ZAKON O PREKRŠAJIMA: Početak primene 1.3.2014. godine

Novi Zakon o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013) koji počinje da se primenjuje od subote 1. marta uvodi niz novina koje treba da doprinesu efikasnosti prekršajnog postupka i kažnjavanju učinilaca prekršaja.

Uvodi se mogućnost zaključenja sporazuma o priznanju prekršaja, zatim da se plaćanjem prekršajnog naloga u roku od osam dana fiksno propisane kazne plate u duplo manjem iznosu od zakonom predviđenih.

Tu su i nova rešenja poput novih pravila o dokazivanju i uručenju sudskih poziva i presuda, kao i sprovođenja postupka izvršenja, a predviđena je i Jedinstvena evidencija o kažnjavanju i Registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih obaveza...

Od sada će teret dokazivanja u prekršajnom postupku sa suda preći na stranke - podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i okrivljenog, što znači da će za sve što tvrde morati da podnesu dokaze, a sud će po službenoj dužnosti dokaze pribavljati samo izuzetno.

Predsednik Prekršajnog suda u Beogradu i član radne grupe za implementaciju zakona Milan Marinović objasnio je to primerom: ako se predloži svedočenje saobraćajnog policajca koji je otkrio prekršaj sud će ga pozivati preko saobraćajne policije koja je dužna da obezbedi njegovo prisustvo.

"Takođe, ako nam okrivljeni izjavi da je prilikom spornog događaja bila prisustna recimo i njegova supruga mi nećemo zvati i suprugu direktno već preko okrivljenog koji treba da obezbedi njeno prisustvo", rekao je sudija Tanjugu.

On je dodao da će se sud uključiti u pribavljanje dokaza izuzetno, kada na primer okrivljeni ne govori 10 godina sa komšijom koji treba da svedoči - onda će komšiju pozvati sud.

Takođe, ako se radi o pribavljanju nekih potvrda ili uverenja...a lakše je da ih pribavi sud on će to uraditi iz razloga ekonomičnosti i celishodnosti, ukazao je Marinović.

Novine se tiču i dostavljanja pismena, jer se ubuduće poziv može dostaviti ne samo na adresu okrivljenog na kojoj je prijavljen, već i na adresi na kojoj zaista živi, kao i na adresu njegovog radnog mesta.

Sada podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno ovljašćeno službeno lice na licu mesta mora da pita okrivljenog da li živi na adresi na kojoj je prijavljen i da u zapisnik unese i drugu adresu za koju je okrivljeni izjavio da na njoj stanuje, kao i gde radi...

Marinović je ukazao da pored okrivljenog i punoletnom licu iz njegovog domaćinstva poziv sada može da se uruči i trećem punoletnom licu koje nije član domaćinstva, a zatekne se u stanu, ukoliko ono pristane da primi pismeno.

Što se tiče dostavljanja na radnom mestu, ako se okrivljeni ne zatekne tamo, pismeno može od sad da se uruči bilo kom licu koje je zaposleno na radnom mestu kao i okrivljeni, jer je dužno da primi pismeno, rekao je Marinović.

"Na taj način će se izbeći situacija da pojedina preduzeća nemaju lica ovlašćena za prijem pismena i da se pozivi vraćaju", naglasio je sudija.

On je napomenuo da u slučaju da neko od pomenutih lica odbije da primi poziv, dostavljač će o tome napraviti zabelešku sa vremenom dana i časa odbijanja prijema i ostaviće pismeno bilo u stanu bilo u radnoj prostoriji okrivljenog.

"Tim činom smatraće se da je izvršena uredna dostava koja za sobom posle povlači posledice", naglasio je Marinović.

On je dodao da će se ubuduće smatrati validnom i dostava presude bilo da je uručena okrivljenom ili njegovom braniocu, za razliku od dosadašnjih rešenja kada je morala da se uruči obojici.

Nova zakonska rešneja ostavljaju mogućnosti i da se kazna plaća u šest rata, kao i zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja.

Rešenja o priznanju prekršaja novim zakonom su precizirana sa idejom da se njegova primena što više poveća jer se na taj način izbegava dugotrajan sudski postupak i vrlo brzo se dolazi do izvršenja, naveo je Marinović.

Taj sporazum znači da okrivljeni, njegov branilac i predstavnik podnosioca zahteva mogu da se nagode o kazni koju će platiti okivljeni ukoliko prizna određeni prekršaj ili više prekršaja i to sve do donošenja odluke ukoliko je postupak već pokrenut.

