Email Print

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Savez samostalnih sindikata inicira izmenu Zakona u delu koji se odnosi na prevremeno penzionisanje i primenu kaznenih poena


Inicijativu Saveza samostalnih sindikata da se preispita zakonsko rešenje o prevremenim penzijama i primeni kaznenih poena podržava Socijalno-ekonomski savet. Osnovni zahtev je da umanjenje penzija ne bude trajno, kako je to predviđeno Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014). Nadležnima sledi novo preračunavanje efekata ovog Zakona.

Da prevremena penzija ode na popravni, najvažnije je onima koji zbog stečaja ili loše privatizacije iz preduzeća odlaze posle decenija rada, sa malim šansama za novo zaposlenje.

Umanjena penzija muškarcu sledi ako nema 65 godina života, a žena 61. Svaki nedostajući mesec smanjuje je 0,34 odsto. To ne važi jedino ako neko ima 45 godina staža.

"Naš predlog je da se to preispita i da se sukcesivno svake godine trajni procenat umanjenja skine za one godine koliko čovek napuni godina starosti.Tako bi od trenutka kada dostigne propisane godine starosti, svako primao punu penziju", kaže Ljubiša Nestorović iz Saveza samostalnih sindikata.

Od 2. januara 2015. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 142/2014) uveden je osnov za ostvarivanje prevremenih penzija, koje podrazumevaju trajno umanjenje od 20 odsto. Prema podacima PIO fonda, u prvoj godini primene kaznenih poena, oklevalo se sa odlaskom u starosnu penziju.

"Nesporno je da je u 2015. godini broj podnetih zahteva bio manji, broj lica koja su ostvarila pravo na penziju je manji za nekih 23 do 24 odsto", kaže Vladimir Stanković iz Sektora ostvarivanja prava Fonda PIO.

Namera Zakona o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 142/2014) bila je da se penzionisanje odloži, procenjivalo se da će kazneni poeni za deset godina primene – budžetu uštedeti 185 milijardi dinara. Ima li prostora za novu računicu nadležni tek treba da odluče, ali predlog traže i od onih koji bi da se Zakon menja.

"Sa svim onim efektima i analizama koji treba da budu u sastavu te inicijative, i onda će se Ministarstvo rada kao resorno ministarstvo izjasniti o tome", kaže pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Lazić.

Da li će prevremena penzija postati i privremena, za sada niko ne može da kaže. Zna se da je u takvu penziju otišlo oko 8.000 ljudi, čak četvrtina njih ima maksimalno, trajno umanjenje penzije od 20,4 procenta.

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014)

1a Prevremena starosna penzija

Član 70a

Visina prevremene starosne penzije određuje se na isti način kao i visina starosne penzije, s tim što se iznos tako određene penzije trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih 65 godina života.

Član 70b

Izuzetno od člana 70a ovog zakona, osiguraniku ženi se prevremena starosna penzija određuje na način kako se određuje starosna penzija, s tim što se iznos te penzije trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenih:

2) u 2016. godini, 61 godinu života;

Član 70v

Iznos prevremene starosne penzije utvrđen u skladu sa čl. 70a i 70b ovog zakona umanjuje se najviše do 20,4%.

Izvor: Vebsajt RTS, Olivera Petrović Stojančić, 27.01.2016.
Naslov: Redakcija