NACRT PRAVILNIKA O KATASTARSKOM PREMERU I KATASTRU NEPOKRETNOSTI: Pravilnikom se propisuju tehnički normativi, metode, način rada, postupci i upisi koji se primenjuju u katastarskom premeru, obnovi i održavanju katastra nepokretnosti
NACRT PRAVILNIKA O KATASTARSKOM PREMERU I KATASTRU NEPOKRETNOSTI
Na osnovu člana 181. tač. 6) i 8) Zakona o državnom premeru i katastru ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 18/2010, 65/2013 i 15/2015 - odluka US), Direktor Republičkog geodetskog zavoda donosi
PRAVILNIK O KATASTARSKOM PREMERU I KATASTRU NEPOKRETNOSTI
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se tehnički normativi, metode, način rada, postupci i upisi koji se primenjuju u katastarskom premeru, obnovi i održavanju katastra nepokretnosti.
Član 2.
U postupku katastarskog premera, obnove i održavanja katastra nepokretnosti primenjuju se odgovarajući obrasci koji su kao prilozi od 1 do 25 odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Značenje izraza
Član 3.
Pojedini izrazi i skraćenice upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) "bruto površina objekta" jeste površina prostora koji je određen spoljašnjim merama finalno obrađenih građevinskih elemenata koji ga formiraju (fasadnih zidova, ograda i sl.) i predstavlja zbir bruto površina svih podzemnih i nadzemnih etaža u objektu;
2) "garaža" je objekat ili poseban deo objekta namenjen za smeštaj vozila koji čini građevinsku celinu i ima zaseban ulaz;
3) "garažno mesto" je poseban deo objekta namenjen za smeštaj vozila koji je predviđen tehničkom dokumentacijom kao poseban deo, odnosno kao parking mesto i koji je na terenu jasno obeležen;
4) "globalni navigacioni satelitski sistem – GNSS" je prostorno orijentisan globalni navigacioni sistem koji obezbeđuje neprekidno i pouzdano pozicioniranje, navigaciju i održavanje vremena korisnicima širom sveta u bilo koje vreme i na bilo kom mestu na Zemlji;
5) "granične tačke" su obeležene ili neobeležene prelomne tačke granične linije parcele, dela parcele, odnosno konturne linije objekta na terenu;
6) "etaža" je prostor između dve uzastopne podne površine ili između gornje površine poda i krova u okviru koje se definišu posebni delovi objekta;
7) "imalac stvarnog prava" je lice koje ima svojinu na katastarskoj parceli, objektu ili posebnom delu objekta, ili lice koje ima drugo stvarno pravo na nepokretnosti;
8) "klasa tačnosti" je klasa standardne devijacije nastala kao rezultat ocene (najčešće metodom najmanjih kvadrata), u kojoj su merni elementi istovremeno izračunate koordinate i gde se, po pravilu, date tačke podrazumevaju da su bez grešaka;
9) "odmeranje" je horizontalno rastojanje između dve nesusedne tačke granične linije parcele ili konture objekta, odnosno rastojanje od apscisne linije postavljene između dve geodetske referentne ili granične tačke, izmereno do na centimetar;
10) "parcelacija" je postupak u kome se na jednoj katastarskoj parceli obrazuje veći broj građevinskih parcela, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, na osnovu projekta parcelacije;
11) "površina pod objektom" je površina preseka spoljnjeg gabarita zgrade sa zemljištem uključujući i stepenice, terase u nivou zemljišta, ulaze u podrume i deo zgrade izgrađen na stubovima, kao i površina ispod nadstrešnice koja formira objekat (benzinska pumpa, natkrivena proizvodna postrojenja, skladišta i sl.);
12) "poseban deo objekta" je stan, poslovni prostor, garaža, odnosno garažno mesto ili parking mesto i predstavlja deo nadzemnog ili podzemnog objekta na etaži ili deo objekta na više etaža koji čini građevinsku celinu, kao i deo objekta na etaži sa različitim spratnim visinama (veliki holovi, dvorane i sl.);
