Email Print

ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: Odgovori Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na pitanja o legalizaciji


Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) stupio je na snagu 27. novembra 2015. godine.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture daje odgovore na neka od pitanja vlasnika nelegalno sagrađenih objekata.

* Da li je moguće da se izbegne dvostruko plaćanje usluge geometara u svrhu legalizacije objekata? Jedno uslužno snimanje od strane ovlašćenih geometara platili smo u periodu kada je važila prethodna regulativa, i to stanje je ucrtano u Plan generalne regulacije opštine Beočin i istovetno je sa satelitskim snimcima od današnjeg dana. Naravno, retki su oni koji su nastavljali sa divljom gradnjom nakon donošenja novog Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014).

Naravno da njihovo stanje nije isto sa Planom generalne regulacije i smatram da ti ljudi treba da ponove snimanje.

U ime nas koji nismo dalje "divljali" sa gradnjom, molim vas da nam uvažite dokument u svrhu okončanja postupka legalizacije, jer ponovni izlazak geometara je oko 22.000 dinara. Retki od nas su zaposleni i imaju redovna primanja, a svaki dinar nam je dragocen. Izvolite predlog da, ako ste u mogućnosti, odobrite ove dokaze u svrhu okončanja legalizacije.

- Zakonom o ozakonjenju objekata predviđeno je mogućnost da nadležni organ ranije dostavljenu dokumentaciju prihvati kao dokumentaciju propisanu novim zakonom, ako po sadržini odgovara dokumentima propisanim novim zakonom. Ovom odredbom cilj zakonodavca jeste upravo da se ne dupliraju troškovi stranaka.

* Otac i ja smo sagradili porodičnu dupleks kuću u opštini Surčin u julu 2015. (podrum, prizemlje i sprat), osnove 75+75 kvm. Na placu koji je u sklopu građevinske zone. Plac je dugo godina u našem vlasništvu - nasledstvo.

Zbog finansijskih mogućnosti, problema sa majstorima i klimatskih prilika bili smo prinuđeni da je naknadno ukrovimo. To smo uradili u martu 2016. godine kada su se stekli uslovi tako da se na satelitskom snimku vide svi građevinski konstruktivni elementi kuće osim krova, krov se ne vidi, jer ga u trenutku snimanja nije ni bilo.

Inspektori opštine su popisali objekat pre desetak dana i on je predat urbanistima. Da li ćemo moći legalizovati kuću i kakav tretman je predviđen za naš slučaj?

- Predmet ozakonjenja su svi objekti izgrađeni bez građevinske dozvole koji su u stepenu izgrađenosti i završenosti propisanom Zakonom kao uslov za ozakonjenje. Procenu stepena završenosti objekata daće organ nadležan za ozakonjenje.

* Da li je moguća legalizacija za kuću koju smo kupili 2009. godine, ali od papira posedujemo samo kupoprodajni ugovor overen u sudu. Redovno plaćamo porez i naknadu za životnu sredinu. Problem je što je potrebna preparcelizacija, jer kuća prelazi malim delom na njivu drugog vlasnika. Taj vlasnik nije hteo da se dosad reši problem, ni da proda taj plac nama, zato još nemamo papire u katastru.

- Pre donošenja rešenja o ozakonjenju, mora se dostaviti i dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu na kome je objekat, odnosno deo objekta, sagrađen. Ovo pitanje se smatra prethodnim pitanjem u postupku ozakonjenja.

* Imamo urađeno potkrovlje porodične kuće sa zasebnim ulazom, koja nije legalizovana. Od dokumentacije nemamo ništa za potkrovlje, jer je kasnije urađeno, ni građevinsku ni upotrebnu dozvolu, dok građevinska dozvola postoji za prizemlje. Kuća je napravljena '90/91. godine. U prizemlju živi dever sa porodicom, dok smo na spratu muž, dete i ja. Kako mi možemo legalizovati naš deo? Koliko to košta? Šta nam je od dokumentacije sve potrebno? Šta se dešava u slučaju da mi naš deo legalizujemo, a dever svoj deo ne?

- Kako prizemlje kuće ima građevinsku dozvolu, samo dograđeni deo kuće je predmet ozakonjenja. Vlasnik kuće, ili lice koje je dogradilo potkrovlje, može obavestiti nadležnu građevinsku inspekciju o dograđenom delu kuće bez građevinske dozvole, kako bi bio popisan i evidentiran, a nakon toga, po službenoj dužnosti, otpočet postupak ozakonjenja. Kada se obave prethodni postupak, organ nadležan za ozakonjenje će obavestiti o nastavku postupka i potrebnoj dokumentaciji. Ukoliko ozakonjenje bude sprovođeno u odnosu na lice koje nije vlasnik zemljišta, odnosno dela objekta sa izdatom građevinskom dozvolom, trebaće mu saglasnost istog. Za stambene objekte do 100 m2, propisana je taksa u iznosu od 5.000 dinara.

* Godine 2014. smo kupili kuću koja je ucrtana u katastru i ima građevinsku i upotrebnu dozvolu kao i jedan manji objekat koji se nalazi u dvorištu i ima uredne papire. Pored tog manjeg objekta bivši vlasnik je sagradio jedan objekat za uzgoj životinja, koji sam ja krajem prošle godine srušio i na tom mestu počeo da gradim objekat koji je za 2 metra duži i 1,5 metar širi. Prošle godine sam ga izgradio dopola. Da li taj objekat sada mogu da završim i da li ću moći da ga legalizujem?

- Iz vaših navoda ne možemo zaključiti da li je objekat predmet ozakonjenja, jer se iz navoda ne može decidno utvrditi stepen izgrađenosti, odnosno završenosti objekta, a koju propisuje Zakon kao uslov za ozakonjenje. Za izgradnju glavnih i pomoćnih objekata potrebno je pribaviti dokumentaciju u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014). Izgradnja pomoćnih objekata propisana je članom 145 Zakona.

* Pokojni tast je sagradio kuću pre 25 godina. Sada je to treća zona u Kragujevcu. Građevinsku dozvolu imamo, ali je tast proširio kuću u odnosu na plan za pola metra sa obe strane. Angažovali smo arhitektu koji je nacrtao novi plan. Šta još treba i kakav je dalji postupak da bismo mogli da legalizujemo kuću, odnosno da dobijemo upotrebnu dozvolu?

Zahtev za legalizaciju smo podneli još pre 3 godine kad je bilo aktuelno, ali su nam rekli u Opštini da sačekamo, jer se tada još nije precizno znalo ništa o uslovima i ceni.

- Svi radovi koji predstavljaju odstupanje od izdate građevinske dozvole predmet su ozakonjenja, a ozakoniće se deo kuće kojim je odstupljeno od izdate građevinske dozvole. Nadležni organ za ozakonjenje, po utvrđivanju svih činjenica, navešće vam koju dokumentaciju, odnosno dokaze dostavljate u postupku ozakonjenja. Ako su ispunjeni prethodni uslovi propisani Zakonom, moći ćete da ozakonite vaš objekat, uz plaćanje takse za ozakonjenje, koja za porodične objekte ili stanove do 100 m2 iznosi 5.000 dinara.

Izvor: Vebsajt Novosti, V.N., 25.11.2016.
Naslov: Redakcija