Email Print

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PREKRŠAJIMA: Zakon stupio na snagu 27. februara 2016. godine. Prekršajni sudovi su ovlašćeni da izdaju naredbu za privođenje osumnjičenog koja važi na teritoriji cele Srbije, a policija, ukoliko ne može odmah da okrivljenog preda sudu, može da mu odredi zadržavanje do 24 časa


Prekršajni sudovi u Srbiji od 27. februara 2016. godine su ovlašćeni da izdaju naredbu za privođenje osumnjičenog koja važi na teritoriji cele Srbije, a policija, ukoliko ne može odmah da okrivljenog preda sudu, može da mu odredi zadržavanje do 24 časa.

To je predviđeno Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima("Sl. glasnik RS", br. 13/2016), koji je stupio na snagu27. februara 2016. godine.

Naime naredba suda za privođenje osumnjičenog do sada je važila samo na teritoriji policijske uprave gde okrivljeni ili svedok u postupku žive, ukazao je portparol Prekršajnog apelacionog suda, Aleksandar Ilić.

"Ako ste živeli na Zvezdari tražila vas je policija sa Zvezdare, sada će MUP imati zakonsku mogućnost da raspiše potragu za licem za koje je sud izdao naredbu za dovođenje i ona će važiti na teritoriji cele Republike Srbije", ukazao je Ilić napominjući da naredba praktično postaje "poternica".

Naredbu za privođenje sud može da izda ako se okrivljeni nalazi u bekstvu ili postoje druge okolnosti koje ukazuju da on očigledno izbegava dovođenje po izdatoj narebi.

"Na osnovu te naredbe postoji mogućnost da policija raspiše potragu i onda ona važi na teritoriji cele Srbije. Kada lice bude pronađeno, policija može da ga zadrži najviše 24 časa od časa kada je pronađen", naveo je Ilić.

On je pojasnio da te situacije mogu da se jave ako lice bude privedeno u toku noći ili posle isteka radnog vremena suda, te da privođenje ne bi bilo moguće, jer sud ne radi.

Ilić je apelovao na građane da primaju sudske pozive jer na taj način neće rizikovati da ih policijski službenici privode.

Još jedna bitna izmena Zakona se odnosi na dostavu sudskih pismena.

Naime, sud više neće slati bezbroj puta građanima sudska pismena već će to uradi najviše dva puta.

Nakon drugog vraćenog neuručenog pismena, sud će preko nadležne policijske stanice tražiti potvrdu prebivališta. Po dobijanju tog dokumenta sud će moći na oglasnoj tabli da istakne poziv za okrivljenog i smatraće se da je poziv uredno uručen, a okrivljeni uredno pozvan. Zbog toga je u interesu građana da primaju sudske pozive.

Zakonom je predviđeno i izdavanje overene fotokopije prekršajnog naloga u slučaju da se izgubi. To će biti moguće na zahtev suda, ili lica kome je izdat prekršajni nalog.

Zakon predviđa i uvođenje fiksnih iznosa novčanih kazni za fizička i odgovorna lica i pravna lica. Taj iznos se povećava sa 1.000 do 50.000 dinara za preduzetnike, 5.000 do 150.000 dinara, a za pravna lica od 10.000 do 300.000 dinara.

To znači da će skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupstine grada i Skupština grada Beograda moći da propisuju novčane kazne samo u fiksnom iznosu i to od minimalnog iznosa do polovine najvišeg fiksnog iznosa propisanog Zakonom.

To se suštinski odnosi na proširenje upotrebe prekršajnog naloga i na druge organe lokalne samouprave, a samim tim će se izjednačiti i sudska praksa.

"Tako više neće biti moguće da se neki prekršaj kažnjava u Subotici sa 5.000 dinara, a u Leskovcu sa 10.000, ili u Nišu sa 15.000, već će svi moći da se kreću u okvirima koji su propisani Zakonom", naveo je portparol Prekršajnog apelacionog suda.

Zakonom je, takođe, predviđeno da će Prekšajni apelacioni sud, ako je već jednom ukinuo odluku po žalbi prvostepenog prekršajnog suda, moći da donosi meritornu odluku koja će biti onda konačna, odnosno pravosnažna. U tu svrhu će moći da, ako je potrebno, izvede nove dokaze, sasluša stranke i održi javnu raspravu.

Zakon daje mogućenost da se ubuduće prekšajni nalog izdaje i u elektronskoj formi, i to će biti regulisano zakonom koji uređuje elektronsku dokumentaciju.

Takođe sporazum o priznaju prekršaja može se zaključiti i dostaviti sudu do donošenja prvostepene odluke.

Ova dopuna je predložena da se ne bi stvorio pogrešan utisak da je u postupku zaključenja sporazuma o priznanju prekršaja neophodno da okrivljeni ima branioca, naveo je Ilić i istakao da ni u jednom prekšajnom postupku ne postoji obavezna odbrana.

 Odluka suda sporazumu o priznanju prekršaja dostavlja se ovlašćenom podnosiocu zahteva i okrivljenom, odnosno braniocu ako ga ima i nije potrebno da se zakazuje posebno ročište tim povodom.

Takođe svaki organ koji izvrši izmene i dopune svog zakonodavnog okrivra i primeni odredbe Zakona o prekršaju("Sl. glasnik RS", br. 65/2013 i 13/2016) kao krovnog zakona, moći će da odredi lice sa kojim da se sklopi sporazum.

Tako je na primer Uprava saobraćanje policije već primenila sporazum o prekršaju na osnovu svog zakonskog okvira, a to je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon i 9/2016 - odluka US), ukazao je Ilić.

On je istakao da se posebnim zakonom može predvideti i privremeno uskraćivanje i važnost drugih dozvola i dokumenata do ispunjenja obaveza prema prekršajnom sudu. "Precizirano je na koja se dokumenta i dozvole mogu privremeno uskratiti građanima, i uglavnom se radi o dokumentima koja ne sadrže lična svojstva", naveo je Ilić.

Lična karta, izvod iz matične knjige rođenih, državljanstva i zdravstvena knjižica se ne mogu uskraćivati, ali prava na druga dokumenta poput građevinskih dozvola, vozačke i saobraćajne dozvole, dozvole za posedovanje oružja, kao razne potvrde koje građani vade, će im biti uskraćena dok ne regulišu svoje obaveze prema sudu, precizirao je Ilić.

On je ukazao da iako je bilo predloga, rok zastarelosti za prekršaje nije produžen.

Rokovi su ostali isti jer se smatra da će primenom ovih izmena i širom primenom instituta koji su već bili uvedeni Zakonom o prekršajima, postići veći efekat u važećim rokovima.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 27.02.2016.
Naslov: Redakcija