Email Print

ZAKON O RADU: Unija poslodavaca Srbije podnela inicijativu za izmene Zakona o radu


Slabosti radnog prava u RS koje je neophodno što pre otkloniti donošenjem novih zakonskih rešenja obuhvataju sledeće:

Visok stepen nefleksibilnosti većine odredaba Zakona sa stanovišta uporednopravnih rešenja (npr. ne postoji mogućnost fleksibilnih oblika rada, mogućnost zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme nezavisno od razloga, mogućnost trajanja ovog rada duže od 12 meseci), kao i visoka formalizovanost što sve koči privredu u prilagođavanju dinamičkoj promeni ambijenta i manjem zapošljavanju zbog uzdržavanja poslodavaca.

Izrazita razrađenost pojedinih pravnih instituta (prenormiranost), koja, kao takva, sputava slobodu daljeg dogovaranja poslodavca i zaposlenog i onda kada bi to bilo u obostranom interesu.

Nepreciznost pojedinih odredbi, te postojanje pravnih praznina, a što sve doprinosi pravnoj nesigurnosti, odnosno daje prostor različitom tumačenju, kako od strane samih zaposlenih, tako i od strane poslodavaca, ali i od strane državnih organa (izvršnih i sudskih).

Sistem radnih odnosa koji destimuliše poslodavce da zapošljava nove radnike; favorizuje sada zaposlene na račun nezaposlenih, tj. pretežno starije na račun pretežno mlađih generacija (delom uslovljeno i neprimerenim rešenjem u vezi sa otpremninama, delom što poslodavac kroz donošenje programa rešavanja viška zaposlenih preuzima socijalnu ulogu države i pri tom troši vreme i novac koje bi uložio na rešenje ekonomskih teškoća i sl.); podstiče nepoštovanje zakona; vodi nestandardnim oblicima radnog angažovanja čija je ideja da se lakše i sa manjim troškovima reguliše redovna radna snaga kod poslodavca; podstiče prelazak u sivu ekonomiju bez ikakvog ugovora o radu, kako bi se izbegle restriktivne odredbe radnog zakonodavstva.

U želji da doprinese rešenju krize nezaposlenosti i unapređenju strategije zapošljavanja, odnosno rešenju manjkavosti, iznalaženju fleksibilnijih rešenja i uklanjanju očiglednih propusta u pozitivnom radnom zakonodavstvu Unija poslodavaca Srbije predložila je izmene 44 člana Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - prim. red.), a neke od njih su:

Rad na određeno vreme - brišu se uslovi pod kojima se može ugovoriti rad na određeno vreme i produžava se maksimalno trajanje takvog ugovora na 36 meseci. Takođe trajanje prekida koje se ne smatra prekidom rada smanjuje se sa 30 na 15 dana.

Prekovremeni rad - uvodi se odredba da se prekovremeni rad uvodi Odlukom poslodavca, odredba da zaposleni može raditi i duže od 8 sati nedeljno, uz njegovu pisanu saglasnost, u skladu sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 2003/88EC.

Raspored radnog vremena - Skraćuje se rok za dostavu izmena rasporeda na 2 dana sa prethodnih 7 i uvodi se pojam hitnog prekovremenog rada, kako bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje JIT menadžmenta.

Godišnji odmor - poslodavcu se daje sloboda u izboru kriterijuma za uvećanje zakonskog minimuma od 20 dana; proširuje se sloboda zaposlenog i poslodavca za dogovaranje korišćenja godišnjeg odmora u više delova brisanjem odredbe da se godišnji odmor može koristiti u dva dela; skraćuje se period minimalnog trajanja prvog dela godišnjeg odmora na dve neprekidne radne nedelje, odnosno najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine; dodaje se odredba da se godišnji odmor iz više od dva dela može koristiti isključivo na pisani zahtev zaposlenog; skraćuje se rok za dostavljanje rešenja o korišćenju godišnjeg odmora na 5 dana sa trenutnih 15; daje se mogućnost dostavljanja rešenja o korišćenju godišnjeg odmora elektronskim putem, uz elektronski potpis poslodavca, u cilju smanjenja administracije; dodaje se mogućnost kolektivnog godišnjeg odmora, u cilju smanjivanja administracije za firme sa velikim brojem zaposlenih.

Porodiljsko odsustvo - uvodi se mogućnost da se zaposlena žena na lični zahtev vrati na rad i pre isteka porodiljskog odsustva, s tim da u tom slučaju ima pravo na polovinu punog radnog vremena, za koju ostvaruje zaradu u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, dok za drugu polovinu ostvaruje naknadu zarade u skladu sa zakonom.

Zarada - menjaju se elementi iz kojih se sastoji zarada, tako što se briše doprinos zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca i na taj način bi se nagrade i bonusi izuzeli od oporezivanja.

Naknada zarade - predlaže se da se naknada zarade ostvaruje u visini osnovne zarade.

Druga primanja iz radnog odnosa - dodaje se odredba da se Opštim aktom, odnosno Ugovorom o radu poslodavaca može utvrditi pravo na doprinos zaposlenog poslovnom uspehu (nagrade, bonusi i slično).

Otpremnina - uvodi se odredba da se maksimalan iznos otpremnine računa po godinama radnog staža provedenih kod poslodavca.

Privremeno udaljenje sa rada - maksimalno trajanje mere je produženo na 15 dana.

Upućivanje na rad kod drugog poslodavca - briše se odredba po kojoj se zaposlenom ne mogu utvrditi manja prava od onih koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad; dodaje se odredba da poslodavac kod kojeg je zaposleni upućen na rad može da rasporedi zaposlenog, uz pisanu saglasnost, na radno mesto u skladu sa svojom sistematizacijom radnih mesta; dodaje se odredba da po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio, osim u slučaju otkaza ugovora o radu od strane zaposlenog, poslodavca ili sporazumnog prekida radnog odnosa.

Prestanak radnog odnosa - dodaje se pojašnjenje u kome radni odnos prestaje u slučaju da nadležni sud potvrdi odluku poslodavca o otkazu ugovora o radu; dodaje se odredba da zaposlenom prestaje radni odnos ukoliko se kod njega utvrde zdravstvene smetnje u skladu sa članom 81. Zakona kako bi se izbeglo različito tumačenje ove odredbe od strane sudova; briše se odredba da, ukoliko u roku od 6 meseci od prestanka radnog odnosa u slučaju tehnološkog viška nastane ponovo potreba za radnim mestom zaposleni kojem je radni odnos prestao ima prednost u odnosu na ostale.

Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 27.11.2012.