Email Print

NACRT ZAKONA O ISTRAŽIVANJU NESREĆA U VAZDUŠNOM, ŽELEZNIČKOM I VODNOM SAOBRAĆAJU: Predviđa se osnivanje Agencije za istraživanje nesreća - Ministarstvo pozvalo sve zainteresovane subjekte da dostave svoje primedbe i sugestije

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju do 9. decembra 2014. godine i kojoj će učestvovati predstavnici državnih organa, javnih službi, privredni subjekti, stručna javnost i drugi zainteresovani učesnici.

Nacrt zakona sačinila je Radna grupa koja je obrazovana rešenjem ministra a primedbe i sugestije na tekst Nacrta mogu se dostaviti Ministarstvu na adresu Nemanjina 22-26, Beograd ili elektronskim putem na e-mail adresu: vazdusni.saobracaj@mgsi.gov.rs i jelena.slovic@mgsi.gov.rs.

Po okončanju postupka javne rasprave Ministarstvo će analizirati sve primedbe, predloge i sugestije učesnika u javnoj raspravi i sačiniti izveštaj o njenom sprovođenju.

U nastavku donosimo tekst Nacrta

NACRT ZAKON O ISTRAŽIVANjU NESREĆA U VAZDUŠNOM, ŽELEZNIČKOM I VODNOM SAOBRAĆAJU

 

Glava prva

OSNOVNE ODREDBE

Predmet Zakona

Član 1.

Ovim Zakonom uređuje se istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju, nadležnost i ovlašćenja organa za sprovođenje istrage, postupak istraživanja, kao i vršenje nadzora nad primenom ovog Zakona.

Primena Zakona

Član 2.

Ovaj Zakon primenjuje se na:

1) istrage o udesima i ozbiljnim nezgodama u vazdušnom saobraćaju:

(1) koje su se dogodile na teritoriji Republike Srbije u skladu sa međunarodnim obavezama Republike Srbije,

(2) koje su se dogodile vazduhoplovima koji su registrovani u Republici Srbiji ili kojima upravlja privredno društvo sa sedištem u Republici Srbiji, a koje su se desile van teritorije Republike Srbije, ako takvu istragu ne sprovodi druga država,

(3) ako je Republika Srbija ovlašćena ili u skladu sa međunarodnim pravima i obavezama u mogućnosti da imenuje ovlašćenog predstavnika kako bi učestvovala kao država registracije, država operatera, država projektovanja, država proizvodnje ili država koja na zahtev države koja sprovodi istragu obezbeđuje informacije, objekte ili stručnjake,

(4) u slučaju kada je Republici Srbiji omogućeno imenovanje predstavnika u istrazi koju vodi druga država na osnovu posebnog interesa usled smrtnih slučajeva i ozbiljnih telesnih povreda svojih državljana,

(5) na pitanja koja se tiču blagovremenog davanja informacija o svim licima i opasnom teretu u vazduhoplovu, koji je učestvovao u nesreći, kao i pomoći žrtvama ozbiljnih nezgoda ili nesreća i njihovim porodicama;

2) istrage u železničkom saobraćaju:

(1) ozbiljnih nesreća na železničkim sistemima sa ciljem mogućeg unapređenja bezbednosti na železnici i prevenciji nesreća,

(2) ostalih nesreća i nezgoda koje pod drugačijim uslovima mogu da dovedu do ozbiljnih nesreća, uključujući u to i tehnički otkaz strukturnih podsistema ili činilaca interoperabilnosti;

3) ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće i pomorske nezgode:

(1) u kojima učestvuju pomorska plovila koja viju zastavu Republike Srbije,

(2) koje su od bitnog interesa za Republiku Srbiju;

4) plovidbene nezgode u unutrašnjoj plovidbi:

(1) koje se dogode na unutrašnjim vodama Republike Srbije, bez obzira čiju zastavu viju plovila koja učestvuju u plovidbenoj nezgodi.

Ovaj Zakon ne primenjuje se na:

1) istrage koje se odnose na bezbednost u slučaju udesa i ozbiljnih nezgoda koje su doživeli vazduhoplovi, koji obavljaju vojne, carinske, policijske ili slične zadatke, osim ako su u udesu ili ozbiljnoj nezgodi učestvovali civilni i domaći ili strani vojni vazduhoplovi, tada udes ili ozbiljnu nezgodu istražuje mešovita civilno-vojna komisija;

2) podzemne železnice (metroe), tramvaje i druge vrste lake železnice;

3) ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, pomorske nezgode i plovidbene nezgode u vodnom saobraćaju u kojima učestvuju ratna plovila, plovila koja upotrebljavaju državni organi koja služe isključivo u neprivredne svrhe, plovila bez sopstvenog pogona, drvena plovila, plovila za rekreaciju, osim ako imaju ili će imati posadu i prevoze više od 12 putnika za privredne svrhe, ribarska plovila dužine manje od 15 metara i na nepokretne platforme.

Značenje pojmova

Član 3.

Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom Zakonu imaju sledeće značenje:

1) bezbednosna preporuka podrazumeva predlog koji, u svrhu sprečavanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju, daje Agencija za israživanje nesreća na osnovu informacija dobijenih u istrazi ili iz drugih izvora;

2) vazduhoplov je svaka naprava sa posadom koja leti ili se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;

3) velika šteta u železničkom saobraćaju je šteta koju Agencija za istraživanje nesreća, po pristupu mestu nesreće, proceni u iznosu od najmanje dva miliona evra;

4) glavni istražitelj je lice kome je, na osnovu njegove stručnosti, poverena organizacija, sprovođenje i rukovođenje bezbednosnog istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju;

5) država registracije je država u čiji registar je upisan vazduhoplov ili železničko vozilo ili plovilo;

6) istraga označava postupak koji obuhvata prikupljanje i analizu informacija, izvođenje zaključaka, uključujući i utvrđivanje uzroka i u zavisnosti od slučaja davanje bezbednosnih preporuka u cilju prevencije udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju;

7) nezgoda u železničkom saobraćaju je događaj koji je povezan sa saobraćajem vozova ili manevarskog sastava i negativno utiče na bezbednost saobraćaja;

8) nesreća u železničkom saobraćaju je neželjen ili neplaniran iznenadan događaj ili specifičan niz takvih događaja koji ima štetne posledice (sudari, iskliznuća, nalet voza, nesreće na putnom prelazu u istom nivou, nesreće sa učešćem lica izazvane železničkim vozilima u pokretu, požari i sl.);

9) ovlašćeni predstavnik je lice koje država odredi na osnovu njegovih kvalifikacija za učešće u bezbednosnom istraživanju koje vrši druga država. Ovlašćeni predstavnik koga odredi strana država treba da bude iz tela nadležnog za istraživanje nesreća;

10) ozbiljna nezgoda u vazdušnom saobraćaju je događaj koji obuhvata okolnosti koji ukazuju da je postojala velika verovatnoća da dođe do udesa, a povezan je sa korišćenjem vazduhoplova, koji se, u slučaju vazduhoplova sa posadom, dogodio od trenutka kada se neko lice ukrca u vazduhoplov sa namerom da obavi let do trenutka kada se sva lica iskrcaju iz vazduhoplova ili, u slučaju vazduhoplova bez posade, koji se dogodo od trenutka kada je vazduhoplov spreman za pokret u cilju leta do trenutka kada se vazduhoplov potpuno zaustavi na kraju leta i kada se ugasi osnovna pogonska grupa;

11) ozbiljna nesreća u železničkom saobraćaju je sudar, nalet ili iskliznuće voza koji ima za posledicu smrt najmanje jednog lica ili teške povrede pet ili više lica ili nanošenje velike štete železničkim vozilima, železničkoj infrastrukturi ili životnoj sredini kao i druga slična nesreća koja ima očigledan uticaj na bezbednost na železnici ili na upravljanje bezbednošću;

12) ozbiljna pomorska nesreća je pomorska nesreća koja za posledicu ima potpuni gubitak broda, smrt ili štetu nanetu morskoj sredini;

13) ostale nesreće u železničkom saobraćaju su nesreće koje po posledicama nisu ozbiljne nesreće;

14) plovidbena nezgoda je vanredni događaj na unutrašnjim vodama nastao u plovidbi ili iskorišćavanju plovila unutrašnje plovidbe, vodnog puta ili objekata na njemu pri kojem je došlo do ljudskih žrtava ili telesnih povreda, materijalne štete ili zagađivanja životne sredine;

15) plovilo je plovilo unutrašnje plovidbe i pomorsko plovilo;

16) pomorska nesreća je događaj ili niz događaja koji su nastali kao neposredna posledica upravljanja brodom pri čemu je nastala bilo koja od sledećih posledica:

- smrt ili telesna povreda lica,

- nestanak lica sa broda,

- gubitak, predpostavljeni gubitak ili napuštanje broda,

- materijalna šteta na brodu,

- nasukanje ili učešće broda u sudaru,

- materijalna šteta nastala na infrastrukturi koja može ozbiljno da ugrozi bezbednost broda, drugog broda ili pojedinca,

- ozbiljna šteta morskoj sredini i opasnost od prouzrokovanja štete morskoj sredini kao posledica štete nastale na brodu i brodovima;

17) pomorska nezgoda je događaj ili niz događaja koji se razlikuju od pomorske nesreće koji su nastali kao neposredna posledica rada broda koji je u opasnosti ili koji mogu da ugroze bezbednost broda, lica na brodu ili morsku sredinu;

18) smrtna povreda je povreda koja je naneta nekom licu u udesu u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnoj nesreći u železničkom saobraćaju, ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći i plovidbenoj nezgodi u vodnom saobraćaju, koja ima za posledicu smrt tog lica u roku od 30 dana od povreda nanetih tokom udesa u vazdušnom saobraćaju, ozbiljne nesreće u železničkom saobraćaju, ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće i plovidbene nezgode u vodnom saobraćaju;

19) srodnici su članovi uže porodice i/ili dalji srodnici i /ili druga lica bliska žrtvi udesa u vazdušnom saobraćaju, ozbiljne nesreće u železničkom saobraćaju, ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće i plovidbene nezgode u vodnom saobraćaj, u skladu sa propisima države čiji je žrtva državljanin;

