Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

REVIZIJA POSTIGNUTIH DOGOVORA O DEOBI IMOVINE BIVŠE JUGOSLAVIJE


Novi šef srpske grupe za sukcesiju Oliver Antić najavio je da će se tražiti reviziju nekih već postignutih dogovora o deobi imovine bivše Jugoslavije.

Prema rečima Antića, savetnika predsednika Republike, koga je vlada imenovala za novog visokog predstavnika u Stalnom mešovitom komitetu za pitanja sukcesije, Srbija se u procesu sukcesije "u mnogo slučajeva ponašala nedomaćinski i to će se sada promeniti".

"Pristali smo da ustupimo Sarajevu hektar zemljišta u Ankari, koje je Kemal Ataturk poklonio kralju Aleksandru, kao i zgradu koja je replika zgrade na Andrićevom vencu, u kojoj se nalazi Predsedništvo", rekao je Antić za "Novosti".

On je naveo, kao primer, da Makedonija traži zgradu ambasade u Sofiji, koju smo dobili još dok smo bili Kraljevina Srbija.

Srbija je, iako je dobila rezidenciju u Vašingtonu, svoju ambasadu smestila u bivšem predstavništvu Etiopije, koje iznajmljuje.

"Ta zgrada je u toliko lošem stanju da je čak i za Etiopiju bila neuslovna da bude ambasada. Za iznos zakupa koji plaćamo, mogli bismo da otplaćujemo kredit za renoviranje rezidencije koja je u našem vlasništvu", dodao je on.

Kako navode "Novosti", ukupna vrednost objekata koji su do sada pripali Srbiji iznosi više od 62,5 miliona dolara, dok je, poređenja radi, Hrvatska dobila nekretnine vredne 17,3 miliona. Takođe, ni blizu nisu rešenja za preduzeća i građane, devizne rezerve i štednja.

Najdalje je napredovala deoba diplomatsko-konzularnih predstavništava, ali "samo na papiru". Ostalo je da se postigne dogovor kome će pripasti oko 10 odsto od ukupno 127 ovih objekata, ali u više od polovine već podeljenih zgrada novi vlasnici još nisu ušli.

Ono što, međutim, nije ni blizu rešavanja, to je famozni "Aneks G", po kome bi trebalo da se reši sudbina zgrada i zemljišta naših firmi, pre svega u Hrvatskoj, ali i stanarskih prava građana i stare devizne štednje.

Računa se da oko 400 ovdašnjih preduzeća potražuje svoju imovinu na Jadranu i u ostatku Hrvatske, piše list.

Procene Direkcije za imovinu Srbije su da je, u momentu raspada SFRJ, naša imovina u ovoj državi vredela oko 1,8 milijardi evra. Više od 85.000 srpskih kuća i stanova je ostalo u Hrvatskoj, dok je dug "Investbanke" stranim štedišama u regionu oko 87,6 miliona dolara.

Tu je i "Aneks C", koji treba da reši sudbinu mešovitih banaka i podelu ostatka deviznih rezervi. Procene su da na računima stranih banaka i međunarodnih fondova ima oko 645 miliona dolara preteklih iza SFRJ.

Prema Antićevim rečima, sva ta pitanja trebalo bi da se nađu na dnevnom redu sledećeg sastanka Komisije za sukcesiju, posle novogodišnjih praznika.

Izvor: Tanjug, Novosti