Email Print

RADNA VERZIJA NACRTA ZAKONA O PRIVATIZACIJI


Pravni osnov za donošenje ovog zakona je čl. 86 st. 2. Ustava Republike Srbije ("Sl. galsnik RS" br. 78/2006), koji propisuje da se "postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom".

U odnosu na Zakon o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon, 30/2010 - dr. zakon, 93/2012 i 119/2012) izvršene promene su takvog značačaja i obima da je bilo neophodno da se donese novi zakon. Promene su izvršene u načelima privatizacije tako što je brisano načela fleksibilnosti, koje je u suprotnosti načelu pravne sigurnosti, a uvedeno je novo načelo onemogućavanje korupcije i pranja novca (sa daljom razradom ko može biti kupac kapitala, detaljnim regulisanjem načina prodaje kapitala i imovine, elimisanje mogućnosti netransparetnih prodaja sa unapred predviđenim mogućnostima sniženja cene kod prodaje imovine i dr.). Preciziranje da se privatizacija vrši po fer tržišnim cenama je dalje sprovedeno regulisanjem da se procena vrednosi kapitala i imovine vrši uz primenu međunarodnih računovodstvenih standarda, te da se sama prodaja ne može vršiti ispod minimalno prihvatljive cene kapitala.

Značajne su promene u ulozi Agencije za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) i zastupnika kapitala.

Preciziran je pravni položaj Agencije. Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije. U postupku kontrole postupka privatizacije Agencija proverava: tačnost podataka iz prospekta, procenjenu vrednost kapitala ili imovine subjekta privatizacije; usklađenost programa privatizacije ili programa restrukturiranja sa propisima; usklađenost priliva sredstava po osnovu izvršene prodaje sa ugovorom o prodaji i izvršenje ugovora o prodaji u kojem je Agencija ugovorna strana, poštovanje uslova i poštovanje odredbi privatizacionog ugovora od strane kupca, nadzor nad poslovanjem subjekta privatizacije pre i posle prodaje, poštovanje odredbi zakona o privrednim društvima i zakona koji uređuju računovodstvo i reviziju, poslovanje sa povezanim licima, kao i sve druge relevantne podatke u cilju zaštite najboljih interesa Republike Srbije. Agenicija ima obavezu da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu imenuje zastupnika kapitala, a u slučaju nezadovoljavajućeg rada zastupnika kapitala i razrešava ga. Agencija predlaže Ministarstvu privrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) odluku o načinu i svim elementima privatizacije. Agencija objavѕuje javni poziv za prodaju kapitala u barem jednom visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i na svojoj interent stranici najkasnije 30 dana pre prodaje. Agncija daje prethodnu saglasnost na ulaganje stvari i prava u postupku dokapitalizacije. Agencija donosi u postupku poveravanja upravljanja subjekta privatizacije odluku o obračunu i isplati nagrade uz prethodnu saglasnost Ministarstva. Ukoliko kupac kapitala nije kupio više od 50% kapitala, većinu članova u organima upravljanja imenuje Agencija uz prethodnu saglasnost Ministarstva. Ovakav subjekt privatizacije je dužan da na zahtev Agencije dostavi sve finansijske i knjigovodstvene podatke, da od Agencije pribavlja saglasnosti na poslove sa povezanim licima i kod kojih postoji sukob interesa i informacije o svakom potpisaniom ugovoru koji zatraži Agencija. Agencija je dužna da sve poslovne informacije čuva kao poslovnu tajnu subjekta privatizacije. I u slučaju kada je kupac kapitala kupio većinski udeo duštvenog kapitala, Agencija ima značajnu ulogu u upravljaju subjektom privatizacije. U tom slučaju Agencija ima pravo na po dva člana u svim organima upraljanja i pravo veta na odluke o raspolaganju imovinom čija je vrednost veća od 5% vrednosti kapitala, na odluke o davanju i uzimanju zajma, kupovini harija od vrednosti, na odluke o statusnim promenama i odluke o poslovanju sa povezanim licima u okviru procene konflikta interesa u skladu sa zakonom o privrednim društvima. Agencija sprovodi postupak upoznavanja krajnjeg vlasnika kupca. U slučaju naknadno pronađene imovine, Agencija se stara o prodaji te imovine. Imovina se prodaje odvojeno od prodaje kapitala kao izuzetak, s tim da postupak prodaje imovine organizuje i sprovodi Agencija u skladu sa pravilima prodaje kapitala. Kada se kao kupac javlja strano pravno lice, Agencija sprovodi postupak upoznavanja krajnjeg vlasnika kupca, koji propisuje Ministarstvo. Ukoliko privatizacija kapitala nije okončana do 31. decembra 2014.godine, Agencija podnosi predlog za pokretanje stečajnog, odnosno likvidacionog postupka. U slučaju ako Vlada Republike Srbije može na predlog Ministarstva donese odluku da obustavi postupak privatizacije (npr. u slučaju privatizacije subjekta privatizacije od posebnog interesa) Agencija je dužna da u roku od 30 dana pokrene postupak formiranja organa upravljanja u skladu sa zakonom o privrednim društvima. Agencija sprovodi i postupak likvidacije subjekta privatizacije kada su ispunjeni zakonom propisani uslovi. Agencija oglašava prospekt i upućuje javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti u sredstvima javnog informisanja. U slučaju da se ne izvrši popis i procena imovina i obaveza u subjektu privatizacije u zakono predviđenom roku, Agencija će u roku od 10 dana razrešiti starog i imenovati novog zastupnika kapitala. Ukoliko utvrdi da postoji imovina subjekta privatizacije koja nije prikazana u prospektu ili programu privatizacije koji je okončan, Agencija će izvršiti procenu imovine i pokrenuti postupak naplate od kupca kapitala ili imovine subjekta privatizacije. Ukoliko utvrdi da postoji imovina subjekta privatizacije koja nije prikazana u prospektu ili programu privatizacije koji je okončan, Agencija će izvršiti procenu imovine i pokrenuti postupak naplate od kupca kapitala ili imovine subjekta privatizacije. Agencija donosi rešenje o restruktuiranju i zajedno sa zastupnikom kapitala sprovodi unapred pripremljeni plan reorganizacije (u daljem tekstu: UPPR) u skladu sa pravilima zakona o stečaju. Agencija može rešenjem naložiti ovlašćenim licima subjekta privatizacije da u određenom roku, predaju pismeni izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju subjekta privatizacije, izjave o imovini, izjave o povezanim licima, kao i sve druge izjave i izjašnjenja od značaja za postupak privatizacije. Agencija zastupa državne poveriodi u postupku restruktuiranja i posebno u postupku pretvaranja potraživanja u kapital subjekta privatizacije. Na ovaj način postiže se efikasno i racionalno upravljanjem potraživanja državnih poverilaca prema subjektu privatizacije uz maksimalnu zaštitu državnih interesa. Odluku o restrukturiranju Agencija dosavlja, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu, a restruktuiranje prestaje po sili zakona 30. juna 2014 g. Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene. Agencija organizuje i sprovodi prodaju kapitala javnim nadmetanjem uz prethodno javno prikupljanje ponuda, uz shodnu primenu pravila iz zakona o stečaju za prodaju stečajnog dužnika. Agencija sprovodi postupak naplate bankarske garancije i depozita u slučaju ako kupac ne pristupi zaključenju ugovora. Rukovodilac projeka u Agenciji je član komisije za prodaju kapitala. Agencija daje saglasnost u roku predviđenom ugovorom o prodaji na otuđenje i opterećenje imovine, na zaključe ugovora sa povezanim licima i na zaključenje drugih ugovora u kojima postoji sukob interesa u smislu Zakona o privrednim društvima. Agencija izdaje potvrdu o izvršenju obaveza iz ugovora o kupoprodaji kapitala, odn. imovine. Agencija dostavlja registru nadležnom za vođenje računa hartija od vrednosti rešenje na osnovu kojeg se vrši upis sopstvenih akcija na subjekt privatizacije, kao i rešenje na osnovu kojeg se vrši prenos sopstvenih akcija na kupca. Ugovor o prodaji smatra se zaključenim kad ga potpišu kupac i Agencija, a potpisi na ugovoru overavaju se u sudu. Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine Agencija dostavlja Ministarstvu radi evidentiranja, a zaposlenima i manjinskim akcionarima u subjektu privatizacije na njihov zahtev, radi upoznavanja. Odluku o raskidu ugovora donosi Agencija u obliku upravnog akta, protiv kojeg se može izjaviti žalba. O žalbi odlučuje Ministarstvo u roku od 15 dana. Žalba ne odlaže izvršenje. Danom raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, prestaju sva vlasnička i upravljačka prava kupca, a Agencija imenuje zastupnika kapitala. Sredstva ostvarena od prodaje kapitala i imovine u postupku privatizacije uplaćuju se na račun Agencije. Ukoliko se nakon prodaje kapitala vrši prodaja imovine, ostvarena sredstva se uplaćuju u privatizacionu masu kojom upravlja Agencija. U slučaju naknadno pronađene imovine, koja nije bila predmet privatizacije, Agencija će sprovesti postupak prodaje i ostvarena sredstva uplatiti na račun Agencije radi namirenja poverilaca. Naplaćena sredstva iz potraživanja subjekta privatizacije, koja su bila predmet sudskog ili upravnog postupka, potraživanja koja su dospela a nenaplaćena, gotovina, oročeni i neorečeni novčani depoziti uplatiće se na račun Agencije. Agencija daje prethodnu saglasnost na ugovor o ustupanju ugovora o prodaji kapitala ili imovine, uz jemstvo ustupioca. Troškove postupka privatizacije koje ima Agencija snosi subjekt privatizacije. Značajna novost je da je Agencije ovlašćena da pobija pravne poslove i pravne radnje subjekta privatizacije. U pogledu pravnih poslova i radnji koji se mogu pobijati, razloga pobijanja, lica koja su protivnici pobijanja, rokova i pravnih posledica pobijanja, shodno se primenjuju pravila iz zakona o stečaju.