20) udes u vazdušnom saobraćaju je događaj u vezi sa korišćenjem vazduhoplova koji, kada je u pitanju vazduhoplov sa posadom, koji se dogodio od trenutka kada se neko lice ukrca u vazduhoplov sa namerom da obavi let do trenutka kada se sva lica iskrcaju iz vazduhoplova ili, u slučaju vazduhoplova bez posade, koji se dogodio od trenutka kada je vazduhoplov spreman za pokret u cilju leta do trenutka kada se vazduhoplov potpuno zaustavi na kraju leta i kada se ugasi osnovna pogonska grupa, pri čemu je nastala bilo koja od sledećih posledica:

 - smrt ili teška telesna povreda lica usled boravka u vazduhoplovu, direktnog kontakta sa bilo kojim delom vazduhoplova, uključujući i delove koji su se odvojili od vazduhoplova, ili usled direktne izloženosti izduvnom mlazu mlaznog motora, izuzev kada su smrt i teška telesna povreda nastupili kao posledica prirodnih uzroka, samopovređivanja, ili su ih prouzrokovala druga lica ili kada su smrt i teška telesna povreda zadesile slepe putnike koji su se skrivali izvan delova koji su dostupni putnicima i posadi,

- oštećenje vazduhoplova, otkaz njegove strukture koji negativno deluje na jačinu strukture ili karakteristike leta vazduhoplova ili zahteva veću popravku ili zamenu oštećene komponente, izuzev otkaza ili oštećenja motora, kada je oštećenje ograničeno na jedan motor (uključujući njegove kapotaže ili agregate) ili, izuzev oštećenja elisa, krajeva krila, antena, sondi, lopatica, guma, kočnica, točkova, aerodinamične oplate, panela, vrata stajnog trapa, vetrobrana, oplate vadzuhoplova (kao što su mala udubljenja ili mali otvori) ili manjih oštećenja na lopaticama glavnog rotora ili na lopaticama repnog rotora, stajnog trapa i onih oštećenja koja su nastala dejstvom grada ili udarom ptica (uključujući i rupe na radarskoj kupoli),

 -vazduhoplov je nestao ili mu nije moguće prići;

21) uzroci podrazumevaju radnje, propuste, situacije, uslove ili kombinaciju svih tih elemenata koji su doveli do udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju, pri čemu prepoznavanje uzroka ne podrazumeva utvrđivanje krivice ili upravno-pravne, građanskopravne ili krivičnopravne odgovornosti.

Pored pojmova iz stava 1. ovog člana, za istražni postupak u vazdušnom saobraćaju upotrebljavaju se i pojmovi koji imaju sledeće značenje:

1) država korisnika je država u kojoj se nalazi sedište korisnika vazduhoplova ili, ako je korisnik vazduhoplova fizičko lice - država u kojoj se nalazi mesto stalnog prebivališta korisnika vazduhoplova;

2) država proizvodnje je država koja ima zakonska ovlašćenja nad organizacijom koja je odgovorna za završno sklapanje vazduhoplova;

3) država projekta je država koja ima zakonska ovlašćenja nad organizacijom koja je odgovorna za projekat tipa vazduhoplova;

 4) korisnik vazduhoplova je svako fizičko ili pravno lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova;

 5) povezana lica su: vlasnik vazduhoplova, član posade, korisnik vazduhoplova koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi, lice koje je učestvovalo u održavanju, projektovanju i proizvodnji tog vazduhoplova ili je učestvovalo u obuci posade tog vazduhoplova, lice koje je uključeno u pružanje usluga kontrole letenja, lice koje pruža informacije vazduhoplovu u letu ili lice koje pruža usluge aerodromske kontrole letenja, kao i osoblje nacionalnih civilnih vazduhoplovnih vlasti;

 6) teška telesna povreda je povreda koju je u udesu i ozbiljnoj nezgodi pretrpelo neko lice, a koja ima za posledicu:

- hospitalizaciju dužu od 48 časova, koja započne u roku od sedam dana od dana kada je povreda vezana za udes ili ozbiljnu nezgodu naneta,

- prelom bilo koje kosti (izuzev jednostavnih preloma prstiju ruku, nožnih prstiju ili preloma nosa),

- razderotine koje izazivaju ozbiljna krvarenja, oštećenje nerava, mišića ili tetiva,

- povrede bilo kog unutrašnjeg organa,

- opekotine drugog ili trećeg stepena ili opekotine koja zahvataju više od 5% površine tela,

- potvrđeno izlaganje zaraznim supstancama ili štetnim zračenjima.

Glava druga

AGENCIJA ZA ISTRAŽIVANjE NESREĆA

Osnivanje Agencije

Član 4.

Osniva se Agencija za istraživanje nesreća (u daljem tekstu: Agencija) radi istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju (u daljem tekstu: nesreće).

Agencija je funkcionalno i organizaciono nezavisna od svih organa i organizacija nadležnih za vazdušni, železnički i vodni saobraćaj, kao i svih pravnih i fizičkih lica.

Agencijom rukovodi Glavni istražitelj koji ima položaj direktora javne agencije.

Glavnog istražitelja postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: ministar). Lice koje se postavlja mora da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master), odgovarajuću stručnost za poslove istraživanja nesreća i najmanje deset godina radnog iskustva u vazdušnom ili železničkom ili vodnom saobraćaju.

Glavni istražitelj ima po jednog pomoćnika - Glavnog istražitelja u vazdušnom, Glavnog istražitelja u železničkom i Glavnog istražitelja u vodnom saobraćaju (u daljem tekstu: pomoćnici glavnog istražitelja).

Pomoćnici glavnog istražitelja moraju da imaju stečeno visoko obrazovanje, najmanje sedam godina radnog iskustva u vazdušnom ili železničkom ili vodnom saobraćaju, od kojih najmanje tri godina radnog iskustva na poslovima u vezi sa bezbednošću u vazdušnom ili železničkom ili vodnom saobraćaju i istraživanju nesreća.

Agencija može da angažuje i odgovarajuće spoljne stručnjake, organe, organizacije i odgovarajuća pravna lica za istraživanje nesreća, uz određenu naknadu u skladu sa dužinom angažovanja i složenošću poslova.

Status Agencije

Član 5.

Agencija ima svojstvo pravnog lica.

Agencija ima svoj poslovni račun.

Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama.

Sedište Agencije

Član 6.

Sedište Agencije je u Beogradu.

 

Poslovi Agencije

Član 7.

Agencija obavlja i sledeće poslove:

1) u vazdušnom saobraćaju:

(1) daje bezbedonosne preporuke radi poboljšanja bezbednosti u vazdušnom

saobraćaju,

(2) vodi Nacionalnu bazu podataka o udesima i ozbiljnim nezgodama,

(3) dostavlja podatke o događajima iz Nacionalne baze podataka u Centralnu

bazu Evropske komisije,

(4) razmenjuje podatke o udesima i ozbiljnim nezgodama iz Nacionale baze

podataka s drugim istražnim telima uz uslov čuvanja tajnosti podataka,

(5) daje stručnu pomoć nadležnim istražnim organima Republike Srbije,

(6) sarađuje s telima nadležnim za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda

vazduhoplova u državama članicama organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (ICAO) i drugim međunarodnim organizacijama,

(7) objavljuje rezultate istraživanja uz poštovanje načela tajnosti,

(8) utvrđuje popis stručnjaka za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda

vazduhoplova;

2) u železničkom saobraćaju:

(1) istraživanje ostalih nesreća i nezgoda koji pod određenim okolnostima mogu da dovedu do ozbiljnih nesreća,

(2) sastavlja konačni izveštaj o pojedinim sprovedenim istraživanjima, koje po potrebi može sadržavati bezbedonosne preporuke radi poboljšanja bezbednosti u železničkom saobraćaju,

(3) utvrđuje popis spoljnih stručnjaka za istraživanje pojedinih područja železničkog saobraćaja,

(4) izveštava Evropsku agenciju za železnice (ERA), o pokretanju istraživanja ozbiljne nesreće, nesreće ili nezgode u roku od sedam dana od donošenja odluke o pokretanju istraživanja,

(5) javno objavljuje konačne izveštaje o sprovedenim istraživanjima u železničkom saobraćaju i dostavlja ih Evropskoj agenciji za železnice (ERA),

(6) objavljuje godišnje izveštaje o sprovedenim istraživanjima iz prethodne godine, najkasnije do 30 septembra tekuće godine i dostavlja ih ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja(u daljem tekstu: ministarstvo) i Evropskoj agenciji za železnice (ERA),

(8) učestvuje na međunarodnim skupovima i seminarima o pitanjima istraživanja, kao i usavršavanja lica koja se bave sprovođenjem istraživanja;

3) u pomorskoj plovidbi:

(1) bezbedonosnu istragu u svrhu utvrđivanja uzroka ozbiljnih pomorskih nesreća i pomorskih nesreća i predlaže mere radi izbegavanja ozbiljnih pomorskih nesreća i pomorskih nesreća u cilju unapređenja bezbednosti pomorske plovidbe,

(2) vodi istragu pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda u slučaju ozbiljnih pomorskih nesreća, sprovodi prethodnu istragu u slučaju pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda sa ciljem procene potrebe sprovođenja bezbedonosne istrage,

(3) daje bezbedonosne preporuke radi povećanja bezbednosti u pomorskoj plovidbi,         

(4) izveštava Evropsku komisiju o ozbiljnim pomorskim nesrećama, pomorskim nesrećama i pomorskim nezgodama u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje način sprovođenja istraživanja te dostavlja podatke o rezultatima bezbedonosnih istraga u skladu sa šemom EMCIP (European Marine Casualtu Information Platform) baze podataka,

(5) razmenjuje podatke iz nacionalne baze podataka s drugim nadležnim organima i organizacijama za istragu pod uslovom čuvanja tajnosti podataka,

