ENERGETSKA ZAJEDNICA JUGOISTOČNE EVROPE: Srbija da omogući prekogranični tok struje i uvede evropsku Direktivu o sumporu u gorivu u nacionalno zakonodavstvo
Energetska zajednica Jugoistočne Evrope zatražila je da se završi vlasničko razdvajanje u EPS-u, da Elektromreža Srbije (EMS) ispravi nepravilnosti u vezi sa prekograničnim tokom struje i da se ponovo razmotri da li je potrebno da cene struje u Srbiji budu regulisane.
U godišnjem izveštaju Energetska zajednica je upozorila da će nastaviti sa procedurom zbog toga što Elektromreža Srbije nije usvojila zajednički usklađeni metod za upravljanje zagušenjima na mreži i proceduru za dodelu kapaciteta tržištu.
Ministarski savet Zajednice ovo je zatražio odlukom iz 2008. godine, a pošto u Srbiji to nije primenjeno Sekretarijat EZ je 2011. godine to pitanje ponovo pokrenuo.
"Uprkos tome što je EMS u julu 2015. godine poslao prijavu za korišćenje usluga Koordinisane kancelarije za aukcije EZ (SEE CAO), sporazum nije postignut. Ukoliko se neusklađenost sa propisima nastavi i ukoliko se godišnje, mesečne i dnevne aukcije ne budu organizovale na koordinisan način kroz SEE CAO ili drugi zajednički usklađeni metod za upravljanje zagušenjima, Sekretarijat će nastaviti sa procedurom povodom ovog slučaja", navodi se u odeljku o tržištu struje.
Objašnjeno je da EMS i dalje prekogranične kapacitete dodeljuje kroz zajedničke aukcije sa operaterima susednih zemalja - bugarskim ESO, hrvatskim HOPS, mađarskim MAVIR, rumunskom Transelektrikom (Transelectrica) i NOS BiH, kao i kroz podeljene (split) aukcije sa crnogorskim prenosnikom CGES, makedonskim MEPSO i albanskim OST, što nije u skladu sa pravnim nasleđem EU koje se primenjuje u okviru Energetske zajednice.
Sekretarijat je takođe poslao Obrazloženi zahtev Ministarskom savetu tražeći odluku ministara o navodima da Srbija nije koristila prihod od dodele interkonekcija na interkonektorima sa Albanijom, Makedonijom i Crnom Gorom za svrhe predviđene u propisu EZ, a to su garantovanje dostupnosti dodeljenog kapaciteta, ulaganje u mrežu za održavanje ili povećavanje kapaciteta za interkonekciju ili kao prihod koji regulatori uzimaju u obzir kada odobravaju metodologiju za obračun tarifa za mrežu.
Navodi se i da je Elektroprivreda Srbije trebalo da bude transformisana u akcionarsko društvo do 1. jula 2016. godine, ali da je taj rok probijen.
Ističe se i da je EPS uspešno završio razdvajanje EPS Distribucije u junu 2016, ali da još nije izdvojen operater prenosa, za šta je rok istekao 1. juna 2016. godine.
"Vlasničko razdvajanje iziskuje dodatne mere, uključujući amandmane na zakone o vladi, ministarstvima i javnim preduzećima. Novi zakon kojim se uređuje kontrola nad javnim preduzećima, donet u februaru 2016. godine, nije doneo garanciju da će se razdvajanje sprovesti u skladu sa propisima EZ", navodi se u izveštaju u kojem se prati godišnji napredak u usklađivanju sa propisima EZ. ;
Kao jedan od ključnih prioriteta navodi se i rešavanje problema saradnje sa Kosovom, odnosno primena sporazuma o mrežama i sistemima iz 2014. godine.
Navodi se i problem Sporazuma o konekciji između evropske mreže operatera za prenos struje ENTSO-E i prenosnog sistema kosovskog operatera iz oktobra 2015. godine čija primena je "bespotrebno uslovljena" izdavanjem dozvole srpskom dobavljaču na Kosovu, što nije moguće ispuniti jer Srbija nije registrovala kompaniju za snabdevanje.