Zastupnik kapitala postojao je i u ranijem Zakonu o privatizaciji. Međutim, njegova funkcija svodila se na privremeno zastupanje interesa društvenog kapitala nakon raskida ugovora o prodaji a do naredne prodaje ili do pokretanja postupka stečaja. Ovim zakonom uvodi se novi način upravljanja društvenim kapitalom, bez obzira da li predstoji privatizacija ili je ugovor o prodaji raskinut. U situaciji važenja odredbi (čl. 392 do 421a) Zakona o preduzećima ("Sl. list SRJ" br. 29/1996, 33/1996, 29/1997, 59/1998, 74/1999 i 36/2002) postojala je skupština preduzeća koju su činili zaposleni, upravni odbor, kojeg je birala skupština, direktor koga je birao upravni odbor, koji su u pojednim slučajevima privatizaciju doživljavali kao način prestanka prava i ovlašćenja koje su imali. To je otežavalo postupak privatizacije i u praksi dovelo do netačnog i netransparatnog prikazivanja stanja imovine i obaveza subjekta privatizacije i dalje do brojnih sporova koji nisu bili povoljni za investicionu klimu. Posledica je bila i da privatizacija društvenog kapiala traje 24 godine, da je privatizacija rađena po 4 zakona: Zakonu o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ", br. 84/89 i 46/90), Zakonu o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94) Zakonu o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/2001) i Zakonu o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon, 30/2010 - dr. zakon, 93/2012 i 119/2012) i da još uvek nije okončana. U uporednoj praksi država bivših članica SFRJ ovaj problem se rešavao pre svega prvo pretvaranjem društvenog u državni ili paradržavni kapital, a nakon toga se sprovodila privatizacija. U našim uslovima kada Ustav RS propisuje da se društveni kapital može pretvoriti u privatni kapital, nije moguće vršiti neposredno pordžavljenje društvenog kapitala. U takvim uslovima bilo je moguće uraditi samo promenu načina upravljanja u društvenim preduzećima, uz istovremeni prestanak važenja preostalih odredbi Zakona o preduzećima.

Dva su slučaja kada se imenuje zastupnik kapitala. U prvom slučaju radi se o upravljanju subjektom privatizacije koji još uvek nije privatizovan. Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa subjekta privatizacije i ta prava prelaze na zastupnika kapitala. Do imenovanja zastupnika kapitala, direktor obavlja funkciju vršioca dužnosti zastupnika kapitala. Agencija ima obavezu da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona imenuje zastupnika kapitala i podnese prijavu registru privrednih subjekata. Direktor može Agenciji podneti pismo o zainteresovanosti za imenovanje na mesto zastupnika kapitala. Ovakvim rešenjem data je mogućnost da se u slučajevima kada je direktor preduzeća s jedne strane uspešno vodi poslovanje preduzećem, a s druge strane je posvećen obavezama koje ima po osnovu privatizacije, ostvari kontinuitet u upravljanju preduzećem.

Zastupnik kapitala vrši funkcije upravljanja i zastupanja subjektom privatizacije do završetka procesa privatizacije. Organi upravljanja subjekta privatizacije, kojima na osnovu ovog zakona prestaju ovlašćenja, dužni su da zastupniku kapitala omoguće upravljanje subjektom privatizacije, kao i da sprovede sve radnje neophodne za upis promena u Registar privrednih subjekata i drugi odgovarajući registar. Za zastupnika kapitala može biti imenovano lice koje ima licencu zastupnika kapitala. Ministarstvo donosi pravilnik kojim se bliže uređuju kriterijumi i merila za sticanje licence zastupnika kapitala u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Imenovani zastupnici kapitala su dužni da u roku od šest meseci nakon donošenja pravilnika dobiju licencu zastupnika kapitala. Ovakvim zakonskim rešenjem

U drugom slučaju zastupnik kapitala se imenuje nakon raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine. Zastupnik kapitala upravlja subjektom privatizacije srazmerno učešću kapitala koji je bio predmet prodaje u ukupnom kapitalu subjekta privatizacije u vreme raskida ugovora o prodaji.

U oba slučaja zastupnik kapitala dužan je naročito, da: 1) preduzima neophodne mere za zaštitu imovine subjekta privatizacije; 2) se kao dobar privrednik stara o završetku započetih a nezavršenih poslova subjekta privatizacije, kao i poslova koji su potrebni da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima subjekta privatizacije; 3) obavlja, po potrebi, druge poslove.

Zastupnik kapitala obavlja poverene poslove samostalno i sa pažnjom dobrog privrednika.

Zastupnik kapitala podnosi Agenciji tromesečne pismene izveštaje o stanju imovine i poslovanju subjekta privatizacije i finansijske izveštaje. Zastupnik podnosi i druge izveštaje, na zahtev Agencije. Sadržaj izveštaja propisuje Ministarstvo. Svi izveštaji se javno objavljuju.

Zastupnik kapitala odgovara neposredno svojom ličnom imovinom za štetu nanetu subjektu privatizacije, ako je do štete došlo namerno ili krajnjom nepažnjom. Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva u roku od tri godine od kada je šteta nastala.

Zastupnik kapitala ima pravo na nagradu za rad i naknadu stvarnih troškova (u daljem tekstu: nagrada i naknada). Troškove za nagradu i naknadu zastupnika snosi subjekt privatizacije u visini koju određuje Ministarstvo.

Agencija razrešava zastupnika kapitala ukoliko nije zadovoljna njegovim radom. Agencija će razrešiti zastupnika kapitala bez prava na nagradu ako utvrdi da zastupnik kapitala ne ispunjava obaveze propisane ovim zakonom i drugim propisima koji uređuju poslovanje privrednih društava. Zastupnik može biti razrešen i na lični zahtev.

U slučaju ako subjekt privatizacije posluje sa manjinskim društvenim kapitalom, organi upravljanja osnivaju se i rade u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima, a zastupnik društvenog kapitala vrši predstavlja i zastupa društveni kapital u organima upravljanja.

                Praksa privatizacije kapital i imovina u društvenim preduzećima osnovanim od delova preduzeća u Republici Srbiji čije je sedište na teritoriji republika bivše SFRJ bila je opterećena s jedne strane nepostojanjem bilateralnih državnih ugovora kojim bi se regulisala procedura privatizacije društvenog kapitala i imovine po pravilima reciprociteta i s druge strane brojnim sudskim sporovima koji su ili prekidani ili su doveli do privatizacije društvenog kapitala ili imovine uz posrednu ili neposrednu primenu privatizacionih propisa drugih država. Imajući u vidu da se društvena svojina može pretvoriti u privatnu samo na način i pod uslovima propisanim zakonom koji je donet na osnovu Ustava RS, a u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Sporazuma o pitanjima sukcesije ("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori" br. 6/2002), logična pravna posledica je da su svi pravni poslovi koji su zaključeni suprotno ovim propisima ništavi pravni poslovi.

