UNAPREĐENJE SOCIJALNOG DIJALOGA KROZ OSNIVANJE REGIONALNIH TELA PO UZORU NA REPUBLIČKI SOCIJALNO-EKONOMSKI SAVET

Socijalni dijalog u Srbiji uskoro će biti regulisan na novi način i umesto jednog Socijalno-ekonomskog saveta koji funkcioniše kao vladino telo, uvešće se ovakve organizacije i na nivou gradova i opština.

Kako je rekao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vrlo brzo dijalog između sindikata, poslodavaca i predstavnika Vlade biće preciziran za sve učesnike.

- Još nije odlučeno da li ćemo doneti poseban zakon ili će to biti regulisano drugačije. Planiramo da bolje uredimo način dobijanja reprezentativnosti radničkih i poslodavačkih udruženja, formiranje SES-a i da donesemo Zakon o štrajku. Moja želja je da obezbedimo takvu zastupljenost sindikata i poslodavaca u svakom gradu, da i oni imaju svoj SES. Kasnije bi ih trebalo osnovati i u opštinama. Mnoge tenzije bi na taj način bile spuštene - kaže ministar.

On objašnjava da bi ova grupa ljudi rešavala probleme na lokalu, jer nisu isti problemi zaposlenih u Smederevskoj Palanci i Novom Sadu i ne ponašaju se isto poslodavci u Velikoj Plani i Beogradu.

Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Srbije, kaže da socijalni dijalog već godinama ne postoji u Srbiji i da je ovo dobar način da se vrati.

- U vreme jednopartijskog sistema u Srbiji odnos između poslodavaca i sindikata regulisao se kroz radničke savete i bio je prepisan u zemlje zapadne Evrope kao jako dobar. Trebalo bi pored SES-a, uvesti posebno telo za svaku privrednu granu, ali i na lokalnom nivou. U SES-u bi se raspravljalo o zakonima i opštem kolektivnom ugovoru, u okviru grana o kolektivnim ugovorima, dok su se na opštinskom nivou rešavali lokalni problemi. Samo treba da vratimo ono što je nekad postojalo i uništeno je devedesetih godina pod mantrom komunizma - kaže Cvetanović.

Cvetanović naglašava da su naši radnički saveti korišćeni kao šablon širom Evrope, ali smo mi uspeli da ih uništimo, jer umesto da su se bavili pitanjima zaposlenih, oni su birali direktore.

- Smatram da je osnivanje SES-a na lokalu dobra stvar i da mu pored poslodavaca i radnika treba priključiti i nevladin sektor - kaže Cvetanović.

Lokalni saveti, naglašava Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, već postoje u mnogim gradovima, kao što su Kragujevac, Niš i Beograd.

- Na lokalu on može da se bavi preduzećima koja su pod patronatom lokalne samouprave, ali ne, recimo, i "Fijatom". Nismo zadovoljni brojem gradova koje ih imaju iako oni ne mogu da se bave ozbiljnijim temama, kao što su minimalac i zakoni, ali svakako mogu problemima preduzeća i radnika - kaže Mihajlović.

Prvi Socijalno-ekonomski savet osnovan je 2001. godine. On je nezavisno telo koje čine predstavnici Vlade, reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. Ima 18 članova, pri čemu u sadašnjem sazivu, pored šest predstavnika Vlade, u radu učestvuje i šest predstavnika UPS, četiri Saveza samostalnih sindikata Srbije i dva predstavnika Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", kao organizacija zaposlenih i poslodavaca koje su dokazale svoju reprezentativnost na nacionalnom nivou.