(6) u okviru ostvarivanja međusobne trajne saradnje, uzajamne pomoći i rada sa drugim nadležnim organima i organizacijama razmenjuju instalacije, uređaje i opremu za tehničko istraživanje olupina, brodske opreme i drugih objekata značajnih za pomorsku bezbedonosnu istragu, obezbeđuje drugim telima pružanje informacije u vezi sa istraživanjem ozbiljnih pomorskih nesreća i pomorskih nesreća, pruža tehničku saradnju ili razmenu znanja potrebnih za izvođenje posebnih zadataka, pribavlja i razmenjuje informacije od značaja za analizu podataka o ozbiljnoj pomorskoj nesreći i pomorskoj nesreći i izradu odgovarajućih preporuka,

(7) priprema, izdaje i objavljuje izveštaj pomorske bezbedonosne istrage,

(8) prikuplja podatke o preduzetim merama za sprovođenje bezbedonosnih preporuka iz izveštaja o sprovedenim bezbedonosnim istragama,

(9) sarađuje sa drugim organima i organizacijama u Republici Srbiji u svrhu sprovođenja pomorske bezbedonosne istrage,

(10) utvrđuje popis stručnjaka za istraživanje pojedinih područja pomorske plovidbe,

(11) izrađuje godišnje analize ozbiljnih pomorskih nesreća i pomorskih nesreća, te po potrebi druge analize i studije,

(12) učestvuje u međunarodnim skupovima i seminarima radi usavršavanja lica koji se bave sprovođenjem istraživanja;    

4) u unutrašnjoj plovidbi:

(1) vodi istragu plovidbenih nezgoda u cilju utvrđivanja uzroka nezgoda i predlaže mere radi izbegavanja plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodnim putevima u cilju unapređenja bezbednosti unutrašnje plovidbe,

(2) daje bezbedonosne preporuke radi povećanja bezbednosti u unutrašnjoj plovidbi,

(3) priprema, izdaje i objavljuje izveštaj o bezbedonosnoj istrazi u unutrašnjoj plovidbi,

(4) prikuplja podatke o preduzetim merama za sprovođenje bezbedonosnih preporuka iz izveštaja o sprovedenoj istrazi u unutrašnjoj plovidbi,

(5) sarađuje sa drugim organima i organizacijama u Republici Srbiji u svrhu sprovođenja bezbedonosne istrage u unutrašnjoj plovidbi,

(6) utvrđuje popis stručnjaka za istraživanje pojedinih područja unutrašnje plovidbe,

(7) vodi nacionalnu bazu podataka o plovidbenim nezgodama,

(8) izrađuje godišnje analize plovidbenih nezgoda, a po potrebi druge analize,

(9) učestvuje u međunarodnim skupovima, radi usavršavanja lica koji se bave sprovođenjem istraživanja.

Sredstva za rad Agencije

Član 8.

Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se iz:

1) budžeta Republike Srbije;

2) donacija, fondova i iz drugih izvora, u skladu sa propisima i pod uslovom da se time ne narušava nezavisnost Agencije.

Organi Agencije

Član 9.

Organi Agencije su: upravni odbor i direktor.

Upravni odbor

Član 10.

Upravni odbor ima predsednika i četiri člana.

Upravni odbor:

1)         donosi statut Agencije;

2)         donosi poslovnik o svom radu;

3)         donosi opšte akte za koje nije nadležan direktor;

4)         usmerava rad direktora i izdaje mu uputsva za rad;

5)         donosi godišnji program rada Agencije;

6)         usvaja finansijski plan i izveštaje koje Agencija podnosi Vladi;

7)         vrši druge poslove određene zakonom kojim se uređuju javne agencije.

Direktor

Član 11.

Direktor zastupa i predstavlja Agenciju, organizuje i rukovodi radom Agencije, donosi propise i pojedinačne pravne akte Agencije, donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji, priprema i sprovodi odluke upravnog odbora i obavlja druge poslove određene zakonom kojim se uređuju javne agencije i drugim propisima i opštim aktima.

Na položaj direktora shodno se primenjuje odredba iz člana 4. stav 3. ovog Zakona.

Statut i drugi opšti akti

Član 12.

Opšti akti Agencije su statut i druga opšta akta:

Statut sadrži odredbe o:

1)         nazivu i sedištu Agencije;

2)         delatnosti Agencije;

3)         organima i njihovom delovanju;

4)         zastupanju i odgovornosti za obaveze;

5)         unutrašnjoj organizaciji;

6)         opštim aktima i načinu njihovog donošenja;

7)         pravima i obavezama zaposlenih;

8)         drugim pitanjima od značaja za rad i poslovanje Agencije.

Obaveza obaveštavanja o početku istrage

Član 13.

Agencija mora u roku od nedelju dana od dana donošenja odluke o početku istrage da o tome obavesti ministarstvo i nadležne međunarodne institucije.

Identifikacija istražitelja

Član 14.

Glavni istražitelj i pomoćnici glavnog istražitelja imaju službene legitimacije.

Istražitelji iz stava 1. ovog člana su dužni da nose službene legitimacije tokom radnog vremena na vidnom mestu i da ih pokažu na zahtev drugog istražnog organa, posebno tokom uviđaja nesreće.

Ministar propisuje izgled službene legitimacije istražitelja iz stava 1. ovog člana.

Bezbednost na radu

Član 15.

Glavni istražitelj i pomoćnici glavnog istražitelja, kao i druga lica koja učestvuju u istrazi su u obavezi da se tokom izvršenja poslova pridržavaju preporuka za bezbedno obavljanje istih, kako ne bi ugrozili svoje zdravlje ili zdravlje drugih lica u skladu sa zakonima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu.

Stalna pripravnost

Član 16.

Agencija organizuju stalnu pripravnost za potrebe uviđaja nesreća, za šta obezbeđuje adekvatnu opremu, sredstva i naknadu.

Pomoć žrtvama nesreća i njihovoj porodici

Član 17.

Plan hitnih mera pomoći, koji uključuje prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju nesreće, donosi Vlada.

Glava treća

ISTRAŽNI POSTUPAK U OBLASTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA

Član 18.

Svi udesi i ozbiljne nezgode u vazdušnom saobraćaju moraju svestrano da se istraže i analiziraju kako bi se utvrdile činjenice pod kojima su se desili, ako je moguće otkriti njihove uzroke i potom preduzeti mere kojima se sprečavaju novi udesi i ozbiljne nezgode.

Istraživanje i otkrivanje uzroka udesa i ozbiljne nezgode u vazdušnom saobraćaju nema za cilj utvrđivanje krivične, privrednoprestupne, prekršajne, disciplinske, građanskopravne ili neke druge odgovornosti za udese i ozbiljne nezgode.

Agencija je samostalna u radu i funkcionalno nezavisna od bilo koga čiji interesi mogu biti suprotni zadacima i ovlašćenjima Agencije. Agencija može da sprovodi istražne postupke u saradnji sa telima nadležnim za istraživanje udese i ozbiljne nezgode drugih država.

Niko ne sme da ograniči sadržinu i obim istraživanja, da utiče na sadržinu ili obim izveštaja o istraživanju udesa i ozbiljnih nezgoda ili na sadržinu i obim bezbednosnih preporuka Agencije.

Istraživanja iz ovog člana su nezavisna od krivičnih istraga ili drugih paralelnih istraga kojima se utvrđuje odgovornost ili određuje stepen krivice i ne sme da bude zabranjena, obustavljena ili odgođena zbog navedenih istraga.

U cilju ostvarivanja svojih nadležnosti u istraživanju udesa i ozbiljne nezgode u vazdušnom saobraćaju, Agencija mora da poseduje stručne, tehničke i finansijske kapacitete.

Kada vazduhoplov, koji je registrovan u Republici Srbiji pretrpi udes i ozbiljnu nezgodu na mestu za koje se ne može sa sigurnošću utvrditi da se nalazi na teritoriji bilo koje države, istraživanje vrši Agencija.

Obim istraživanja iz ovog člana i postupke istraživanja određuje Agencija, uzimajući u obzir očekivane zaključke koji će se izvući iz istraživanja da bi se unapredila bezbednost vazdušnog saobraćaja.  

Istraga se sprovodi na način na koji obezbeđuje da svi učesnici u udesu i ozbiljnoj nezgodi imaju mogućnost saslušanja, odnosno davanje izjava o udesu i ozbiljnoj nezgodi, kao i da im se omogući korišćenje rezultata istrage.

Agencija i drugi nadležni organi moraju okončati uviđaj na mestu udesa i ozbiljne nezgode u najkraćem mogućem roku, tako da se što pre može popraviti oštećena infrastruktura i uspostavi vazdušni saobraćaj.

Obaveza istraživanja

Član 19.

Agencija je u obavezi da istraži svaki udes ili ozbiljnu nezgodu vazduhoplova ukupne mase na poletanju veće od 2.250 kg. U slučaju udesa ili ozbiljne nezgode drugih vazduhoplova, Agencija istražuje svaki udes ili ozbiljnu nezgodu pri kojoj je došlo do smrtne povrede, dok u ostalim slučajevima može da pokrene istraživanje ukoliko smatra da je u interesu bezbednosti vazdušnog saobraćaja.

           

Saradnja sa drugim istražnim organima i telima drugih država nadležnih za istraživanje nesreća i ozbiljnih nezgoda

Član 20.

Agencija može da sarađuje, pruži ili zatraži pomoć ili da na osnovu međusobnog sporazuma prenese deo istražnog postupka na tela drugih država nadležnih za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda.

Agencija treba da sarađuje ili učestvuje u radu međunarodnih institucija za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda, u skladu sa međunarodnim ugovorima i obavezama Republike Srbije. Ovi oblici saradnje ne smeju da ugroze nezavisnost istrage.

U slučaju da na teritoriji druge države dođe do udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova proizvedenog u Republici Srbiji, koji je registrovan ili se koristi od strane operatera registrovanog u Republici Srbiji, ili posada poseduje dozvolu izdatu od strane ovlašćenog organa Republike Srbije, Agencija učestvuje u istražnom postupku kroz ovlašćenog predstavnika. Ovlašćenog predstavnika predstavljaju Glavni istražitelj, ili Glavni istražitelj za vazdušni saobraćaj ili drugi zaposleni Agencije kojeg određuje Glavni istražitelj. Ovlašćeni predstavnik prati tok istrage i može da ode na mesto udesa ili ozbiljne nezgode.

