NACRT ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE: Predviđena je preraspodela prihoda između republičkog i budžeta lokalnih samouprava od osam milijardi dinara u korist Republike. NALED I SKGO nezadovoljni Nacrtom zakona, jer će dovesti do finansijskog slabljenja gradova i opština
Sudeći prema prvom indeksu transparetnosti lokalne samouprave, koje je uradila Transarentnost Srbija, veliki broj opština i gradova u Srbiji nisu transparenti i "nešto kriju". Istraživanje je pokazalo da u velikom broju slučajeva gradovi i opštine nisu poštovale čak ni one obaveze koje su zakonski propisane, naročito kada za nispunjenje obaveze ne postoji kazna.
Opšta karatkeristika internet sajtova lokalnih samouprava je da ne sadrže dovoljno informacija o budžetu, da se odluke skupština teško pronalaze, kao i da ima malo informacija o izboru direktora javnih preduzeća i ustanova.
Predsednik oranizacije Transaprentnost Srbija, Vladimir Goati, objašnjava da je transparentnost lokalnih samouprava prosečno ocenjena sa ocenom 40 od 100 mogućih, dodajući da je to realativno nisko.
– Nema mestu preteranom optimizmu. Nezadovoljni smo smituacijom u borbi protiv korupcije gde stagniramo od 2010. godine, jer su koruptivni krugovi strahovito otporni – rekao je Goati.
Po oceni Tatjane Babić, direktorke Agencije za borbu protiv korupcije veoma je važno da lokalne samouprave povećaju transparentnost.
– Jako je važno da lokalne samouprave rade na povećanju transparentnosti, da objavljuju podatke o javnim funkcionerima, jer samo na taj način građani će moći da prate i kontrolišu rad funkcionera – istakla je Babić.
Zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Stanojla Mandić, smatra da se u najvećem broju slučajeva propisi koji se tiču transpararetnosti poštuju samo u onoj meri u kojoj postoje sankcije za kršenje tih propisa.
- To se odnosi i na stanje internet sajtova, informatora o radu, na postupanje po zahtevima za pristup informacija, uređenju procedura i praksu u vezi sa radom skupštine, budžetom i javnim preduzećima – rekla je Mandić.
O velikom novcu koji je nakon usvajanja Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006 i 47/2011) 2011. godine počeo da se sliva u opštinske budžete i o nemoći države da prati gde on na kraju završava, već duže vreme se priča u Srbiji.
Zbog toga je na javnu raspravu i upućen Nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave, prema kojem bi one zadržavale znatno manje novca nego što sada čine, jer bi dobar deo odlazio u republičku kasu. Da na lokalnom nivou ima više novca potvrđuju i podaci da je dve trećine opština tokom prošle godine imalo suficit, dok je na republičkom nivou bio deficit. Tačno je da su neke opštine "svoj" višak uplatile u republičku kasu, ali ima i onih koje to nisu učinile.
Upravo na to je i tokom prošle godine upozoravao Fiskalni savet Srbije, koji je podržao donošenje novog zakona o finansiranju lokalne samouprave prema kojem bi sa lokalnog na republički nivo bilo prebačeno 8 milijardi dinara, uz konstataciju da ni u tom slučaju one ne bi imale problema da funkcionišu. U oceni Fiskalnog saveta Srbije ističe se da Nacrt zakona otklanja veliku fiskalnu neravnotežu, koja je nastala prekomernim transferom sredstava sa republičkog na lokalni nivo vlasti koje su nastale 2011. godine.
Kao dokaz FSS navodi da su tokom prošle godine lokalne samouprave po osnovu poreza na zarade i republičkih transfera ostvarile pet milijardi dinara veće prihode nego što bi ostvarile da je Zakon izmenjen uz konstataciju da je to omogućeno "relativno darežljivim zakonskim propisima usled relaksiranih fiskalnih uslova pre nastanka ekonomske krize". Značilo bi to, da u uslovima ekonomske krize, država mora da bude manje darežljiva sa jedne, a sa druge strane lokalne samouprave da se organizuju i rade sa manje novca, kao što cela država funkcioniše.
No, i pored nesporne činjenice da lokalne samouprave već pet godina imaju znatno veća sopstvena sredstva, rezultatiti od viška novca nisu vidljivi. Povećani obim sredstava na lokalnom nivou u prethodnim godinama, utvrdio je FSS, nije upotrebljen na produktivan način, već je došlo do pogoršanja strukture izdataka. Tako su u periodu od 2008. do 2014. godine rashodi za zarade povećani 42%, rashodi za dobra i usluge povećani za 50%, dok su kapitalni rashodi smanjeni za 29 procenata. Takođe, rashodi za zarade zaposlenih su od 2009. do 2014. godine povećani za 6,6 milijardi dinara preko zakonskog iznosa indeksacije plata.
Fiskalni savet Srbije je još juna 2011. godine, kada je menjan Zakon o firnansiranju lokalne samouprave, isticao da će predloženi model fiskalne decentralizaciji rezultirati povećanjem deficita od 1,1% BDP na godišnjem nivou, odnosno blizu 40 milijardi dinara u 2012. godini. Zbog toga je tvrdio da taj model nije fiskalno održiv i da bi njegovo usvajanje značilo fiskalno opterećenje na nivou države.
Nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave nije naišao na odobravanje Stalne konferencije gradova opština, ali ni NALED-a, koji smatraju da bi oduzimanjem osam milijardi dinara lokalnim samouprava značilo njihovu propost.
O načinu na koji danas lokalne samouprave troše opštinski novac, broju zaposelenih, zaradama, infrastrukturnim projektima i drugim potrebama svake opštine i grada u Srbiji, ove organizacije ne govore mnogo niti pridaju poseban značaj činjenici da država iz republičke kase daje novac domaćim i stranim investitorima kako bi otvarali kompanije na lokalu, da zapošljavaju radnike, ali da porez na zarade koji sada za opštine iznosi 80 odsto ipak ide u opštinsku kasu.
Izvor: Vebsajt Dnevnik, Ljubinka Malešević, 27.03.2016.Naslov: Redakcija