Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

STRUKTURNE REFORME U CILJU IZBEGAVANJA BANKROTSTVA USLOVLJAVAJU SMANJIVANJE RASHODA, KAO I ZAMRZAVANJE PLATA I PENZIJA, ALI I NIZ DRUGIH EKONOMSKIH MERA


Premijer izjavljuje da neće biti zamrzavanja plata i penzija,

Prvi potpredsednik Vlade najavljuje da će o tome odlučivati Vlada i ističe da je on lično i za nepopularne mere ako su dobre za budućnost građana,

Biznismeni bez dileme podržavaju vezivanje rasta plata u javnom sektoru za one u privatnom.

 

Dačić je kazao i da će rast plata i penzija zavisiti od nivoa ekonomskih aktivnosti, a da cilj vlade nije da teret krize prebaci na najsiromašniji deo stanovništva.

Vučić je, odgovarajući na pitanje novinara o mogućnosti zamrzavanja plata i penzija, rekao da podržava "teške i nepopularne korake":

"Nemamo pravo da obmanjujemo javnost i zarad trenutnih političkih poena ukidamo budućnost našoj deci", rekao je Vučić.

On je dodao da će konačnu odluku o tom pitanju doneti stranka kojoj pripada, i Vlada Srbije.

 

Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave podržala je princip da se plate u javnom sektoru vežu za plate u privatnom sektoru i najavila da će se narednih dana pred Vladom naći sveobuhvatni paket reformskih mera, koji se odnosi na povećanje prihoda, ali i na smanjenje rashoda budžeta.

"Na tom poslu moramo da radimo svi, ako istinski želimo da građani Srbije žive bolje", rekla je Kalanović Tanjugu.

"Odmah da kažem, stanje u budžetu nije alarmantno kako je bilo prošle godine u ovo vreme, ali jeste ozbiljno i moramo da preduzmemo reformske poteze kako bismo dugoročno napravili budžet takvim da trošimo ono što zaradimo i ne moramo o tome da slušamo komentare, niti Fiskalnog saveta, niti Međunarodnog monetarnog fonda. Mi to sami znamo, i ja podržavam sve mere koje idu u tom pravcu", rekla je Kalanović.

Zoran Babić je upozorio da ekonomska situacija u državi i punjenje budžeta nisu na zadovoljavajućem nivou, ali da se pri nalaženju rešenja odluke neće donositi "preko kolena", već će biti otvoren široki društveni dijalog.

"Svesni smo ekonomske situacije i zbog toga ćemo za sve naredne korake otvoriti dijalog i sa predstavnicima sindikata i međunarodnih finansijskih institucija, nezavisnim finansijskim stručnjacima, i iz te šarenolikosti mišljenja i ideja sigurno ćemo doći do najkvalitetnijeg rešenja", rekao je Babić Tanjugu.

Babić je naglasio da po pitanju rešavanja budžetske neravnoteže ne isključuje unapred nijedno rešenje, "pa čak ni miks više rešenja, ali to su krupne stvari, krupne odluke i želimo zaista da saslušamo više mišljenja i da dođemo do onog najkvalitetnijeg za naše građane".

Generalni direktor Imleka ocenio je da je predlog da se plate u javnom sektoru vežu za kretanje plata u privatnom sektoru dobar, ali da treba o tome napraviti dublju analizu i naći pravu formulu koja bi uzimala u obzir i kvalifikacionu strukturu zaposlenih.

"Normalno je da treba da se vežu za privatni sektor, ali na koji način i kako? Svakako ne samo time što neko kaže - oni imaju 30 odsto u proseku veće plate. To nije tako jednostavno. Slažem se da se veže, ali tu se mora naći formula", naglasio je Petrović u izjavi Tanjugu.

Počasni predsednik kompanije Tarket Sintelon složio se da je usklađivanje sa platama u privatnom sektoru, odnosno u preduzećima koja stvaraju nove vrednosti i koja finansiraju ceo javni sektor, dobro rešenje i dugoročna mera.

On je ocenio da sadašnje stanje "nije ni moralno" - da zaposleni u privatnom sektoru koji stvaraju nove vrednosti i finansiraju penzije i plate državnih službenika, imaju 30 odsto niže plate.

