PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI OD POŽARA: Pregled najvažnijih novina

Pravna baza Paragraf Lex

Ministarstvo unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: predlagač zakona) izradilo je, a Vlada Republike Srbije usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara (u daljem tekstu: Predlog zakona). Predlog zakona upućen je Narodnoj skupštini u dalju proceduru usvajanja.

Predlog zakona, pre svega, predlaže dopunu člana 4. Zakona o zaštiti od požara ("Službeni glasnik RS", br. 111/2009), kojim se objašnjava značenje pojmova upotrebljenih u Zakonu. Naime, predloženo je definisanje pojmova: karakteristike reakcije materijala na požar, otpornosti na požar, evakuacionih puteva, koridora evakuacije, zaštitnih sistema i uređaja, stambenih, odnosno stambeno poslovnih objekata i poslovnih, odnosno poslovno stambenih objekata, objekata javne namene, procene rizika od požara i tehničke dokumentacije, dobrovoljna vatrogasna društva i vatrogasni savezi.

Predloženo je i preciziranje člana 6. važećeg zakona koji uređuje obaveze subjekata zaštite od požara, na taj način što se propisuje izričita obaveza subjekata zaštite od požara da primenjuju propisane mere zaštite od požara i ekplozija koje su propisane zakonom, podzakonskim aktima i drugim propisima.

Predlog zakona predlaže uvođenje novog člana kojim se predviđa edukacija dece i omladine u oblasti zaštite od požara. Naime, predviđena je obaveza  nadležnih školskih i predškolskih ustanova da u okviru školskih i predškolskih programa utvrde program edukacije o zaštiti od požara, sve u cilju sticanja znanja, veština i navika neophodnih za unapređivanje i učvršćivanje pozitivnih stavova i ponašanja značajnih za zaštitu dece i učenika od požara.

Predlogom zakona predloženo je ukidanje obaveze privrednih subjekata da donose Sanacione planove, što je predlagač zakona obrazložio time da je tokom primene važećeg zakona utvrđeno da je oblast koju bi uređivao Sanacioni plan već predviđena u drugim planskim i normativnim aktima privrednih subjekata čije je donošenje predviđeno drugim zakonima. Predlogom zakona predloženo je preciziranje odredaba važećeg zakona koje uređuju izradu Plana zaštite od požara autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, na taj način što je izričito predviđena obaveza ažuriranja i usklađivanja Planova zaštite od požara sa nastalim promenama.

Predložena je i izmena odredbe važećeg zakona koja uređuje organizovanje zaštite od požara prema ugroženosti od požara, pri čemu je za sve vlasnike, odnosno korisnike objekata razvrstanih u različite kategorije ugroženosti od požara predviđena obaveza organizovanja sprovođenja preventivnih mera zaštite od požara. Predviđeno je i da će nadležni ministar proopisati bliže uslove za obavljanje poslova povezanih sa organizovanjem zaštite od požara, ali i uslove i način izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje ovih poslova.

Uvodi se obaveza subjektima u prvoj i drugoj kategoriji ugroženosti od požara da donose Plan zaštite od požara, koji, između ostalog, sadrži i proračun maksimalnog broja ljudi koji se mogu bezbedno evakuisati iz objekta. Plan zaštite od požara (autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave i subjekata u prvoj i drugoj kategoriji ugroženosti od požara) mora biti usklađen sa promenama nastalim kao posledica urbanističkih, tehničko-tehnoloških i drugih promena od značaja za zaštitu od požara kroz izmene i dopune Plana zaštite od požara. Konačno, saglasnost ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: nadležno ministarstvo) će morati da se pribavlja kako na Plan zaštite od požara, tako i na izmene i dopune ovog Plana.

