Email Print

INICIJATIVA ZA IZMENE ZAKONA O REHABILITACIJI: Agencija za restituciju traži da se onemogući sudska rehabilitacija direktnih počinilaca ratnih zločina u Drugom svetskom ratu


Agencija za restituciju vratila je Jevrejskoj opštini Beograd 12 poslovnih prostora u prestonici, ukupne površine oko 700 m2, na osnovu Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika ("Sl. glasnik RS", br. 13/2016 - dalje: Zakon). Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, kaže da su do sada primljena 53 zahteva za vraćanje imovine stradalih u Holokaustu.

Na jesen će biti zakazane rasprave o tim zahtevima i videćemo šta može da bude vraćeno. Najviše imovine, osim u Beogradu, ima u gradovima gde su postojale jake jevrejske zajednice, Novom Sadu, Subotici, Kikindi, Zrenjaninu. Rok za podnošenje zahteva je tri godine, odnosno 27. februar 2019. godine. Prema procenama, biće ih do tada oko 3000 – rekao je Sekulić.

Agencija je u maju počela da prima prve zahteve za restituciju, koje u ovim slučajevima podnose jevrejske opštine, a prva četiri rešenja doneta su krajem jula. Među do sada vraćenim nepokretnostima su poslovni prostori u beogradskim ulicama Prizrenskoj, Višnjićevoj, Dečanskoj, Vuka Karadžića...

Zakon koji je usvojen u februaru 2016. godine reguliše vraćanje jevrejske imovine oduzete tokom Drugog svetskog rata kao posledica Holokausta, a njegova specifičnost je u tome što se radi o nepokretnostima porodica čiji članovi nisu preživeli pogrom. Njihova imovina, tamo gde je to moguće i gde su ispunjeni neophodni uslovi, biće vraćena jevrejskoj opštini na čijoj je teritoriji.

Usvajanje ovog Zakona nedavno je pohvaljeno u izveštaju Bele kuće, u kojem se analiziraju odnosi Srbije i SAD. Taj dokument objavila je kancelarija potpredsednika SAD Džozefa Bajdena, povodom njegove posete Beogradu 16. avgusta. U njemu se ističe da je Zakon prvi takve vrste u Evropi. Njime je regulisana i finansijska pomoć države Savezu jevrejskih opština, odnosno jevrejskoj zajednici u Srbiji koja je u Drugom svetskom ratu izgubila oko 80 odsto svojih članova. Ona će iznositi 950.000 evra godišnje, a Zakonom je propisano šta može biti finansirano tim novcem.

To su budžetska sredstva i Agencija neće biti nadležna za njihovu isplatu. Pretpostavljam da će nadzorni odbor, koji prema Zakonu treba da se stara o trošenju tog novca, biti formiran do kraja godine – kaže Sekulić.

Agencija za restituciju sredinom maja vratila je jevrejskoj zajednici i jedan verski objekat – zgradu sinagoge u Zemunu. Ova imovina vraćena je prema Zakonu o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006), koji reguliše konfesionalnu restituciju i po kojem i druge tradicionalne crkve i verske zajednice potražuju imovinu koja im je oduzeta nakon Drugog svetskog rata.

Rabin Isak Asiel najavio je da se razmatra da posle restitucije deo zemunske sinagoge bude vraćen prvobitnoj nameni i da ponovo bude molitveni prostor. Trenutno su u njoj i jedan restoran, kao i prostorije Udruženja srpsko-jevrejskog prijateljstva "Vitezovi hrama Jerusalima". Jevrejska opština Zemun obavezala se da će omogućiti zakupcima dalje korišćenje prostora u skladu sa ugovorom.

Agencija za restituciju predožiće izmene Zakona o rehabilitaciji ("Sl. glasnik RS", br. 92/2011) kako bi se onemogućilo da direktni počinioci ratnih zločina u Drugom svetskom ratu budu sudski rehabilitovani, kaže Strahinja Sekulić. Taj predlog biće upućen Ministarstvu pravde u septembru.

Cilj je da se u slučajevima onih za koje je utvrđeno da su počinili ubistva tokom rata, onemogući da budu rehabilitovani iz procesnih razloga, zato što ne postoji potpis ili pečat na nekom dokumentu sa njihovoh suđenja – napominje Sekulić.

Time bi, ustvari, bilo onemogućeno da osoba za koju je dokazano da je počinila ratni zločin, bude rehabilitovana jer nije imala fer suđenje. Pripadnicima okupacionih snaga, prema Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US), imovina ni inače ne može biti vraćena.

To pokriva najveći broj slučajeva, ali ne sme u pravnom sistemu Srbije da opstane dokument u kojem rehabilitujete nekoga, a istovremeno u istom dokumentu tvrdite da je ubio četvoro ili petoro ljudi – ističe Sekulić.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelena Čalija, 25.08.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print