13) "poslovni prostor" je poseban deo objekta koji čini građevinsku celinu, koji se sastoji od jedne ili više prostorija, ima zaseban ulaz i namenjen je za obavljanje poslovne delatnosti;
14) "pravni status objekta/posebnog dela objekta" jeste podatak o zakonitosti izgradnje objekta, odnosno posebnog dela objekta;
15) "preparcelacija" je postupak u kome se na većem broju katastarskih parcela obrazuje jedna ili više građevinskih parcela, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, na osnovu projekta preparcelacije;
16) "stan" je poseban deo objekta koji čini građevinsku celinu, koji se sastoji od jedne ili više prostorija, ima zaseban ulaz i namenjen je za stanovanje;
17) "tematska celina" je skup međusobno povezanih geoprostornih objekata sa istim ili sličnim karakteristikama;
18) "faktičko stanje" jeste postojeći položaj i oblik parcele koju je na terenu, u postupku katastarskog premera, obeležio imalac prava svojine, odnosno postojeće stanje izgrađenog objekta i posebnog dela objekta, kao i postojeće stanje u pogledu prava na nepokretnosti;
19) "format za razmenu podataka" je dokument zapisan u posebnom računarskom formatu koji je baziran na široko prihvaćenim standardima i koristi se za transfer elektronskih dokumenata od jednog sistema za obradu podataka do drugog;
20) "front" je horizontalno rastojanje između dve susedne tačke granične linije parcele ili konture objekta izmereno do na centimetar.
II. BAZA PODATAKA KATASTRA NEPOKRETNOSTI
Član 4.
(1) Podaci o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima registruju se u bazi podataka katastra nepokretnosti Republike Srbije (u daljem tekstu: baza podataka).
(2) Bazu podataka izrađuje Republički geodetski zavod (u daljem tekstu: Zavod), kao jedinstvenu i integrisanu bazu geoprostornih i drugih podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima na teritoriji Republike Srbije.
(3) Baza podataka se u informatičkom smislu izrađuje i održava u skladu sa podzakonskim aktom kojim se propisuje geodetsko-katastarski informacioni sistem.
(4) Tematske celine baze podataka date su u Prilogu 1.
Član 5.
(1) Baza podataka iz člana 4. ovog člana obuhvata podatke o:
1) katastarskim parcelama (u daljem tekstu: parcele/parcela);
2) objektima;
3) posebnim delovima objekata;
4) imaocima prava svojine na parcelama, objektima i posebnim delovima objekata i drugim stvarnim pravima na nepokretnostima;
4) granicama prostornih jedinica.
(2) O imaocima prava svojine na parcelama, objektima i posebnim delovima objekata i drugim stvarnim pravima na nepokretnostima vode se podaci o:
1) imenu, imenu jednog roditelja i prezimenu za fizičko lice, odnosno nazivu pravnog lica;
2) prebivalištu i adresi za fizička lica, odnosno sedištu i adresi za pravna lica;
3) jedinstvenom matičnom broju građana (u daljem tekstu: JMBG), odnosno matičnom broju (u daljem tekstu: MB) pravnog lica.
Član 6.
U postupku obnove i održavanja katastra nepokretnosti Zavod i geodetske organizacije razmenjuju podatke katastarskog i komasacionog premera i katastra nepokretnosti u formatu i strukturi podataka koje propisuje direktor Zavoda.
III. GLAVNI PROJEKAT, TEHNIČKI IZVEŠTAJ I PROJEKAT GEODETSKOG OBELEŽAVANJA
GLAVNI PROJEKAT
Član 7.
(1) Katastarski premer i obnova katastra nepokretnosti vrši se na osnovu glavnog projekta, u skladu sa Zakonom o državnom premeru i katastru ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 18/2010, 65/2013 i 15/2015 - odluka US– u daljem tekstu: Zakon) i podzakonskim aktom kojim se propisuje izrada tehničke dokumentacije za izvođenje geodetskih radova.