Energetska zajednica traži i od Agencije za energetiku AERS da što pre objavi izveštaje o potrebi za daljom regulacijom cena struje za domaćinstva i male potrošače, iako se navodi da Agencija ima obavezu to da učini do maja 2017. godine.
Energetska zajednica upozorila je u godišnjem izveštaju za 2015-16. na nedostatke oko uvođenja evropske Direktive o sumporu u gorivu u nacionalno zakonodavstvo Srbije.
Kako se navodi u izveštaju EZ za 2015/16, u sektoru prirodne sredine Srbija je na vreme dostavila Nacionalni plan za smanjenje emisije Sekretarijatu EZ ali istovremeno nije pratila prioritete iz Direktive o sumporu u gorivu.
Sekretarijat EZ u maju je dostavio Ministarskom savetu Obrazloženo mišljenje o slučaju, nakon što je dao Obrazloženo mišljenje u decembru 2015. godine gde zaključuje da Srbija nije uvela u nacionalno zakonodavstvo i nije primenjivala evropsku Direktivu o sumporu u gorivu.
Kada je reč o direktivama o velikim postrojenjima za sagorevanje i industrijskim emisijama, Srbija treba da usmeri napore na pripremu za njihovo praktično sprovođenje, posebno preispitivanjem i ažuriranjem ekoloških dozvola za velika postrojenja za sagorevanje sa ciljem da se njihove emisije usklade sa limitima u direktivama.
U izveštaju se navodi da u oblasti obnovljive energije Srbija, uprkos usvajanju podzakonskih akata, kako je propisano Zakonom o energetici iz 2014. godine, nije ostvarila značajan napredak u sprovođenju mera iz svog Nacionalnog akcionog plana za obnovljivu energiju (NREAP).
Pored toga, kako navode iz EZ, podzakonski akti o šemama podrške zasnovanim na fid-in tarifama koji su usvojeni 2016. godine nisu u skladu sa evropskim pravnim tekovinama o državnoj pomoći.
Stoga je, kako se naglašava, potrebna revizija Zakona o energetici i relevantne regulatorne osnove.
Administrativne i procedure izdavanja dozvola i povezivanja na mrežu i komercijalni aranžmani treba da budu dodatno uobličeni kako bi se obezbedila pogodna klima za investiranje, poručuju iz EZ.
Sadašnji pristup ignorisanja potencijalnog doprinosa obnovljivih izvora energije za grejanje i hlađenje treba pod hitno izmeniti i treba podsticati mere za povećanje efikasne upotrebe energije iz obnovljivih izvora za grejanje, ocenila je EZ u delu izveštaja o Srbiji.
Takođe Srbija bez odlaganja treba da uvede usaglašene kriterijume održivosti i sistem sertifikacije za tečno biogorivo.
Kako je ocenjeno, na planu energetske efikasnosti Srbija je ostvarila značajan napredak ka punom uvođenju u nacionalno zakonodavstvo i sprovođenju evropskih pravnih tekovina o energetskoj efikasnosti uz usvajanje dodatnih podzakonskih akata, posebno o energetskom menadžmentu, javnim nabavkama, inspekcijama sistema grejanja i hlađenja i energetskih usluga.
Istovremeno međutim niz prioriteta identifikovanih u prošlogodišnjem izveštaju tek treba da bude ostvaren.
Prvi prioritet za Srbiju u narednom periodu jeste sprovođenje novog seta podzakonskih akata zasnovanih na Zakonu o efikasnom korišćenju energije, kao i prenošenje u nacionalno pravo nedostajuće regulative u skladu sa odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice.
Drugi prioritet treba da bude pravovremeni završetak i usvajanje 3. Akcionog plana energetske efikasnosti (EEAP) i ispravljanje nekih nedostataka u 2. EEAP.
Navodi se i da međunarodni kapacitet javnih institucija odgovornih za energetsku efikasnost treba da bude ojačan.
Izvor: Vebsajt RTV, 27.09.2016.Naslov: Redakcija