ODRŽANA TRIBINA "RAZMATRANJE KRIVIČNOG ZAKONIKA I ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU"

Tribina sa temom "Razmatranje Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku" u organizaciji Advokatske komore Beograda,održana je 26. marta 2016. godine u Sava Centru. Tribinu je otvorio predsednik Advokatske komore Beograda, Slobodan Šoškić.

Na tribini su još govorili:

-          prof. dr Milan Škulić,

-          prof. dr Vojislav Đurić i

-          predstavnik Advokatske komore Vojvodine advokat, Goran Karadarević.

Prvi se prisutnima obratio profesor Škulić koji se na prvom mestu zahvalio Advokatskoj komori Beograda na organizaciji tribine. Skrenuo je pažnju na to da se advokati svakoga dana suočavaju sa problemima koje donose česte izmene propisa, što stvara utisak da reformama nema kraja.

U ozbiljnijim državama krivica je veoma stabilna oblast, krivični propisi se jako retko menjaju tako da se dešava da i po deset godina ostaju bez izmena. Praksa se mnogo lakše navikava na promene kada su one sporije.

Najavljene su nove izmene Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014 - dalje: KZ) i u početku je bila samo predložena promena krivičnih dela protiv privrede i delo malog značaja, međutim ideja je bilo mnogo pa su i predložene izmene postale brojne i za sada se ne zna kada će one biti usvojene. KZ nosi dosta nelogičnosti, naglasio je Škulić, kao što su vrlo visoke kazne za posedovanje male količine droge, a sa druge strane blago kažnjavanje dilera droge. Zakonom o amnestiji je dosta lica oslobođeno kako bi se rasteretili zatvori, međutim oni su se ubrzo popunili novim osuđenicima.

Profesor Škulić se osvrnuo i na Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014 - dalje: ZKP). Kada je ZKP u pitanju najčešće se pominju brzina i efikasnost koji se i poistovećuju ali to je daleko od istine. „Preki sud je najefikasniji pa ga naravno nećemo uvesti, jer nije važno da suđenje bude brzo, već je važno da bude pravično i da se reši u pristojnom roku“, naglasio je profesor. Ipak, iako su profesori uglavnom protiv ovog zakona napominju da se on ipak primenjuje: Dura lex, sed lex.

Problem su loša rešenja u ZKP. Najveće kritike upućene su tužilačkoj istrazi. Sud ima pasivnu ulogu. Tužilac prikuplja sve dokaze i iskaze, koje predaje sudu. Sud kada počne suđenje unapred zna šta će koja strana reći, šta će reći svedoci i koji dokazi će biti izvedeni. Advokatima u tom slučaju ne trebaju veštine. Istine nema ili je nepotpuna, ako je pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Tužilac će prirodno prilikom prikupljanja dokaza staviti akcenat na dokaze koji pogoduju optužbi, iako skuplja dokaze za sve. Doduše stranka, odnosno okrivljeni može sve što i tužilac, ali samo u teoriji je nema tih mogućnosti.

Sporazum o priznanju krivice takođe dovodi do određenih kontradiktornosti. Naime kada presuda po osnovu sporazuma o priznanju postane pravnosnažna, ona postaje dokaz prema drugookrivljenima. To ne bi trebalo dopustiti ali praksa je već zaživela.

Bilo je nekoliko pokušaja da se ZKP radikalnije izmeni radilo se na tome intenzivno ali se odustalo, tako da taj veliki posao i dalje stoji, zaključio je profesor Škulić.

Nakon profesora Škulića reč je ponovo uzeo gospodin Šoškić koji je takođe napomenuo da brzina sama po sebi ne treba da bude cilj. Ono što je najvažnije, jeste da nijedan nevin ne sme biti osuđen, makar stotine krivih bilo na slobodi.

Sledeći se skupu obratio prof. dr Vojislav Đurđić. On je napomenuo da je kod KZ i ZKP došlo do inflacije normi (česte promene). Profesor Đurđić je skrenuo pažnju da je ZKP za deceniju izmenjen 13 puta. Karakteristično je to što su kazne sve više a u praksi se ublažavaju i određuju u donjem limitu. Delo malog značaja (član 18. KZ) je trebalo da bude brisano. Postoji protivrečnost između materijalnog i procesnog prava, isti su uslovi za javnog tužioca da podigne optužnicu i odbaci krivičnu prijavu, razlika je samo u zaključku.

Odredbe o privatnoj tužbi su takođe sporne. Npr. ne treba dozvoliti privatnu tužbu kod teške krađe i prevare u osiguranju iz razloga što su zaprećene kazne do deset godina.

Što se ZKPproblem predstavlja kombinacija adverzionog pretresa i tužilačke istrage. Izrazito inkvizicioni postupak sa velikim problemima u vezi sa zaštitom ljudskih prava. Nesudski dokazi postaju prihvaćeni. Svaka norma ima drugu koja joj je suprotna i protivurečna. Javnotužilačka istraga ima dve faze, predistragu i istragu i obe su iste. Izjednačeni su sudski i nesudski dokazi. Tužilačka istraga je identična sudskoj istrazi samo se na mestu istražnog sudije sada nalazi javni tužilac što u bitnom menja istragu. Istraga zbog svog formalnog karaktera treba samo da omogući podizanje tužbe.

Propuštena je prilika da se uvede kontrola optužbe, nema suda u istrazi, a trebalo bi da na osnovu izvedenih dokaza da odluči o podizanju optužbe bez prejudiciranja. Takođe je nedovoljno garantovano pravo na pristup sudu (Ustav Republike Srbije kada je pisan predvideo je da je ceo krivični postupak sudski, zato ga treba menjati).

Okrivljenom mora biti dozvoljeno da slobodno predlaže dokaze u svoju korist. Uskraćuje se pretpostavka nevinosti okrivljenom. Adverzijalni postupak je takav postupak kog koga porota odlučuje da li je optuženi kriv ili ne. Međutim kod nas je tako osmišljen da kad javni tužilac završi istragu i spise preda sudu, spisi postaju sudski, a javni tužilac postaje stranka. Sud već poseduje sve spise i kada počne rasprava on tačno zna šta će koja strana reći i unakrsno ispitivanje se dovodi u pitanje, a u zapisnik ulazi samo ono što odstupa od prikupljenih dokaza i izjava, što za rezultat ima samo privid stranačkog advokatskog postupka. ZKP treba "popraviti" i to tako što će uvesti neformalnu istragu, kontrolu optužbe na ročištu i načelo istine.

Poslednji se skupu obratio advokat Goran Karadarević, predstavnik Advokatske komore Vojvodine. On se takođe osvrnuo na manjkavost tužilačke istrage iz ugla prakse. Između ostalog je govorio i o prigovoru kao institutu za odugovlačenje postupka.

Pre pauze i početka dela tribine rezervisanom za pitanja i komentare, gospodin Šoškić je napomenuo da u ovom momentu treba na jedno mesto prikupiti sve radove iz "Pravnog života", literature koja sadrži radove učesnika Kopaoničke škole, koji se odnose na ovu materiju i podeliti čitavom pravosuđu kako bi svi mogli sagledati probleme sa kojima se praksa suočava na ovom polju.