                Najznačajnija novina u zakonu je propisivanje pravila i načina prodaje kapitala. Pravilo je da se prodaje kapital, a izuzetno imovina subjekta privatizacije. Na ovaj način se pre svega štite poverioci subjekta privatizacije. Imovina je po pravilu uvek vezana za obaveze koje je subjekt privatizacije preuzeo. Imovina i obaveze čine jedinstvo, jer se obaveze preuzimaju imajući u vidu imovinu, odn. mogućnost izmirenja tih obaveza. Imovina se odvaja od obaveza samo ukoliko je nemoguće prodati kapital, odn. ako se proceni da bi se na taj način poverioci namirili u manjoj meri nego ukoliko bi se odvojeno prodavala imovina. Zbog navedenog je prodaja kapitala pravilo a prodaja imovine izuzetak. Ukoliko se proceni da bi bila neuspešna prodaja kapiala ili imovine, prvo sprovede restruktuiranje po pravilima unapred pripremljenog plana reorganizacije (u daljem tekstu: UPPR) u skladu sa pravilima iz zakona o stečaju. Kao što se vidi, kojim putem će se sprovoditi privatizacija zavisi od brojnih procena šta je u konkretnom slučaju za svaki subjekt privatizacije najpovoljnije. Način i elementi privatizacije određuju se u Odluci o načinu i elementima privatizacije. Odluku donosi Ministarstvo na predlog Agencije a za subjekte od posebnog značaja za Republiku Srbiju, Odluku donosi Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva. Rok u kojem se mora doneti odluke je 60 dana od dana stupanja na snagu zakona.

                U Odluci o načinu prodaju određuju se svi bitni elementi prodaje a naročito: 1) koji deo imovine subjekta privatizacije se prodaje odvojeno kao imovina; 2) koji deo kapitala se prodaje; 3) visina, rokovi i uslovi dokapitalizacije; 4) visina, rokovi i uslovi zajedničkog ulaganja; 5) visina, rokovi i uslovi opcija za kupovinu preostalog dela kapitala; 6) visina, rokovi, uslovi zajma; 7) način, progresivna skala i uslovi podele dobiti u slučaju poveravanja na upravljanje. Kao što se vidi moguće je npr. da se Odlukom o prodaji predvidi da će se prodavati 100% kapitala subjekta privatizacije uz obavezu kupca da izvrši dokapitalizaciju još 20%, kao i da odobri subodinirani zajam od 10%, a moguće je da se proda 10% kapitala, uz izdvajanje dela imovine na kojem se ne obavlja osnovna delatnost, uz obavezu dokapitalizacije od 20% sa opcijom otkupa preostalih 80% kapitala u periodu od 80%. U pojedinim slučajevima Odlukom o načinu prodaje biće predviđeno da se ne prodaje odmah kapital, već da se zaključi ugovor o dokapitalizaciji (ili ugovornom zajedničkom ulaganju) u visini od 30% društvenog kapitala sa opcijom otkupa preostalog društvenog kapitala u periodu od 5 godina, sa elementima ugovora o poveravanju na upravljanje subjekta privatizacije (management buyout). Način i elementi privatizacije određuju se nakon što se stekne saznanje s jedne strane ko su potencijalni kupci i s druge strane kakvu imovinu obaveze ima subjekt privatizacije, odn. kakva je njegova pozicija na tržištu.

Odluka o načinu privatizacije može da sadrži i druge uslove kao što su: 1) bonitet kupca; 2) obaveza održavanja minimalnog broja zaposlenih; 3) obaveza zapošljavanja dodatnog broja zaposlenih; 4) obaveza nastavka obavljanje osnovne delatnosti.

Javni oglas za prodaju raspisuje se najkasnije u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o prodaji. U oglasu se navode svi obavezni elementi prodaje, s tim što se učesnici u oglasu takmiče jedino u pogledu visine ponuđene cene kapitala. Ostali elementi su vezani za kapital koji se prodaje i obavezni su za kupca. Tako na primer, ako se prodaje 50% kapitala (visina kapitala se izražava u apsolutnom iznosu), sa obavezom dokapitalizacije od 15% i zajmom od 10% računato u odnosu na kapital koji se prodaje, kupac je ono lice koje ponudi najvišu cenu za kapital koji se prodaje. Na taj način se postiže jednostavnost i transparentnost u prodaji. Odluka o načinu privatizacije može biti izmenjena, posebno nakon neuspele prodaje.

Zakonska novina je i metod prodaje. Prodaja kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije sprovodi se putem javnog nadmetanja uz prethodno javno prikupljanje ponuda. Najviša cena iz pisanih ponuda predstavlja početnu cenu za javno nadmetanje. Minimalna prihvatljiva cena iznosi 70% procenjene vrednosti kapitala. Postoje dva kriterijuma za minimalnu cenu, prvi je da početna cena u javnom nadmetanju najviše ponuđena cena iz pisane ponude, a drugi je da u svakom slučaju kupoprodajna cena ne može biti niža od 70% procenjene vrednosti kapitala. Na taj način kupci unapred znaju šta je to najniža prihvatljiva cena prodaje.

Javni poziv za prodaju kapitala se objavljuje u barem jednom visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i na interent stranici Agencije najkasnije 30 dana pre prodaje. Javno nadmetanje se obavlja u roku od 15 dana od dana otvaranja pisanih ponuda. Prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije organizuje i sprovodi Agencija.

Zakon određuje i bitne elemente dokapitalizacije, zajedničkog ulaganja, poveravanje upravljanja subjekta privatizacije i opcije kupovine kapitala. Dokapitalizacija je primerena u slučaju ako je subjektu privatizacije nedostaje obrtni kapital, a kupac želi odmah da preuzme određeni rizik u poslovanju subjekta privatizacije. Dokapitalizacija je moguća sa ili bez istovremene obaveze kupovine kapitala subjekta privatizacije. Dokapitalizacijom se povećava osnovni kapital subjekta privatizacije. Dokapitalizacija se vrši u novcu. Izuzetno, na predlog kupca, dokapitalizacija se može vršiti i u stvarima i pravima, s tim da se fer tržišna vrednost uloga procenjuje od strane ovlašćenog revizora u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima. U tom slučaju vrednost nenovčanog uloga utvrđuje se na 70% procenjenog iznosa i u tom iznosu se priznaje kao ulaganje. Na ovaj način se stimuliše da se dokapitalizacija vrši pre svega sa novčanim ulogom, te da se iz novčanog uloga kupuje oprema, tehnologija i sl. Novčani deo uloga ne može biti manji od 50% ukupnog iznosa koji se dokapitalizuje. Ulaganje stvari i prava mora biti u funkciji osnovne delatnosti subjekta privatizacije. Agencija daje prethodnu saglasnost na ulaganje stvari i prava. Neispunjenje obaveze uplate i unosa uloga, izvršenje obaveza iz socijalnog programa i izmirenja dugova subjekta privatizacije su razlozi za raskid ugovora.

Zajedničko ulaganje je ugovorni oblik privremenog povećanja kapitala subjekta privatizacije. Ovaj oblik će se u praksi najčešće kombinovati sa opcijom otkupa kapitala subjekta privatizacije. Ovaj oblik je prilagođen onim investitorima koji nisu spremni da odmah da trajno "uđu" u kapital subjekta privatizacije, odn. gde kupci procenjuju da postoji povećani rizik ulaganja. Zajedničkim ulaganjem na rok koji ne može biti kraći od 5 godina, ugovorna strana privremeno unosi osnivački kapital koji mora biti veće vrednosti nego kapital u subjektu privatizacije, uz poslovanje po principima podele dobiti i rizika srazmerno ulozima. Na ovaj oblik privatizacije shodno se primenjuju pravila o dokapitalizaciji sa opcijom otkupa kapitala. Ulagač ima pravo na dobit i na učešće u upravljanju srazmerno ulogu u zajedničkom poslu, a po isteku ugovora, ukoliko ne iskoristi opciju konverzije privremenog u trajni kapital i pravo na repatrijaciju uloga. Repatrijacija uloga se vrši na način kako je regulisano ugovorom.

