Email Print

OTVARANJE POGLAVLJA 23 I 24 POČETKOM 2016. GODINE: Poglavlje 23 treba da reguliše i dužinu sudskih procesa, a Akcioni plan predviđa instrumente i mehanizme kako bi se procesi ubrzali, među kojima su i uvođenje jednoobrazne sudske prakse, raspodela predmeta na veći broj sudija i uvođenje informacionih tehnologija u postupku suđenja


Posle otvaranja poglavlja 32 i 35, Srbija je najspremnija za poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava, a koja bi trebalo da budu otvorena već početkom 2016. godine, rekla je šefica pregovaračkog tima Vlade Republike Srbije sa EU, Tanja Miščević.

- Poglavlja 23 i 24 se već nalaze u proceduri EU unutar akcionih planova. Ona predviđaju kako ćemo zaštititi ljudska i manjinska prava, završiti reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije, uređuju i pitanja migranata i azilanata, pa sve do šengenskog sistema, kako god on izgledao u tom momentu - rekla je Miščevićeva.

Kad je u pitanju Poglavlje 23, ona kaže da će sve u njemu biti jako teško, pošto se reforma pravosuđa ne završava ulaskom u EU.

- Za razliku od standarda za bezbednost hrane, u ovom slučaju nemate jasne standarde. Birate ono što je bilo osnova vašeg pravnog poretka, i pokazalo se kao dobro, spajate sa dobrom praksom članica EU, uzimate u obzir savete eksperata, koji često imaju sukobljena mišljenja. To ume da oteža proces - objašnjava šefica pregovaračkog tima.

Poglavlje 23 treba da reguliše i dužinu sudskih procesa, a Akcioni plan predviđa instrumente i mehanizme kako bi se procesi ubrzali, među kojima su i uvođenje jednoobrazne sudske prakse, raspodela predmeta na veći broj sudija i uvođenje informacionih tehnologija u suđenja.

Poglavlje 23 predviđa kreiranje Pravilnika za izbor sudija i tužilaca, koji je prošao kontrolu Evropske komisije i evropskih institucija, a koji su rekli da su kriterijumi u potpunosti u skladu sa praksom, navodi Miščević.

- Naš sistem predviđa da Narodna skupština Republike Srbije bira tužioce i sudije, a to je jedna od stvari koja će se promeniti promenom ustavnog sistema - napomenula je Miščevićeva.

Kad je u pitanju ocena o nedovoljnom napretku na polju slobode izražavanja, koja se našla u godišnjem izveštaju EK, Miščevićeva kaže da nije sve tako loše.

- Piše da nema napretka, a onda se navodi šta je sve urađeno. Došlo je do završetka procesa privatizacije, stvoren je registar medija kojim se rešava veliki broj pitanja kao što je finansiranje medija, uveden je vlasnički list, transparentnost vlasništva nad medijima. Treba mnogo raditi, a to nije samo na Vladi. Vlada Republike Srbije stvara institucionalni okvir, a svi mi radimo na tome - zaključuje Miščevićeva.

Osvrnuvši se na Poglavlje 35 o normalizaciji odnosa sa Kosovom, ona ističe da niko ne može da bude precizan i kaže da će ono biti poslednje zatvoreno, jer nema takve prakse.

Kako objašnjava, specifičnost tog Poglavlja je da se ne pregovara kroz pristupne pregovore, već se odvija kroz dijalog Beograda i Prištine i prati se napredak na tom polju, te je zato ono još komplikovanije.

Ona kaže da je Srbija spremna da učestvuje u dijalogu, ali da to zavisi i od političke situacije u Prištini.

Izvor: Vebsajt Blic, 25.12.2015.
Izvod iz vesti, Obeležavanje, Naslov: Redakcija