Mešovita civilno-vojna komisija i Posebna komisija

Član 21.

Ako su u udesu i ozbiljnoj nezgodi učestvovali civilni i domaći ili strani vojni vazduhoplovi, udes ili ozbiljnu nezgodu istražuje mešovita civilno-vojna komisija.

Polovinu članova u mešovitoj civilno-vojnoj komisiji određuje Agencija, a drugu polovinu članova određuje ministar nadležan za poslove odbrane.

Mešovitoj civilno-vojnoj komisiji predsedava Glavni istražitelj ili Glavni istražitelj za vazdušni saobraćaj.

Udes ili ozbiljnu nezgodu u kojoj su učestvovali domaći ili strani vojni vazduhoplovi istražuje Posebna komisija, koju određuje ministar nadležan za poslove odbrane.

Uslove pod kojima se imenuje mešovita civilno-vojna komisija, način njenog rada i način istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda bliže uređuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja uz saglasnost ministra nadležnog za poslove odbrane.

Ministar nadležan za poslove odbrane propisuje imenovanje posebne komisije i način njenog rada.

Obaveza prijavljivanja

Član 22.

Vlasnik, kao i korisnik vazduhoplova koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi, član posade, svako lice koje učestvuje u održavanju, projektovanju, proizvodnji tog vazduhoplova ili u obuci njegove posade, svako lice koje je učestvovalo u pružanju tom vazduhoplovu usluga kontrole letenja, informisanja vazduhoplova u letu ili aerodromskih usluga, zaposleni u civilnoj vazduhoplovnoj vlasti Republike Srbije, kao i svako lice, ukoliko imaju saznanja da se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda u obavezi su da o tome, bez odlaganja, obaveste Agenciju.

Informacije o osobama i opasnim materijama na letu moraju se dostaviti Agenciji na njen zahtev.

Ministar propisuje postupak i način prijavljivanja kao i davanje informacija o udesu ili ozbiljnoj nezgodi u vazdušnom saobraćaju.

Radne grupe

Član 23.

Istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju sprovode radne grupe Agencije formirane za svaki udes ili ozbiljnu nezgodu posebno.

Glavni istražitelj ili Glavni istražitelj za vazdušni saobraćaj po ovlaćenju Glavnog istražitelja rukovode radnom grupom.

Radnu grupu sačinjavaju zaposleni Agencije. U radnu grupu mogu da budu uključeni i spoljni stručnjaci izvan Agencije.

Sastav radne grupe za svaki pojedinačni udes ili ozbiljnu nezgodu određuje rešenjem Glavni istražitelj. Broj članova i sastav radne grupe zavise od težine, vrste i obima udesa ili ozbiljne nezgode.

Stručnjaci i zaposleni u organizacijama koji su uključeni u rad radnih grupa kao i druga lica u okviru ili van ovih organizacija ne mogu da budu veštaci, svedoci ili da učestvuju u drugim istražnim postupcima koji se odnose na udes ili ozbiljnu nezgodu za koju su angažovani.

Ministar propisuje način rada Agencije i radne grupe, način istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda i sadržaj Informacije o udesu i ozbiljnoj nezgodi.

                       

Udes ili ozbiljna nezgoda stranog vazduhoplova

Član 24.

Ako strani vazduhoplov pretrpi udes ili ozbiljnu nezgodu na teritoriji Republike Srbije, Agencija o tome obaveštava nadležni organ države u kojoj je vazduhoplov registrovan, države korisnika vazduhoplova, države proizvođača vazduhoplova, države projektovanja vazduhoplova i nadležne organe država čiji su se državljani nalazili u vazduhoplovu.

Pored organa navedenih u stavu 1. ovog člana, Agencija je u obavezi da odgovarajuće međunarodne institucije obavesti o udesu ili ozbiljnoj nezgodi vazduhoplova maksimalne mase na poletanju veće od 2.250 kg.

Ovlašćeni predstavnici nadležnih organa država koji se obaveštavaju o udesu ili ozbiljnoj nezgodi mogu da učestvuju u radu radne grupe.

Odnos sa istražnim organima

Član 25.

Agencija obavlja poslove istraživanja samostalno ili, kada je to potrebno, u saradnji sa državnim organom nadležnim za sprovođenje istrage u krivičnom postupku.

Istražni organi ne smeju da ometaju Agenciju u istraživanju udesa ili ozbiljne nezgode i imaju obavezu da sarađuju sa Agencijom i da na zahtev, Agenciji pruže svu tehničku pomoć i dostave zapisnike i izveštaje u vezi sa udesom ili ozbiljnom nezgodom.

Agencija je dužna da istražnom organu, na njegov zahtev, pruži svu potrebnu tehničku pomoć i dostavi informaciju o udesu ili ozbiljnoj nezgodi, kao i izveštaj o udesu ili ozbiljnoj nezgodi.

Postupci koje preduzima Agencija su nezavisni i odvojeni od drugih istražnih postupaka.

Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat) preduzima postupke iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom kojim je uređen vazdušni saobraćaj. Direktorat je u obavezi da Agenciji dostavi sve podatke i dokumenta prikupljena tokom postupka istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode, posebno prijave događaja, izjave učesnika i izveštaje. Agencija se obavezuje da sve podatke i dokumenta primljena od Direktorata koristi isključivo za potrebe istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode.

Ovlašćenja u istraživanju udesa ili ozbiljne nezgode

Član 26.

Agencija je ovlašćena da preduzme potrebne mere kojima ispunjava zahteve istraživanja, bez obzira da li je pokrenuta druga zvanična istraga.

Nadležni organi i druga pravna i fizička lica moraju da omoguće Agenciji da efikasno i nezavisno obavlja istraže poslove.

Dok istražuje udes ili ozbiljnu nezgodu vazduhoplova, Agencija ima pravo:

1) na neograničen i neometan pristup mestu udesa ili ozbiljne nezgode, vazduhoplovu, njegovoj sadržini ili olupini;

2) da, bez odlaganja, sačini listu dokaza i obezbedi kontrolisano uklanjanje olupine ili delova vazduhoplova radi njihovog daljeg ispitivanja, odnosno analize;

3) da ima neposredan pristup i kontrolu nad uređajima za snimanje leta, njihovom sadržinom i drugim relevantnim snimcima;

4) da zahteva obdukciju tela poginulih lica, da sarađuje na obdukciji i da ima neposredan pristup rezultatima obdukcije ili testova izvršenih na uzetim uzorcima;

5) da zahteva lekarski pregled lica koja su učestvovala u operacijama vazduhoplova ili da zahteva da se sprovedu testovi na uzetim uzorcima i da ima neposredan uvid u rezultate pregleda, odnosno testova;

6) da pozove i ispita svedoke i da od njih zahteva da dostave informacije ili dokaze u vezi sa istraživanjem;

7) na slobodan pristup relevantnim dokumentima i informacijama koje poseduju vlasnik, korisnik, operater ili proizvođač vazduhoplova, imalac potvrde o tipu, nadležna organizacija za održavanja vaduhoplova, Agencija za obuku, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, operateri aerodroma i vlasti nadležne za civilno vazduhoplovstvo.

Obaveza poverljivosti

Član 27.

Glavni istražitelj, Glavni istražitelj za vazdušni saobraćaj, svi zaposleni Agencije, kao i sva lica uključena u istraživanje udesa ili ozbiljne nezgode u vazdušnom saobraćaju su u obavezi da obezbede zaštitu ličnih podataka lica i učesnika koji su učestvovali u udesu ili ozbiljnoj nezgodi, kao i svih podataka koji se odnose na istraživanje udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova.

Sva dokumenta, podaci i dokazi moraju se koristiti isključivo za potrebe istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova i u druge svrhe se ne mogu koristiti.

Agencija i bilo koje fizičko ili pravno lice koje je pozvano da učestvuje u istrazi, dužni su da u skladu sa propisima kojim se uređuje zaštita podataka, čuvaju profesionalnu tajnu i da zaštitite anonimnost učesnika udesa ili ozbiljnih nezgoda.

Agencija će proslediti informacije koje smatra relevantnim za sprečevanje udesa ili ozbiljnih nezgoda pravnim i fizičkim licima odgovornim za proizvodnju ili održavanje vazduhoplova i vazduhoplovnih delova, korišćenje vazduhoplova i obuku vazduhoplovnog osoblja.

Agencija će proslediti informacije prikupljene tokom istrage nadležnim međunarodnim institucijama i nadležnim organima i organizacijama, osim informacija zbog kojih bi došlo do sukoba interesa ili onih informacija koje su zaštićene ovim Zakonom.

Agencija je dužna da obavesti žrtve, njihove srodnike ili da javno objavi informacije o ustanovljenim činjenicama, toku istrage, moguće preliminarne izveštaje ili preporuke, uz uslov da se ne utiče na istražni postupak i da se obezbedi zaštita podataka o ličnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Obezbeđenje dokaza

Član 28.

Agencija obezbeđuje sigurno postupanje sa svim dokazima, preduzima sve mere za zaštitu dokaza, za vreme koje je potrebno za sprovođenje istrage.

Zaštita dokaza uključuje obezbeđivanje na bilo koji način svih dokaza koji bi mogli biti uklonjeni, izbrisani, izgubljeni ili uništeni, kao i zaštitu od oštećenja, pristupa neovlašćenih lica, krađe i kvarenja.

Vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegovi delovi ne smeju se ukloniti sa mesta udesa ili ozbiljne nezgode pre nego što se obezbedi čuvanje tragova udesa ili ozbiljne nezgode i pribavi saglasnost Agencije, a ako postoji osnovana sumnja da je učinjeno krivično delo - i istražnog organa.

Pomeranje vazduhoplova koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu bez saglasnosti Agencije dozvoljeno je samo kad je neophodno radi spasavanja lica, prtljaga i robe, otklanjanja opasnosti od požara ili drugih opasnosti ili ako vazduhoplov ometa bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja.

Korisnik vazduhoplova dužan je da po okončanju uviđaja udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova, pošto za to pribavi saglasnost Glavnog istražitelja, ukloni oštećeni ili uništeni vazduhoplov, njegove delove i sadržinu na obezbeđenu lokaciju.