Poveravanje upravljanja subjekta privatizacije na rok ne kraći od 5 godina daje se pravo ponuđaču da upravlja subjektom privatizacije. Ovaj ugovorni oblik je prilagođen onim subjektima privatizacije gde postoji pre svega potreba za menadžerima koji imaju značajne organizacione i poslovne sposobnosti i sa kojima dolaze značajni investitori. U ovom slučaju, menadžeri su neka vrsta prethodnice investitora, koji žele da vide da li je moguće od subjekta privatizacije stvoriti atraktivnog poslovnog subjekta u koji vredi investirati kapital. Uobičajeno je da kupci kapitala budu upravo menadžeri, koji će imaju svoj kapital ili ga mogu pozajmiti (management buyout). Postupak poveravanja upravljanja pokreće se na osnovu raspisanog javnog oglasa sa rokom prijave ne kraćim od 30 dana. Predlagača uz predlog podnosi i predlog programa poslovanja subjekta privatizacije za 5 godina sa opcijom kupovine kapitala. Na ocenu boniteta ponuđača, programa poslovanja i opciju kupovine kapitala shodno se primenjuju pravila o dokapitalizaciji.

Nagrada za uspešno upravljanje subjektom privatizacije može se ugovoriti od 5% do 20% neto ostvarene i naplaćene dobiti, nezavisno od dobiti koja se ostvaruje po drugom osnovu. Nagrada iz stava 5 ovog člana određuje se zavisno od ostvarenog prinosa na kapital: 1) za prinos do 1% nagrada se ne isplaćuje; 2) za prinos od 1% do 5% nagrada je 5%; 3) za prinos od 5% do 10% nagrada je 10% i 4) za prinos preko 10%, nagrada je 20%. Nagrada se obračunava i konačno isplaćuje na kraju ugovorenog roka, s tim da se akontacija nagrade može obračunati i isplatiti po isteku poslovne godine u iznosu najviše 50% obračunatog prinosa. Odluku o obračunu i isplati nagrade donosi Agencija uz prethodnu saglasnost Ministarstva.

Značajna novost je i opcija kupovine kapitala (option contract). Opcija kupovine kapitala je pravo kupca da kupi dodatan deo kapitala subjekta privatizacije u roku od maksimalno 5 godina nakon dana zaključenja ugovora o privatizaciji. Opcija kupovine kapitala može se odnositi na deo ili ceo preostali državni ili društveni kapital subjekta privatizacije. Cena kapitala iz opcije ne može biti manja od procenjene vrednosti kapitala u vreme zaključivanja ugovora o opciji ili vrednost kapitala utvrđena javnim nadmetanjem ili knjigovodstvena vrednost kapitala u vreme korišćenja prava na opciju, zavisno od toga koja vrednost je veća.

                Cena kapitala protekom vremena raste. U okviru maksimalnog roka važenja od 5 godina, cena kapitala iz opcije se za svaku godinu određuje posebno, tako da cena godišnje raste za 5% u odnosu na prethodnu godinu.               

                Međutim, nema samo kupac kapitala opciju. Republika Srbija ima pravo da od kupca kapitala otkupi udele po ponuđenoj ceni, a kupac kapitala dužan je da se na tu ponudu izjasni u roku od 15 dana od dana davanja ponude. Ukoliko kupac kapitala ne prihvati datu ponudu dužan je da po istoj ceni otkupi kapital subjekta privatizacije. Kupac kapitala u ovom roku nema pravo da koristi pravo opcije iz stava 1 ovog člana. Rok za potpisivanje ugovora o kuporodaji kapitala iznosi 40 dana od dana davanja ponude. Rok za plaćanje je 15 dana od dana potpisivanja ugovora. Ovo će biti naročito slučaj ako nakon isteka prve dve godine od zaključenja ugovora kupac kapitala okleva sa korišćenjem opcije za otkup preostalog kapitala, a pojavi se drugi kupac koji želi da ponudi bolje uslove. Tada Republika Srbija ima pravo da ponudi da otkupi kapital koji je bio predmet prodaje po ceni koju odredi, a kupac kapitala mora ili da prihvati tu ponudu ili da otkupi po istoj ceni preostali društveni ili državni kapital. Republika Srbija nema pravo da koristi ovu opciju u prve dve godine nakon zaključenja ugovora o prodaji kapitala. Ova opcija se gasi i prestaje da važi 6 godina nakon zaključenja ugovora o prodaji kapitala.

Ukoliko je kupac kapitala kupio više od 50% kapitala tada upravlja subjektom privatizacije kao većinski vlasnik. Ukoliko kupac kapitala nije kupio više od 50% kapitala, većinu članova u organima upravljanja imenuje Agencija uz prethodnu saglasnost Ministarstva. Ovakav subjekt privatizacije je dužan da na zahtev Agencije dostavi sve finansijske i knjigovodstvene podatke, da od Agencije pribavlja saglasnosti na poslove sa povezanim licima i kod kojih postoji sukob interesa i informacije o svakom potpisaniom ugovoru koji zatraži Agencija. Agencija je dužna da sve poslovne informacije čuva kao poslovnu tajnu subjekta privatizacije. Ukoliko je kupac kapitala kupio više od 50% kapitala uz opciju otkupa ukupnog ili dela preostalog dela kapitala, Agencija ima pravo na po dva člana u svim organima upravljanja i pravo veta na odluke o raspolaganju imovinom čija je vrednost veća od 5% vrednosti kapitala, na odluke o davanju i uzimanju zajma, kupovini harija od vrednosti, na odluke o statusnim promenama i odluke o poslovanju sa povezanim licima u okviru procene konflikta interesa u skladu sa zakonom o privrednim društvima. Kupac kapitala je dužan da po saznanju o postojanju naknadno pronađene imovine bez odlaganja obavesti Agenciju.

Kao što je navedeno, prodaja imovine je izuzetak. U dosadašnjoj regulativi predviđena je prodaja imovine pre svega u postupku restruktuiranja. Podzakonskim propisima regulisana je prodaja imovine na nedovoljno transparentan način, koji je omogućavao da se u toku jedne prodaje proda imovina i za 30% procenjene vrednosti. U slučaju ako bi se pojavio samo jedan takmičar, on bi unapred znao da imovinu može kupiti po bagatelnoj ceni. Pa ako je predmet prodaje bila i imovina koja je služila za osnovnu delatnost subjekta privatizacije ili su se prodavale zalihe koje su imale tržišnu vrednost, dešavali su se slučajevi da se prodaja vršila po proceduri koja nije transparentna i koja je omogućavala prodaju po ceni koja ne odražava fer vrednost imovine. Ovim zakonom menjaju se slučajevi i metodologija prodaje imovine. Prodaju imovine subjekta privatizacije određenu Odlukom o načinu prodaje, kao i prodaju imovine subjekta privatizacije koji se restruktuira u postupku privatizacije, organizuje i sprovodi Agencija u skladu sa odredbama ovog zakona koji uređuje prodaju kapitala. Imovina se prodaje samo ukoliko ne predstavlja osnovno sredstvo subjekta privatizacije neophodno za obavljanje osnovne delatnosti i ako se posebnom prodajom imovine može postići veća cena. Imovina može biti prodata pre i posle prodaje kapitala, zavisno od procene vremena za postizanja najbolje cene unovčenja imovine. Predmet prodaje mogu biti i: 1) zalihe; 2) investicione nekretnine i objekti u izgradnji; 3) zemljište; 4) oprema van funkcije; 5) udeli i akcije u drugim privrednim društvima; 6) sva potraživanja uključujući i ona o kojima se vodi sudski ili upravni postupak i 7) sva prenosiva prava. Imovina koja nije bila predmet procene ne može biti predmet prodaje. Prilikom donošenja odluke o odvojenoj prodaji imovine u sklopu Odluke o načinu privatizacije ili u okviru postupka restrukturiranja, obavezna je analiza očekivanih pozitivnih efekata takve prodaje na prodaju ostatka kapitala subjekta privatizacije.

Kupac kapitala ili imovine može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice, u skladu sa Zakonom. Novost je da kada se kao kupac javlja strano pravno lice, Agencija sprovodi postupak upoznavanja krajnjeg vlasnika kupca, koji propisuje Ministarstvo. Ova procedura treba da speči da se u postupku privatizacije pojave kupci koji su sredstva za isplatu kupoprodajne cene stekli putem korupcije ili pranjem novca. Kupac kapitala mora da ima odgovarajući bonitet koji određuje Odluka o načinu privatizacije.

