Email Print

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Sudije, tužioci i advokati nisu zadovoljni primenom ovog propisa. Najviše zamerki stiže na tužilačku istragu, ali i na stručnost sudskog i tužilačkog kadra


Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014 - dalje: ZKP) je najviše kritikovan zakon ikada u Srbiji, ali i pored toga opstaje, iako ni sudije ni tužioci ni advokati nisu zadovoljni kako se ovaj propis primenjuje, rečeno je na savetovanju krivičara na Zlatiboru, gde je više stotina stručnjaka tri dana raspravljalo o temi "Evropske integracije i kazneno zakonodavstvo".

ZKP upravo je jedan od najvažnijih zakona koji treba da se uskladi sa modernim evropskim kontinentalnim pravom, a Srbija je u krivični postupak uvela elemente iz anglosaksonskog modela suđenja, koji nisu u skladu sa našom tradicijom i našom organizacijom sudstva, tužilaštva i policije.

Moglo bi se za ZKP reći da je "teflon zakon", jer se od njega odbijaju sve kritike, koje stižu od stručnjaka i onih koji po ovom zakonu rade. Postojao je u Americi jedan kriminalac koga su zvali "Teflon Don". Svi su znali za njegove kriminalne radnje, ali su se sve optužbe odbijale od njega, nijedna optužba nije mogla da mu se "zalepi", pa je zato prozvan teflonom. Tako isto i naš ZKP. Šta god da kažemo o njemu, a govorimo već godinama, ništa mu ne možemo, a znamo da su neophodne znatne izmene. Nemamo ništa protiv tužilačke istrage, ali takva istraga, koja je uvedena ZKP-om, dovela je do veoma sporog i komplikovanog krivičnog postupka – rekao je dr Milan Škulić, profesor krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i predsednik Udruženja pravnika Srbije.

Prema njegovim rečima, tužilac nije neko ko treba da "njuška okolo". Njegov posao je više kabinetski, a policiju treba da koristi radi dobijanja informacija.

Predistražni postupak i tužilačka istraga su puni papira i birokratije. Zbog toga mnogi slučajevi ostaju u gustoj magli neefikasne saradnje policije i tužilaštva i nikada ne stignu na sud. Zato se i dalje dešava da naš krivični postupak liči na ribarsku mrežu koja hvata male ribe, a propušta velike – rekao je profesor Škulić.

Dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu, dr Stanko Bejatović zabrinut je i za buduće kadrove, koji će za nekoliko decenija raditi u sudovima i tužilaštvima i primenjivati tako loš ZKP.

Zabrinut sam zbog obrazovanja budućih pravnika, jer danas u Srbiji postoje fakulteti koji nude vaučere od hiljadu i po evra za upis na studije prava. Da li se uz takav vaučer odmah dobija i diploma. Ne smemo dozvoliti da imamo "vaučer studije prava", jer ćemo tako u budućnosti imati "vaučer sudije". U pravosuđu moraju raditi stručnjaci, pa se zalažem i za specijalizaciju unutar pravosuđa, tako da imamo stručnjake za različite vrste kriminala, kao što se predlaže i novim zakonima. Ali, ni najbolji zakoni ne mogu se dobro primenjivati ako imamo loše obrazovane sudije i tužioce, a kamoli još ako imamo i tako loš ZKP – rekao je dr Stanko Bejatović, takođe profesor krivičnog procesnog prava.

Nije želeo javno da navodi koji su to privatni fakulteti koji nude vaučere za upis na studije prava. Naglasio je da se kriterijumi za obrazovanje pravnika moraju jasno uspostaviti, jer "Srbija ne ide na evropski put zbog Evrope, nego zbog svojih građana".

Sudovi će biti stručni i nezavisni onoliko koliko je svaki sudija pojedinac stručan i nezavisan – rekao je Miroljub Tomić, član Visokog saveta sudstva.

Nezavisnost sudija, podsetio je Tomić, zapravo je odsustvo njihove zavisnosti, koje se ogleda u mogućnosti da se odupru svim uticajima i očekivanjima. Sudija treba da sudi po zakonu, kao što piše u Dušanovom zakoniku, a ne tako što će da osluškuje javno mnjenje ili očekivanja od vlasti. Zato treba biti ne samo otporan na uticaje nego pre svega stručan.

Način izbora sudija je ključna stvar i za nezavisnost i za stručnost. Dosadašnji način izbora sudija nameće pitanja kriterijuma, jer se ispostavilo da je najvažnije mišljenje sudija o njihovim pomoćnicima. Pre nekoliko godina, kada smo birali sudije beogradskih sudova, od 400 kandidata bilo je 350 sudijskih pomoćnika i svih 350 imali su od svojih sudija ocenu "naročito se ističe". Da li je to realno? Predložio sam, u šali, da imena svih kandidata stavimo u bubanj i da pozovemo Suzanu Mančić da izvuče one koji su najbolji od najboljih. Moramo uvesti merljive kriterijume za ocenu najboljih koji će biti izabrani – naveo je Miroljub Tomić.

Na savetovanju krivičara, koje je upravo održano na Zlatiboru, u organizaciji Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu, posvećena je pažnja i uticaju medija na sudstvo i na poverenje građana u pravosuđe.

Već nekoliko decenija u Srbiji postoji kontinuirano nipodaštavanje sudstva, uglavnom putem medija, ali i uopšte u javnom životu – vređanje sudstva i sudija, koji se neargumentovano povezuju sa korupcijom, kriminalom i sa političkim uticajem. Ugled pravosuđa je narušen čestim zlonamernim i nestručnim izveštavanjem medija da su sudije korumpirane, nestručne i da ne znaju svoj posao. To sve utiče da građani nemaju poverenja u pravosuđe i onda, naravno, nijedna odluka suda ne može da bude prihvaćena u javnosti – rekao je dr Jovan Ćirić, direktor Instituta za uporedno pravo.

U Srbiji postoji "suđenje putem medija", naglasio je Ćirić, a time se direktno krši pretpostavka nevinosti i dovodi se u pitanje dignitet čitavog pravosuđa i poverenje građana u pravosudni sistem. Zato postoji potreba za reizgradnjom autoriteta i ugleda pravosuđa.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 26.09.2016.
Naslov: Redakcija


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print