(2) Projektno rešenje geodetskih radova kao deo glavnog projekta katastarskog premera i obnove katastra nepokretnosti, uslovljeno je projektnim zadatkom, Zakonom i podzakonskim aktima za određenu vrstu radova, kojima su propisani glavni elementi tehničkog rešenja, odnosno odabranom varijantom rešenja iz idejnog projekta ukoliko je on izrađen. Projektno rešenje naročito sadrži:
1) postupak obaveštavanja imalaca prava o vršenju i značaju katastarskog premera, njihovom učestvovanju i obavezama;
2) način organizacije i format razmene podataka;
3) izbor klase tačnosti graničnih tačaka nepokretnosti;
4) identifikaciju i obeležavanje područja katastarskog premera;
5) definisanje izrade podprojekata i koncepta njihove izrade;
6) postupak geodetskog merenja nepokretnosti;
7) postupak prikupljanja podataka o nepokretnostima;
8) tehničke uslove koje treba ispunjavati i pratiti tokom realizacije projekta;
9) postupak kontrole kvaliteta radova i ostvarenje utvrđene klase tačnosti;
10) način katastarskog klasiranja zemljišta;
11) postupak formiranja baze podataka;
12) postupak izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima;
13) primenjene tehničke normative;
14) plan vršenja stručnog nadzora.
(3) Podprojekti iz stava 2. tačka 5. ovog člana, predstavljaju projekte i definišu se u cilju ispunjenja osnovnog zahteva datog u projektnom zadatku glavnog projekta, a na osnovu sagledavanja prirode i složenosti projekta od strane projektanta. Projektni zadatak za podprojekte predstavlja koncept dat u glavnom projektu. Podprojekti ne podležu tehničkoj kontroli propisanoj za glavni projekat već se njihov pregled i overa vrši u okviru stručnog nadzora.
TEHNIČKI IZVEŠTAJ O REALIZACIJI GLAVNOG PROJEKTA
Član 8.
(1) O realizovanom glavnom projektu izvođač radova sačinjava tehnički izveštaj, koji naročito sadrži:
1) naslovnu stranu;
2) uvod tehničkog izveštaja;
3) podatke o izvođaču radova i kopije licenci za rad i geodetskih licenci;
4) kopije dokumenata o metrološkim svojstvima geodetskih instrumenata korišćenih u katastarskom premeru;
5) spisak delova elaborata premera.
(2) Naslovna strana izveštaja sadrži u zaglavlju naziv subjekta koji je izvršio katastarski premer, odnosno obnovu katastra nepokretnosti, u sredini tekst "Tehnički izveštaj o izvršenim radovima na katastarskom premeru i obnovi katastra nepokretnosti" i naziv realizovanog projekta, a u donjem delu naslovne strane mesto i datum formiranja izveštaja.
(3) Uvod tehničkog izveštaja je tekstualna celina koja sledi iza naslovne strane i sadrži: napomene vezane za materiju izloženu u tehničkom izveštaju, datum realizacije glavnog projekta, broj primeraka izveštaja, naziv područja obuhvaćenog projektom, naziv glavnog projekta koji je predmet realizacije, potpis ovlašćenog lica i pečat subjekta koji je relizovao glavni projekat, ime i prezime i broj geodetske licence lica koje rukovodi radovima na realizaciji glavnog projekta i koje je sastavilo tehnički izveštaj, njegov potpis i pečat.
(4) Ako se tehnički izveštaj izrađuje u više svezaka, dokumentacija iz stava 1. tačka 3) i 4) ovog člana ulaže se samo u prvu svesku.
PROJEKAT GEODETSKOG OBELEŽAVANJA
Član 9.
(1) Projekat geodetskog obeležavanja je sastavni deo projekta parcelacije, odnosno preparcelacije.
(2) Projekat geodetskog obeležavanja naročito sadrži:
1) opšte podatke o predmetu projekta i pratećoj dokumentaciji;
2) projektno rešenje geodetskih radova, koje sadrži:
- zahtevanu tačnost graničnih tačaka parcela;
- podatke o postojećim katastarskim parcelama (tačnost, ažurnost i dr.);
- tačke referentne mreže za obeležavanje graničnih tačaka;
- izbor metode geodetskog obeležavanja i elementi za obeležavanje;
- kontrolu obeležavanja.
3) grafičke i druge priloge (grafički prikaz katastarskih i novoprojektovanih građevinskih parcela, preuzeti podaci iz geodetsko-katastarskog informacionog sistema i dr.).
