Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

BROJ PARNICA KOJE SU POKRENULI NEREIZABRANE SUDIJE I TUŽIOCI DUPLIRAN ZA POSLEDNJIH MESEC DANA


Za samo dva meseca, broj sudija i tužilaca koji nisu prošli proces reizbora 2010, a koji su tužili državu, bukvalno je dupliran! Dok je početkom februara tužbe podnelo oko 300 ljudi, sada je taj broj porastao na 600, potvrdila je, za ”Novosti”, zamenik republičkog javnog pravobranioca Savka Mangović.

- Pošto ni sa kim nije sklopljeno poravnanje, svi su do sada već tužili državu - kaže Mangovićeva.

Kako saznajemo od Dragane Boljević, predsednika Društva sudija Srbije, jedna tužba je već usvojena u prvom stepenu, i sudija iz Beograda, koja je dobila spor, čeka odluku po tužbi pred Apelacionim sudom.

Ako bi sudovi odlučili u korist svih 600 tužitelja, a logično je da će to uraditi posle odluke USS da su svi oni nezakonito ostali bez funkcija, i ako bi prihvatili visinu najmanjeg odštetnog zahteva od milion dinara, prosta računica kaže da bi budžet Srbije ostao ”kraći” za najmanje 600 miliona dinara! A sva je prilika da će ovi iznosi, kad se obračunaju kamate i ostali troškovi, biti daleko veći.

VISOKI savet sudstva je u postupku izvršenja odluka Ustavnog suda na funkcije do sada vratio oko 580 sudija, od 837 koji nisu prošli reizbor. USS je vratio i 122 tužioca, plus 30-tak onih koji su prethodno vraćeni kroz postupak revizije i 28 vraćenih na osnovu dogovora sa Udruženjem tužilaca (ukupno oko 180).

- Da je država imala sluha i da je Republičko javno pravobranilaštvo bilo spremno da zaključi vansudsko poravnanje, sudije bi se sigurno, svesne da se država nalazi u krizi, odrekle i sudskih troškova i kamata. Čak bi pristali da im dug bude isplaćen na rate. Tako bi se prepolovio iznos koji država mora da plati - smatra Boljevićeva.

Ovako će platiti i troškove sporova, i veštačenja, a, što vreme bude odmicalo, i kamate će biti sve veće. Sa ovim se slaže i predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika tužilaca Goran Ilić.

- I za državu i za RJP je bolje, kada je očigledno da će stranka imati uspeha u sporu, da prihvati poravnanje i tako smanji materijalnu štetu. Oko 200 tužilaca nije prošlo reizbor pre tri godine i većina je, verovatno, već podnela tužbe - kaže Ilić.

Prema saznanjima Udruženja tužilaca, do sada je doneta najmanje jedna prvostepena presuda za naknadu materijalne, i jedna za naknadu nematerijalne štete.

Osim isplate naknade zbog duševnog bola, sudije i tužioci traže i razliku između onoga što su primali dok su bili bez funkcije do plate koju bi imali da su nastavili da rade kao sudije. Nekima su primanja smanjena čak za polovinu.

Izvor: V. C. S. Novosti.rs