NACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Stav Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije i Foruma sudija Srbije je da odredbu koja uređuje pretpostavku krivice, ne treba ukidati. Iz Komisije za izradu GZ-a poručuju da se pojačava profesionalna odgovornost za štetu, bez obzira da li će kodifikacijom biti ostavljena pretpostavka krivice kod odgovornosti za štetu ili ne

Ako se u budućem, dugo pripremanom Građanskom zakoniku izbriše pretpostavka krivice i odgovornosti lekara, oštećeni pacijenti i njihovi najbliži će biti u još nepovoljnijem položaju nego danas. Do sada je, prema postojećim zakonima, tuženi lekar morao da dokazuje da nije kriv ako pacijent dokaže da mu je naneta šteta i da bi ona mogla da ima veze s tuženim. Po novom predlogu, oštećeni će morati da dokazuje krivicu lekara, iako nema stručna medicinska znanja.

Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo SUPRAM i Forum sudija Srbije podneli su i zvanične primedbe Komisiji za izradu Građanskog zakonika. U ovim udruženjima smatraju da bi otežano dokazivanje do produžavanja ionako predugih suđenja, a mogu se očekivati i mnogobrojni postupci po ustavnim žalbama i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Ukidanje pretpostavke krivice bi imalo nesagledivo loše posledice po pravnu zaštitu oštećenih, pa bi oni sami, kao tužioci bili primorani da dokazuju profesionalne greške, odnosno nepostupanje medicinskih profesionalaca u skladu sa medicinskim standardom, što bi za njih kao medicinske laike, bilo jako teško, piše u podnesku ova dva stručna udruženja.

– Naš pravni sistem je kroz postojeće odredbe Nacrta građanskog zakonika, na putu da dodatno oteža položaj ugroženoj strani. Pacijent ne samo da je zdravstveno oštećen, već mu se stavlja i enorman teret dokazivanja, koji on, kao medicinski laik, teško može podneti. U zemljama u okruženju koje su pristupile Evropskoj uniji, kao što su Slovenija i Hrvatska, pretpostavka krivice je opstala – navodi Marta Sjeničić, predsednica SUPRAM-a.

Stručnjaci smatraju da ovaj predlog ne bi trebalo samo da se ukine, već da se pretpostavka krivice prenese i na druge oblasti u kojima se građani spore sa profesionalcima.

U Komisiji za izradu Građanskog zakonika ističu da je u Nacrtu GZ-a predloženo osnovno i alternativno rešenje, koja imaju ravnopravan tretman. Prema osnovnom rešenju, svako "ko drugome prouzrokuje štetu svojom krivicom dužan je nadoknaditi je". A u alternativnom rešenju je predloženo da se važeći član zakona ni ne menja. Javna rasprava je inače trebalo da bude završena do 2. jula 2016. godine, ali ima indicija da će se produžiti do kraja godine, baš zbog osetljivosti ove teme.

Dugotrajni i konfuzni sudski procesi i blage kazne okrivljenima osnovne su karakteristike suđenja lekarima koji su nesavesnim lečenjem izazvali smrt pacijenata u Srbiji. Prisetimo se samo koliko i na koji način se razvlače poznata suđenja gde su optuženi lekari zbog grešaka ili nepružanja odgovarajuće medicinske pomoći.

Kada je u pitanju lekarska greška, građani su do sada prijave podnosili uglavnom zbog dva dela – nesavesno pružanje i neukazivanje lekarske pomoći. Za tri godine podneto je 235 prijava, ali je osuđena samo 21 osoba, od čega sedam na zatvorske kazne.

Zdravstvene ustanove imaju zakonsku obavezu da prijavljuju neželjene događaje u bolnicama. Koliko se to radi ažurno, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", po kojima za godinu i po dana ni u jednoj bolnici nije zabeleženo ništa nestručno. Poređenja radi, u Engleskoj je za samo šest meseci prijavljeno 37 slučajeva grešaka prilikom operacija, a na godišnjem nivou se u Americi zabeleži da je lekarska greška bila uzrok smrti gotovo pola miliona pacijenata. Srbija inače godinama zauzima mesta na dnu liste u Evropi po indeksu EHCI kojim se meri kvalitet zdravstvene zaštite.