Email Print

ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Izmeniti ili usvojiti nov Zakon o zaštiti podataka o ličnosti


Neophodno izmeniti ili usvojiti novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012), kako bi Srbija načinila pomak u toj oblasti, jer postojećim odredbama nisu regulisani video nadzor, biometrijski podaci, direktni marketing i bezbednost provera, izjavio je poverenik Rodoljub Šabić.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je na konferenciji za novinare povodom 28. januara - Dana zaštite podataka o ličnosti - rekao da je zakon usvojen 2008. godine, ali da je od samog njegovog osvajanja ukazivano da se na njemu mora raditi jer nije usaglašen sa međunarodnim standardima.

"Zakon ne reguliše neka pitanja i oblasti od veoma velikog značaja. Srbija nema zakonom utvrđena pravila u oblasti videonadzora, biometrijskih podataka, direktnog marketinga, bezbednosti provere", rekao je Šabić i dodao da ima mnogo problema i u normativnom delu.

On je ponovio da je u više navrata apelovao da se bez odlaganja pristupi radu na izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao i donošenju podzakonskih akata iz nadležnosti vlade sa kojima se dugo kasni jer, prema oceni eksperata, u Zakonu koji sadrži oko 60 članova potrebno je izmeniti ili dopuniti oko 50 njih.

Šabić je istakao da je, ipak, od formalnog usaglašavanja zakonskih odredbi sa relevantnim dokumentima EU mnogo bitnija obaveza države da obezbedi ostvarivanje i zaštitu Ustavom Srbije zajamčenih prava građana.

On je dodao da je neshvatljivo da više desetina meseci, čak i nekoliko godina vlada docni sa donošenjem neophodnih podzakonskih akata.

Prema njegovim rečima, pored regulisanja normativne oblasti, da bi se izgradilo demokratsko društvo neophodno je delovanje državnih organa i društva na izgradnji institucija i promeni svesti građana.

Poverenik je istakao da nije dovoljno samo doneti zakon već da je neophodno formirati i organ vlasti koji je u stanju da obezbedi njegovu primenu.

Podsećajući da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti sprovodi poverenik, on je istakao da ta institucija radi sa resursima koji su najskromniji, odnosno manji nego što je to slučaj u sličnim institucijama u bivšim jugoslovenskim republikama.

On je istakao da 2013. godina mora iskoristiti za eliminaciju problema u toj oblasti i ocenio da niko ne može da dozvoli da prava građana Srbije, opisana u Ustavu i zakonu ostanu mrtva slovo na papiru, kao i da se mora uraditi dosta toga i na podizanju svesti građana o zaštiti podataka o ličnosti.

"Ne može Vlada Srbije, država da dozvoli da ima strateški dokument koji se obesmišljava činjenicom da se ne donose podzakonski akti", rekao je Šabić.

Kako je navedeno, 28. januar obeležava se kao Dan zaštite podataka o ličnosti, odnosno kao dan kada je 1981. godine potpisan prvi obavezujući međunarodni dokument o zaštiti podataka o ličnosti - Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka.

Izvor: Tanjug, 28.1.2013.