Email Print

PRAVILNIK O NUTRITIVNIM I ZDRAVSTVENIM IZJAVAMA: Usvajanjem ovog propisa biće zabranjena praksa isticanja poruka na ambalaži proizvoda kojim se potrošači dovode u zabludu


Srpsko tržište preplavljeno je proizvodima koji se reklamiraju kao lekoviti. Nije to samo hrana nego i dijetetski suplementi, koji najčešće potrošače dovode u zabludu, jer kupci ove proizvode mogu da smatraju zamenom za lek.

Kod nas je ova oblast delimično pokrivena Zakonom o bezbednosti hrane("Sl. glasnik RS", br. 41/2009) i Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane ("Sl. glasnik RS", br. 85/2013 i 101/2013). Tek bi trebalo da usvojimo Pravilnik o nutritivnim i zdravstvenim izjavama, čija je izrada u završnoj fazi.

Isticanje lekovitih svojstava hrane biće zabranjeno nakon što do kraja 2015. godine bude usvojen Pravilnik o nutritivnim i zdravstvenim izjavama (dalje: Pravilnik). Objavljivanjem Pravilnika uvešće se red među proizvodima sa sumnjivim izjavama što će dovesti do toga da i srpski potrošač bude zaštićen kao i evropski.

Pravilnik će osigurati istinitost, jasnost i pouzdanost nutritivnih i zdravstvenih izjava, koje će objašnjavati specifičnu ishranu i zdravstvene prednosti hrane i na taj način će omogućiti potrošačima zdraviji izbor.

U Evropskoj uniji je proces odobravanja izjava javan, dinamičan i podložan promenama. Za procenu opravdanosti njihove upotrebe na osnovu prikupljenih naučnih dokaza zadužena je Evropska agencija za bezbednost hrane, odnosno EFSA. Svaki proizvođač hrane, ali i potrošač, lako se može informisati o tome da li su pojedine zdravstvene izjave odobrene za upotrebu ili ne.

Na sajtu EFSA postoje odobrene zdravstvene tvrdnje koje bi svaki proizvođač i kod nas mogao da koristi, ali je problem što moraju da se koriste u originalnoj formulaciji, što našim proizvođačima ne ide u prilog. Ako se, na primer, za neku supstancu, mineral ili vitamin u EFSA dobije zdravstvena izjava, proizvođači mogu da je koriste za svoj proizvod samo pod uslovom da on zadovoljava i definisane uslove za upotrebu zdravstvene izjave.

I naš budući Pravilnik će koristiti evropski registar odobrenih zdravstvenih tvrdnji koji je javan i lako dostupan, a pojedini ovdašnji proizvođači ga već i koriste. Ima i onih koji su daleko od toga, zbog čega na našem tržištu hrane, flaširanih voda, dijetetskih proizvoda, ali i kozmetike postoji grubo kršenje propisa iz ove oblasti. To se odnosi na one proizvođače koji svojim proizvodima pripisuju svojstva prevencije i lečenja i za to ne snose nikakve kazne. Takvi proizvodi se i dalje kod nas reklamiraju u medijima, na bilbordima, a najveću štetu imaju upravo potrošači koji takve reklamne poruke prihvataju bez rezerve i veruju im.

Pravilnikom neće biti dozvoljeno isticanje lekovitih svojstava hrane, pa će izjave koje često nalazimo na domaćim proizvodima poput "zdravo", "zdravlje", "lekovito", "snižava holesterol", "za zdravo srce", "podstiče rast dece" i slično biti zabranjene.

Kažnjavanje onih koji ne budu poštovali nova pravila neće početi odmah, jer će proizvođačima biti dat period od 18 meseci za prilagođavanje.

Prema definiciji, zdravstvena izjava na nekom proizvodu ukazuje ili sugeriše da postoji fiziološka veza između hrane, njenih sastojka i zdravlja ili ukazuje da konzumiranje određene hrane ili jednog od njenih sastojaka znatno smanjuje uticaj faktora rizika za razvoj bolesti kod ljudi. Samo ona izjava koja je odobrena i naučno dokazana, može se naći na proizvodu.

Izvor: Vebsajt Politika, O. P., 27.10.2015.
Izvod iz vesti, Naslov, Obeležavanje: Redakcija


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print