Email Print

NARODNA SKUPŠTINA RS - USVOJENI NOVI ZAKONI: Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja, Izmene i dopune Krivičnog zakonika, set zakona iz oblasti saobraćaja, Zakon o detektivskoj delatnosti, Zakon o robnim rezervama...


Poslanici Skupštine Srbije usvojili su Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja, kojima se omogućuje zdravstvena zaštita bez obzira na to da li su im overene zdravstvene knjižice. Usvojene su i Izmene i dopune Krivičnog zakonika, set zakona iz oblasti saobraćaja, među kojima su Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, Zakon o javnim putevima i Izmene i dopune Zakona o pomorskoj plovidbi, Zakon o detektivskoj delatnosti i Zakon o robnim rezervama.

Posebna zaštita dece, trudnica i porodilja predviđana je i Ustavom Srbije, a usvajanje zakona je korak dalje u obezbeđianju tih prava.

U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje ima dovoljno sredstava da se pokrije takva vrsta odluke, koja će omogućiti takvo osiguranje.

Zbog teške ekonomsko-finansijske situacije, koja je dovela do toga da veliki broj pravnih subjekata nije u mogućnosti da izmiruje dospele doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje, najosetljivije kategorije stanovništva, kao što su deca, trudnice i porodilje, ostale su bez zdravstvene zaštite, iako su osigurani.

Poslanici su usvojili i set zakona iz oblasti saobraćaja, među kojima su Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, Zakon o javnim putevima i Izmene i dopune Zakona o pomorskoj plovidbi

Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, koji predviđa formiranje novog preduzeća za železničku infrastrukturu i za putnički i teretni železnički saobraćaj do kraja godine.

Srbija će morati da otvori tržište i pruge tako da mogu da ih koriste operateri iz drugih zemalja i da iz tog razloga sistem mora da se unificira.

Predviđeno je i formiranje novog tela nadležnog za bezbednost, a Ministarstvo saobraćaja predlaže da te poslove obavlja sadašnja Direkcija za železnice.

Poslanici su usvojili i Zakon o javnim putevima kojim je predviđeno da stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom, odnosno benzinske pumpe, postaju sastavni deo javnog puta.

Time se obezbeđuju dodatna sredstva upravljaču državnih puteva tako što će naplaćivati veća sredstva po osnovu naknada za zakup.

Benzinske pumpe postaju sastavni deo puta, a ne prateći objekti, a to znači da se prilikom izgradnje novih puteva planira i eksproprijacija, kojom će biti predviđena mesta za buduće benzinske stanice.

Država će sprovesti tu eksproprijaciju, a nakon toga će te lokacije drzava izdavati na licitacijama i od toga u kontinuitetu dobijati naknadu od iznajmljivanja zemljšta.

Država će moći da kontrolišš tačke gde se nalaze benzinske pumpe i time će biti povećana i bezbednost.

Zakon je takvu meru predvideo kao antikoruptivnu, jer su se do sada vlasnici zemljišta uz javne puteve dogovarali sa naftnim kompanijama i vršili pritisak na lokalne samouprave da im se dozvoli izgradnja pumpi na njihovom zemljištu, pa su se benzinske pumpe gradile bez ikakvog kriterijuma. Poslanici Skupštine Srbije usvojili su Izmene i dopune Zakona o pomorskoj plovidbi, zbog oko 5.000 pomoraca iz Srbije, koji rade na stranim brodovima, zbog usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa Konvencijom o radu pomoraca.

Tim zakonom će biti regulisana pitanja u vezi sa radnim vremenom pomoraca, odnosno obaveze isticanja ploče sa rasporedom radnog vremena na brodu, zdravstvenim pregledima, radnim i životnim uslovima na brodu i podnošenjem prigovora pomoraca.

Parlamentarci su usvojili i više međunarodnih sporazuma, među kojima je Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Rusije o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja, Sporazum između Vlade Srbije i Kabineta minsitra Ukrajine o saradnji u obalsti železničkog saobraćaja, zatim Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Srbije i Vlade Austrije i međudržavni Sporazum Srbije i Slovačke o međunarodnom drumskom prevozu putnika i stvari.

Usvojene su i Izmene i dopune Krivičnog zakonika, koje su prvo usvojili.

Cilj tog zakonika je da se spreče krađe iI uništavanje javnih dobara u vodovodnom, energetskom i telekomunikacionom sistemu.

Razlog za te izmene leži u inicijativu javnih preduzeća "Elektroprivreda Srbije", "Elektromreže Srbije" i "Železnice Srbije" da se reši problem sve učestalije krađa javnih uređaja, kao i njihovo oštećenje ili uništenje, čime se nanosi višemilionska šteta tim sistemima i onemogućava redovan rad.

Takođe, izmene propisuju i da će svi koji se bave nelegalnom preprodajom tih delova biti sankcionisani i kazne prema njima će biti oštrije.