Zakon putem negativne enumeracije određuje ko ne može biti kupac kapitala ili imovine: 1) domaće pravno lice koje posluje većinskim društvenim kapitalom; 2) fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica, koje prema subjektu privatizacije ima dospele obaveze neizmirene do dana podnošenja ponude na tender, odnosno prijave za učešće na aukciji; 3) fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica sa kojim je raskinut ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine zbog neizvršenja ugovorenih obaveza; 4) fizičko lice koje je osuđivano ili protiv koga se vodi postupak za sledeća krivična dela: krivična dela protiv privrede; krivična dela protiv službene dužnosti; teško ubistvo; teška krađa, razbojnička krađa, razbojništvo, utaja, prevara, neosnovano korišćenje kredita i druge pogodnosti, iznuda, ucena i zelenaštvo; neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, omogućavanje uživanja opojnih droga, proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda, zagađivanje vode za piće i životnih namirnica i teška dela protiv zdravlja ljudi; zagađivanje životne sredine, nepreduzimanje mera zaštite životne sredine, protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagađuju životnu sredinu, unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija i nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja; zločinačko udruživanje, izrađivanje i nabavljanje oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnih dela, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija, nedozvoljeno prelaženje državne granice i krijumčarenje ljudi, neovlašćeno organizovanje igara na sreću i neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću; organizovanog kriminala; krivično delo iz člana 149. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06); strana pravna lica kojim upravljaju domaća pravna i fizička lica. Novost je da kupac kapitala ne može biti strano pravno i fizičko lice koje dolazi sa teritorija sa poreskim suverenitetom koje imaju neadekvatan poreski sistem i sistem transparentnosti, a čiju listu određuje i objavljuje Ministarstvo. Na ovaj način onemogućeno je da kupci kapitala budu lica sa off shore destinacija.

Kupac kapitala ili imovine ne može biti ni privredno društvo u kojem fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica, koje prema subjektu privatizacije ima dospele obaveze neizmirene do dana podnošenja ponude na oglas; fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica sa kojim je raskinut ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine zbog neizvršenja ugovorenih obaveza i fizičko lice koje je osuđivano ili protiv koga se vodi postupak smatra kontrolnim članom ili kontrolnim akcionarom, u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.

Kupac kapitala ili imovine matičnog, odnosno zavisnog preduzeća u kojem se sprovodi privatizacija ne može da bude njegovo zavisno, odnosno matično preduzeće.

Ako učesnik na oglasu koji je proglašen kupcem ili koji istakne drugu najvišu ponudu ne potpiše zapisnik ili ne izvrši plaćanje u predviđenom roku, gubi svojstvo kupca i pravo da učestvuje na budućim prodajama koje se organizuju za taj subjekt privatizacije, kao i pravo na vraćanje depozita. To uplaćuje na ime štete koja je nastala za subjekt privatizacije i za Agenciju novčani iznos u visini od 30% prodajne cene na račun Agencije, od čega 15% pripada subjektu privatizacije. Pravo da učestvuje na budućim prodajama koje se organizuju za subjekt privatizacije nema ni član porodice lica koje je izgubilo svojstvo kupca, kao ni pravno lice čiji je on osnivač. Članovima porodice smatraju se potomci, bračni ili vanbračni drug i roditelji kupca. Lice koje je izgubilo svojstvo kupca i članovi njegove porodice, u skladu sa ovim članom, nemaju pravo da učestvuju u budućim prodajama koje se organizuju za bilo koji subjekt privatizacije.

Sredstva plaćanja u privatizaciji mogu biti u domaćoj i stranoj konvertibilnoj valuti.

Imajući u vidu dužinu trajanja privatizacije, bilo je neophodno predvideti fiksne rokoce do kada se privatizacija mora okončati i šta se smatra okončanom privatizacijom. Rok za okončanje privatizacije kapitala je 31. decembar 2014 godine. Ovaj rok je ostvaren ukoliko je zaključen ugovor o prodaji kapitala ili imovine, odnosno ukoliko je usvojen unapred pripremljeni program restruktuiranja subjekta privatizacije. Ukoliko privatizacija kapitala nije okončana do 31. decembra 2014.godine, Agencija podnosi predlog za pokretanje stečajnog, odnosno likvidacionog postupka. Jedini izuzetak je predviđen za slučaj preduzeća od posebnog interesa za Republiku Srbiju, u kom slučaju Vlada Republike Srbije može na predlog Ministarstva da do 31. decembra 2014 godine donese odluku da obustavi postupak privatizacije, u kom slučaju je Agencija dužna da u roku od 30 dana pokrene postupak formiranja organa upravljanja u skladu sa zakonom o privrednim društvima.

U slučaju ako nije sprovedena privatizacija, a nema uslova za stečaj, postupak likvidacije subjekta privatizacije sprovodi Agencija. Sredstva koja preostanu po okončanju postupka likvidacije prihod su budžeta Republike Srbije, osim sredstava koja su u privatnoj svojini. Za likvidacionog upravnika se imenuje zastupnik kapitala. Likvidacioni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih troškova. Visinu nagrade i naknade iz stava 4. ovog člana propisuje Ministarstvo. Na likvidaciju subjekta privatizacije shodno se primenjuju odredbe zakona o privrednim društvima kojima se uređuje likvidacija privrednih društava.

Kad postupak privatizacije obuhvata imovinu oduzetu od fizičkih i pravnih lica primenom propisa o oduzimanju imovine na teritoriji Republike Srbije, a koja je određena posebnim propisom kojim se uređuju pitanja vezana za vraćanje imovine (u daljem tekstu: nacionalizovana imovina), vrednost te imovine biće nadoknađena bivšim vlasnicima isključivo iz novčanih sredstava koja za te namene obezbeđuje Republika Srbija.

Od kvalitetne pripreme postupka privatizacije zavisi i da li će prodaja biti uspešna. Postupak privatizacije subjekta privatizacije od posebnog značaja za Republiku Srbiju pokreće se odlukom Vlade Republike Srbije na predlog Ministarstva, a u ostalim slučajevima odlukom Ministarstva. Prospekt u smislu ovog zakona, jeste prikaz osnovnih podataka o subjektu privatizacije prema poslednjem finansijskom izveštaju. Obrazac prospekta propisuje Ministarstvo. Agencija oglašava prospekt i upućuje javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti u sredstvima javnog informisanja (štampa, internet ili televizija) najkasnije u roku od 15 dana od dana izrade prospekta. Troškove oglašavanja snosi subjekt privatizacije.

Potencijalni kupac svoju zainteresovanost za kupovinu kapitala odnosno imovine subjekta privatizacije izražava pismenim putem i o tome obaveštava subjekt privatizacije i Agenciju u roku koji odredi Agencija u javnom oglasu. Potencijalni kupac ima obavezu da dostavi podatke o bonitetu (o tržišnom učešću, organizacionoj strukturi, o glavnoj delatnosti, o upravi i sl.) i finansijske izveštaje za poslednje 3 godine. Potencijalni kupac ima obavezu da podatke o bonitetu dostavi najkasnije zajedno sa ponudom u postupku javnog prikupljanja ponuda.

Novost je da je subjekt privatizacije je dužan da u prospektu prikaže kompletne i detaljne podatke o svoj svojoj imovini i obavezama, uključujući i sva prava kojim raspolaže, posebno prava korišćenja zemljišta, kao i sve potencijalne obaveze i sudske postupke koji su u toku. Dosadašnje iskustvo u privatizaciji bilo je da je potencijalnim kupcima bilo omogućavano da izvrše uvid u dokumentaciju subjekta privatizacije, te da odluku o učešću donesu isključivo na osnovu sopstvene ocene (due diligence). Bilo je slučajeva da se nakon privatizacije pojavi imovina (npr. zalihe koje nisu bile popisane, neuknjižene nepokretnosti ili nepokretnosti koje su ostale u bivšim republika SFRJ) koja nije bila predmet procene i koja nije navedena u prospektu ili se pojave obaveze koje nisu prikazane u bilansu (npr. naknadne poreske obaveze ili obaveze iz sudskih postupaka). Sada se postavlja drugačije pravilo. Subjekt privatizacije je dužan da da potpunu "ličnu kartu" o celokupnoj imovini i svim obavezama. Sankcija može biti ne samo razrešenje zastupnika kapitala, već u određenim slučajevima i krivično delo. Imovina koja nije evidentirana u poslovnim knjigama, koja nije procenjena i prikazana u prospektu ne može biti predmet prodaje kapitala. Za slučaj da se naknadno u sudskom ili upravnom postupku utvrde obaveze za subjekta privatizacije koje nisu evidentirane u poslovnim knjigama i prikazane u prospektu, za iznos utvrđenih obaveza umanjuje se kupoprodajna cena.

Subjekt privatizacije dužan je da sve do završetka postupka privatizacije dostavlja Agenciji i Ministarstvu blagovremeno verodostojne podatke o imovini o obavezama subjekta privatizacije i sve podatke o promenama na imovini i obavezama.

