Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



VLADA RS U PRVIH STO DANA RADA OTKLONILA PRETNJU BANKROTA DRŽAVE I TO JE NJEN NAJVEĆI USPEH, KAŽU EKONOMISTI


I to zbog toga jer je domaća ekonomija i dalje pod velikim pritiskom globalne krize, uz dodatni teret nasleđenog lošeg stanja u javnim finansijama od prethodne vlade.

Neki domaći ekonomisti ocenjuju da sadašnji kabinet ministara nije trebalo ponovo da poseže za novim zaduženjima na svetskom finansijskom tržištu, ali priznaju da je vlada delovala "u iznudici" i sa veoma "teškim nasleđem" od prethodne vlade.

Među uspešne poteze ekonomskog dela vlade mogu se uvrstiti, svakako i mere za stabilizaciju situacije na tržištu osnovih životnih namirnica, opredeljenje za nove subvencionisane kredite privredi, kao i uspešna prodaja evroobveznica od milijardu dolara.

Treba, u tom kontekstu, ukazati i na rebalans budžeta za 2012. pa potom vrlo restriktivan Predlog budžeta za iduću godinu, kao i Sporazum sa Rusijom o isporuci gasa do 2021. godine i privlačenje nekoliko značajnih stranih investicija u našu zemlju.

Krajem septembra država je, inače, ponovo izašla na međunarodno finansijsko tržište i prodala evroobveznica za milijardu dolara sa stopom prinosa od 6,625 odsto godišnje, što je uspeh u odnosu na prodaju iste sume obveznica godinu dana ranije sa prinosom od 7,5 procenata.

Uspeh te transakcije je utoliko veći, kada se zna da je Srbiji u međuvremenu snižen kreditni rejting sa BB sa BB-, a ta transakcija je donela neku vrstu pokrića za veliki, tekući, deficit budžeta Srbije.

Nova vlada je morala da se svakodnevno bori za makroekonomsku i stabilnost kursa domaće valute i u sadejstvu sa Narodnom bankom Srbije da dnevno obezbedi sredstva u budžetu i pritom u što je moguće većoj meri ne dozvoli dalji, oštar, pad privredne aktivnosti koja je sada u "negativnoj teritoriji".

Vlada je 1. septembra donela Uredbu o subvencionisanju kamate na kredite za likvidnost privrede i do polovine oktobra poslovne banke su odobrile bezmalo 700 miliona evra zajmova, što je dobro došlo realnom sektoru privrede.

Rast inflacije je premašio planirani koridor od šest odsto. Inflatorna stopa je trenutno oko sedam odsto, sa velikim izgledima da premaši desetoprocentni nivo do kraja godine.

Inflaciju je najviše pogurala sušna godina i nagli rast cena hrane, a ne cene usluga pod kontrolom države, zbog čega je Vlada Srbije bila primorana da zabrani izvoz soje, suncokreta i šećerne repe kako bi zaštitila domaće tržište.

Budžetski deficit je bio jedan od najvećih nasleđenih problema ove vlade, koji je "dogurao" na oko sedam odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP), iako je bilo planirano da ne premaši 4,25 procenata u toku ove godine.

Javni dug je, istovremeno, znatno premašio dogovorenu granicu od 45 odsto vrednosti BDP-a i sada je veći od 60 odsto.

Vlada je zato morala da krene u rebalans budžeta za 2012. godinu i pribegne povećanju poreza na dodatu vrednost (sa 18 na 20 odsto) i na kapitalnu dobit (sa 10 na 15 odsto).

Među uspehe ekonomskog tima vlade može se uvrstiti i usvajanje Predloga budžeta za narednu godinu, 25. oktobra, uz striktno poštovanje Zakona o budžetskom sistemu, koji kaže da je Vlada obavezna da do 1. novembra tekuće godine usvoji predlog budžeta i uputi ga parlamentu na razmatranje.

Prvi put u proteklih desetak godina jedna vlada je ispoštovala taj zakon.

Vlada je, osim budžeta za 2013. godinu, predložila dugo očekivani Zakon o ograničavanju rokova plaćanja, koji predviđa najviše 60 dana za izmirenje finansijskih obaveza i taj propis primenjivaće se od naredne godine.

Vlada je na dobrom putu da obnovi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, što bi bila dodatna garancija za poboljšanje opšte finansijske stabilnosti i popravljanje kreditnog rejtinga zemlje, bez čega nema ni većeg priliva stranih investicija.

Kao uspešan potez vlade svakako treba navesti i činjenicu da je, u cilju osiguranja energetske sigurnosti zemlje na duži rok, 13. oktobra potpisan sa predstavnicima Vlade Ruske federacije sporazum o isporukama prirodnog gasa Srbiji do 2021. godine.

Događaj koji budi nadu u oporavak srpske ekonomije, desio se 12. avgusta, kada je kompanija "Fijat automobili Srbija" iz Kragujevca počela izvoz svog novog modela "500 L", a plan je da se od novembra proizvodi 550 automobila dnevno.

U planu je da se u 2013. godini, u zavisnosti od situacije na tržištu, godišnje proizvodi od 120.000 do 180.000 automobila koji će uglavnom ići na strano tržište.

Vlada je odmah na početku svog mandata ukazala na nameru da što pre nađe strateškog partnera za "Železaru Smederevo" i, sudeći prema intersovanju ruske kompanije "Uralvagonzavod" koja je jedan od najvećih vojno-industrijskih kompleksa u svetu, taj veliki problem za srpsku privredu bi mogao, u dogledno vreme, da se reši.

Nova Vlada Srbije je u prvih 100 dana rada bila veoma efikasna, imajući u vidu sa kakvim se sve ekonomskim, finansijskim, socijalnim i energetskim problemima suočila, izjavila je Tanjugu ministarka energetike Zorana Mihajlović.

Nova Vlada Srbije je uradila rebalans budžeta za 2012. i pripremila predlog budžeta za sledeću godinu, navela je ona i podsetila da je nova vlada zatekla veliki deficit budžeta.

"Sve što smo mogli da uradimo u ovom trenutku, uradili smo i volela bih da se nastavi ovakva aktivnost Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, kako bi postali još efikasniji i sistemski promenili stvari u energetskom i sektoru zaštite životne sredine", rekla je Mihajlović.

"Bez obzira na to što smo imali samo tri meseca od formiranja nove Vlade Srbije da se pripremimo za novu grejnu sezonu, resorno ministarstvo je uspelo da preduzme sve neophodne mere da bi se svi subjekti u energetskom sektoru uspešno pripremili za zimu", kazala je Mihajlović.

"Očekujem stabilno snabdevanje stanovništva energijom tokom zime, što je najvažniji zadatak Ministarstva energetike", istakla je Mihajlović.

Najznačajnija stvar koju smo uradili u energetskom sektoru je što je Srbija prvi put, posle 12 godina, rezervisala i nabavila potrebne količine električne energije za predstojeću zimu i što zimus nećemo morati interventno da uvozimo struju, kao što smo radili prethodnih godina i na to trošili veliki novac iz budžeta, precizirala je ministarka.

Izvor: Tanjug