"Neprirodno je da javni sektor ima veće plate od preduzeća koja se bave proizvodnjom, trgovinom ili osnovnim paketom usluga, i na osnovu kojih se obezbeđuju porezi, a ti porezi se kasnije prelivaju na plate u javnom sektoru", rekao je Sertić Tanjugu.

Izmene poreskih zakona trebalo bi da doprinesu nekim uštedama, smanjenju sive ekonomije i podstaknu zapošljavanje, ali za osetno smanjenje budžetskog deficita neophodni su ozbiljni rezovi rashoda, ocenila je dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) .

Zamrzavanje plata i penzija, prema njenim rečima, koliko god da zvuči kao stroga mera, istovremeno je i najlakša, ali ne najpametnija, rekla je ona za Tanjug.

Trbović smatra da je pametnija mera od zamrzavanja penzija i plata u javnom sektoru da se napravi "funkcionalna analiza zaposlenih u tom sektoru" i da se utvrdi koja su radna mesta potrebna.

To znači da ne treba zamrznuti plate, već i povećati onima koji kvalitetno rade i za čijim radni mestom postoji potreba, a nekima smanjiti plate ili ukinuti radno mesto ako je nepotrebno, kazala je ona.

U teškoj situaciji u kojoj se nalaze javne finansije u Srbiji, jedna od mera koju bi trebalo uzeti u obzir je zamrzavanje plata u javnom sektoru ili ograničavanje njihovog rasta, ocenili su posebna savetnica ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića, Milica Bisić i član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.

Gostujući na Televiziji B92, Bisić je sinoć istakla da bi jedno od rešenja moglo da bude vezivanje plata u javnom sektoru za kretanje plata u privatnom sektoru i napomenula da penzije uvek prate plate.

Ona je navela da je neravnoteža u javnom finansijama posledica rashoda koje država naše snage ne može da finansira i da bi radi smanjenja troškova trebalo redukovati predimenzionirani javni sektor.

Bisić je ukazala da je oko 85 odsto rashoda u budžetu definisano kao zakonska obaveza, dok su 15 odsto diskrecioni rashodi, čijim smanjenjem ili čak ukidanjem nije moguće postići potrebne uštede, zbog čega se kao rešenje nameće zamrzavanje ili ograničavanje rasta plata.

Prema njenim rečima, Srbija nije pred bankrotom, ali to ne znači da treba čekati taj trenutak da se nešto uradi po pitanju reformi.

Bisić je istakla da šest poreskih zakona o kojima se raspravljalo u skupštini ne donose nikakvo novo opterećenje za građane i privredu, već znače samo restrukturiranje prihoda.

Vučković smatra da je vlada trebalo da već na samom početku mandata preduzme strukturne reforme koje bi dale rezultate od 2014. godine, a pošto reformskih zahvata nije bilo, kao iznuđeno rešenje javljaju se zamrzavanje i ograničavanje plata i penzija.

Prema njegovim rečima, zamrzavanje u uslovima kada postoji inflacija znači i realno smanjenje plata u javnom sektoru i penzija, odnosno njihovo obezbvređivanje, ali se sa time privatni sektor suočava već godinama.

Vučković je naglasio da su u državi koja je u krizi svi ugroženi, a ne samo penzioneri, i da bi trebalo po pitanju neophodnih mera najpre postići konsenzus u vladi, a zatim i socijalni konsenzus sa sindikatima.

On je rekao da je prodaja Telekoma Srbija i budžetsko i ekonomsko pitanje i da je sa aspekta budžeta to dobro, jer bi smanjilo javni dug, a verovatno i ekonomski gledano, jer ta kompanija posustaje i postiže lošije rezultate, pa je bolje prodati je dok može da se postigne veća cena.

Vučković je istakao i da bi rebalansom budžeta za ovu godinu deficit trebalo smanjiri na bar 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, tako da bi u narednoj godini mogao da bude tri odsto, i da onda od 2015. prestane da raste javni dug.

Izvor: Tanjug, Blic