(3) Kad je projekat preparcelacije izrađen za potrebe eksproprijacije, u projektu geodetskog obeležavanja prikazuju se elementi za obeležavanje prelomnih tačaka eksproprijacione linije i elementi za obeležavanje tačaka na preseku eksproprijacione linije i parcela.
IV. KATASTARSKI PREMER
Član 10.
(1) Katastarski premer vrši se u cilju obnove katastra nepokretnosti, u slučajevima propisanim članom 110. Zakona, u skladu sa srednjoročnim programom radova, odnosno godišnjim planom radova Zavoda.
(2) Katastarski premer se realizuje za teritoriju katastarske opštine ili dela katastarske opštine, koji predstavlja teritorijalnu celinu.
(3) Kada se katastarski premer vrši za deo katastarske opštine, granica područja katastarskog premera određuje se po granici parcela, prema podacima postojećeg premera i katastra nepokretnosti.
(4) Izuzetno od stava 3. ovog člana, granica područja katastarskog premera može da seče dugačke parcele (saobraćajnice, vodotokove i slično).
(5) Sadržaj katastarskog premera definisan je članom 45. Zakona i detaljno se razrađuje glavnim projektom iz člana 7. ovog pravilnika za područje katastarskog premera.
Član 11.
(1) U postupku donošenja odluke o katastarskom premeru i obnovi katastra nepokretnosti Zavod ceni razloge, i to naročito:
1) ako postoji veće neslaganje podataka postojećeg premera sa faktičkim stanjem parcela u katastarskoj opštini, koje se ne može otkloniti u postupku održavanja katastra nepokretnosti;
2) kompletnost i upotrebljivost postojećih podataka katastra nepokretnosti (podaci nekompletni, oštećeni, uništeni i sl.);
3) postojeći premer u stereografskoj ili Zoldnerovoj projekciji;
4) unapređenje tačnosti postojećeg premera.
(2) Kada Zavod, shodno stavu 1. ovog člana, oceni da su razlozi za katastarski premer i obnovu katastra nepokretnosti opravdani i kada su obezbeđena finansijska sredstva, uvršćuje izvođenje katastarskog premera u godišnji plan radova.
(3) Izuzetno od stava 1. ovog člana, Zavod donosi odluku bez ocene razloga ako je doneta odluka o sprovođenju komasacije.
(4) Odluku o katastarskom premeru i obnovi katastra nepokretnosti Zavod može da donese i na inicijativu jedinice lokalne samouprave ili organa državne uprave.
Član 12.
(1) Odluku o katastarskom premeru i obnovi katastra nepokretnosti donosi Zavod, shodno članu 110. stav 2. Zakona, koja naročito sadrži:
1) naziv opštine;
2) naziv katastarske opštine, odnosno dela katastarske opštine koji je obuhvaćen katastarskim premerom;
3) površinu područja katastarskog premera;
4) preglednu kartu područja katastarskog premera;
5) opis granica područja katastarskog premera, ako područje katastarskog premera ne obuhvata celu katastarsku opštinu;
6) planirano vreme za realizaciju katastarskog premera i obnovu katastra nepokretnosti;
7) izvor i orijentacioni obim finansijskih sredstava;
8) obrazloženje odluke.
(2) Ako se na delu katastarske opštine obavlja komasacija a na delu katastarski premer, u odluci se posebno navode površina i opis granica komasacionog premera i katastarskog premera.
(3) Posle donošenja odluke iz stava 1. ovog člana, izrađuje se glavni projekat katastarskog premera i obnove katastra nepokretnosti.
(4) Idejni projekat katastarskog premera i obnove katastra nepokretnosti izrađuje se po zahtevu investitora.
Član 13.
(1) Ako katastarski premer vrši geodetska organizacija, dužna je najkasnije 45 dana pre početka izvođenja geodetskih radova na terenu, da prijavi radove Zavodu, na obrascu koji je dat u Prilogu 2.
(2) Uz prijavu radova geodetska organizacija dostavlja Zavodu i overenu kopiju ugovora zaključenog sa investitorom, u cilju praćenja rokova i obaveza izvođača radova na katastarskom premeru.