Organi upravljanja subjekta privatizacije su odgovorni za štetu nastalu od prikazivanja netačnih i nepotpunih podataka.

Subjekt privatizacije je dužan da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti sve imovine i obaveza u skladu sa zakonima o računovodstvu i reviziji i međunarodnim računovodstvenim standardima u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Subjekt privatizacije je dužan da bez odlaganja svoje knjigovodstvene podatke uskladi sa ovom procenom. Subjekt privatizacije dužan je da izveštaj o popisu dostavi Agenciji u roku od 15 dana od dana izvršenog popisa. Izveštaj o popisu i proceni imovine i obaveza velikih preduzeća mora imati izveštaj ovlašćenog revizora.

U slučaju da subjekt privatizacije ne ispuni navedene obaveze, Agencija će u daljem roku od 10 dana razrešiti starog i imenovati novog zastupnika kapitala.

Ukoliko utvrdi da postoji imovina subjekta privatizacije koja nije prikazana u prospektu ili programu privatizacije koji je okončan, Agencija će izvršiti procenu imovine i pokrenuti postupak naplate od kupca kapitala ili imovine subjekta privatizacije.

Zastupnik kapitala ne bi mogao da samostalno izvrši preuzete obaveze u pogledu potpunog prikazivanja imovine i obaveza subjekta privatizacije ukoliko se ne bi utvrdile obaveze odgovornih lica u subjektu privatizacije da pruže svu potrebnu dokumentaciju i informacije. Ovlašćena lica subjekta privatizacije, članovi izvršnog, upravnog i nadzornog odbora kojima je prestala dužnost, punomoćnici i lica koja za subjekt privatizacije vršili pravne poslove, finansijske poslove, i poslove revizije dužna su da zastupniku kapitala bez odlaganja pruže sve podatke i obaveštenja.                 Računovodstvene isprave, poslovne knjige, računovodstveni softver, pečati, ključevi i šifre predstavljaju imovinu subjekta privatizacije. Ova lica imaju obavezu da zastupniku kapitala predaju svu navedenu imovinu subjekta privatizacije. Agencija može rešenjem, protiv kojeg žalba ne odlaže izvršenje, naložiti ovim licima da, u određenom roku, predaju pismeni izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju subjekta privatizacije, izjave o imovini, izjave o povezanim licima, kao i sve druge izjave i izjašnjenja od značaja za postupak privatizacije.

Navedena lica odgovorna su poveriocima i Republici Srbiji za naknadu štete koju su prouzrokovali uskraćivanjem podataka i obaveštenja, kao i nesavesno sastavljenim izveštajem o ekonomsko-finansijskom stanju subjekta privatizacije ili uskraćivanjem tog izveštaja. Novost je propisivanje obaveze banaka i javnih registara u pogledu pružanja informacija o imovini i obavezama subjekta privatizacije. Banke imaju obavezu da na zahtev zastupnika kapitala dostave brojeve svih deviznih i dinarskih računa računa, sve izvode u elektronskoj formi sa svih dinarskih i deviznih računa, kao i sve ugovore o oročenju sredstava. Javni registri ima obavezu da na zahtev zastupnika kapitala dostave podatke o imovini i pravima zastupnika kapitala u periodu od pet godina pre stupanja na snagu ovog zakona.

Posebno važna novina je da zastupnik kapitala ima obavezu da izvrši analizu poslovanja subjekta privatizacije za period od 5 godina pre stupanja na snagu ovog zakona, i za svaku godinu sačini listu priliva i odliva, listu otuđene imovine i sve ugovore o otuđenju, analizira poslovanje sa povezanim licima, utvrdi poštovanje zabrane sukoba interesa i poštovanje odredaba zakona o privrednim društvima koje se tiču postupanja u najboljem interesu subjekta privatizacije i njegovih poverilaca i podnese izveštaj agenciji koja ih javno obavljuje. Ovo je značajno jer zakon uvodi i mogućnost pobijanja određenih pravnih poslova.

Zastupnik kapitala je dužan da podnosi tromesečne izveštaje o poslovanju čiji sadržaj bliže propisuje Ministarstvo.

Ako Agencija proceni da se kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu prodati bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije u skladu sa ovim zakonom. Restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine. Odluka o restrukturiranju sadrži: poslovno ime i sedište subjekta privatizacije, način restrukturiranja, rok u kome su poverioci dužni da prijave svoja potraživanja, kao i druge podatke od značaja za sprovođenje restrukturiranja. Odluka o restrukturiranju objavljuje se u sredstvima javnog informisanja (jednom dnevnom listu, internetu ili televiziji), u roku od 15 dana od dana donošenja. Novost je da se postupak restruktuiranja sprovodi pripremom i usvajanjem plana restrukturiranja u skladu sa stečajnim pravilima o unapred pripremljenim planom reorganizacije (u daljem tekstu:UPPR). UPPR priprema Agencija i zastupnik kapitala po proceduri koju propisuje Ministarstvo.

U postupaku restruktuiranja mogu se kao druge mere restruktuiranja predviđenih zakonom o stečaju primeniti i odredbe ovog zakona o dokapitalizaciji, zajedničkom ulaganju sa opcijom otkupa kapitala i o poveravanju na upravljanje sa opcijom otkupa kapitala. Novost je da usvajanjem UPPR-a prestaje da važi kolektivni ugovor o radu i pojedinačni ugovori o radu. UPPR mora da predvidi povezivanje staža svim zaposlenim na nivou minimalnih zarada i isplatu svih zapostalih minimalnih zarada u skladu sa zakonom o stečaju. Isplata zarada preko minimalnih i otpremnina se vrši zavisno od stepena namirenja u stečaju. Slično kao i u stečaju, ovim zakonskim rešenjem država prioritetno obezbeđuje namirenje osnovnih prava zaposlenih po osnovu radnog odnosa. UPPR-om se može predvideti raskid dvostrano teretnih ugovora, a druga ugovorna strana ima pravo na potraživanje koje nastaje usled raskida ugovora.

Državne poverioce (javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije) u postupku restrukturiranja subjekta privatizacije zastupa Agencija.

U skladu sa predloženim UPPR-om, državni poverioci dužni su da potraživanje pretvore u kapital subjekta privatizacije i njumu podređenom (zavisnom) društvu: 1) koje u strukturi kapitala ima većinski kapital kontrolnog (matičnog) društva koje posluje većinskim društvenim ili državnim kapitalom i 2) u kojem je društveni ili državni kapital većinski zajedno sa kapitalom kontrolnog društva. Državnim poveriocem smatra se i Agencija za osiguranje depozita kada vrši funkciju stečajnog upravnika nad bankama u stečaju i kada upravlja u ime i za račun Republike Srbije potraživanjima Republike Srbije po osnovu preuzetih ino obaveza.

Od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja. Odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave. Odluku o restrukturiranju Agencija dostavlja, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu. Na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu. Postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida se.

Po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene. Novost je da restrukturiranje prestaje da po sili zakona 30.juna 2014.godine.

Prodajnu dokumentaciju obavezno čine: 1) prospekt; 2) detaljan popis imovine; 3) procena vrednosti imovine; 4) nacrt ugovora o kupovini kapitala; 5) nacrt osnivačkog akta subjekta privatizacije nakon privatizacije i 6) izjava o gubitku prava na vraćanje depozita.

Procena vrednosti kapitala i imovine se sprovodi koristeći dve metode: 1) metoda fer tržišne vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima i 2) prinosna metoda (DNT metoda);

Priliko procene imovina se deli u imovinske celine. Svaka imovinska celina se procenjuje koristeći obe metode. Utvrđena vrednost predstavlja veću od dve vrednosti. Prinosna vrednost građevinskog zemljišta se procenjuje kao 20% fer tržišne vrednosti objekata koji bi u skladu sa urbanističkim uspovima mogu biti izgrađeni na tom zemljištu. Prinosna vrednost imovinske celine koja predstavlja skup osnovnih sredstava operativnog biznisa koji se obavlja ili se može obavljati koristeći imovinsku celinu se utvrđuje DNT metodom i analizom budućih novčanih tokova.

