DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA UTVRDILA DA SU FAKULTETI I VISOKE ŠKOLE BEZ KRITERIJUMA ODREĐIVALI VISINU ŠKOLARINE, TROŠKOVE PRIJAVE ISPITA, IZDAVANJA POTVRDA, PRIZNAVANJA ISPITA: DRI uputio obavezujuću preporuku da visokoškolske ustanove donesu merila za utvrđivanje visine školarine i drugih administrativnih naknada, da donesu akt kojim će urediti raspodelu sopstvenih prihoda, kao i da opštim aktom utvrde elemente za obračun i isplatu plata srazmerno učešću troškova rada i uspostave evidenciju angažovanja zaposlenih

Fakulteti i visoke škole visinu školarine određuju bez jasnih kriterijuma, što stvara rizik da se studentima dodatno naplaćuju redovne usluge - ocena je Državne revizorske institucije. Uputili su obavezujuću preporuku da visokoškolske ustanove donesu merila za utvrđivanje visine školarine i drugih administrativnih naknada, da donesu akt kojim će urediti raspodelu sopstvenih prihoda, kao i da opštim aktom utvrde elemente za obračun i isplatu plata srazmerno učešću troškova rada i uspostave evidenciju angažovanja zaposlenih.

U izveštaju o reviziji svrsishodnosti sopstvenih prihoda navedeno je da su fakulteti i visoke škole bez kriterijuma određivali visinu školarine, troškove prijave ispita, izdavanja potvrda, priznavanja ispita... Upravo to čini 95 odsto sopstvenih prihoda.

- Nije jasno šta je sve školarinama obuhvaćeno. Posledica navedenog je višestruko plaćanje iste usluge - ocenjuju u DRI. - Utvrđeno je da su visokoškolske ustanove u 2014. godini izdvojile od 48 odsto do 86 odsto sopstvenih prihoda na uvećanje primanja zaposlenih.

Studentski predstavnici, u isto vreme, najavljuju pokretanje nove "kampanje", koja treba da pomogne da akademci plaćaju samo realne troškove.

Na ovaj problem, kažu, ukazuju godinama, ali zbog autonomije fakulteta nisu uspeli da ih nateraju čak ni da ujednače cenovnike za identične usluge.

- Na jednom fakultetu prijava za ispit košta 100 dinara, na drugom hiljadu. Kada dođe "oktobar dva" onda negde košta i 3.000 dinara - navodi Borijan Soković, student prorektor Univerziteta u Beogradu. - Mnogi fakulteti koriste neinformisanost studenata. Recimo, preporuka Univerziteta još prošle godine bila je da se "bolonjcima" kojima je istekao rok prilikom reupisa ne naplaćuje priznavanje položenih ispita. Pojedini, međutim, i to rade. Kolege iz generacije upisane 2007. godine žale nam se da su im na pojedinim fakultetima, prilikom reupisa, naplatili celu školarinu, što nikako nisu smeli.

Dešavalo se, dodaje, da zbog jednog ili dva nepoložena ispita, studente iz ove generacije reupis košta i po 100.000 dinara. I baš zbog svih ovih stvari, objašnjava Soković, studentski predstavnici na Univerzitetu u Beogradu započeli su anketiranje svih fakulteta, kako bi videli koliko naplaćuju koju administrativnu uslugu. Namera je, kaže, da kada prikupe sve podatke, njih uporede po fakultetima, gde će se videti drastične razlike u cenama istih usluga, ali i naplaćivanje stvari koje su već uračunate u osnovnu cenu školarine, na šta je Državna revizorska agencija takođe upozorila.

- Kada budemo imali sve podatke, predočićemo ih Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, jer koliko god se fakulteti pozivali na autonomiju, Ministarstvo može izmenom Zakona o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015 - autentično tumačenje, 68/2015 i 87/2016) da propiše neka pravila - objašnjava Soković. - Univerzitet je već slao preporuke fakultetima, ali one nisu obavezujuće. I sve ono što se naplaćuje na nivou univerziteta ima jedinstvenu cenu na svim fakultetima. Diploma bi, recimo, svugde trebalo da košta 5.000 dinara.

Student prorektor dodaje i da nije sva krivica na fakultetima, jer su mnogima budžeti nedovoljni.

- Ali zaposleni treba da se odreknu dela zarade i da deo novca od projekata daju fakultetu, koji im je te projekte omogućio, a ne da sve ide preko studentskih leđa - zaključuje Soković.

Podaci Državne revizorske institucije kažu da je visoko obrazovanje u periodu od 2010. do 2014. godine, kada je rađeno istraživanje, iz budžeta godišnje dobijalo između 22 i 27 milijardi dinara. Dodatnih 14 milijardi dinara, u proseku, fakulteti i visoke škole zarađivali su iz sopstvenih prihoda, uglavnom školarina, a još tri milijarde godišnje stizale su kroz projekte.