Obaveštavanje i pozivanje imalaca stvarnih prava na nepokretnosti
Član 14.
(1) Zavod će, shodno članu 45. stav 3. tačka 1) Zakona, najkasnije 30 dana pre početka katastarskog premera obavestiti imaoce stvarnih prava na nepokretnosti o katastarskom premeru, objavljivanjem obaveštenja u najmanje jednom mediju dostupnom na čitavoj teritoriji Republike Srbije, na internet stranici Zavoda i u katastarskoj opštini u kojoj se vrši katastarski premer na javnim objektima, zgradama za kolektivno stanovanje i drugim prigodnim mestima.
(2) Obaveštenje naročito sadrži:
1) podatke iz člana 12. stav 1. tač. 1) do 6) ovog pravilnika;
2) javni poziv svim imaocima stvarnih prava na nepokretnostima da učestvuju u postupku katastarskog premera;
3) naziv i sedište izvođača radova;
4) informaciju o dužnosti imaoca stvarnih prava na nepokretnostima da dozvole izvođaču radova pristup nepokretnostima u periodu katastarskog premera;
5) informaciju o obavezi imalaca prava svojine na parcelama da u određenom periodu obeleže granične tačke parcele prema uputstvu izvođača radova, kao i o posledicama u slučaju neizvršavanja ove obaveze.
Član 15.
(1) Pored obaveštenja iz člana 14. ovog pravilnika Zavod će, po pravilima o ličnom dostavljanju, pozvati imaoce prava svojine na parcelama upisane u katastar nepokretnosti da u određenom roku, na propisan način, izvrše obeležavanje graničnih tačaka parcela.
(2) Zavod i izvođač radova organizuju najmanje jedan javni skup radi informisanja imalaca stavrnih prava na nepokretnostima o značaju i postupku katastarskog premera.
Identifikacija i obeležavanje granice područja
katastarskog premera
Član 16.
(1) Pre izvođenja katastarskog premera vrši se identifikacija i obeležavanje granice područja katastarskog premera na osnovu numeričkih podataka postojećeg premera i katastra nepokretnosti, kao i elaborata omeđavanja granice katastarske opštine i podataka Registra prostornih jedinica.
(2) Identifikacija i obeležavanje granice područja katastarskog premera vrši se u okviru klase tačnosti, odnosno kategorije premera, propisane ovim pravilnikom.
(3) Ako se granica područja katastarskog premera podudara sa granicom katastarske opštine, identifikacija i obeležavanje granice područja katastarskog premera vrši se prema pravilima koja važe za obeležavanje granice katastarske opštine.
(4) Kada se granica područja katastarskog premera ne podudara sa granicom katastarske opštine, granične tačke područja katastarskog premera obeležavaju se kao i granice parcela, u skladu sa Prilogom 3.
(5) O izvršenom obeležavanju granice područja katastarskog premera sačinjava se izveštaj i skica obeležavanja granice, koji su sastavni deo tehničkog izveštaja o realizaciji radova iz glavnog projekta.
(6) Izveštaj o obeležavanju granice područja katastarskog premera treba da sadrži osnovne podatke o području katastarskog premera, opis postupka obeležavanja, bliže podatke o mestu novih belega i potrebna objašnjenja skice obeležavanja.
(7) Skica obeležavanja granice područja katastarskog premera po pravilu sadrži:
1) naslov "Skica obeležavanja granice područja katastarskog premera";
2) naziv područja katastarskog premera;
3) prikaz granične linije i graničnih belega koje su na prelomima sa njihovim oznakama i brojevima;
4) zajedničke parcele kojima ide ili koje seče granična linija;
5) prikaz i nazive glavnih saobraćajnica, vodotoka i karakterističnih objekata;
6) nazive naseljenih mesta;
7) naziv predmetne i susednih katastarskih opština;
8) razmeru skice.
(8) Izveštaj i skica obeležavanja granice područja katastarskog premera za deo granične linije koji se poklapa sa granicom katastarske opštine, sastavni je deo postojećeg elaborata omeđavanja katastarske opštine.
Obeležavanje granica katastarske opštine i numeracija graničnih belega
Član 17.