Predlogom zakona predložen je i novi član koji uređuje Plan evakuacije i uputstva za postupanje u slučaju požara. Naime, subjekti u prvoj, drugoj i trećoj kategoriji ugroženosti od požara moraju imati Plan evakuacije i uputstva za postupanje u slučaju požara, koji moraju biti istaknuti na vidljivom mestu. Predlog zakona, takođe, predviđa da privredno društvo odnosno drugo pravno ili fizičko lice, koje je vlasnik odnosno korisnik poslovnih, industrijskih i objekata javne namene i slobodnostojećih garaža, a koji nisu u obavezi da imaju Plan zaštite od požara, kao i objekata u trećoj kategoriji ugroženosti od požara i stambene zgrade, donosi pravila zaštite od požara koja obuhvataju: a) organizaciju tehnoloških procesa na način da rizik od izbijanja i širenja požara bude otklonjen, a da u slučaju njegovog izbijanja bude obezbeđena bezbedna evakuacija ljudi i imovine i sprečeno njegovo širenje; b) zaštitu od požara u zavisnosti od namene objekta sa potrebnim brojem lica osposobljenih za obavljanje poslova zaštite od požara; v) plan evakuacije i uputstva za postupanje u slučaju požara; g) način osposobljavanja zaposlenih za sprovođenje zaštite od požara; d) prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih za sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara i đ) proračun maksimalnog broja ljudi koji se mogu bezbedno evakuisati iz objekta. Kada su u pitanju stambene zgrade, pravila zaštite od požara ne moraju da obuhvataju zaštitu od požara u zavisnosti od namene objekta sa potrebnim brojem lica osposobljenih za obavljanje poslova zaštite od požara, način osposobljavanja zaposlenih za sprovođenje zaštite od požara prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih za sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara i proračun maksimalnog broja ljudi koji se mogu bezbedno evakuisati iz objekta. U svakom slučaju, Plan evakuacije i uputstva za postupanje u slučaju požara moraju biti istaknuti na vidljivom mestu.

Predlog zakona predviđa da planski dokument, pored uslova propisanih posebnim zakonom koji uređuje oblast gradnje i uređenja prostora, u pogledu mera zaštite od požara i eksplozija, sadrži kao dodatnu meru zaštite od požara i mogućnost evakuacije i spasavanja ljudi. Takođe, predložena je izmena i odredaba koje uređuju sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara prilikom izgradnje objekata, tako što su definisani bitni zahtevi zaštite od požara prilikom projektovanja i izgradnje, kao i načini za dokazivanje njihove ispunjenosti. Ukoliko ispunjenost zahteva zaštite od požara nije moguće dokazati na propisani način, nadležno ministarstvo može prihvatiti dokazivanje ispunjenosti zahteva zaštite od požara i prema inostranim propisima i standardima, kao i prema priznatim metodama proračuna i modelima ukoliko su tim propisima predviđeni, pri čemu se ispunjenost bitnih zahteva zaštite od požara dokazuje funkcionalnom probom sistema u realnim uslovima prilikom utvrđivanja podobnosti za upotrebu u pogledu sporovedenosti mera zaštite od požara. Odstupanje od bitnog zahteva zaštite od požara je moguće ako je taj zahtev bliže uređen posebnim propisom. Predlogom zakona preciznije je definisana i sadržina Glavnog projekta zaštite od požara.

Predlog zakona predlaže razdvajanje nadležnosti u postupcima davanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju sa aspekta zaštite od požara, između nadležnog ministarstva i njegovih područnih organizacionih jedinica, a u odnosu na složenost, namenu i značaj objekata. Saglasnost za objekte posebne namene koje koristi ministarstvo nadležno za poslove odbrane i vojske daje to ministarstvo, u skladu sa posebnim zakonom.

Jedna od najvećih novina predloženih izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara jeste izmena odredbe važećeg zakona koji uređuje utvrđivanje sprovedenosti mera zaštite od požara i podobnosti objekata za upotrebu, i to tako što se obaveza pribavljanja saglasnosti o sprovedenim merama zaštite od požara prenosi sa organa uprave nadležnog za izdavanje upotrebne dozvole, na investitora odnosno vlasnika objekta. Investitor, odnosno vlasnik objekta je, naime, dužan da pre pribavljanja upotrebne dozvole koja se izdaje prema zakonu koji uređuje oblast planiranja i izgradnje, pribavi saglasnost nadležnog ministarstva da je objekat odnosno deo objekta podoban za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zaštite od požara. Preciziran je način na koji se dokazuje da je objekat podoban za upotrebu i propisani su dokazi koje je potrebno dostaviti u ovom postupku. Ukoliko saglasnost da je objekat odnosno deo objekta podoban za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zaštite od požara nije pribavljena, organ nadležan za izdavanje upotrebne dozvole u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji, ne može  izdati upotrebnu dozvolu. Upotrebna dozvola izdata suprotno navedenim odredbama pravno je ništav akt.