Ako se vazduhoplov, njegovi delovi i sadržina nalaze na teritoriji kojoj Republika Srbija ne može da odobri pristup korisniku vazduhoplova, uklanjanje vazduhoplova, njegovih delova i sadržine obezbeđuje organ koji ima pristup toj teritoriji o trošku korisnika vazduhoplova, do najpogodnijeg mesta gde je pristup korisniku vazduhoplova odobren.

Korisnik vazduhoplova, vlasnik vazduhoplova, rukovodilac letenja, drugi učesnici i druga lica koja su direktno ili indirektno povezana sa navedenim licima i udesom ili ozbiljnom nezgodom su u obavezi da čuvaju sve podatke koji bi mogli da se koriste tokom istraživanja uzroka udesa ili ozbiljne nezgode do objavljivanja završnog izveštaja o udesu ili ozbiljnoj nezgodi.

Korisnik vazduhoplova, vlasnik vazduhoplova, rukovodilac letenja, drugi učesnici i druga lica koja su direktno ili indirektno povezana sa navedenim licima i udesom ili ozbiljnom nezgodom, dužni su da po njenom zahtevu, Agenciji dostave sve tražene podatke.

Korisnik ili vlasnik vazduhoplova raspolaže sa vazduhoplovom koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi po objavljivanju završnog izveštaja.

Agencija na predlog rukovodioca radne grupe može da da saglasnost za ranije raspolaganje vazduhoplovom koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi i njegovoj propratnoj dokumentaciji, po zahtevu korisnika ili vlasnika vazduhoplova, i to samo ako su sačuvani svi dokazi koji mogu da ukažu na uzrok udesa ili ozbiljne nezgode ili su potrebni za završetak istražnog postupka.      

Zaštita informacija

Član 29.

Dokumentacija i informacije koje su od značaja za sprovođenje istrage daju se na raspolaganje ili koriste isključivo u svrhu istrage i to:

1) izjave svedoka i drugih lica, izveštaji i beleške koje je Agencija zabeležila ili primila tokom istrage, a koriste se u svrhu sprovođenja bezbedonosne istrage;

2) dokumentacija kojom se otkriva identitet lica koja su svedočila u okviru istrage;

3) podaci i informacije koje se odnose na lica uključena u udesu ili ozbiljnoj nezgodi koji su prikupljeni u toku istrage, a koje su posebno osetljive, uključujući informacije o zdravlju pojedinaca;

4) beleške, nacrti, mišljenja istražitelja, uključujući i informacije iz uređaja koje su snimljene tokom transporta;

5) informacije i dokazi koji su dali istražitelji iz drugih država, a koji su u skladu sa međunarodnim standardima i praksom;

6) nacrti prethodnih ili završnih izveštaja ili privremenih saopštenja;

7) slike i zvuci snimljeni u pilotskoj kabini i njihovi transkripti, kao i snimci glasova u jedinici kontrole letenja, uz potvrdu da će informacije koje nisu važne za istraživanje, a naročito informacije koje mogu imati uticaj na privatnost biti na odgovarajući način zaštićene, bez obzira na propisano u st. 5. i 6. ovog člana.

Ovi podaci mogu da se uključe u privremeni izveštaj, saopštenja ili završni izveštaj i njegove priloge samo kad su bitni za analizu udesa ili ozbiljne nezgode, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti i propisa kojima se uređuje zaštita tajnosti podataka.

Sledeći zapisi ne smeju da budu dostupni ili da se koriste u druge svrhe, osim za istraživanje ili u svrhe čiji je cilj unapređenje bezbednosti vazduhoplovstva:

1) komunikacija između lica koja su učestvovala u korišćenju vazduhoplova;

2) pisani ili elektronski zapisi i transkripti snimaka iz jedinice za kontrolu letenja, uključujući i rezultate i izveštaje sačinjene za internu upotrebu;

3) propratna pisma za dostavljanje bezbednosnih preporuka;

4) prijave događaja prema propisu kojim se uređuje prijavljivanje događaja u civilnom vazduhoplovstvu.

Snimci načinjeni uređajem za snimanje leta vazduhoplova ne smeju da budu dostupni ili da se koriste u druge svrhe, osim za potrebe bezbednosnog istraživanja, plovidbenosti ili održavanja vazduhoplova, izuzev kada se vrši identifikacija ličnih podataka iz ove evidencije ili se lični podaci iz ove evidencije otkrivaju po zaštićenoj proceduri.

Izuzetno od odredbi ovog člana, pravosudni, odnosno drugi organ nadležan da odlučuje o otkrivanju podataka koji su posebnim propisom određeni kao poverljivi, može da odluči da korist od otkrivanja podataka iz ovog člana u druge svrhe dozvoljene zakonom, prevazilazi štetan domaći i međunarodni uticaj koji bi otkrivanje podataka imalo na tu ili na neku buduću istragu.

Dostavljanje podataka iz ovog člana drugoj strani potpisnici ECAA sporazuma, u druge svrhe izuzev bezbednosnog istraživanja i dostavljanje podataka iz st. 3. i 4. ovog člana u svrhe čiji cilj nije unapređenje bezbednosti vazduhoplovstva može da se odobri ako je to u skladu sa važećim propisima. Nadležni organi strane potpisnice ECAA sporazuma kojoj su podaci dostavljeni obrađuju ili otkrivaju ove podatake isključivo po obaveznoj prethodnoj konsultaciji sa Agencijom koja dostavlja te podatke, u skladu sa zakonodavstvom strane potpisinice ECAA sporazuma koja ih prima. Samo podaci koji su neophodni isključivo za potrebe navedene u ovom stavu mogu da se otkriju.

Izveštaj o istrazi

Član 30.

Svaka istraga završava se Izveštajem o istrazi u obliku koji odgovara vrsti i težini udesa ili ozbiljne nezgode.

Pre objavljivanja Izveštaja na dostavljeni predlog radne grupe saglasnost daje Glavni istražitelj.

U Izveštaju o istrazi se navodi da je jedini cilj istrage sprečavanje udesa ili ozbiljne nezgode, a ne utvrđivanje krivice i odgovornosti.

Izveštaj o istrazi treba da sadrži preporuke za unapređenje bezbednosti, ako je to moguće.

Izveštaj o istrazi mora biti dostupan javnosti, ali ne i identitet lica koja su učestvovala u udesu ili ozbiljnoj nezgodi i ne može da ukazuje na odgovornost ili krivicu učesnika.

U Izveštaju o istrazi je garantovana anonimnost svakog pojedinca koji je učestvovao u istrazi.

Agencija objavljuje Izveštaj o istrazi u najkraćem mogućem roku, ali ne dužem od 12 meseci od datuma kada se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda.

Ukoliko ne postoji mogućnost objavljivanja završnog Izveštaja u roku od 12 meseci, Agencija će objaviti privremeni Izveštaj sa informacijom o statusu istrage i eventualnim preporukama za unapređenje bezbednosti.

Agencija dostavlja Izveštaj zajedno za bezbednosnim preporukama stranama na koje se preporuke odnose, Ministarstvu, telima drugih država i međunarodnih organizacija u skladu sa međunarodnim standardima i preporučenom praksom, kao i drugim zainteresovanim telima i licima.

Agencija može, ako smatra da je potrebno, da izdaje saopštenja o toku istrage.

Agencija svake godine, najkasnije do 30. septembra, objavljuje godišnji izveštaj o svom radu za proteklu godinu, koji sadrži podatke o istragama sprovedenim u protekloj godini, o datim bezbednosnim merama i preporukama koje su bile preduzete.

Ako se pre okončanja istraživanja ukaže potreba za izradom privremenog Izveštaja, pre njegovog objavljivanja, Agencija može da traži komentare od odgovarajućih tela zainteresovanih država, uključujući i međunarodne organizacije, i preko njih od imaoca uverenja za projektovanje vazduhoplova, proizvođača vazduhoplova i operatera pri čemu su dužni da sadržaj konsultacija čuvaju kao službenu tajnu.

Pre objavljivanja završnog izveštaja, Agencija je dužna da traži komentare od odgovarajućih tela zainteresovanih država, uključujući i međunarodnih organizacija, a preko njih i od imaoca uverenja za projektovanje vazduhoplova, proizvođača vazduhoplova i operatera pri čemu su dužni da sadržaj konsultacija čuvaju kao poslovnu tajnu. Prilikom traženja komentara, Agencija je dužna da poštuje međunarodne standarde i preporučenu praksu.

Podatke iz Izveštaja, sa bezbednosnim preporukama, Agencija unosi u Bazu podataka o udesima i ozbiljnim nezgodama u vazdušnom saobraćaju, kao i u Bazu događaja u vazdušnom saobraćaju koju vodi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

Agenciji ima neometan pristup Bazi događaja koju vodi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

Ministar propisuje sadržaj Izveštaja o istrazi udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju.

Bezbednosne preporuke

Član 31.

Agencija izdaje bezbedonosne preporuke na osnovu analize podataka i rezultata sprovedene istrage.

Preporuka iz stava 1. ovog člana ne može biti osnov za utvrđivanje krivice ili odgovornosti za udes ili ozbiljnu nezgodu.

Preporuke se upućuju stranama na koje se odnose, svim nadležnim organima i organizacijama u Republici Srbiji, kao i organima i organizacijama drugih država i međunarodnim organizacijama.

Organi i organizacije kojima su upućene preporuke, dužni su da preduzmu potrebne mere u cilju sprovođenja bezbedonosnih preporuka.

Organi i organizacije iz stava 3. ovog člana kojima je upućena bezbedonosna preporuka dužni su da najmanje jednom godišnje podnesu izveštaj Agenciji o merama koje su preduzete ili su planirane da se preduzmu na osnovu datih preporuka.

Ministar propisuje postupak za praćenje bezbednosnih preporuka.

Obaveza čuvanja podataka

Član 32.

Agencija je dužna da trajno čuva izveštaje i izjave učesnika udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju.

Dokumenta koja je preuzela za potrebe istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, Agencija treba da vrati u roku od 30 dana od objavljivanja završnog izveštaja.