(1) Obeležavanje granice katastarske opštine vrši se tako što se belegama na terenu obeležavaju granične tačke koje su na prelomima na graničnoj liniji katastarske opštine, u skladu sa Prilogom 3.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada granica katastarske opštine predstavlja i državnu granicu, ne vrši se obeležavanje granice već se podaci o granici katastarske opštine preuzimaju iz Registra državne granice.
(3) Kada granična linija katastarske opštine ide sredinom dugačke parcele (saobraćajnica, vodotok i sl.) koja je zajednička za susedne katastarske opštine, obeležavanje granice katastarske opštine vrši se tako što se na terenu obeležavaju granične tačke zajedničke parcele belegama, u skladu sa Prilogom 3.
(4) Zajednička parcela za susedne katastarske opštine iz stava 3. ovog člana, deli se po dužini na dve parcele po principu jednakosti površina.
(5) Granične belege iz stava 1. ovog člana numerišu se od 1 do n u okviru katastarske opštine.
(6) Za obeleženu graničnu liniju katastarske opštine izrađuje se izveštaj i skica obeležavanja granice katastarske opštine.
(7) Izveštaj o obeležavanju granice katastarske opštine sadrži podatke propisane za izveštaj o obeležavanju granice područja katastarskog premera, shodno članu 16. stav 5. ovog pravilnika.
(8) Skica obeležavanja granice katastarske opštine sadrži naslov "Skica obeležavanja katastarske opštine", naziv katastarske opštine u naslovu i sadržaj propisan članom 16. stav 7. ovog pravilnika.
(9) Izveštaj i skica obeležavanja granice katastarske opštine sastavni su deo postojećeg elaborata omeđavanja katastarske opštine.
(10) U postupku katastarskog premera sprovodi se i odluka Vlade Republike Srbije o promeni granice katastarske opštine, ako je doneta.
Obeležavanje granica parcele i numeracija graničnih tačaka
Član 18.
(1) Imaoci prava svojine na parcelama, uz uputstva i kontrolu izvođača radova, dužni su da sporazumno obeleže granične tačke parcele na svim prelomnim tačkama granične linije parcele, prema faktičkom stanju.
(2) Ako imaoci prava svojine ne obeleže granične tačke parcele ili je granica sporna, obeležavanje će izvršiti izvođač radova u skladu sa članom 49. stav 2. Zakona.
(3) Obeležavanje graničnih tačaka vrši se postavljanjem graničnih belega tako da se susedne belege, po pravilu, dogledaju, sa maksimalnim rastojanjem po pravcu do 500 m.
(4) Kriva granična linija se obeležava poligonom sa nizom belega, tako da najveće rastojanje te krive granične linije od duži koja spaja dve susedne belege (strela luka) ne bude veće od vrednosti dvostruke standardne devijacije horizontalnog položaja za utvrđenu klasu tačnosti za to područje.
(5) Granične tačke parcele obeležavaju se belegama sa oznakom centra belege, u skladu sa Prilogom 3. a numerišu se u nastavku iza poslednjeg broja graničnih tačaka katastarske opštine, odnosno granice područja katastarskog premera.
(6) Nepristupačna granična tačka obeležava se pomoćnim belegama čiji položaj omogućava nedvosmisleno određivanje granične tačke.
(7) Sporna granična linija parcele obeležava se na terenu shodno članu 49. stav 2. Zakona.
(8) O obeležavanju granica parcela izvođač radova sačinjava Zapisnik o obeležavanju granica parcela (Prilog 4) koji sadrži broj parcele, broj skice katastarskog premera, imaoce prava na parceli, potpise imaoca prava da su saglasni sa obeleženom granicom parcele, i napomenu ako je kod nekih parcela granična linija sporna.
(9) Ako se u postupku katastarskog premera primenjuje fotogrametrijska metoda Zapisnik o obeležavanju granica parcela sačinjava se u postupku dešifracije.
Geodetske referentne tačke za katastarski premer
Član 19.
(1) Katastarski premer vrši se u državnom referentnom sistemu, koji je materijalizovan prostornom referentnom mrežom Republike Srbije - SREF i nacionalnom referentnom mrežom permanentnih GNSS stanica Republike Srbije - AGROS.
