Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora


Email Print

ŠTA DONOSI NOVI ZAKON O UPOTREBI ZNAKOVNOG JEZIKA


Zakon o upotrebi znakovnog jezika, čiji je cilj potpuna inkluzija gluvih i nagluvih ljudi u socijalnih i ekonomski život Srbije, trebalo bi da bude usvojen do kraja godine, rekli su sagovornici Tanjuga, ističući da nema preciznih podataka, ali da neke evidencije pokazuju da u Srbiji živi oko 30.000 gluvih i 100.000 nagluvih osoba.

"Očekujemo da će krajem godine zakon biti donet. Prošli smo proces javnih raspravi i imamo dosta konstruktivnih predloga koje ćemo uneti u zakon", rekao je pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike Vladimir Pešić dodajući da veruje da će zakon biti spreman u septembru ili oktobru.

Prema njegovim rečima, zakonom će biti uređeno ostvarivanje prava gluvih osoba na upotrebu znakovnog jezika u postupcima pred organima javne vlasti, u oblasti radnih odnosa, obrazovanja i vaspitanja, zdravstvene i socijalne zaštite, informisanja i telekomunikacija, a biće uređeno i sticanje statusa tumača za znakovni jezik, predložene mere za unapređivanje upotrebe znakovnog jezika, propisani prekršaji za povredu obaveza.

''Zakonom se reguliše mogućnost da gluve i nagluve osobe komuniciraju i da se uključe u sve oblasti. Zakon predviđa mere za razvoj znakovnog jezika i mere kojim ćemo dobiti više prevodioca i tumača'', rekao je Pašić i dodao da će on biti i podrška kancelarijama za znakovne tumače.

Navodeći da resorno ministarstvo posebnu pažnju poklanja osobama sa invaliditetom, pa samim tim i osobama oštećenog sluha, Pešić je naveo da je 2009. godine pokrenut pilot projekat koji je sada raširen u celoj Srbiji i zahvaljujući kome je otvoreno više od 40 kancelarija za znakovne tumače u lokalnim zajednicama koji pomažu gluvim osobama da pristupe svemu onome što im je bitno za život.

Sekretar Saveza gluvih i nagluvih Srbije Radoje Kujović kaže da nema tačne evidencije, ali da prema podacima koje vode udruženja gluvih i nagluvih na lokalnom nivou, u Srbiji ima oko 30.000 gluvih i 100.000 nagluvih.

On je ukazao da je širok spektar problema gluvih i nagluvih, ali da se ti problemi multipliciraju zbog nedostatka sluha, odnosno njihove nemogućnosti komunikacije sa čujućom sredinom.

"Savez čini napore, zajedno sa ministarstvom, da se taj problem umanji, a jedan pravac se odnosi na standardizaciju znakovnog jezika i donošenje zakona", rekao je Kujović.

Time bi se, smatra Kujović, regulisala mnoga pitanja koja se tiču komunikacije, a samim tim poboljšanja kvaliteta života gluvih i nagluvih osoba.

On kaže i da je mali broj tumača i prevodilaca u odnosu na broj gluvih i da je obezbeđeno oko 50 tumača i više od 100 prevodilaca.

Pomoćnica poverenice za zaštitu ravnopravnosti Kosana Beker rekla je da je za ostvarivanje faktičke jednakosti u pristupu pravdi neophodno da postoji dovoljan broj sudskih tumača za znakovni jezik, da se uklone prepreke koje onemogućavaju osobe sa invaliditetom da aktivno učestvuju u sudskim i drugim postupcima i da delotvorno komuniciraju sa onima koji odlučuju o njihovim pravima i drugim učesnicima u postupku, kao i da ostvare neposredni uvid spise predmeta.

Ona je dodala da trenutno stanje, s aspekta jednakosti u pristupu pravdi i ispunjavanja standarda pravičnog suđenja, ni izdaleka nije zadovoljavajuće.

Prema njenim rečima, u sudovima u Srbiji postoji samo osam stalnih sudskih tumača za znakovni jezik, i to pet u Beogradu i po jedan u Nišu, Novom Pazaru i Kragujevcu.

Beker je upozorila da predstavnici organizacija civilnog društva ukazuju i na pojavu da pojedini sudovi diskriminišu stranke sa oštećenjem sluha tako što im uskraćuju pravo na besplatnog tumača na znakovni jezik, tražeći da same obezbede i plate tumača.

Navodeći da mnoge osobe oštećenog sluha nisu gledale poznate i popularne domaće filmove jer nisu bili prevođeni na znakovni jezik, da su im televizijski programi, kao i mnogi kulturni sadržaji skoro bez izuzetka nedostupni, ona je istakla da malo medijskih sadržaja koji se emituju u formatu prilagođenom osobama sa invaliditetom, ali da ima primera dobre prakse, kao što je Opšte obavezujuće uputstvo emiterima radi omogućavanja nesmetanog informisanja gledalaca sa oštećenim sluhom u toku predizborne kampanje prošle godine.

"Donošenjem Zakona o znakovnom jeziku urediće se ta oblast i propisaće se jasnije obaveze državnih i drugih organa", rekla je Beker,  upozoravajući da su osobe sa invaliditetom, među kojima i osobe oštećenog sluha, jedna od najdiskriminisanijih društvenih grupa u Srbiji.

To potvrđuje broj pritužbi Povereniku zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta koji se povećao prošle godine deset puta, kao podatak da čak 20 odsto od ukupnog broja pritužbi prošle godine predstavljaju pritužbe zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, kazala je Beker.

Izvor: Tanjug