Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora


Email Print

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: PRAVO NA NAKNADU ŠTETE ZBOG NEOSNOVANOG PRITVORA


Poslednje tri i po godine gotovo 200 ljudi nelegalno u pritvoru, nadoknade dobili iz budžeta. Jedan dan bez slobode košta oko 4.000, ako se sklopi sporazum, a do 11.000 dinara, ako se ide na sud

VIŠE od 63 miliona dinara otišlo je u poslednje tri i po godine iz državne kase ljudima koji su neosnovano bili u pritvoru, a sud ih je potom proglasio nevinima. Reč je o 197 osoba, koje su iza rešetaka ukupno provele neverovatna 14.852 dana!

Tačan iznos naknade koju im je Ministarstvo pravde i državne uprave isplatilo na osnovu sporazuma iznosi 63.247.900 dinara, odnosno 4.258 dinara po danu. To je, kako saznajemo, više od toga koliko su ti pritvorenici koštali državu (jedan zatvorski dan staje 1.500 dinara), ali manje nego da su se tužili sa državom. Po rečima advokata Bože Prelevića, bivšeg koministra policije, oni koji tuže državu dobijaju 90 do 100 evra za dan.

Koliko je ljudi došlo do novca preko sudova zasada je enigma, jer Ministarstvo pravde ima podatke samo o onima sa kojima je postiglo dogovor, a koji su bili lišeni slobode, pa oslobođeni optužbi ili je postupak prema njima obustavljen.

Pritvor je kod nas odavno postao vrsta kazne, mada bi trebalo da bude samo jedna od mera da se obezbedi prisustvo okrivljenog pred sudom. Dešava se da ljudi iza rešetaka provedu mesece, pa i godine, a onda se ispostavi da su nevini. Ili budu osuđeni na tek toliku kaznu da im formalno pokrije dane pritvora, da država ne bi morala da plaća odštetu. I za to niko, ni sudije ni tužioci dosad nisu odgovarali!

Najduži pritvor dosad trajao je šest godina, i takvih je bilo nekoliko slučajeva. Najduži trenutni odnosi se na jednog pritvorenika protiv kog se vodi postupak pred Specijalnim sudom, a da se brani sa slobode peticiju je potpisalo 700 njegovih zemljaka, uključujući i predsednika Opštine Lajkovac, sveštenike, lekare iz lokalnog doma zdravlja, pa čak i pisca Radovana Belog Markovića. Milan Milijanović nalazi se u pritvoru duže od četiri godine.

Posebno će biti zanimljivo finale slučaja „stečajne mafije“, gde je od 34 optužena, u prvom stepenu oslobođeno 18! Većina, ako ne i svi, prošli su kroz pritvor, kaže Božo Prelević, koji u ovom slučaju zastupa generala Grujicu Davidovića, koji je bio tri meseca u pritvoru. Svi oni će, kada presude postanu pravosnažne, tražiti nadoknadu.

- U ovom slučaju moj branjenik bio je najkraće pritvoren. Ostali su prosečno bili iza rešetaka između četiri meseca i godinu i po. Pomnožite to sa 100 evra odštete po danu! Pred Specijalnim sudom imam četiri oslobađajuće presude, a svi ti ljudi bili su pritvoreni - kaže Prelević.

On veruje da sudije ovakve odluke donose iz straha, posebno kada su veliki slučajevi i kada su oči javnosti uprte u njih:

- Ako je istraga okončana, nema procesnih razloga za pritvor, ali politički uticaji su toliko jaki da se sudije plaše da će, ako nekog puste na slobodu, biti optužene za korupciju. Štetu takve politike snose poreski obveznici.

Takođe dodaje da su ovako velike odštete tek deseti deo onoga što se dodeljuje pred EU sudovima. Jer, u pitanju su uništeni životi i porodice, izgubljen posao, narušeno zdravlje...

- Ponekad i neodgovorni političari, ali i novinari koji pišu preterano senzacionalistički, stvaraju očekivanja kod građana da bi konkretan čovek morao da „zaglavi“ u zatvoru. Sud ne živi pod staklenim zvonom i nije imun na takvu vrstu atmosfere. To što neki okrivljeni nije pritvoren, građani doživljavaju kao da je amnestiran, a ako je pritvoren to se pogrešno doživljava kao dokaz krivice - kaže profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić.

On dodaje da ako je pritvor određen zbog opasnosti od dokazne opstrukcije, on traje dok se konkretan dokaz ne obezbedi (recimo, dok se ne saslušaju svedoci). Ovo bi mogao da bude problem kada, od oktobra, Srbija pređe na tužilačku istragu. Jer ubuduće će javni tužilac, a ne sudija, ispitivati svedoke, pa je moguće da neki zlonamerni tužilac namerno odlaže ispitivanja da bi okrivljeni ostao u pritvoru.

Ostaje da se vidi da li će svemu ovome na put stati najavljene izmene više zakona po kojima će državni funkcioner koji svojim nečinjenjem ili pogrešnim činjenjem nanese veću materijalnu štetu državi, morati i da je nadoknadi. 

Izvor: www.vecernjenovosti.rs, V. C. SPASOJEVIĆ