(2) Postavljanje dopunskih geodetskih referentnih tačaka za horizontalno i vertikalno pozicioniranje nepokretnosti i određivanje njihovih koordinata, vrši se u skladu sa glavnim projektom.
(3) Za potrebe katastarskog premera mogu se, pored geodetskih referentnih tačaka iz st. 1. i 2. ovog člana, koristiti i tačke za slobodno pozicioniranje, koje se privremeno stabilizuju na terenu.
(4) Koordinate tačaka za slobodno pozicioniranje određuju se GNSS metodom ili merenjem u odnosu na postojeće tačke referentne mreže, numerišu se brojevima od 1 do n sa prefiksom SP u okviru područja katastarskog premera, a na skicama se prikazuju u skladu sa podzakonskim aktom kojim se propisuju oznake i simboli za kartografski prikaz.
(5) Tačnost geodetskih referentnih tačaka za horizontalno i vertikalno pozicioniranje nepokretnosti i tačaka za slobodno pozicioniranje mora biti takva da omogućava postizanje utvrđene klase tačnosti graničnih tačaka za područje premera.
Predmet geodetskog merenja
Član 20.
(1) U postupku katastarskog premera vrši se geodetsko merenje nepokretnosti prema faktičkom stanju na terenu.
(2) Predmet geodetskog merenja su granične tačke na graničnim linijama:
1) katastarske opštine;
2) parcele i delova parcele;
3) zgrada i drugih građevinskih objekata.
(3) U postupku katastarskog premera vrši se geodetsko merenje svih zgrada i drugih građevinskih objekata za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata izdaje građevinska dozvola, kao i drugih zgrada izgrađenih na temeljima i od čvrstog materijala.
(4) U postupku katastarskog premera geodetski se mere zgrade iz stava 3. ovog člana, ako su stavljene pod krov ili u funkciju za koju su namenjene.
(5) Predmet geodetskog merenja mogu biti i tačke na objektu kojima se definiše trodimenzionalni položaj objekta u prostoru, ako je to predviđeno glavnim projektom.
Geodetske metode merenja
Član 21.
(1) U postupku katastarskog premera mogu se primeniti polarna, fotogrametrijska, metoda globalnog navigacionog satelitskog sistema (GNSS), metoda laserskog skeniranja, kao i njihove kombinacije.
(2) Izuzetno od stava 1 ovog člana, glavnim projektom može se propisati da se u postupku katastarskog premera može koristiti i ortogonalna metoda na području katastarskog premera gde se metode iz stava 1. ovog člana ne mogu primeniti.
(3) Geodetske metode merenja propisuju se podzakonskim aktom Zavoda.
Klasa tačnosti graničnih tačaka nepokretnosti
Član 22.
(1) Granične tačke nepokretnosti klasifikuju se u pogledu tačnosti prostornog položaja u klase tačnosti od KT1 do KT3, a tačnost položaja graničnih tačaka određuje se standardnom devijacijom horizontalnog i vertikalnog položaja u državnom referentnom sistemu, prema tabeli:
|
Klasa tačnosti (KT) |
Standardna devijacija horizontalnog položaja graničnih tačaka |
Standardna devijacija vertikalnog položaja graničnih tačaka |
|
KT1 |
≤5 cm |
≤10 cm |
|
KT2 |
≤10 cm |
≤15 cm |
|
KT3 |
≤25 cm |
≤30 cm |
(2) Glavnim projektom utvrđuje se klasa tačnosti za područje katastarskog premera, prema sledećim kriterijumima:
1) Za granične tačke parcela i objekata u izgrađenom građevinskom području u gradovima sa višespratnim stambenim i drugim objektima, razvijenom infrastrukturom, velikom gustinom detalja, ili drugim područjima sa visokom vrednošću zemljišta i objekata, utvrđuje se KT1.
