PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Predviđeno je osnivanje demografskog fonda iz koga bi se majkama sa troje i više dece isplaćivala mesečna naknada do punoletstva trećeg deteta. Ovo pravo imaće sve one majke koje su rodile treće dete, bez obzira na to da li su deca iz jednog, dva ili više brakova, da li su bračna ili vanbračna. Pravo će imati i zaposlene majke i one koje nisu u radnom odnosu. Fond bi se finansirao delom iz budžeta, a delom od donacija i fondacija
U Srbiji se godišnje rodi oko 65.000 dece, što nije dovoljno ni za prostu reprodukciju. Kako bi se povećao natalitet, Prednacrt Građanskog zakonika predviđa formiranje Demografskog fonda iz kojeg bi se do 18. godine finansiralo treće dete.
Dok država populacionom politikom podstiče rađanje prvog odnosno drugog deteta, iz demografskog fonda, koji predviđa Prednacrt GZ- a, novac bi se isplaćivao za rođenje trećeg deteta.
"Ovo je mera usmerena na poželjan natalitet. Zato je baš izabrano troje dece jer je ocenjeno da je to taj poželjan optimalan natalitet, jer troje dece predstavlja proširenu reporodukciju, što je vrlo važno da promeni kontinuitet demografskog deficita", kaže sekretar komisije za izradu Građanskog zakonika Ratomir Slijepčević.
Deo javnosti smatra da bi formiranje fonda bilo u suprotnosti sa politikom ekonomskog osnaživanja žena, njihovom većom zastupljenošću na tržištu rada i izjednačavanjem sa muškarcima.
"Osamnaest godina je jako dug period da bi naša država u ovom sada stanju mogla nešto tako da obeća. Šta ako se desi da se za pet godina taj fond ukine", pita Dragana Soćanin iz udruženja "Roditelj".
"Ako taj iznos bude takav da cela porodica može da se izdržava od tog iznosa onda postoji opasnost da će te žene trpeti nasilje da rode, da ne bude njihova odluka da imaju više dece nego da budu prisiljene, kako bi se porodica izdržavala od tog novca i to je svakako jedan ozbiljan problem koji bi država trebalo da razmotri", smatra pravnik Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović.
Na ove dileme kreatori ideje odgovaraju da prava žena nikako nisu ugrožena niti ih sprečava da se ostvare na poslovnom planu.
"Prvo na naknadu bi imala svaka majka koja rodi treće dete. Ako je državljanin Srbije i ako ima prebivalište u Srbiji bez obzira da li radi ili ne radi. Srbija je za poslednjih sto godina doživela jedan veliki demografski gubitak. I ovo je najracionalnija i najhumanija investicija u budućnost Srbije", kaže Slijepčević.
Želja za samopotvrđivanjem, teško pronalaženje partnera, usklađivanje rada i roditeljstva, samo su neki faktori koji utiču na to da se rađa manje dece.
"Ono što je samo bitno je da društvo to prepozna, oni koji donose zakone i da omoguće mere koje će biti u skladu sa takvim normama života. A ovakvi zakonski predlozi su praktično nemanje svesti o toj promeni koja se dešava koju mi zovemo druga demografska tranzicija koja je kod nas na sceni ali očigledno to nije prepoznato ni kod onih koji donose zakone ni u samoj praksi", kaže demograf Vladimir Nikitović.
Ukoliko Demografski fond bude formiran, finansirao bi se delom iz budžeta, a delom od donacija i fondacija. Stručnjaci socijalne politike napravili su okvirnu kalkulaciju, u najboljem slučaju, taj fond koštao bi državu pet i po milijardi dinara godišnje.
O ovoj, ali i drugim novinama koje su predviđene Prednacrtom Građanskog zakonika, možete se informisati na višednevnom savetovanju kompanije Paragraf, na Zlatiboru (Hotel Palisad), u periodu od 22. do 25. maja 2016. godine.
Izvor: Vebsajt RTS Suzana Duka, 28.03.2016.Naslov: Redakcija