Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

ANALIZA PRIMENE ZAKONA O VANPARNIČNOM POSTUPKU - UTVRĐIVANJE VREMENA I MESTA ROĐENJA U PRAKSI


Od 8. septembra 2012. do 14. avgusta 2013. godine, pred 22 osnovna suda u Srbiji pokrenuto je 216 postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja, pokazuju podaci dobijeni od sudova. Najviše predloga podneto je Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici (73), potom Prvom osnovnom sudu u Beogradu (60), Nišu (20), te Drugom osnovnom sudu u Beogradu (10), pokazuje izveštaj „Analiza primene Zakona o vanparničnom postupku - utvrđivanje vremena i mesta rođenja u praksi“, koji je objavila beogradska nevladina organizacija Praksis.

Od 216 postupaka, rešen je 161 predmet, a u preostalih 55 predmeta, na dan 14. avgusta 2013. postupak je još uvek bio u toku. U 129 predmeta doneta su rešenja kojima se usvajaju predlozi. Predlozi su odbačeni ili odbijeni u 24 postupka.

- Već na osnovu postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja koji su do sada sprovedeni može se uvideti značaj koji je usvajanje Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku imalo za rešavanje problema pravno nevidljivih lica.

Među osobama koje su se upisale u matične evidencije nakon sprovedenog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja nalaze se i lica koja su pre toga pet ili više godina bezuspešno vodili upravne postupke naknadnog upisa rođenja. Novi postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja omogućava upis u Matičnu knjigu rođenih za osobe koje se nalaze u situacijama za koje propisi koji uređuju način vođenja matičnih knjiga nisu nudili rešenje, kao što je, na primer, slučaj sa osobama kojima su roditelji preminuli ili su ih napustili ili ni sami nisu upisani u matičnu knjigu rođenih - objašnjava Milijana Trifković, pravna analitičarka NVO Praksis.

Prema njenim rečima, uprkos nesumnjivom značaju koji postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja ima za pravno nevidljiva lica, tokom prvih 18 meseci primene zakona uočene su i određene teškoće u sprovođenju ovih postupaka, kao i neujednačena praksa sudova.

- Problem, neretko, predstavlja dužina postupka pred sudom. Postupci koji su do sada vođeni za Praksisove klijente u proseku su trajali oko šest meseci, uprkos tome što je po zakonu sud dužan da donese odluku u roku od 90 dana od dana podnošenja predloga, izuzev u slučajevima u kojima je doneto rešenje o zastoju postupka. U pojedinim postupcima prva ročišta su zakazana tek nakon što je proteklo više od pet meseci od pokretanja postupka. Takođe, u jednom od postupaka u kojima su izjavljene žalbe na rešenje prvostepenog suda, drugostepena odluka nije doneta ni nakon što je proteklo osam meseci od dana izjavljivanja žalbe, iako rok za odlučivanje o žalbi na rešenje o utvrđivanju vremena i mesta rođenja iznosi 30 dana - kaže Trifkovićeva.

- Usvajanjem Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku ostvaren je veliki progres u rešavanju problema osoba koje nisu upisane u matične evidencije. Pokazalo se da je, neretko, postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja značajan ne samo za upis u matične knjige rođenih nego i za pristup državljanstvu. Međutim, pomenuto se odnosi samo na one osobe koje poseduju dokaze o svom poreklu i o državljanstvu svojih roditelja, dok osobe koje ne poseduju takve dokaze i dalje ostaju u neizvesnom položaju i u opasnosti od apatridije - kaže Trifkovićeva.

Trifkovićeva za Danas kaže da u vezi sa ostvarivanjem prava na državljanstvo lica koja su bila pravno nevidljiva, poseban problem predstavlja član 71k Zakona o vanparničnom postupku, koji propisuje da organ nadležan za sticanje državljanstva - Ministarstvo unutrašnjih poslova - nije vezan odlukom suda kojom se utvrđuje vreme i mesto nečijeg rođenja. „Iako ta odredba do sada nije primenjena u praksi, uopšteno i široko ovlašćenje koje je dato organu nadležnom za poslove državljanstva unosi pravnu nesigurnost i obesmišljava garancije prava na državljanstvo“, kaže ona.

Izvor: www.danas.rs, B. Karović