Svu ostalu dokumentaciju, Agencija je dužna da čuva najmanje deset godina nakon brisanja tipa vazduhoplova iz registra vazduhoplova Republike Srbije, o čemu dobija informaciju od civilne vazduhoplovne vlasti Republike Srbije.

             

Glava četiri

ISTRAŽNI POSTUPAK U OBLASTI ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA

Član 33.

 Agencija sprovodi istragu posle ozbiljnih nesreća na železničkom sistemu sa ciljem mogućeg unapređivanja bezbednosti na železnici i prevencije nesreća.

Osim ozbiljnih nesreća, Agencija može da istražuje i ostale nesreće i nezgode, koji bi pod nešto drugačijim uslovima mogli da dovedu do ozbiljnih nesreća, uključujući u to tehnički otkaz strukturnih podsistema ili činilaca interoperabilnosti.

Agencija ima diskreciono pravo da odlučuje da li će otvoriti istragu ostalih nesreća i nezgoda. U svojoj odluci, ona uzima u obzir:

1) ozbiljnost nesreća i nezgoda;

2) da li su ostale nesreće i nezgode deo niza nesreća, odnosno nezgoda od značaja za sistem u celini;

3) uticaj na bezbednost na železnici;

4) zahteve upravljača infrastrukture (u daljem tekstu: upravljač), železničkog prevoznika, Direkcije za železnice (u daljem tekstu: Direkcija) ili nadležnih organa drugih država.

Obim istraga i postupak u sprovođenju tih istraga utvrđuje Agencija.

Cilj istrage nije utvrđivanje krivice ili odgovornosti učesnika u nesrećama i nezgodama.

Agencija mora imati jednog Glavnog istražitelja za železnički saobraćaj, koji je osposobljen da, u slučaju nesreće i nezgode, rukovodi istražnim postupkom.

Agencija je u pogledu organizacije, pravne strukture i odlučivanja, nezavisna od bilo kog upravljača, železničkog prevoznika, tela nadležnog za naplatu, tela nadležnog za dodelu trasa i prijavljenog tela, kao i od bilo koje strane čiji bi interesi mogli biti u sukobu sa poslovima koji su u nadležnosti Agencije. Agencija je, osim toga, funkcionalno nezavisna od Direkcije.

Agencija obavlja svoje poslove nezavisno od subjekata iz stava 7. ovog člana i mora da ima dovoljne resurse za to. Njenim istražiteljima daje se status koji im obezbeđuje potrebne garancije nezavisnosti.

Ovlašćenja Agencije

Član 34.

Nadležni organi, železnički prevoznici, upravljač i druga uključena lica, moraju omogućiti Agenciji da efikasno i nezavisno obavi svoje zadatke. Agencija obavlja poslove samostalno ili, kada je to potrebno, u saradnji sa državnim organom nadležnim za sprovođenje istrage u krivičnom postupku i ima pravo na:

1) slobodan pristup mestu ozbinjne nesreće, do umešanih vozila, infrastrukturnih objekata, kao i do objekata i uređaja za upravljanje saobraćajem i signalizacijom;

2) popis dokaza do kojih je moguće doći u trenutku sprovođenja istrage na mestu nesreće ili nezgode i nadzor nad uklanjanjem olupina, infrastrukturnih objekata i postrojenja ili njihovih sastavnih delova radi pregleda i analize;

3) pristup i upotrebu snimaka uređaja za snimanje verbalnih izveštaja na vozu i evidentiranje rada sistema signalizacije i kontrole saobraćaja;

4) pristup rezultatima obdukcije tela žrtava;

5) pristup rezultatima istrage voznog osoblja i drugih lica umešanih u nesreću ili nezgodu;

6) saslušavanje umešanih železničkih radnika i drugih svedoka;

7) pristup svim odgovarajućim informacijama ili evidencijama upravljača, umešanih železničkih prevoznika i Direkcije.

Istraga se obavlja nezavisno od sudske istrage i ne može iznositi pretpostavke o krivici, odnosno odgovornosti za nesreću ili nezgodu.

Istražni postupak

Član 35.

Ako se nesreća ili nezgoda dogodi na graničnim objektima između Republike Srbije i druge države ili u njihovoj blizini, tela za istrage tih država mogu se dogovoriti da istragu izvrši jedno od njih ili da istragu izvrše zajedno. U slučaju dogovora da istragu vrši telo za istrage jedne države, telu za istrage druge države se omogućava učešće u istrazi i neometana zajednička upotreba rezultata.

Telo za istrage iz druge države se poziva da učestvuje u istrazi, ako je u događaju učestvovao železnički prevoznik sa sedištem u toj državi i koje je dobilo licencu u toj državi.

Agencija obezbeđuje sva sredstva potrebna za obavljanje istrage. S obzirom na prirodu nesreće ili nezgode, Agencija može obezbediti i spoljne stručnjake, koji imaju operativno i stručno znanje i iskustvo za pomoć pri istrazi.

Istraga se sprovodi na način koji obezbeđuje da svi učesnici u nesreći ili nezgodi, imaju mogućnost saslušanja, odnosno davanja izjava o događaju, kao i da im se omogući zajedničko korišćenje rezultata istrage.

Upravljači, železnički prevoznici, Direkcija, nastradala lica i njihova porodica, vlasnici oštećene imovine, proizvođači, nadležni organi za intervenisanje pri nesreći ili nezgodi, predstavnici osoblja i korisnika moraju biti redovno obaveštavani o istrazi i njenom toku. Ukoliko je to moguće, svima navedenima se omogućava da daju svoje mišljenje i stavove o istrazi, kao i primedbe na nacrt izveštaja Agencije za istrage.

Agencija i drugi nadležni organi moraju okončati uviđaj na mestu nesreće ili nezgode u najkraćem mogućem roku, tako da upravljač može što pre popraviti oštećenu infrastrukturu i uspostaviti železnički saobraćaj.

Izveštaji Agencije o istragama nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju

Član 36.

O istrazi nesreće ili nezgode, Agencija sačinjava izveštaj u obliku i strukturi prema vrsti i ozbiljnosti nesreće ili nezgode, kao i značaju utvrđenom u istrazi. U izveštaju navodi ciljeve istrage i po potrebi bezbednosne preporuke.

Agencija objavljuje konačan izveštaj u najkraćem mogućem roku, ali ne dužem od 12 meseci od nesreće ili nezgode.

Agencija dostavlja izveštaj zajedno sa bezbednosnim preporukama svim subjektima iz člana 33. stav 7. ovog Zakona, ministarstvu, kao i zainteresovanim telima i licima iz drugih država.

Agencija svake godine, najkasnije do 30. septembra, objavljuje godišnji izveštaj za proteklu godinu o istragama obavljenim u protekloj godini, o datim bezbednosnim preporukama i merama koje su bile preduzete u skladu sa ranije datim preporukama.

Ministar propisuje sadržinu izveštaja o istragama nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju.

 

Informacije koje je potrebno poslati Ministarstvu i Evropskoj železničkoj agenciji

Član 37.

Agencija mora u roku od nedelju dana od dana donošenja odluke o početku istrage obavestiti ministarstvo i Evropsku železničku agenciju o početku istrage. U obaveštenju se navodi datum, vreme, mesto i vrsta ozbiljne nesreće i njegove posledice u pogledu smrtnih ishoda, povreda i materijalne štete.

Agencija dostavlja ministarstvu izvod konačnog izveštaja o istragama nesreća i nezgoda u železničkom saobraćaju iz člana 36. stav 1. ovog Zakona i godišnji izveštaj iz člana 36. stav 4. ovog Zakona.

Agencija dostavlja izveštaje iz stava 2. ovog člana i Evropskoj železničkoj agenciji.

Bezbednosne preporuke

Član 38.

Bezbednosna preporuka koju izda Agencija ne može biti osnov za utvrđivanje krivice ili odgovornosti za nesreću ili nezgodu.

Preporuke se upućuju Direkciji i, u slučaju kada je to potrebno usled karaktera preporuke, drugim telima i organima u Republici Srbiji.

Organi i tela iz stava 2. ovog člana dužni su da preduzimaju potrebne mere u cilju da se bezbednosne preporuke Agencije uzimaju u obzir i, u zavisnosti od slučaja, postupaju po njima.

Organi i tela iz stava 2. ovog člana kojima su upućene bezbednosne preporuke,dužni su da podnesu najmanje jednom godišnje izveštaj Agenciji o merama koje su preduzete ili planirane da se preduzmu na osnovu preporuka.

Glava pet

ISTRAŽNI POSTUPAK U OBLASTI VODNOG SAOBRAĆAJA

Član 39.

Bezbedonosna istraga u vodnom saobraćaju vrši se u cilju povećanja bezbednosti plovidbe, sprečavanja zagađenja sa plovila i smanjenja opasnosti od nastanka ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, pomorske nezgode i plovidbene nezgode.

Bezbedonosna istraga iz stava 1. ovog člana vrši se podsticanjem brzog sprovođenja istarge, pravilnom analizom, utvrđivanjem uzroka i obezbeđenjem blagovremenog i tačnog izveštavanja, kao i predlaganjem preventivnih mera.

Bezbedonosna istraga iz stava 1. ovog člana je nezavisna od krivičnih istraga ili drugih paralelnih istraga kojima se utvrđuje odgovornost ili određuje stepen krivice i ne sme da bude zabranjena, obustavljena ili odgođena zbog navedenih istraga.

Obaveza prijavljivanja

Član 40.

Nadležni organi i organizacije, brodari, pomorske kompanije, zapovednik plovila ili lice koje ga zamenjuje i drugi članovi posade plovila, lica koja su učestvovala u ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći, pomorskoj nezgodi i plovidbenoj nezgodi, kao i sva druga pravna i fizička lica koja imaju saznanja o tome, moraju bez odlaganja da obaveste Agenciju.

Obaveza istraživanja

Član 41.

Posle ozbiljne pomorske nesreće u pomorskoj plovidbi mora se sprovesti bezbedonosna istraga ako:

1) su u ozbiljnoj pomorskoj nesreći učestvovala pomorska plovila koja viju zastavu Republike Srbije bez obzira na mesto ozbiljne pomorske nesreće;

2) država ima interes, bez obzira na mesto ozbiljne pomorske nesreće i zastavu plovila koje je učestvovalo u ozbiljnoj pomorskoj nesreći.

