NACRT ZAKONA O TRANSFUZIJSKOJ MEDICINI: Dobrovoljni davaoci krvi ne podržavaju Nacrt zakona, jer se ukida prikupljanje krvi po opštinskim bolnicama, a davanje krvi biće moguće samo kada je na lokalnom nivou zakazana akcija davalaštva. Transfuziološke službe u manjim bolnicama biće pretvorene u takozvane banke krvi, dok će se prikupljanjem krvi baviti samo instituti za transfuziju u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu
Davanje krvi jeste humani gest koji se zasniva na dobrovoljnosti, besplatnosti i anonimnosti, navodi se u Članu 2. važećeg Zakona o transfuziološkoj delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009).
U nekim slučajevima ipak nije tako, pokazalo se nedavno kada su u okolini Jagodne krv hteli da doniraju davaoci iz Republike Srpske i Crne Gore, koji su odbijeni jer su stranci. Naši davaoci smatraju da to nije u redu, jer se i krv naših davalaca daje strancima kada su na proputovanju kroz našu zemlju, isto kao što naši ljudi u inostranstvo dobijaju krv prikupljenu od davalaca države u kojoj se nalaze.
Predsednik Humanitarnog udruženja dobrovoljnih davalaca krvi iz Novog Sada, Stevan Požega, kaže kako su informisani o problemu koji su imali dobrovoljni davaoci krvi iz Crne Gore i Republike Srpske. Požega navodi da je u pitanju Nacrt zakona o transfuzijskoj medicini, koji predviđa zabranu uzimanja krvi od davalaca iz inostranstva.
- Nacrt zakona ne zabranjuje uvoz lekova napravljenih od sumnjive krvne plazme iz Indije i Afrike, a zabranjuje davaocima iz inostranstva da daju krv. U ovom sklučaju krv su hteli da daju članovi udruženja koja se druže sa našim udruženjima. Na osnovu tih druženja, kada naši ljudi odu u Crnu Goru, njihovi davaoci se organizuju ako nekom našem građaninu treba krv. Ko će dati stranim državljanima krv, kada im zatreba na proputovanju kroz našu zemlju? Hoće li dobiti našu krv ili će čekati krv iz svoje zemlje? Ne treba zabraniti ljudima iz inostranstva da daju krv, jer se naša udruženja druže i davaoci se povezuju - kaže Požega koji je ogorčen zbog ovog postupka nadležnih.
Prema njegovim rečima, Nacrt zakona predviđa i mogućnost da krv daju maloletnici koji imaju 16 godina, uz saglasnost i prisustvo roditelja.
- Pa da li je u redu da krv mogu da daju deca, a ne mogu odrasli i zdravi ljudi, kao što su višestruki dobrovoljni davaoci? Razlog odbijanja uzimanja krvi od davalaca iz inostranstva ne može da bude ni nemogućnost da se javi ljudima ako se u krvi pronađe neki virus, jer svaki davalac u knjižici ima i ime i prezime i adresu. Sve više odbacuju i guraju dobrovoljne davaoce - revoltiran je Požega, koji podseća da u Nacrtu zakona nema ništa o bacanju krvne plazme naših davalaca i uvozu plazme iz inostranstva.
U Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine rečeno je da je Nacrt zakona prošao javnu raspravu, ali da nije usvojen, pa se saglasno tome, ne može primenjivati u transfuziološkim ustanovama. Na snazi je i dalje Zakon o transfuziološkoj delatnosti, koji se primenjuje od 11. septembra 2009. godine.
Stevan Požega kaže kako udruženja dobrovoljnih davalaca krvi nemaju pravo organizovanja akcija prikupljanja dragocene tečnosti.
- Akcije prikupljanja krvi mogu da organizuju samo tranzfuzije i Crveni krst. Udruženja naprave godišnji plan akcija, koji dostavljamo Crvenom krstu, pa oni organizuju akcije. Mi nemamo pravo ni da organizujemo edakacije građana, niti da propagiramo dobrovoljno davalaštvo krvi - navodi Požega.
ZAKON O TRANSFUZIOLOŠKOJ DELATNOSTI ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009)
Iz Člana 2
Pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
5) davanje krvi jeste humani gest koji se zasniva na dobrovoljnosti, besplatnosti i anonimnosti;
Naslov: Redakcija