Svako pojedinačno potraživanje se procenjuje na osnovu procene naplativosti kako iznosa tako i roka. Sva potraživanja iz sudskih sporova i odštetnih zahteva u krivičnim postupcima se dodatno procenjuju na osnovu verovatnoće uspeha u sporu. Intelektualna svojina, autorska prava, žig, patenti, eksploataciona prava, koncesiona prava i sva druga prava se takođe procenjuju koristeći dve metode. Procenjena vrednost celokupne imovine predstavlja zbir vrednosti svake imovinske celine.

Sve obaveze se procenjuju pojedinačno razdvajajući iznos glavnog duga, ugovorne kamate, zatezne kamate i troškova. Sve potencijalne obaveze iz sudskih sporova u kojima je subjekt privatizacije pasivno legitimisan se procenjuju na osnovu procene ishoda spora.

Procenjena vrednost kapitala iznosi razliku između procenjene vrednosti ukupne imovine i procenjene vrednosti ukupnih obaveza.

Procenjena vrednost imovine i obaveza mora biti uneta u poslovne knjige subjekta privatizacije u roku od 10 dana od dana prihvatanja procene od strane Agencije i Ministarstva.

Zakon propisuje jedinstven način prodaje kapitala i imovine. Prodaju kapitala, subjekta privatizacije organizuje i sprovodi Agencija javnim nadmetanjem uz prethodno javno prikupljanje ponuda, uz shodnu primenu pravila iz zakona o stečaju za prodaju stečajnog dužnika. Ponuđač daje ponudu u pogledu cene koju je spreman da plati za kapital koji se prodaje. Svi ostali elementi i uslovi prodaje su određeni Odlukom o načinu privatizacije. Najviša ponuđena cena iz postupka javnog prikupljanja ponuda je početna cena kod javnog nadmetanja.

Pravo na javno nadmetanje ima ponuđač koji uplati 10% početne cene za javno nadmetanje ili položi bankarsku garanciju za taj iznos. Učesnik na javnom nadmetanju koji ponudi najvišu cenu stiče pravo na zaključenje ugovora o prodaji.

U slučaju da ponuđač koji je dao najpovoljniju ponudu, po pozivu Agencije, ne pristupi zaključenju ugovora, nema pravo na povraćaj depozita, odnosno Agencija će podneti bankarsku garanciju na naplatu. Naplaćeni iznos uplaćuje se na račun budžeta Republike Srbije.

Prodaju kapitala i imovine sprovodi komisija za prodaju, koju imenuje Ministarstvo. Komisiju čine rukovodilac projekta u Agenciji, zastupnik kapitala, izabrani predstavnik zaposlenih, predstavnik Ministarstva i predstavnik resornog ministarstva iz osnovne delatnosti subjekta privatizacije. Ukoliko se ne može imenovati predstavnik resornog ministarstva, petog člana komisije imenuje Ministarstvo iz svog resora.

Zakon propisuje i obavezne elemente ugovora o prodaji. Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine sadrži odredbe o: ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni, roku plaćanja, načinu, oblicima i roku investiranja kupca u subjekt privatizacije radi obavljanja registrovane delatnosti, načinu rešavanja pitanja zaposlenih i druge odredbe o kojima se sporazumeju ugovorne strane. U ugovoru regulišu se i obaveze međusobnih strana u slučaju dokapitalizacije, zajedničkog ulaganja i poveravanje na upravljanje subjekta privatizacije, kao i drugi odnosi (npr. o obaveznom zajmu, učešću u podeli zajednički ostvarene dobiti, upravljanju subjektom privatizacije do ispunjenja obaveza iz ugovora, kontrola izvršenja ugovornih obaveza i sl.). U slučaju ako se ugovorom predviđa obaveza dokapitalizacije i zajedničkog ulaganja, bitni elementi ugovora su: 1) iznos i vrsta uloga sa kojima se vrši dokapitalizacija, odnosno dokapitalizacija; 2) rokovi unošenja uloga; 3) učešće u dobiti i politika isplate dobiti i 4) organizacioni oblik poslovanja subjekta privatizacije nakon zaključenja ugovora. U slučaju ako se ugovorom predviđa poveravanje na upravljanje, bitni elementi ugovora su: 1) poverena ovlašćenja upravljanja subjektom privatizacije; 2) ovlašćenja Agencije u kontroli sprovođenja obaveza iz ugovora; 3) iznos, način i rokovi isplate nagrade za uspešno upravljanje subjektom privatizacije i ostvarivanje programa poslovanja. Ugovorom o prodaji reguliše se i rok u kojem se imovina subjekta privatizacije ne može otuđiti i opteretiti bez saglasnosti Agencije, zabrana da se bez saglasnosti Agencije zaključuju ugovori sa povezanim licima, određenim u Zakonu o stečaju, odn. zaključuju drugi ugovori u kojima postoji sukob interesa u smislu Zakona o privrednim društvima. Ugovori zaključeni bez saglasnosti Agencije su ništavi.

Ugovorom o prodaji reguliše se i obaveza podnošenja tromesečnih izveštaja, bruto bilansa, obaveza popisa i procene imovine, obaveza dostavljanja finansijskih izveštaja sa revizijom i drugih izveštaja i dokumentacije po zahtevu Agencije.

Akcije koje stiče kupac iz novih emisija po osnovu povećanja kapitala subjekta privatizacije za vreme izvršenja ugovorenih obaveza, smatraju se sopstvenim akcijama subjekta privatizacije koje su u potpunosti plaćene. Kada kupac kapitala, odnosno imovine, izvrši obaveze iz ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, što se dokazuje potvrdom Agencije, subjekt privatizacije koji je stekao sopstvene akcije dužan je da ih bez naknade prenese kupcu kapitala, odnosno imovine, od koga ih je stekao. Agencija dostavlja registru nadležnom za vođenje računa hartija od vrednosti rešenje na osnovu kojeg se vrši upis sopstvenih akcija na subjekt privatizacije, kao i rešenje na osnovu kojeg se vrši prenos sopstvenih akcija na kupca. U slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, sopstvene akcije prenose se Akcionarskom fondu koji ih prodaje zajedno sa akcijama subjekta privatizacije koje su mu prenete u skladu sa zakonom. Na otuđenje, režim i druge pravne poslove koji se odnose na sopstvene akcije shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.

Ugovor o prodaji smatra se zaključenim kad ga potpišu kupac i Agencija, a potpisi na ugovoru overavaju se u sudu. Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine Agencija dostavlja Ministarstvu radi evidentiranja, a zaposlenima i manjinskim akcionarima u subjektu privatizacije na njihov zahtev, radi upoznavanja.

Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine raskinuće se zbog neispunjenja ako, ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje, kupac ne ispuni obavezu iz ugovora koja je u ugovoru označena kao bitan element ugovora,

U dosadašoj praksi Agencija je raskidala ugovore o prodaji dostavljanjem obaveštenja o raskidu, shodno odredbama Zakona o obligacionim odnosima (jednostrani raskid ugovora). Novim zakonskim rešenjem dosledno je primenjen stav da Agencija vrši poverena javna ovlašćenja ne samo u postupku zaključenja ugovora, već i kod raskida ugovora o prodaji. Dosledno tome odluku o raskidu ugovora donosi Agencija u obliku upravnog akta, protiv koga kupac ima pravo žalbe Ministarstvu u roku od 15 dana. Razlozi za žalbu su: 1) pogrešno i nepotpuno utrđeno činjenično stanje; 2) pogrešna primena pravila postupka i 3) pogrešna primena materijalnog prava. Žalba na prvostepeno rešenje ne odlaže izvršenje.

U slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine zbog neispunjenja ugovorenih obaveza od strane kupca kapitala, kupac kapitala kao nesavesna strana, nema pravo na povraćaj plaćenog iznosa na ime ugovorene cene i dokapitalizacije, radi zaštite opšteg interesa. Kupac kapitala, odnosno imovine nema pravo ni na povraćaj zajmova koje je dao subjektu privatizacije. Sva sredstva obezbeđenja koja je subjekt privatizacije dao za obezbeđenje obaveza kupca kapitala, odnosno imovine i povezanih lica, kao i ugovori o jemstvu, ugovori o pristupu dugu, ugovori o preuzimanju duga za obaveze kupca kapitala i povezanih lica, prestaju da važe danom konačne odluke o raskidu ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine. Prema ranijem zakonskom rešenju, kupac je gubio pravo samo na kupoprodajnu cenu a po osnovu dokapitalizacije ostvarivao je prava po osnovu sredstava koja se ostvare prodajom tih akcija, nakon namirenja troškova prodaje. Ako je kupac kapitala zbog nesavesnosti gubio pravo na kupoprodajnu cenu, nije bilo logično zakonsko rešenje da zadržava pravo po osnovu dokapitalizacije.