Posle svake plovidbene nezgode u unutrašnjoj plovidbi mora se sprovesti bezbednosna istraga ako se dogodi na području Republike Srbije, bez obzira na zastavu plovila koja učestvuju u plovidbenoj nezgodi.

Član 42.

U slučaju pomorskih nesreća Agencija pre donošenja odluke o pokretanju bezbedonosne istrage obavlja prethodnu procenu o potrebi preduzimanja bezbedonosne istrage. Ako donese odluku da nema potrebe da sprovodi bezbedonosnu istragu o pomorskim nesrećama i pomorskim nezgodama, razloge za takvu odluku mora zabeležiti i dostaviti Evropskoj komisiji sa propisanim podacima koje mora sadržavati obaveštenje o pomorskim nesrećama i pomorskim nezgodama.

U slučaju drugih pomorskih nesreća ili pomorskih nezgoda, Agencija donosi odluku o potrebi preduzimanja bezbedonosne istrage.

Prilikom donošenja odluke iz st. 1. i 2. ovog člana Agencija uzima u obzir težinu pomorske nesreće ili pomorske nezgode, vrstu broda i/ili tereta na njemu, kao i mogućnost da rezultati bezbedonosne istrage mogu uticati na sprečavanje pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda.

Član 43.

Prilikom vršenja bezbedonosne istrage u pomorskoj plovidbi, Agencija postupa u skladu sa propisom iz stava 2. ovog člana.

Ministar propisuje metodologiju za sprovođenja istraživanja pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda koja naročito sadrži: operativnu spremnost Agencije, ocenu i delovanje, način prikupljanja dokaza, analizu, bezbedonosne preporuke i izveštaje.

Izuzetno istražitelji Agencije mogu odstupiti od propisane metodologije postupanja, ako je to po njihovom stručnom mišljenju opravdano i potrebno za postizanje cilja istrage.

Član 44.

Bezbedonosna istraga u pomorskoj plovidbi vrši se u najkraćem mogućem roku, a najkasnije dva meseca od momenta kada se dogodila ozbiljna pomorska nesreća, pomorska nesreća, odnosno pomorska nezgoda.

Bezbedonosna istraga u unutrašnjoj plovidbi vrši se u najkraćem mogućem roku, a najkasnije mesec dana od momenta kada se dogodila plovidbena nezgoda.     

Saradnja sa drugim organima i telima drugih država

Član 45.

Svaka pomorska nesreća, odnosno pomorska nezgoda predmet je jedne bezbedonosne istrage.

U slučaju bezedonosnih istraga iz stava 1. ovog člana koje uključuje dve ili više država, države sarađuju u cilju što bržeg dogovaranja koja će od njih da vodi istragu, kao i o postupku istrage. Druge zainteresovane države imaju jednaka prava i pristup svedocima i dokazima kao država koja sprovodi istragu. Država koja vodi istragu uzima u obzir i njihovo mišljenje.

Sprovođenje paralelnih istraga o istoj ozbiljnoj pomorskoj nesreći i pomorskoj nesreći može se vršiti u izuzetnim slučajevima pri čemu države koje vode istragu imaju obavezu da obaveste Evropsku komisiju o razlozima paralelne istrage.

Ako je u ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći, odnosno pomorskoj nezgodi učestvovao ro-ro putnički brod ili brzo putničko plovilo postupak istrage pokreće država u čijem teritorijalnom moru ili unutrašnjim morskim vodama se dogodila nesreća, odnosno nezgoda, ili ako se dogodila u drugim vodama, poslednja država u koju je uplovio taj brod, odnosno plovilo i odgovorna je za bezbedonosnu istragu i saradnju sa drugim državama.

Svaka plovidbena nezgoda u unutrašnjoj plovidbi predmet je jedne bezbedonosne istrage.

Istražitelji u vodnom saobraćaju

Član 46.

Istražni postupak u vodnom saobraćaju vodi Glavni istražitelj za vodni saobraćaj.

Agencija je dužna da obezbedi da svaki istražitelj za vodni saobraćaj ima stručno znanje i praktično iskustvo u oblastima koje se odnose na istražne poslove, kao i da obezbedi što bržu dostupnost odgovarajućeg stručnog mišljenja, ako je to neophodno.

                       

Ovlašćenja u istraživanju

Član 47.

Nadležni organi i organizacije, brodari, pomorske kompanije, druga pravna lica, zapovednik plovila ili lice koje ga zamenjuje, kao i drugi članovi posade plovila, kao i druga fizička lica moraju omogućiti Agenciji da efikasno i nezavisno obavi poslove iz člana 7. ovog Zakona.

Istražitelji u vodnom saobraćaju imaju pravo:

1) u pomorskoj plovidbi:

(1) na slobodan pristup svim relevantnim područjima i mestu ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, svim pomorskim brodovima, olupinama broda ili obektima uključujući teret, opremu ili ostatke,

(2) na obezbeđivanje popisa dokaza, te kontrolisano traganje i uklanjanje olupina, ostataka ili drugih delova ili materija radi ispitivanja ili analize,

(3) da zahtevaju potrebna ispitivanje ili analizu predmeta, kao i slobodan pristup rezultatima tih ispitivanja ili analize,

(4) na slobodan pristup svim bitnim informacijama i zabeleženim podacima, uključujući i podatke Sistema zapisivanja podataka o plovidbi (VDR), koje se odnose na pomorski brod, putovanje terete, posadu ili druga lica, predmete, uslove ili okolnosti, kopiranje i korišćenje,

(5) na slobodan pristup rezultatima pregleda tela žrtava ili ispitivanja obavljenih na uzorcima sa tela žrtava,

(6) na slobodan pristup rezultatima pregleda ili ispitivanja izvršenih na uzorcima uzetim od ljudi koji su uključeni u radni proces na pomorskom plovilu i svih drugih bitnih lica,

(7) na razgovor sa svedocima u odsutnosti svih lica čiji interesi bi mogli da ometaju bezbedonosnu istragu,

(8) da dobije dokumentaciju o pregledu pomorskog plovila i odgovarajuće podatke koje ima država zastave pomorskog plovila, vlasnici, klasifikaciona društva, pomorske kompanije ili drugi nadležni organi kada te strane ili njihovi predstavnici imaju sedište u Republici Srbiji,

(9) da traži pomoć nadležnih organa drugih država, uključujući inspektore države zastave, države luke, osoblje obalne straže, operatere sistema nadzora plovidbe, ekipe za traganje i spasavanje, pilote ili drugo lučko ili pomorsko osoblje;

2) u unutrašnjoj plovidbi:

(1) na slobodan pristup vodnom putu, odnosno mestu plovidbene nezgode, brodovima unutrašnje plovidbe i drugim plovilima, olupinama broda ili obektima uključujući teret, opremu ili ostatke,

(2) na obezbeđivanje popisa dokaza, te kontrolisano traganje i uklanjanje olupina, ostataka ili drugih delova ili materija radi ispitivanja ili analize,

(3) da zahtevaju potrebna ispitivanja ili analizu predmeta, kao i slobodan pristup rezultatima tih ispitivanja ili analize,

(4) na slobodan pristup svim bitnim informacijama i zabeleženim podacima, uključujući i podatke Rečnog informacionog servisa (RIS), koje se odnose na brod utrašnje plovidbe, putovanje, terete, posadu ili druga lica, brodske isprave i knjige, predmete, uslove ili okolnosti, kopiranje i korišćenje,

5) na slobodan pristup rezultatima pregleda ili ispitivanja izvršenih na uzorcima uzetim od članova posade broda i ljudi koji su uključeni u radni proces na plovilu unutrašnje plovidbe i svih drugih bitnih lica,

(6) na slobodan pristup rezultatima pregleda tela žrtava ili ispitivanja obavljenih na uzorcima sa tela žrtava,

(7) da dobije dokumentaciju o pregledu plovila unutrašnje plovidbe i odgovarajuće podatke koje ima država zastave broda unutrašnje plovidbe, vlasnici, brodari, Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, klasifikaciona društva, lučke kapetanije ili drugi nadležni organi,

(8) da posle završene istrage naloži brodaru da ukloni sa vodnog puta oštećeno plovilo unutrašnje plovidbe, olupine broda uključujući teret, opremu ili druge ostatke.

Obezbeđivanje dokaza

Član 48.

Dokumentacija i informacije koje su od značaja za sprovođenje istrage u vodnom saobraćaju daju se na raspolaganje ili koriste isključivo u svrhu istrage i to:

1) sve izjave svedoka i drugih lica, izveštaji i beleške koje je Agencija zabeležila ili primila tokom istrage, a koriste se u svrhu sprovođenja bezbedonosne istrage;

2) dokumentacija kojom se otkriva identitet lica koja su svedočila u okviru istrage;

3) podaci i informacije koje je se odnose na lica uključena u ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, pomorske nezgode, odnosno plovidbene nezgode koji su prikupljeni u toku istrage, a koje su posebno osetljive, uključujući informacije o zdravlju pojedinaca.

Zaštita informacija

Član 49.

Agencija obezbeđuje preduzimanje mera da se zaštite svi podaci s pomorskih karata, iz brodskih dnevnika, elektronskih i magnetnih zapisa, uključujući i podatke iz VDR-a i drugih elektronskih uređaja koji se odnose na pre, za vreme i nakon pomorske nesreće, odnosno pomorske nezgode, da spreči dopisivanje podataka ili zapisivanje preko tih podataka, brisanje ili druge promene podataka, spreči ometanje svih drugih uređaja koji su korisni za istragu i da u najkraćem roku prikupi i zaštiti sve dokaze u svrhu istrage.

Agencija obezbeđuje preduzimanje mera da se zaštite svi podaci s elektronskih plovidbenih karata (ENC), iz brodskih dnevnika, elektronskih izveštaja sa broda unutrašnje plovidbe (ERI) i magnetnih zapisa, uključujući i podatke i informacije iz RIS-a i drugih elektronskih uređaja koji se odnose na pre, za vreme i nakon plovidbene nezgode, da spreči dopisivanje podataka ili zapisivanje preko tih podataka, brisanje ili druge promene podataka, spreči ometanje svih drugih uređaja koji su korisni za istragu i da u najkraćem roku prikupi i zaštiti sve dokaze u svrhu istrage.