Predlogom zakona predložena je i izmena važećih odredaba koje uređuju preventivne mere u objektima visokogradnje. Između ostalog, predviđeno je da u objektima visokogradnje, način postavljanja instalacija i materijali za instalacije moraju imati odgovarajuće karakteristike u požaru u skladu sa propisima i standardima, i za to je potrebno pribaviti dokaz izdat od nadležne ustanove u skladu sa posebnim propisima i dati ga na uvid nadležnom organu. Bliže su uređene i obaveze ugradnje stabilnih sistema za dojavu požara, održavanje i kontrolisanje instalacija i uređaja. Naime, pri projektovanju i izgradnji  objekata kao što su hoteli, robne kuće, tržni centri, bioskopi, dečije ustanove, škole, visokoškolske ustanove, ustanove kulture, zdravstvene ustanove, sportske i koncertne dvorane, stadioni sa poslovnim prostorom, aerodromske zgrade i visoki objekti  obavezna je ugradnja sistema za otkrivanje i dojavu požara. Pri projektovanju i izgradnji ovih objekata (osim visokih objekata) obavezna je izrada procene rizika na osnovu proračunske metode prema odgovarajućim tehničkim propisima i standardima u cilju utvrđivanja potrebe za ugradnjom stabilnih sistema za gašenje požara kada obaveza ugradnje nije definisana posebnim propisom. Za objekte koji ne spadaju u navedene kategorije, obavezna je izrada procene rizika kojom se utvrđuje potreba za ugradnjom sistema za blagovremeno otkrivanje, dojavu i gašenje požara. Pri projektovanju i izgradnji visokih objekata (osim stambenih objekata) obavezna je ugradnja sistema za gašenje požara. Kada su u pitanju instalacije i uređaji za automatsko otkrivanje i dojavu požara, gašenje požara, detekciju eksplozivnih i zapaljivih gasova, instalacije u zonama opasnosti od eksplozije, instalacije za odvođenje dima i toplote, instalacije hidrantske mreže za gašenje požara, kao i mobilni uređaji za gašenje požara, moraju se održavati u ispravnom i funkcionalnom stanju, sprovođenjem odredaba tehničkih propisa, standarda i uputstava proizvođača. Takođe, uvedena je i obaveza kontrole ispravnosti navedenih instalacija i uređaja na svakih šest meseci od strane ovlašćenog pravnog lica. Predviđeno je da će nadležni ministar propisati posebne uslove za davanje i oduzimanje ovlašćenja, način davanja i oduzimanja ovlašćenja, posebne uslove tehničke opremljenosti, način i poslove kontrolisanja, sadržaj isprave o kontrolisanju kao i broj, stručnu spremu i uslove za zaposlena lica koji obavljaju poslove kontrolisanja ovih instalacija i uređaja.

Predviđanje pravnog osnova za donošenje tehničkih propisa iz oblasti zaštite od požara navedeno je u Obrazloženju Predloga zakona kao jedan od glavnih razloga za donošenje izmena i dopuna važećeg zakona. Stoga je predviđeno da će nadležni ministar doneti tehničke propise kojima se uređuju bezbednost i zaštita od požara i eksplozija na instalacijama i objektima uzimajući u obzir vrstu instalacija, specifičnost samog objekta, delatnost koja se u objektu obavlja i opasnost od požara i eksplozija za ljude i imovinu, kao i druge tehničke propise potrebne za sprovođenje predloženih rešenja.

Predložena je i dopuna člana 52. važećeg zakona kojom su propisani uslovi za rad na poslovima zaštite od požara, tako što su izjednačeni uslovi za rad u svim profesionalnim vatrogasnim jedinicama. Preciznije je uređeno vršenje, obim i program osnovne obuke zaposlenih iz oblasti zaštite od požara. Naime, prema važećem zakonu, osnovna obuka iz oblasti zaštite od požara organizuje se za sve zaposlene i to najkasnije u roku od jedne godine od stupanja na rad. Međutim, Predlogom zakona ovaj rok je skraćen na 30 dana od dana stupanja na rad. Takođe, predviđeno je da program osnovne obuke zaposlenih ima opšti deo i posebni deo koji sadrži specifičnosti zaštite od požara za delatnost kojom se pravno lice bavi. Minimum sadržaja programa osnovne obuke zaposlenih propisaće ministar.

