Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

POSLEDNJIM NACRTOM NOVOG TEKSTA IZMENA KRIVIČNOG ZAKONIKA NIJE PREDVIĐENA ODREDBA PO KOJOJ JE KLEVETA KRIVIČNO DELO


U poslednjem nacrtu izmena zakona nema te odredbe, "ali, sačekajte ipak da se zakon donese", izjavio je predsednik Odbora Skupštine Srbije za ustavna pitanja i zakonodavstvo Vladimir Cvijan za portal Euraktiv.rs u Beogradu, posle međunarodnog skupa o lobiranju.

Prethodno je, na izjavu generalnog sekretara Udruženja novinara Srbije Nina Brajovića o tome da medijska udruženja lobiraju za dekriminalizaciju klevete, Cvijan na skupu rekao da će kleveta biti izbačena iz zakona.

"Uspeli ste u lobiranju. Kleveta će biti izbačena iz zakona", rekao je on.

Medijska udruženja u Srbiji oštro su protestovala poslednjih mesec dana zbog teksta izmena novog Krivičnog zakona u kojem je i dalje bila odredba da je kleveta krivično delo.

Nezavisno udruženje novinara Srbije saopštilo je 30. oktobra da to znači mogućnost da novinari zbog svog rada završe u zatvoru.

Po tada dostupnim detaljima teksta izmene Krivičnog zakonika, kazna zatvora do jedne godine bila je propisana za iznošenje činjenica o porodičnom životu neke osobe, koje mogu povrediti čast i ugled.

Prema podacima NUNS, javne ličnosti su tužioci u najmanje 40 odsto od 242 parnična postupka pokrenuta 2011. godine pred Višim sudom u Beogradu povodom objavljivanja informacija u medijima.

Među njima su estradne zvezde, dva privrednika, najmanje 10 državnih funkcionera i političara.

U istom nacrtu zakona se navodi da, ukoliko je krivično delo klevete učinjeno preko štampe, radija, televizije ili na javnim skupovima, učinilac može biti kažnjen novčanom kaznom od 30.000 do 300.000 dinara.

U studiji "Evropske medijske slobode u ogledalu" iz maja 2012. navodi se da državni zvaničnici i političari u Srbiji često preko sudova traže zaštitu od kritike pri vršenju javnih funkcija.

Oni to rade po dva osnova: zbog krivičnog dela klevete i uvrede, što podrazumeva krivični postupak, i po tužbenom zahtevu za nadoknadu štete zbog povrede časti i ugleda u parničnom postupku, piše u izveštaju sastavljenom na osnovu 27 indikatora Saveta Evrope.

Konferenciju o regulisanju lobiranja u Srbiji organizovao je Projekt za pravnu reformu Agencije nemačke vlade za tehničku saradnju GIZ, u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije i Službenim glasnikom.

 

Izvor: b92.rs