Izveštaj o istrazi

Član 50.

Posle bezedonosne istrage u vodnom saobraćaju Agencija sačinjava i objavljuje Izveštaje o istrazi koji ima sadržinu u skladu sa propisom iz stava 5. ovog člana.

Agencija može odlučiti da se bezbedonosna istraga koja se ne odnosi na ozbiljnu pomorsku nesreću i pomorsku nesreću, a čiji rezultati ne utiču na sprečavanju budućih nesreća i nezgoda, objavi pojednostavljeni izveštaj.

Agencija objavljuje konačan Izveštaj o istrazi u najkraćem mogućem roku, ali ne dužem od 12 meseci od dana kada se dogodila ozbiljna pomorska nesreća, pomorska nesreća i pomorska i plovidbena nezgoda.

Ako ne postoji mogućnost objavljivanja konačnog Izveštaja iz stava 3. ovog člana, Agencija će objaviti privremeni Izveštaj o istrazi roku od 12 meseci od dana kada se dogodila ozbiljna pomorska nesreća, pomorska nesreća i pomorska i plovidbena nezgoda.

Ministar propisuje sadržinu izveštaja o bezbednosnoj istrazi o ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći, pomorskoj nezgodi i plovidbenoj nezgodi, kao i sadržinu obaveštenja o ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći i pomorskoj nezgodi.

Bezbedonosne preporuke

Član 51.

Agencija izdaje bezbedonosne preporuke na osnovu analize podataka i ukupnih rezultata sprovedene istrage u vodnom saobraćaju.

Preporuka iz stava 1. ovog člana ne može biti osnov za utvrđivanje krivice ili odgovornosti za ozbiljnu pomorsku nesreću, pomorsku nesreću, pomorsku nezgodu, odnosno plovidbenu nezgodu.

Bezbednosne preporuke se upućuju stranama na koje se odnose, svim nadležnim organima i organizacijama u Republici Srbiji, kao i organima i organizacijama drugih država i međunarodnim organizacijama.

Član 52.

Organi i organizacije iz člana 51. stav 3. ovog Zakona kojima su upućene bezbedonosne preporuke, dužni su da preduzmu potrebne mere u cilju njihovog sprovođenja.

Organi i organizacije iz člana 51. stav 3. ovog Zakona kojima je upućena bezbedonosna preporuka dužni su da najmanje jednom godišnje podnosu izveštaj Agenciji o merama koje su preduzete ili su planirane da se preduzmu na osnovu datih preporuka.

Član 53.

Agencija obaveštava Evropsku komisiju o ozbiljnim pomorskim nesrećama, pomorskim nesrećama i pomorskim nezgodama u skladu sa propisom iz člana 50. stav 5. ovog Zakona.

Glava šest

NADZOR

Član 54.

Nadzor nad sprovođenjem ovog Zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog Zakona, međunarodnih akata i prihvaćenih domaćih i međunarodnih standarda i preporučene prakse u železničkom i vodnom saobraćaju, vrši Ministarstvo.

Inspekcijski nadzor u železničkom saobraćaju vrši Ministarstvo preko inspektora železničkog saobraćaja.

Inspekcijski nadzor u vodnom saobraćaju vrši Ministarstvo preko inspektora bezbednosti plovidbe.

Inspekcijski nadzor u vazdušnom saobraćaju vrši Direktrat preko vazduhoplovnog inspektora.

 

Glava sedam

KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

Član 55.

Novčanom kaznom od 150.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice:

1) ne prijavi udes ili ozbiljnu nezgodu vazduhoplova (član 22. stav 1);

2) ograniči Agenciji pristup podacima, mestu udesa ili ozbiljne nezgode, vazduhoplovu, njegovoj sadržini ili olupini (član 26. stav 3. tačka 1):

3) ukloni s mesta udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegove delove pre nego što se obezbedi očuvanje tragova nesreće ili pribavi saglasnost Agencije (član 28. stav 3);

4) po okončanju istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode ne ukloni oštećeni ili uništeni vazduhoplov ili njegove delove (član 28. stav 5);

5) na zahtev Agencije ne dostavi tražene podatke ili informacije i ne čuva iste (član 28. stav 8);

6) ne postupi po izdatoj bezbednosnoj preporuci Agencije i ne dostavi obaveštenje o istoj (član 31. stav 4);

7) ako ne omogući Agenciji slobodan pristup mestu nesreće ili nezgode do umešanih vozila, infrastrukturnih objekata (član 34. stav 1. tačka 1);

8) ako ne preduzimu potrebne mere u cilju sprovođenja bezbednosnih preporuke u železničkom saobraćaju (član 38. stav 3);

 9) ako najmanje jednom godišnje ne podnesu Agenciji Izveštaj o preduzetim ili planiranim merama na osnovu bezbedonosnih preporuka u železničkom saobraćaju (član 38. stav 4);

10) ako bez odlaganja od saznanja o ozbiljnim pomorskim nesrećama, pomorskim nesrećama, pomorskim nezgodama i plovidbenim nezgodama ne obavesi Agenciju (član 40);

 11) ako ne omogući Agenciji slobodan pristup svim relevantnim područjima i mestu ozbiljne pomorske nesreće i pomorske nesreće, da efikasno i nezavisno obavi poslove (član 47. stav 2. tačka 1) podtač. (1));

 12) ako ne omoguće pomorskom istražitelju dobijanje dokumentacije o pregledu pomorskog plovila, kao i druge odgovarajuće podatke (član 47. stav 2. tač. 1) podtač. (8));

13) ako ne omoguće istražitelju unutrašnje plovidbe dobijanje dokumentacije o pregledu plovila unutrašnje plovidbe, kao i i druge odgovarajuće podatke (član 47. stav 2. tač. 2), podtačka (7));

 14) ako posle završene istrage ne ukloni sa vodnog puta oštećeno plovilo unutrašnje plovidbe, olupine broda uključujući teret, opremu ili druge ostatke (član 47. stav 2. tačka 2) podtač. (8));

15) ako ne preduzmu potrebne mere u cilju sprovođenja bezbedonosnih preporuka u vodnom saobraćaju (član 52. stav 1);

16) ako najmanje jednom godišnje ne podnese Agenciji Izveštaj o preduzetim ili planiranim merama na osnovu bebedonosnih preporuka u vodnom saobraćaju (član 52. stav 2).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara.

Član 56.

Novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice - zapovednik plovila ili lice koje ga zamenjuje, drugi članovi posade i druga fizička lica:

1) ne prijavi udes ili ozbiljnu nezgodu vazduhoplova (član. 22 stav 1);

2) ograniči Agenciji pristup podacima, mestu udesa ili ozbiljne nezgode, vazduhoplovu, njegovoj sadržini ili olupini (član 26. stav 3. tačka 1);

3) ukloni s mesta udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegove delove pre no što se obezbedi očuvanje tragova udesa ili ozbiljne nezgode ili pribavi saglasnost Agencije (član 28. stav 3);

4) po okončanju istraživanja udesa ili ozbiljne nezode ne ukloni oštećeni ili uništeni vazduhoplov ili njegove delove (član 28. stav 5);

5) na zahtev Agencije ne dostavi tražene podatke ili informacije i ne čuva iste (član 28. stav 8);

6) ne postupi po izdatoj bezbednosnoj preporuci Agencije i ne dostavi

obaveštenje o istoj (član 31. stav 4);

7) ako ne omogući Agenciji slobodan pristup mestu nesreće ili nezgode do umešanih vozila, infrastrukturnih objekata (član 34. stav 1. tačka 1);

8) ako bez odlaganja od saznanja o ozbiljnim pomorskim nesrećama, pomorskim nesrećama, pomorskim nezgodama i plovidbenim nezgodama ne obaveste Agenciju (član 40);

9) ako ne omogući Agenciji slobodan pristup svim relevantnim područjima i mestu ozbiljne pomorske nesreće i pomorske nesreće, da efikasno i nezavisno obavi poslove (član 47. stav 2. tačka 1) podtač. (1)).

Glava osam

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 57.

Vlada će imenovati članove upravnog odbora i direktora u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona.

Upravni odbor Agencije dužan je da u roku od sedam dana od dana imanovanja donese statut Agencije.

Agencija je pravni sledbenik Centra za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda Republike Srbije i ona preuzima zaposlena i postavljena lica, prava i obaveze, predmete i arhivu i druge registraturski materijal, poslovni prostor, kao i opremu, sredstva za rad, novčana i druga sredstva sa bilansom stanja na dan preuzimanja.

Do dana osnivanja Agencije poslove iz čl. 4. i 7. ovog Zakona koji se odnose na oblast vazdušnog saobraćaja obavljaće Centar iz stava 3. ovog člana.

Rokovi za donošenje podzakonskih akata

Član 58.

Ministar će u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog Zakona doneti podzakonska akte iz člana 14. stav 3, člana 23. stav 6, člana 30. tav 16, člana 31. stav 6, člana 36. stav 5, člana 43.stav 2. Člana 50. stav 5. ovog Zakona.

Ministar nadležan za poslove odbrane će u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog Zakona doneti podzakonske akte iz člana 21. stav 6. ovog Zakona.

Vlada će u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona doneti podzakonska akta iz člana 17. i člana 21. st. 5. ovog Zakona.

Član 59.

Agencija će u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona obavestiti Evropsku komisiju o ovlašćenim organima koji će imati pristup Evropskoj informacionoj platformi za pomorske nesreće (European Marine Casualty Information platform - EMCIP).

Prestanak važenja drugih propisa

Član 60.

Danom stupanja na snagu ovog Zakona prestaju da važe odredbe čl. od 119. do 124. i član 127. Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice ("Službeni glasnik RS", broj 104/13) i čl. od 204. do člana 217. Zakona o vazdušnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", broj 73/2010, 57/2011 i 93/2012)

Član 61.

Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, 26.11.2014.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print