Predlogom zakona, takođe, precizirano je da nadležno ministarstvo vrši nadzor nad radom vatrogasnih jedinica, izuzev vatrogasnih jedinica ministarstva nadležnog za odbranu. Propisuje se i ovlašćenje nadležnog ministra bliže uredi organizaciju, način vršenja službe, disciplinu, kriterijume za rad, napredovanje i stručno usavršavanje u vatrogasno-spasilačkim jedinicama svog ministarstva.

Predlogom zakona predviđen je osnov za finansiranje dobrovoljnog vatrogastva od strane jedinica lokalne samouprave. Naime, predviđeno je da se sredstva za rad i programske aktivnosti dobrovoljnih vatrogasnih društava odnosno vatrogasnih saveza osnovanih za određenu teritoriju obezbeđuju u budžetu jedinica lokalne samouprave, budžetu autonomne pokrajne i budžetu Republike Srbije. Takođe, predviđeno je da nadležni ministar bliže uredi oblast dobrovoljnog vatrogastva, i to konkretno - osnivanje, organizaciju, delovanje, prava i obaveze pripadnika kao i uslove za rad doborovoljnih vatrogasnih jedinica, društava odnosno saveza.

Kada je nadzor nad sprovođenjem odredaba Zakona o zaštiti od požara u namenskim industrijama u pitanju, isti se izuzima iz nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ponovo se utvrđuje nadležnost ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Predviđena je dopuna člana koji uređuje nalaganje mera od strane inspektora, i to tako što je predviđeno da inspektor rešenjem može naložiti zabranu vršenja određenog posla u objektu, delu objekta ili prostoru ako im očigledno preti opasnost od izbijanja i širenja požara ili ako nisu obezbeđeni uslovi za sigurnu evakuaciju ljudi, dok se drugim protivpožarnim merama (adaptacija objekta, dela objekta ili prostora postavljanjem protivpožarnih zapreka i sl.) ova neposredna opasnost ne otkloni, kao i druge mere koje imaju da spreče izbijanje i širenje požara i zaštitu ljudi i imovine.

Predlog zakona predviđa i dopunu odredbe kojom je uređen nadzor nad građenjem objekata, i to tako što nadzor nad građenjem objekata obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema overenim glavnim projektima, glavnom projektu zaštite od požara i glavnim projektima posebnih sistema i merama zaštite od požara; kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda na koje se tehnički propisi pozivaju i tehničkih normativa iz oblasti zaštite od požara; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju, prema overenim glavnim projektima, glavnom projektu zaštite od požara i glavnim projektima posebnih sistema i mera zaštite od požara; davanje uputstva izvođaču radova; saradnju sa projektantom radi obezbeđenja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova. Nadzor nad građenjem objekata vrši lice koje ispunjava uslove za vršenje stručnog nadzora, u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji i koje ima odgovarajuće licence u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara, a pisanim aktom investitora ili njegovog zastupnika je određeno da u toku izvođenja radova obavlja ove poslove. Predloženo je i da nadležni ministar propiše bliže uslove i način oduzimanja ovlašćenja i licenci, kao i sastav i način rada komisije za oduzimanje licenci koju nadležni ministar obrazuje rešenjem, a da nadležno ministarstvo vodi evidencije o oduzetim ovlašćenjima i licencama.

Predlog zakona predviđa i dopunu kaznenih odredaba Zakona o zaštiti od požara tako što su radnje suprotne predloženim izmenama i dopunama propisane kao prekršaj. Dopunjene su, dakle, kaznene odredbe koje regulišu privredne prestupe, prekršaje pravnog lica, prekršaje odgovornog lica u državnom organu, organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, i prekršaje fizičkog lica. Kao prekršaj, propisano je i nesprovođenje naloženih mera zaštite od požara u datom roku, onemogućavanje nesmetanog vršenja poslova inspektoru, nedavanje na uvid potrebnih dokumenata i predmeta i nepružanje druge tražene pomoći.

Predlogom zakona predviđeno je da će predloženi podzakonski propisi biti doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu predloženih odredaba, a da predložene odredbe stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS”.

Izvor: Redakcija, 28.12.2014.