Email Print

JAVNA RASPRAVA O NACRTU ZAKONA O ŠTRAJKU ZAVRŠAVA SE 2. AVGUSTA 2013. GODINE


Javna rasprava o Nacrtu zakona o štrajku završava se 2. avgusta, i ako se do tada otklone nesuglasice aktera koji učestvuju u njegovoj izradi u vezi pojedinih odredaba i uvaže dodatne sugestije, tokom septembra bi o njemu mogla da se izjasni vlada, nakon čega bi ušao u skupštinsku proceduru, najavio je državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Zoran Martinović.

"Nakon sprovedene javne rasprave tekst će se revidirati dodatno u skladu sa primedbama i sugestijama koje budu pristigle. Nakon toga, ćemo ga uputiti na proceduru pribavljanja mišljenja drugih ministarstava i, ukoliko se otklone nesuglasice između socijalnih partnera, očekujem da bismo tokom septembra u redovnoj proceduri, mogli ovaj zakon uputiti vladi, a nakon toga i u skupštinsku proceduru", kazao je Martinović Tanjugu.

Neslaganja aktera koji učestvuju u izradi Nacrta tog zakona izazvale su, pre svega, odredbe koje se odnose na minimum procesa rada, mesto organizovanja štrajka, zaštitu imovine, kao i način rešavanja radnih sporova.

Sindikati su se zabrinuli da će njihova prava na obustavu rada biti ograničena.

Martinović je objasnio da predloženim aktom nije ograničeno da mesto štrajka budu samo prostorije poslodavca, već da zaposleni mogu da protestuju na bilo kom drugom mestu koje nije poslovni prostor i da će taj deo u Nacrtu zakona biti dodatno pojašnjen.

Državni sekretar je rekao da je Nacrtom predviđeno da se ispoštuju međunarodne konvencije i da se minimum procesa rada u vreme štrajka određuje najpre kolektivnim ugovorom a, ukoliko se u tome ne uspe, da se to onda učini arbitražom preko Agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Kako je rekao, to bi bio izuzetak i važio bi samo u slučajevima u kojima se minimum procesa rada ne odredi kolektivnim ugovorom.

Arbitraža bi podrazumevala nezavisno telo koje bi činili poslodavci i sindikati, a jednog člana bi imala i Agencija za mirno rešavanje radnih sporova.

Prema njegovim rečima, narednih dana predstavnici sindikata će se izjasniti šta misle o toj odredbi, koja je, kako je ocenio, bitna, jer bi se "u praksi moglo desiti da ako nije utvrđen minimum procesa rada, zaposleni mogu ostati bez mogućnosti da štrajkuju".

Predstavnici poslodavaca rekli su ranije da očekuju da se u okviru Nacrta uvede i pravo na takozvani lokaut, koji podrazumeva da poslodavci mogu da zatvore firmu dok traje štrajk, ukoliko procene da im preostali deo radnika nije dovoljan da nastave nesmetano sa poslovanjem.

"Mislili smo da će to biti jedina tačka oko kojih će se u javnosti sada polemisati, nakon pripreme Nacrta zakona o štrajku, jer su i sindikati i predstavnici države bili izričiti u tome da se u nov nacrt ne uvede odredba o lokautu", kazao je Martinović.

On je naveo da ni u sadašnjem, aktuelnom zakonu ne postoji ta odredba kojom bi se, kako je kazao, poslodavcima ostavila mogućnost da praktično "isključe" jedan broj zaposlenih koji radi i ne štrajkuje.

"Mislimo da u privrednom ambijentu kakav trenutno vlada u Srbiji, ne bi trebalo uvoditi ovu mogućnost, jer bi to bilo jedno jako oruđe u rukama nesavesnih poslodavaca, da potpuno zatvore svoje prostorije i da na taj način onemoguće rad i onim zaposlenima koji nisu u štrajku", poručio je Martinović.

Na pitanje da li će novim zakonom biti predviđena isplata zarada zaposlenima dok su u štrajku, Martinović je kazao da međunarodni standardi podrazumevaju da radnik za vreme štrajka nema pravo na zaradu, ali da ima pravo na doprinose za socijalno osiguranje.

Martinović je dodao da se, imajući u vidu da je razlog najvećeg broja štrajkova u Srbiji neredovna isplata zarada, našlo prelazno rešenje, koje su socijalni partneri uglavnom prihvatili, a koje podrazumeva da se sporazumom o prestanku štrajka između radnika i poslodavca može utvrditi i mogućnost da se isplati i zarada za vreme štrajka.

"To je predviđeno kao mogućnost, a ne kao pravo i obaveza poslodavca, odnosno zaposlenih", kaže Martinović.

Primedbe na predloženi Nacrt zakona i način na koji se odvija javna rasprava izneli su nedavno predstavnici Delegacije nemačke privrede u Srbiji, koji smatraju da ne bi bilo dobro usvojiti predloženi tekst zakona, jer će "on znatno uticati na pogoršanje stanja u srpskoj privredi i usporavanje stranih investicija".

Martinović je rekao da je takav stav "iznenađenje, da je reč o neosnovanoj kvalifikaciji", i da Ministarstvo nije dobilo nikakve predloge na unapređenje teksta Nacrta zakona.

On je pozvao delegaciju nemačkih privrednika da radnoj grupi dostavi svoje predloge za izmene Nacrta zakona, ili da uzmu učešće u javnoj raspravi 31. jula u Beogradu.

Kako je kazao, novi zakon o štrajku je potreban, jer je to način da radnici izraze svoje nezadovoljstvo, a neke od predloženih odredaba nisu mnogo drugačije u odnosu na aktuelni Zakon o štrajku koji je donet 1996. godine.

Izvor: Tanjug, 27.7.2013.

<<< Nazad na ostale vesti