Email Print

KOJE PRIVATIZACIJE U SRBIJI OSPORAVA EVROPSKI PARLAMENT!


Prošle godine je nekoliko velikih evropskih firmi zatražilo pomoć u zaštiti vlasničkih prava od Evropske komisije, pa je još u junu prošle godine u Beograd stigao dopis iz Brisela sa zahtevom da se provere 24 sporne privatizacije i izveštaj dostavi nazad u Brisel.

Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer je, komentarišući stav Brisela o spornim privatizacijama, izjavio za "Politiku" da je to "jedno od pitanja za koja se očekuje da budu rešena u okviru poglavlja koje se odnosi na vladavinu prava".

  • Nadležna tužilaštva su, prema dostupnim informacijama, do početka ovog meseca počela da ispituju 18 takvih slučajeva.

Od sumnjivih privatizacija sa spiska Evropskog parlamenta do početka avgusta u toku su bili krivični postupci samo u slučaju

"Mobtel",

"C-market" i

"Azotara Pančevo".

Evropska komisija je proletos saopštila da je posebno zainteresovana da se obavi detaljna istraga o načinu prodaje Sartida, Jugoremedije, ATP Vojvodina I Mobtela.

 

  • EP jeu grupu sumnjivih privatizacijauvrstio , između ostalih iprivatizciju Luke Beograd, Nacionalne štedionice, Novosti, Veterinarskog zavoda - Zemun, Keramike iz Kanjiže, Zastave elektro, Tehnohemije, Srboleka, Šinvoza, Prosvete, Azotare Pančevo, postavljanje optičkih kablova koje je radilo preduzećeNuba invest, izvoz šećerau EU, Koncesiju za autoput Horgoš-Požega.

 

 

"Istina je da su se privatizacije u Srbiji u prošlosti odvijale uz velike teškoće. Mi znamo da je oko 25 odsto privatizacija Agencija za privatizaciju poništila, što je visok stepen za postupke koji bi trebalo da se pažljivo obavljaju", podsetio je Dežer i na posredan način upozorio da bi povećanu pažnju trebalo usmeriti na preostalih 600 kompanija koje treba da se privatizuju, odnosno da se taj proces nastavi i završi "čim to bude moguće", rekaoje Dežer.

Sve sporne privatizacije čije "češljanje" sada najavljuje i nova izvršna vlast u Srbiji imale su kroz svoj istorijat i neke svoje zajedničke karakteristike - dugo su trajale, bio je uključen veliki broj državnih institucija i interesnih grupa, a pratile su ih i nedorečenosti zakona iz procesa vlasničke transformacije.

Manjkavosti:

  • Jedna od najspornijih situacija je bila da se bez potpisivanja prospekta firme, od strane generalnog direktora, firma ne može pojaviti na berzi.
  • Vlasnici kontrolnog paketa akcija bez obaveze otkupa svih akcija od preostalih akcionara
  • I Zakon o preuzimanju takođe je imao niz manjkavosti, između ostalog je omogućavao da se stekne kontrolni paket akcija, ali bez obaveze otkupa svih akcija od preostalih akcionara.

U slučaju prodaje "C marketa" bila je, ali i ostala, najveća misterija da li je došlo do potpisivanja "Memoranduma" kojim je dogovorena kupovina "C marketa" i ko je sve stavio svoj potpis na taj dokument.

Da je postojao "Memorandum" potvrdio je, pred Specijalnim sudom u Beogradu, na suđenju takozvanoj stečajnoj mafiji, biznismen Milan Beko. Ali, dokle su u toj istrazi stigli istražni organi ostala je za javnost sve do sada nepoznanica.

  • U privatizaciji se događalo i da se manji akcijski paketi preduzeća prodaju na berzi, ali povezanim licima, pa su kasnije svi ti paketi bili u rukama jednog te istog vlasnika.

Veći deo firmi koje su uspešno poslovale u Srbiji bile su privatizovane po prethodnom Zakonu o svojinskoj transformaciji, ali se nisu nalazile na berzi.

  • Takav je slučaj bio sa "Lukom Beograd" u kojoj su akcionari, kako su kasnije tvrdili, zbog pogrešno urađene procene vrednosti kapitala "Luke" prodali svoje akcije po devet evra, umesto za 22,18 evra po jednoj deonici.

Oni su navodili da su oštećeni za ukupno 71,5 miliona evra, a država za oko 49,4 miliona dinara. Tužili su i kupca tih akcija - firmu "Vorldfin".

Sud je, međutim, doneo presudu u korist tog preduzeća, gde se u obrazloženju navodi "da se vrednost akcija utvrđuje na tržištu odnosom ponude i tražnje, da su akcionari svojom slobodnom voljom prodali akcije, da je postojala samo jedna ponuda za preuzimanje, te da su akcionari mogli da je ili prihvate ili odbiju".

Danas, nerazjašnjenoj poziciji "Luke" i dalje "kumuju" i neraščisćeni imovinski odnosi između tog preduzeća i Grada Beograda, odnosno šta je čije od zemljišta na priobalju Dunava. Taj spor je još uvek u toku.

Fabrika lekova "Jugoremedija" , koja se isto nalazi na spisku spornih, proteklih desetak godina prošla je privatizaciju, poništavanje iste, prelazak u radničke akcionarske ruke, pokušaj nove prodaje, da bi danas, nakon hapšenja najužeg rukovodstva, opet bila na svom "tranzicionom početku" sa otvorenim pitanjem daljeg opstanka na tržištu.

Iako se "Sartid", odnosno prodaja smederevske železare, vodi na spisku spornih privatizacija, ona se ne može nazvati privatizacijom, jer je "Sartid" prodat iz stečaja.

Po mnogima do tog stečaja nije ni trebalo da dođe, a ako je već došlo trebalo je da se organizuje prodaja imovine iz stečaja i omogući konkurencija.

  • Umesto toga, "Sartid" je prodat neposrednom pogodbom za 23 miliona evra "Ju es stilu", a usput je "očišćen" od dugova koji su preneti na državu.

Američka kompanija "Ju es stil" je na taj način dobila kompletnu novu i staru železaru, koja se nalazi na 300 hektara zemlje, tri livnice, fabriku belih limova u Šapcu (investicija vredna 150 miliona dolara), smederevsku luku od regionalnog značaja, slobodnu carinsku zonu u Smederevu na površini od 21 hektar, fabriku kreča u Kučevu, kao i niz drugih nekretnina.

I ta "sartidska priča" prošla je medijsko sito: od umešanosti trgovinskih sudova, do najviših organa vlasti, ali do sudskog epiloga nije nikada došlo.

Izvor: Tanjug

<<< Nazad na ostale vesti