Danom raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, prestaju sva vlasnička i upravljačka prava kupca, a Agencija imenuje zastupnika kapitala.

Sredstva ostvarena od prodaje kapitala i imovine u postupku privatizacije uplaćuju se na račun Agencije. Sredstva ostvarena prodajom imovine nakon prodaje kapitala subjekta privatizacije ulaze u privatizacionu masu, kojom upravlja Agencija. U slučaju naknadno pronađene imovine, koja nije bila predmet privatizacije, Agencija će sprovesti postupak prodaje i ostvarena sredstva uplatiti na račun Agencije radi namirenja poverilaca. Naplaćena sredstva iz potraživanja subjekta privatizacije, koja su bila predmet sudskog ili upravnog postupka, potraživanja koja su dospela a nenaplaćena, gotovina, oročeni i neorečeni novčani depoziti uplatiće se na račun Agencije.

Zaposlenim u subjektu privatizacije koji nije prošao kroz postupak restrukturiranja pripada otpremnina u visini minimalne zarade (obračunate za mesec sa 21-nim radnim danom) po godini radnog staža u subjektu privatizacije. Svim zaposlenim se povezuje radni staž i isplaćuju sve zaostale zarade zajedno sa namirenjem poverilaca. Navedena sredstva, posle namirenja poverilaca i isplate otpremnina zaposlenih subjekata privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje uplaćuju se na uplatni račun budžeta Republike Srbije.

Zakon zadržava ranije rešenje da sredstva za otklanjanje štete koju je subjekt privatizacije naneo životnoj sredini pre zaključenja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Vlada Republike Srbije bliže propisuje način i uslove korišćenja navedenih sredstava.

Zakon je zadržao i ranije rešenje u pogledu ustupanja ugovora. Kupac kapitala kao ustupilac može da ustupi ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine trećem licu - prijemniku, pod uslovima propisanim ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Agencije. Prijemnik može biti lice koje ispunjava propisane uslove za kupca kapitala ili imovine. Ustupilac jemči Agenciji da će prijemnik ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine. Ustupanjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine prijemnik postaje nosilac svih prava i obaveza iz ugovora o prodaji.

Troškove postupka privatizacije koje ima Agencija snosi subjekt privatizacije. Ministarstvo utvrđuje koji se troškovi namiruju iz ostvarene kupoprodajne cene.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na akcije shodno se primenjuju i na udele. Agencija vodi evidenciju udela i izdaje potvrde subjektu privatizacije koji je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću.

Centralni registar izdaje isprave subjektu privatizacije na osnovu kojih se vodi knjiga akcionara. Subjekt privatizacije dužan je da na osnovu isprave Centralnog registra upiše novog akcionara u knjigu akcionara. Prava iz akcija dokazuju se ispravom koju izdaje Centralni registar.

Privredno društvo koje u strukturi kapitala ima akcije u vlasništvu Akcionarskog fonda ili akcije koje taj Fond prodaje po zakonu, ne može vršiti promenu pravne forme, niti otvoreno akcionarsko društvo može postati zatvoreno, bez saglasnosti Akcionarskog fonda.

Sredstva od prodaje društvenog kapitala, koja preostanu nakon namirenja poverilaca, koriste se i raspoređuju na sledeći način: 1) 10% sredstava uplaćuje se Republičkom fondu nadležnom za penzijsko i invalidsko osiguranje; 2) 50% sredstava izdvojiće se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji Republike Srbije. Ako se sedište subjekta privatizacije nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, 50% sredstava izdvojiće se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine; 3) 5% sredstava izdvojiće se za isplaćivanje naknade licima čija je imovina nacionalizovana; 4) 5% sredstava izdvojiće se za finansiranje razvoja infrastrukture lokalne samouprave prema sedištu subjekta privatizacije; 5) 30% srestava izdvojiće se za druge namene. Sredstva od prodaje državnog kapitala, nakon namirenja poverilaca, koriste se za finansiranje podsticanja razvoja. Sredstva ostvarena od prodaje kapitala i imovine subjekata iz sukcesije koriste se za sprovođenje sporazuma koji se odnosi na pitanje sukcesije sa bivšim republikama SFRJ.

                Zakon predviđa mogućnost pobijanja pravnih poslova i radnji subjekta privatizacije. Agencije je ovlašćena da pobija pravne poslove i pravne radnje subjekta privatizacije. U pogledu pravnih poslova i radnji koji se mogu pobijati, razloga pobijanja, lica koja su protivnici pobijanja, rokova i pravnih posledica pobijanja, shodno se primenjuju pravila iz zakona o stečaju. Rokovi za pobijanje iz stava 1 ovog člana računaju se unazad počev od dana donošenja odluke o prodaji kapitala ili imovine. Ova zakonska novost uvedena je zbog činjenice da postoje privredni subjekti kod kojih dugo traje postupak privatizacije, a gde je u međuvremeno došlo do otuđenja ili opterećenja imovine na štetu poverilaca.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo. Kontrolu rada Vlade Republike Srbije i Ministarstva u sprovođenju postupka privatizacije vrši nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije. Ministarstvo je dužno da nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije podnosi redovne mesečne izveštaje o stanju postupka privatizacije, zaključenim ugovorima o prodaji kapitala, odnosno imovine, sa priloženim ugovorima, pokrenutim postupcima privatizacije, radu subjekata nadležnih za sprovođenje postupka privatizacije, kao i da pruža sve potrebne podatke i informacije po zahtevu nadležnog odbora. Nadzor obuhvata i nadzor nad poslovima prodaje akcija iz postupka privatizacije koja se obavlja preko finansijske berze dok akcije ne budu na listingu berze.

U dosadašnjem zakonu bilo je sankcionisano kao krivično delo samo ako odgovorno lice u subjektu privatizacije dostavi neistinite ili nepotpune podatke sadržane u programu privatizacije, s tim što je bila predviđena kazna zatvora od tri meseca do pet godina i novčana kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara. Novim zakonskim rešenjem ovo krivično delo postoji i ako odgovorno lice po zahtevu Agencije ne dostavi ili dostavi neistinite ili nepotpune podatke o imovini i obavezama subjekta privatizacije.

Preduzeće koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršilo privatizaciju dela društvenog, odnosno državnog kapitala prema odredbama Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ", br. 84/89 i 46/90) i Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94) i Zakonu o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon, 30/2010 - dr. zakon, 93/2012 i 119/2012) neprivatizovani deo društvenog, odnosno državnog kapitala privatizuje prema odredbama ovog zakona.

Akcije akcionara koji su odustali od otplata upisanih akcija koje se otplaćuju na osnovu Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ", br. 84/89 i 46/90), Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94) i Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/2001) u nadležnosti su Akcionarskog fonda.

Akcionarski fond prodaje akcije koje su mu prenete.Akcije se prodaju putem javnog oglasa ili preko berzanskih posrednika, na finansijskoj berzi. Izuzetno akcije se mogu prodavati i putem javne ponude, u skladu sa zakonom.

Akcionarski fond vrši prodaju akcija koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona prenete republičkom fondu nadležnom za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. Sredstva ostvarena prodajom akcija republičkog fonda nadležnog za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih prenose se u celini tom fondu.

Akcionarski fond može istovremeno da proda sve prenete akcije jednog preduzeća kojim raspolaže, kao i akcije koje prodaje za druge akcionare. Ako Akcionarski fond istovremeno prodaje sve prenete akcije jednog preduzeća može da uputi poziv ostalim akcionarima, ako su zainteresovani da svoje akcije prodaju u okviru zajedničke ponude. Akcionarski fond dužan je da postupa u intresu postizanja najpovoljnije cene za akcionare.

Predviđeno je da podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona biće doneti u roku od 8 dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon, 30/2010 - dr. zakon, 93/2012 i 119/2012), i propisi doneti na osnovu tog zakona i Zakon o preduzećima ("Sl. list SRJ" br. 29/1996, 33/1996, 29/1997, 59/1998, 74/1999 i 36/2002).

Postupci privatizacije pokrenuti po Zakonu o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon, 30/2010 - dr. zakon, 93/2012 i 119/2012) nastaviće se po odredbama ovog zakona.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Kompletan tekst radne verzije Nacrta zakona možete preuzeti putem linka: http://www.privreda.gov.rs/UserFiles/File/1_PRIVREDA/Propisi/Predlog_Zakona_o_privatizaciji.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Ministarstva privrede, 28.10.2013.