Tako je predviđena kazna zatvora od jedne do osam godina za onog ko ukrade stvar koja predstavlja kulturno dobro, odnosno dobro koje uživa prethodnu zaštitu ili prirodno dobro, ili je reč o javnom uređaju za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu energiju…

Za onog ko uništi, ošteti, izmeni ili ukloni takav javni uređaj predviđena je kazna zatvora od tri meseca do pet godina, a ako je time prouzrokovan poremećaj u funkcionisanju privrede, ili životu građana kazniće se zatvorom os jedne do osam godina.

Izmene definišu i da onaj ko zaustavljanjem prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivnno propisima ili na drugi sličan način tako ugrozi javni saobraćaj da time dovede u opasnost život ili imovinu većeg obimakazniće se zatvorom do tri godine.

"Za svakog ko se lati imovine koja je vlasništvo javnih preduzeća i svih građana i time dovodi do toga da se uruši vodovodni ili elektro- energetski sistem, neko javno i kulturnio dobro mora da bude sankcionisan, a država da reaguje", rekao je Zoran Babić tokom skupštinske debate i ukazao da su najveće gubitke, u iznosu od 1,5 milijardi dinara, pretrpele "Železnice Srbije".

Babić je napomenuo i da je trend krađe javnih dobara iz godine u godinu sve veći, i da je zato predložena jasna i ozbiljna kaznena politika, kako bi se pooštrile kazne i demotivisali kradljivci.

Poslanici su usvojili i Zakon o detektivskoj delatnosti, kojim se prvi put reguliše ta oblast u kojoj, prema procenama, ima od 25.000 do 60.000 zaposlenih, a usvojen je i Zakon o privatnom obezbeđenju.

Nastanak i održivost detektivske delatnosti u Srbiji, EU i svetu uzrokovana je sve većom potražnjom tržišta za detektivskim uslugama.

Zakonom se sprečava da detektivi, kao i oni koji se bave privatnim obezbeđenjem, koriste operativno tehnička sredstava i metode koji su isključivo u nadelžnosti državnih organa, precizira da je ministar zdravlja dužan da donese akt kojim se utvrđuje lista referentnih zdravstvenih ustanova koje izdaju uverenja o psihofizičkoj sposobnosti onih koji se bave privatnim obezbednjenjem.

Na taj način se sprečavaju evenutane zloupotrebe prilikom pribavljanja lekarskog uverenja, ukoliko bi se to uverenje moglo pribaviti u bilo kom domu zdravlja.

Fizičko lice ne može dobiti licencu, ako ima položen stručni ispit kod nelicenciranih pravnih lica za obuku, a obuku za obavljanje poslova privatnog obezbeđenja, pored ovlašcjhenih pravnih i fizičkih lica, može da sprovodi i MUP.

Zakon je predvideo i da detektiv može da prikuplja i obrađuje podatke samo od onih koji na to dobrovoljno pristanu, a da je dužan da osobama od kojih prikuplja podatke, na njihov zahtev, pokaže detektivsku legitimaciju i ovlašćenje koje ima za obavljanje tog posla.

Zakonom o detektivskoj delatnosti ograničava se postojanje preduzeća koje se bave detektivnsom delatnošću i utvrđuju uslovi.

Usvojen je i novi Zakon o robnim rezervama.

Poslanici republičkog parlamenta usvojili su novi Zakon o robnim rezervama čiji je cilj reforma sistema robnih rezervi, sprečavanje zloupotreba u toj oblasti i usklađivanje sa standardima Svetske trgovinske organziacije i EU.

Takođe, nova zakosnka rešenja trebalo bi da omoguće da se robnim rezervama upravlja efikasnije i transparentnije.

Novina je i to što se uvode i obavezne rezerve nafte i naftnih derivate, a Direkcija za robne rezerve upravljaće tim delom rezervi.

Srbija najkasnije do 2023. godine mora da uspostavi obavezne rezerve nafte i naftnih derivata, a procene su da je za formiranje tih rezervi potrebno oko 700 miliona evra.

Srbija je tako u obavezi da formira rezerve nafte najkasnije 31. decembra 2022. godine i to u visini od 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje.

Kako je navedeno u Predlogu zakona, procenjeno je da će u periodu od 2014 do 2023. godine za formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata biti potrebna sredstva od oko 700 miliona evra.

Novi zakon propisuju upravo obavezu formiranja rezervi za slučaj da je ugrožena sigurnost snadbevanja Srbije energijom i energentima usled poremećaja snadbevanja.

Tokom skupštinske debate ministarka energetike Zorana Mihajlović je rekla da za skladištenje nafte i goriva Direkcija za robne rezerve ima oko 180.000 kubnih metara prostora, a Javno preduzeće "Transnafta" još 130.000 kubnihm.

Međutim, taj prostor nije dovoljan, rekla je Mihajlović i navela da je moguća izgradnja novih skladišta, kao i da će se skladištari birati na tenderima.

Srbija je preuzela te obaveze ratifikacijom Ugovra o osnivanju energetske zajednice, a države članice su se obavezale da uspostave obavezne rezerve nafte. 

Izvor: Tanjug, 26.11.2013.