Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA NA STOTINE PREDSTAVKI IZ SRBIJE PROGLASIO NEDOPUŠTENIM ZBOG ZLOUPOTREBE PRAVA


Agent Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava Slavoljub Carić izjavio je da je od 70 presuda koje je doneo taj sud u odnosu na Srbiju u osam slučajeva utvrdio da nije bilo kršenja ljudskih prava garantovanih Konvencijom o ljudskim pravima, dok je na stotine predstavki proglasio nedopuštenim zbog zloupotrebe prava.

Carić je u intervjuu Tanjugu ukazao da od oko 10.000 predstavki građana Srbije pred Evropskih sudom za ljudska prava veliki broj čine takozvani "repetitivni" slučajevi koji se tiču dugovanja iz radnih odnosa, kosovskih penzija, dnevnica rezervista i stare devizne štednje.

"To svedoči da postoje sistemski problemi u državi, ali i veliko poverenje građana Srbije u međunarodne sudove. Pored toga to svakako govori i o našem mentalitetu", naveo je Carić koji je i pomoćnik Ministra pravde i državne uprave.

Podsećajući da je Ministarstvo pravde predložilo više mera za rešenje problema velikog broja predstavki (koagent, savet za ljudska prava, mladi na praksi u Evropskom sudu...) Carić je izrazio nadu da će u narednom periodu, kroz efikasnije izvršavanje presuda u vezi sa društvenim preduzećima i kosovskim penzijama, doći do smanjenja broja predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Prema njegovim rečima, naročito je značajan slučaj "Molar Gabor" koji se tiče stare devizne štednje, jer je Sud našao da su zakonske mere iz 2002. godine - da se štednja vraća u ratama, služile legitimnom cilju i da su bile srazmerne tom cilju, pa je samim tim našao da nije bilo povrede prava na mirno uživanje imovine.

U tom slučaju podnosilac predstavke se požalio da nije mogao mirno da raspolaže svojom starom deviznom štednjom koju je hteo da podigne svu odjednom, a isplaćivana mu je u ratama.

Sud je prema rečima Carića, našao da je ta mera bila proporcionalna cilju kome se težilo s obzirom na veliki broj takvih slučajeva i na osnovu te odluke je kasnije veliki broj sličnih predstavki o staroj deviznoj štednji proglašen nedopuštenim.

U slučaju "Dobrić" i u slučaju advokata "Đurić" sud je našao da nije došlo do povrede prava na pristup sudu. U jednom slučaju se radilo o odbačaju revizije, a u drugom o korišćenju parnice umesto upravnog spora, naveo je Carić.

Takođe je pomenuo slučaj "Damjanović" koji se tiče porodičnih odnosa, gde je Evropski sud našao da je naš sud preduzeo sve mere kako bi ostvario kontakt između majke i deteta i da nije došlo do povrede prava na poštovanje porodičnog života.

Tako je jedan advokat iz Srbije povredio pravila poverljivosti prijateljskog poravnanja objavljujući u javnosti iznose na ime poravnanja koje je predložio Evropski sud, koji je zbog toga sve te predstavke koje je podneo taj advokat proglasio za nedopuštene.

U jednom slučaju jedan advokat iz Gornjeg Milanovca je zloupotrebio svoju funkciju jer je podnosio lažna punomoćja, odnosno punomoćja su mu potpisivala lica koja su umrla i to je jedan advokat iz Gornjeg Milanovca, napomenuo je Carić.

Evropski sud je čak tim povodom izdao saopštenje i tu predstavku proglasio za nedopuštenu.

Interesantan je i slučaj policajca koji je tražio vraćanje na posao i tvrdio da mu je povređeno pravo na pravično suđenje a nije obavestio sud da je pravosnažno osuđen za zloupotrebu službenog položaja pa je Evropski sud takođe našao da je zloupotrebio pravo na predstavku.

U slučaju "Bijelić" se postavilo pitanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava za vreme državne zajednice Srbije i Crne Gore, gde je sud našao da je samo Crna Gora odgovorna za kršenje Konvencije, a ne i Srbija, pa je na osnovu te odluke veliki broj slučajeva rešen u korist Srbije, naglasio je Carić.

Taj broj predstavki svrstao je našu državu na prvo mesto po broju obraćanja svih Evropljana radi zaštite ljudskih prava garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Iz svog sedišta u Strazburu, Sud prati poštovanje ljudskih prava za 800 miliona Evropljana u 47 država članica Saveta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju.

Izvor: Tanjug