Email Print

VRHOVNI KASACIONI SUD USVOJIO PRAVNI STAV PO KOME USKRAĆIVANJE ADEKVATNOG ODGOVORA TRAŽIOCU INFORMACIJE PREDSTAVLJA POVREDU LIČNOG PRAVA: Tražilac informacija je oštećeni i uvek je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po članu 180. stav 1. Zakona o prekršajima, jer Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nije određeno da je za pokretanje prekršajnog postupka isključivo ovlašćen organ iz člana 179. stav 2. ZOP


Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pozdravio je to što je Vrhovni kasacioni sud (sednica Građanskog odeljenja) usvojio pravni stav po kome uskraćivanje adekvatnog odgovora tražiocu informacije predstavlja povredu ličnog prava, pa je tražilac informacije kao oštećeni uvek ovlašćen da sam podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Poverenik smatra da je ovakvim pravnim stavom koji je u potpunosti u funkciji zaštite principa zakonitosti i prava građana Vrhovni kasacioni sud na najbolji način odgovorio na Inicijativu za obezbeđivanje jedinstvene sudske primene prave i jednakosti stranaka u prekršajnim postupcima koju je Poverenik uputio Vrhovnom kasacionom sudu polovinom ove godine.

Poverenik je uvek stojao na stanovištu da ignorisanje zahteva za slobodan pristup informacijama predstavlja povredu Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) zajemčenog prava, te da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010 - dalje: ZSPIJZ) izričito predviđeno kao prekršaj, a da ni ZSPIJZ, ni Zakon o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016 - odluka US) ne daju osnova da se ovlašćenje oštećenog da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka uslovljava prethodnim korišćenjem žalbe ili bilo kojim posebnim uslovom.

Međutim, u dosadašnjoj praksi, neki prekršajni sudovi prihvatali su aktivnu legitimaciju tražioca informacije i postupaju po njihovim zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka bez ikakvih posebnih uslovljavanja, ali neki drugi su to pravo osporavali, nisu postupali po takvim zahtevima, nisu pokretali prekršajne postupke, odnosno pokretanje su uslovljavali prethodnim korišćenjem žalbe u upravnom postupku, kao i tim da nadležni inspekcijski organ nije prethodno podneo zahtev za pokretanje postupka.

Vrhovni kasacioni sud je zauzetim pravnim stavom na pravi način odgovorio na pitanje koje pored principijelnog ima i sasvim konkretan značaj. Tokom nekoliko godina u kojima nadležna ministarstva (pravde i državne uprave) uopšte nisu podnosila zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv prekršioca zakona, mogućnost odnosno pravo da to čine podnosioci zahteva kao oštećeni predstavljala je zapravo jedini, kakav takav, mehanizam za otvaranje pitanja odgovornosti za kršenje zakona. Budući da je i danas praksa nadležnog ministarstva u vezi sa pokretanjem postupaka za odgovornost vrlo skromna, pravo oštećenih da to čine ni u kom slučaju nije za potcenjivanje, zaključuje se u saopštenju Poverenika.

ZAKON O PREKRŠAJIMA ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016 - odluka US)

2. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka

Član 179

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi ovlašćeni organ ili oštećeni (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

Ovlašćeni organi iz stava 1. ovog člana su organi uprave, ovlašćeni inspektori, javni tužilac i drugi organi i organizacije, koje vrše javna ovlašćenja u čiju nadležnost spada neposredno izvršenje ili nadzor nad izvršenjem propisa u kojima su prekršaji predviđeni.

Oštećeni kao podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka

Član 180

Oštećeni je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka uvek osim ako zakonom nije određeno da je za pokretanje prekršajnog postupka isključivo ovlašćen organ iz člana 179. stav 2. ovog zakona.

Oštećeni koji je podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ima položaj stranke u postupku.

Ako u slučaju iz stava 1. ovog člana ovlašćeni organ ne podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, oštećeni može u skladu sa odredbama ovog zakona podneti takav zahtev.

Ako je zahtev za pokretanje postupka podneo ovlašćeni organ pre nego što je po zahtevu oštećenog otpočeo postupak, postupaće se po zahtevu za pokretanje postupka nadležnog organa.

Prekršajna prijava oštećenog podneta nadležnom organu pod uslovima iz ovog zakona smatraće se zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka ako ovlašćeni organ sam ne inicira pokretanje prekršajnog postupka.

U slučaju iz prethodnog stava, ovlašćeni organ je dužan da u roku od osam dana od dana podnete prekršajne prijave, pismeno obavesti oštećenog kako je postupio sa prekršajnom prijavom.

Oštećeni može u toku postupka preuzeti gonjenje od javnog tužioca koji odustane od zahteva za pokretanje postupka. Oštećeni može ostati pri ranijem zahtevu ili ga promeniti. 

Izvor: Vebsajt Poverenika, 27.12.2016.
Naslov: Redakcija