a, iz ovog Ministarstva odgovaraju:

Ugled MUP-a u ovom smislu ogleda se u tome što je, na primer, u toku prošle godine NKTC imao oko 18.000 različitih veštačenja koja su nam poverili pravosudni organi, što ukazuje na veliko poverenje i ugled koji ova institucija uživa u našem društvu. ZKP propisuje da veštačenje može da sprovede državni organ ili stručna institucija, kojima se veštačenje poverava po pravilu i posebno ako su u pitanju složenija veštačenja. Druga kategorija, prema ZKP, jesu stalni sudski veštaci koji moraju da budu upisani u registar koji vodi Ministarstvo pravde. Zaposleni u NKTC pojavljuju se pred sudom po naredbi organa postupka (tužilaštva i suda) i po njihovom pozivu, dakle, sprovođenjem odluka sudske i izvršne vlasti - navode u MUP-u.

U Ministarstvu pravde se takođe pozivaju na zakon, ali ga drugačije tumače. Uslovi za obavljanje poslova sudskih veštaka, objašnjavaju u ovom Ministarstvu, propisani su Zakonom u sudskim veštacima, koji je donet 2010. godine. U Srbiji je, prema podacima resornog ministarstva, registrovano 6.885 sudskih veštaka, dok je u registar pravnih lica koje obavljaju poslove veštačenja ukupno upisano 87.

U registar pravnih lica, koje vodi Ministarstvo pravde, upisuju se pravna lica koja ispunjavaju uslove Zakona o sudskim veštacima, a to je da su u tom pravnom licu zaposleni veštaci koje je imenovalo Ministarstvo pravde. Pravna lica koja nisu upisana u registar, u skladu sa članom 10 Zakona o sudskim veštacima, poput fakulteta, instituta, zavoda, mogu da angažuju zaposlena lica da obave posao veštačenja ispred njih, iako nisu sudski veštaci. Veštačenje može da obavi svaki zaposleni u državnom organu ili stručnoj instituciji kojima se veštačenje poverava po pravilu i posebno ako su u pitanju složenija veštačenja – rečeno je u Ministarstvu pravde.

Prema Zakonu o sudskim veštacima fizičko lice može biti imenovano za veštaka ako pored opštih uslova za rad u državnim organima, propisanih zakonom, ispunjava i posebne uslove: da ima odgovarajuće stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena, tj. na osnovnim studijama, za određenu oblast veštačenja, da ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci, da poseduje stručno znanje i praktična iskustva u određenoj oblasti veštačenja, da je dostojan za obavljanje poslova veštačenja.

Izuzetno za veštaka može biti imenovano lice koje ima najmanje završenu srednju školu, ako za određenu oblast veštačenja nema dovoljno veštaka sa stečenim visokim obrazovanjem.

ZAKON O SUDSKIM VEŠTACIMA ("Sl. glasnik RS", br. 44/2010)

Član 10

Veštačenje mogu obavljati i državni organi u okviru kojih se može obaviti veštačenje, kao i naučne i stručne ustanove (fakulteti, instituti, zavodi i sl.).

Organi i ustanove iz stava 1. ovog člana određuju jednog ili više stručnjaka odgovarajuće specijalnosti koji će obavljati veštačenje ili obrazuju komisije sastavljene od naučnih ili stručnih radnika koji su kod njih zaposleni. 

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 27.12.2016.
Naslov: Redakcija