Taj sporazum mora da potvrdi sud i presuda postaje odmah pravnonažna jer u tom slučaju ne postoji pravo na žalbu.

Prekršajni nalog policija i inspekcijski organi će početi da uručuju izvršiocima prekršaja od subote što znači da će na licu mesta izricati novčane kazne.

Putem plaćanja prekršajnog naloga izvršilac prekršaja moći će da plati pola od fiksno propisanog iznosa novčane kazne, dodaje Marinović.

To znači da će na primer, ako policajac zatekne vozača bez pojasa za šta je propisana kazna fiksno od 5.000 dinara, putem prekršajnog naloga taj vozač moći da plati kaznu od 2.500 dinara, ali ukoliko se opredeli da angažuje državni aparat za takav prekršaj, preti mu puna fiksna kazna od 5.000 dinara, ukazao je sudija.

Osim što može da plati pola kazne u roku od osam dana od prijema naloga i time svoju obavezu ispuni, lice kome nalog bude napisan može da u roku od osam dana pred nadležnim prekršajnim sudom inicira vođenje postupka podnošenjem potpisanog naloga.

"Ako je nalog podnet sudu blagovremeno i ispunjava druge propisane uslove, sud će nastaviti postupak, a smatraće se da izrečena polovina kazne nije izrečena. Pošto je reč o kazni u fiksnom iznosu, ukoliko se po okončanju postupka utvrdi prekršajna odgovornost, počiniocu može da bude izrečena samo puna kazna u celom propisanom iznosu, a moraće da plati i troškove sudskog postupka", objasnio je sudija.

Treća mogućnost je da se lice kome je uručen prekršajni nalog u roku od osam dana ponaša pasivno - da ne plati kaznu, niti inicira postupak pred sudom.

"U tom slučaju, po isteku roka, nadležni organ koji je izrekao prekšajni nalog, u obavezi je da na nalog stavi potvrdu konačnosti i izvršnosti i da ga prosledi na izvršenje. Međutim počinilac prekršaja će i u tom slučaju biti dužan da plati pun iznos fiksne kazne", rekao je Marinović.

Prema njegovim rečima, korist od prekršajnog naloga neće biti samo za građane nego i za prekršajne sudove i nadležne organe koji podnose zahteve, kao i za celu državu.

"Sudovi će biti rasterećeni velikog broja prekršaja i moći će da se posvete rešavanju težih i kompleksnijih prekršaja što i jeste svrha prekršajnog suda, a novac će biti uplaćen na odgovarajcuhi budžet...", ukazao je on.

Novi Zakon o prekršajima uvodi Jedinstvenu evidenciju o kažnjavanju i Registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih obaveza koji će biti vođeni u Ministarstvu pravde i državne uprave.

Jedinstvenu evidenciju formiraće prekršajni sudovi i u nju unostiti podatke o svim licima kažnjenim za prekršaje, bez obzira da li je kazna zatvorska, novčana ili je izrečen rad u javnom interesu.

Uz tu evidenciju, postojaće Registar u koji će biti upisani oni koji svoju novčanu kaznu nisu platitli u roku. Lica će iz evidencije biti brisana kada budu platila kaznu, ukazao je Marinović.

Međutim, kako je napomenuo, dok ih ne plate biće uskraćeni za neka prava.

Tako, ako osuđeni ne isplati iznos novčane kazne neće imati pravo na registraciju vozila, pravo na produženje vozačke dozvole, pravo na preregistraciju firme ili preduzetničke radnje sa promenom pib broja itd.

Prema rečima Marinovića, velika zakonska novina tiče se i postupka izvršenja pravnosnaznih presuda, za koje su do sada bili zaduženi osnovni sudovi.

"Prema novim zakonskim rešenjima prekršajni sudovi neće biti nadležni samo za praćenje izvršenja kazne zatvora, već i dobrim delom za izvršenje novčane kazne i troškova postupka", rekao je Marinović.

On je objasnio da će prekršajni sudovi preko svojih izvršnih odeljenja moći da izvršavaju svoje odluke stavljanjem administrativne zabrane na lični dohodak ili na druga novčana primanja.

Jedini slučaj predviđen zakonom koji neće moći da izvršavaju prekršajni sudovi je kada dođe do prinudne naplate u vidu popisa, procene i prodaje imovine nekog lica, jer su za to već ovlašćeni osnovni sudovi koji postupaju po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju.

Rok zastarelosti za prekršaj ostao je dve godine, iako je bilo težnji da se on duplira na četiri godine.