ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA U ČETIRI PREDMETA PROTIV SRBIJE: Povrede odredaba Evropske konvencije o ljudskim pravima o pravu na pravično suđenje i pravu na mirno uživanje imovine

Tročlani odbor Evropskog suda za ljudska prava 20. oktobra 2015. godine objavio je četiri presude protiv Republike Srbije u kojima je ustanovio povrede člana 6 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima (pravo na pravično suđenje) i člana 1 Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (pravo na mirno uživanje imovine).

U slučajevima Rakić i Sarvan protiv Srbije, br. 47939/11, br.56192/11, Dragi Petrović protiv Srbije, br. 80152/12, Šerifović i druge protiv Srbije, br. 5928/13, br. 32514/13, br. 68065/13 i Milenković i Veljković protiv Srbije, br. 7786/13, br. 47972/13 tročlani odbor Evropskogsuda za ljudska prava dana 20. oktobra 2015. godine ustanovio je povrede člana 6 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima (pravo na pravično suđenje) i člana 1 Protokola 1 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (pravo na mirno uživanje imovine). Ovi slučajevi odnose se na dugogodišnje neizvršavanje presuda protiv društvenih preduzeća (AD RAKETA - PUTNIČKI SAOBRAĆAJ, DP PK DELIŠES i DP RAŠKA HOLDING KOMPANIJA AD), radi isplate zarada, doprinosa za socijalno osiguranje i troškova parničnog postupka.

Pored ustanovljavanja povreda ljudskih prava u svim ovim slučajevima, Republici Srbiji je naloženo da podnosiocima predstavke isplati, iz sopstvenih sredstava, iznose dosuđene odlukama u njihovu korist, umanjene za eventualno već isplaćene iznose. Takođe, Sud je naložio i isplatu po 2.000 evra na ime nematerijalne štete, troškova i izdataka svakom od podnosilaca predstavki.

Sud je konstatovao da je relevantno domaće pravo u vezi sa statusom društvenih preduzeća, kao i u vezi sa izvršnim i stečajnim postupcima navedeno u presudi R. Kačapor i druge i u odluci Jovičić i drugi, a sudska praksa Ustavnog suda u vezi sa društvenim preduzećima u odluci Marinković, presudi Marinković, presudi Jovičić i drugi i odluci Ferizović.

Primetio je da je često utvrđivao povrede člana 6.1 i člana 1 Protokola 1 u sličnim slučajevima: R. Kačapor i druge, Crnišanin i drugi, Rašković i Milutinović, Adamović; pa je smatrao da nije predočena nikakva činjenica ili uverljiv argument zbog koga bi došao do drugačijeg zaključka.

Prethodno Sud je našao da su predstavke prihvatljive. Naime, Sud nije prihvatio prigovor Vlade Republike Srbije da nisu iscrpljeni domaći pravni lekovi - zbog toga što nije predložen novi popis imovine. Podsećajući na presudu Lolić, smatrao je da se, u principu, kada podnosilac predstavke ima pravosnažnu presudu protiv subjekta pod kontrolom države, od njega se samo zahteva da podnese zahtev za izvršenje te presude nadležnom sudu ili, u slučaju likvidacionog ili stečajnog postupka - da prijavi potraživanje.

Iz sličnih razloga, Sud nije prihvatio ni prigovor Vlade Republike Srbije da je došlo do zloupotrebe prava na predstavku time što podnosilac nije obavestio Sud da je mogao da predloži novi popis imovine dužnika.

Takođe, Sud nije prihvatio prigovor Vlade Republike Srbije o neiscrpljivanju domaćih pravnih sredstava zbog neizjavljivanja ustavne žalbe - podsetivši na svoju praksu u vezisa tim da se pitanje da li su iscrpljeni domaći pravni lekovi uobičajeno utvrđuje s obzirom na datum podnošenja predstavke.