Email Print

NACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Predviđena je mogućnost surogat materinstva, koje se tretira kao metod lečenja, a ne izbor načina reprodukcije. Ugovorom će se uređivati odnosi između majke koja će nositi i roditi dete za bračne ili vanbračne partnere, a reguliše se i visina naknade razumnih troškova izazvanih nošenjem i rađanjem deteta. Ugovor će moći da zaključe samo domaći državljani ili lica koja imaju boravište u Republici Srbiji najmanje tri godine


Više od 300.000 parova u Srbiji ne može na prirodan način da dobije dete, a surogat majčinstvo zbog strogih zakona ne samo da je zabranjeno, već je zabranjeno i doniranje biološkog materijala, odnosno jajnih ćelija i spermatozoida, što parovima ne ostavlja nikakvu mogućnost da dođu do roditeljstva.

Profesorka na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Olga Cvejić-Jančić jedan je od zagovornika legalizacije surogat materinstva i objašnjava da je prvi i najvažniji razlog za ostvarivanje prava na zasnivanje porodice i roditeljstva, to što je ono garantovano Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006).

Kako objašnjava, demografska situacija u Srbiji je veoma nepovoljna, prirodni priraštaj decenijama opada, a napredak biomedicine traži naprednija pravna rešenja koja će pratiti nova naučna dostignuća i metode lečenja neplodnosti.

Predloženo rešenje za to pitanje nalazi se u Nacrtu Građanskog zakonika.

Surogat majčinstvo je kontroverzna tema, posebno u tradicionalnim zemljama poput Srbije, pa samim tim i predlog o zakonskoj legalizaciji izaziva brojne polemike, ali, prema rečima profesorke Cvejić-Jančić, predloženo pravno rešenje napisano je tako da se sve kontroverze i zloupotrebe svedu na najmanju moguću meru.

Kako objašnjava, ako se surogat majčinstvo legalizuje, ono bi bilo dozvoljeno samo sklapanjem ugovora između državljana Srbije ili osoba koje borave u Srbiji najmanje tri godine, u cilju sprečavanja "reproduktivnog turizma", odnosno zloupotrebe da strani državljani dolaze u Srbiju u potrazi za surogat majkom.

Naplaćivanje usluga surogat majčinstva takođe bi bilo zabranjeno, a mogli bi da se ugovaraju samo troškovi koji su neophodni za tu medicinsku proceduru. Mogla bi biti ugovorena samo naknada opravdanih troškova u vezi sa trudnoćom i porođajem, poput troškova za izgubljenu zaradu, zdravstvenu zaštitu, pojačanu ishranu... Visinu naknade bi kontrolisao i odobravao sud prilikom overe ugovora o surogat materinstvu.

Da bi se sprečila pojava da i žene kojima surogat majčinstvo nije neophodan način dolaska do roditeljstva, već imaju i druge, manje radikalne mogućnosti, načelnik odeljenja steriliteta GAK Narodni front, Mladenko Vasiljević kaže da bi ono trebalo da se koristi samo iz medicinski preciziranih razloga:

"Ono treba da se koristi samo u slučaju da žena nema matericu, ili da je materica jako nerazvijena ili je odstranjena u slučaju neke hirurške intervencije. Žena je kandidat za surogat majku ako boluje od nekih teških bolesti, koje se nasleđuju, odnosno prenose na dete, pa da bi se sprečilo prenošenje takve bolesti na dete, ili u slučaju da boluje od nekih teških hroničnih bolesti gde je kontraindikovano da ostane trudna, da nosi takvu trudnoću i da se porađa", navodi Vasiljević.

Treba biti oprezan, naglašava on, i kod odredbe o tome ko bi smeo da bude donatorka jajne ćelije, te predlaže da žena koja "posuđuje matericu" nikako ne bi smela da bude i donatorka jajne ćelije:

"Ja sam za parcijalni, to jest gestacijski surogat, gde ona samo 'posuđuje' matericu, ali ne daje svoju jajnu ćeliju, a najbolje bi bilo da bar jedan roditelj bude biološki, odnosno genetski. U slučaju da se radi o tome da žena ne može da da jajnu ćeliju, a nema ni matericu, najbolje da se uradi donacija jajne ćelije od neke druge žene, a da se surogat majka koristi samo za nošenje i rađanje", istakao je on.

Psiholog Eleonora Vlahović podržava inicijativu za legalizovanje surogat majčinstva, ali kaže da je za takav korak potrebna velika priprema kako budućih roditelja, tako i za surogat majke.

Objašnjava da je uvek lakše prihvatiti i voleti dete, pa čak i ako pri njegovom začeću nije korišćen vaš genetski materijal, nego izdržati odvajanje:

"Tu postoji jedna jaka, prirodna veza, koja se hteli-ne hteli stvara, i veliko je pitanje da li osoba koja je dobrovoljno ušla u to da bude surogat-majka ima svest šta će se desiti za devet meseci, kako će reagovati, koji će se hormone u njoj lučiti", objašnjava Vlahović.

Teško da neko može znati kako će reagovati i kako će to doživeti. Veliki je rizik u smislu da neka osoba jednostavno nije spremna da se odrekne tog deteta iako je racionalno i dobrovoljno to sve prihvatila od starta, napominje Vlahović.

Profesorka Cvejić-Jančić navodi da situacija da surogat majka ne želi da preda dete nije uobičajena u zemljama u kojima je ova praksa odavno legalizovana.

Ipak, kako kaže, uzeta je u obzir prilikom kreiranja Nacrta GZ-a, i šanse za takvu situaciju svedene su na najmanju meru:

"Nacrt GZ-a predviđa da je sudija prilikom overe ugovora o surogat materinstvu dužan da upozori surogat majku da se ona pravno neće smatrati majkom deteta i da će posle porođaja morati da preda dete nameravanim roditeljima. Ukoliko se pak, posle porođaja surogat majka predomisli i zadrži dete, nameravani roditelji mogu putem suda tražiti predaju deteta", objašnjava Cvejić-Jančić.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 25.09.2016.
Naslov: Redakcija


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print