Email Print

UREDBA O BLIŽIM USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I ELEMENTIMA ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE OBVEZNIKA POREZA NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI: Poreska uprava od oktobra 2016. godine utvrđuje visinu paušalnog prihoda i donosi rešenja o porezu i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa postojećom Uredbom


Preduzetnici koji porez plaćaju paušalno već gotovo dve godine se žale da im nadležni iz Poreske uprave ne šalju rešenja o obavezama. Međutim, stvari su se ipak pomerile s mrtve tačke, te su prva rešenja počela da stižu. Ali tu teškoćama nije kraj – glavni problem zbog kojeg su rešenja kasnila nije otklonjen. Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 65/2001, 45/2002, 47/2002, 91/2002, 23/2003, 16/2004, 76/2004, 31/2005, 25/2013, 119/2013 i 135/2014 - dalje: Uredba) koja reguliše tu materiju još uvek nije izmenjena. Zato je Poreska uprava Srbije počela da utvrđuje visinu obaveza za paušalne obveznike te da donosi rešenja o porezima i doprinosima u skladu s važećim propisima i tako će biti do donošenja nove uredbe.

Porez u Srbiji paušalno plaća 50.000 obveznika, od te brojke nešto manje od polovine je iz Vojvodine. Sticajem okolnosti, poreza su bili "oslobođeni" jer su sami preduzetnici pre dve godine bili nezadovoljni visinom poreza koji im je razrezan. Posebno su nezadovoljni bili advokati. To nezadovoljstvo razumeli su nadležni u Ministarstvu finansija i obećali novu uredbu. Tu se stalo sve doskora, kada je ponovo primenjena važeća.

To što su paušalci bili u protekle dve godine "oslobođeni" poreza i nije im baš prijalo. Posebno su se u lošoj situaciji našli početnici u biznisu - nisu mogli ostvariti zdravstveno osiguranje niti uzeti kredit kod banke. U oba slučaja tražila se potvrda o izmirenim obavezama koju im poreznici nosu mogli izdati. Poseban problem imali su obveznici koji su zbog manjeg prihoda ispunili uslov da poreske obaveze plaćaju paušalno, a ne prema vođenju knjiga. Njima su poreznici, zbog čekanja nove uredbe, i dalje porez zaračunavali kao da vode knjige, što je za njih nepovoljnije. Inače, iz "paušalca" se prelazi u "knjigaša" kada ukupan godišnji prihod pređe šest miliona dinara.

A šta sada kada su prva rešenja počela da stižu do korisnika? O tome predsednik Udruženja vojvođanskih računovodstvenih agencija Jovan Beara kaže:

Svi koji su rešenja dobili, moraju da ih plate u roku od 15 dana, posle toga će im se, kao i za sve druge neizmirene obaveze, zaračunavati zatezna kamata, a kasnije je moguća prinudna naplata – navodi Beara. – U boljem položaju su obveznici koji su ostavljali približne mesečne iznose na stranu za paušalni porez. Mi iz računovodstvenih agencija smo im savetovali da to rade. Početnicima, recimo, približno obavezama koje su imale kolege koje imaju sličnu delatnost i obim posla. Sada kada su rešenja počela da stižu, biće im lakše da ispune obaveze.

Drugim rečima, ko je ostavio taj iznos na stranu pa ga još i oročio, mogao je i zaraditi. Obveznici koji to nisu učinili, a nemaju prihoda, moraće da se snalaze, uzmu kredit i slično jer se ne radi o malim sumama. Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda određuje se u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom ostvarenu u Republici u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez. Kada je prosečna mesečna zarada ostvarena u gradu, odnosno opštini gde je sedište radnje preduzetnika manja ili veća za više od 10% od prosečne mesečne zarade ostvarene u Republici, polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda određuje se prema prosečnoj mesečnoj zaradi ostvarenoj u gradu, odnosno opštini. Porez se obračunava u rasponu od 25 do 165 odsto te osnovice.

Poreska uprava prednost daje preduzetnicima koji su započeli ili odjavili svoj biznis u 2015. ili 2016. godini. Ostali su dužni da porez ubuduće plaćaju akontativno, na osnovu rešenja koje su prethodno dobili. A to su baš ona na čije visoke iznose su se žalili. Ostaje im da plaćaju i čekaju donošenje nove uredbe. Oglasila su se i udruženja preduzetnika: kažu da u "Godini preduzetništva" nisu očekivali tako neprijatno iznenađenje.

Grupa paušalnih poreskih obveznika je prilično široka. Tu ima zanatlija koje susrećemo u svakom mestu poput frizera, kozmetičara, krojača, automehaničara, električara. Mirko biznisi poput izrade sveća u domaćoj radinosti i recimo cvetnih aranžmana takođe spadaju u delatnosti koje se paušalno oporezuju. Pored njih tu su i svi servisi sa TV, belu tehniku pa za IT sektor. Prethodnih godina zamah je dobila i delatnost keteringa odnosno pripremanja hrane za proslave oni su takođe paušalni u Poreskoj upravi.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 26.11.2016.
Naslov: Redakcija