2) Za granične tačke parcela, odnosno objekata u izgrađenom ili neizgrađenom građevinskom području ostalih gradova, naselja gradskog karaktera, sela zbijenog tipa, naseljenih mesta u kojima se nalazi sedište opštine, centri zajednica naselja, naselja (stambena, industrijska, turistička, banjska i vikend) koja su podignuta izvan gradova i naselja gradskog karaktera, sela, ili drugim područjima sa nižom vrednošću zemljišta i objekata, utvrđuje se KT2.
3) Za granične tačke parcela i poljoprivrednih i šumskih objekata u atarima (vangrađevinska područja katastarskih opština i područja katastarskih opština čije je zemljište u celini vangrađevinsko područje i koristi se za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju), ili drugim područjima sa niskom vrednošću zemljišta i objekata, utvrđuje se KT3.
4) Za granične tačke delova parcele, osim zemljišta pod objektom, utvrđuje se KT3.
Opšta pravila geodetskog merenja
Član 23.
(1) Koordinate graničnih tačaka (Y, X, H) kod katastarskog premera određuju se sa tačnošću saglasno klasama tačnosti utvrđenim shodno članu 22. ovog pravilnika.
(2) Prilikom geodetskog merenja vode se skice katastarskog premera, odnosno fotoskice, u digitalnom ili analognom obliku, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se propisuju oznake i simboli za kartografski prikaz.
(3) Kontrola merenih vrednosti u postupku geodetskog merenja postiže se dvostrukim merenjem istih tačaka i merenjem frontova između izmerenih graničnih tačaka.
(4) Prilikom geodetskog merenja vrši se merenje frontova zgrada i frontova parcela koji nisu duži od 25 m, u horizontalnoj ravni do na centimetar.
(5) Ako je front nepristupačan za merenje, za krajnje tačke fronta uzima se kontrolno odmeranje od geodetski izmerene granične tačke nepokretnosti ili se granične tačke nepristupačnog fronta mere nezavisno dva puta.
(6) Maksimalna dozvoljena razlika između merenog fronta i fronta izračunatog iz koordinata tačaka ne sme biti veća od dvostruke vrednosti standardne devijacije date u tabeli iz člana 22. ovog pravilnika, za odgovarajuću klasu tačnosti.
(7) Kod strmih terena kada je nagib preko 10% frontovi i odmeranja se mere koso, uz obaveznu oznaku "k", a za njihovu redukciju određuje se visinska razlika krajnjih tačaka.
(8) U postupku geodetskog merenja, u cilju kontrole postignute tačnosti, vrši se i nezavisno određivanje koordinata izabranih kontrolnih tačaka shodno ovom pravilniku.
(9) Vrednosti izmerenih frontova i odmeranja prikazuju se na skicama katastarskog premera.
(10) U postupku katastarskog premera ne mere se granične tačke nepokretnosti čije je rastojanje od geodetski izmerene granične tačke te nepokretnosti manje od dvostruke vrednosti standardne devijacije horizontalnog položaja za odgovarajuću klasu tačnosti (bliske granične tačke).
Član 24.
(1) Rezultati geodetskog merenja prikazuju se u odgovarajućim zapisnicima geodetskog merenja, u zavisnosti od geodetske metode.
(2) Zapisnik geodetskog merenja iz stava 1. ovog člana naročito sadrži: brojeve, koordinate geodetskih referentnih tačaka, podatke merenja, brojeve i koordinate graničnih tačaka, tip i serijski broj geodetskog instrumenta, ime i prezime, potpis i stručna sprema lica koje je izvršilo geodetsko merenje i datum geodetskog merenja.
Geodetsko merenje granica katastarskih opština,
granica područja primene klasa tačnosti, parcela i delova parcela
Član 25.
(1) Granične tačke na granici katastarske opštine i granici područja primene klasa tačnosti mere se jedanput sa tačnošću više klase tačnosti i koriste se za oba razgraničena dela.
(2) Za preuzetu graničnu liniju katastarske opštine i područja primene klasa tačnosti, na skici katastarskog premera se duž granične linije ispisuju podaci odakle je granična linija preuzeta i kada je merena.
(3) Granične tačke parcele, obeležene shodno članu 18. ovog pravilnika, mere se odgovarajućom geodetskom metodom merenja uz primenu utvrđene klase tačnosti.
(4) Granične tačke delova parcele mere se prema faktičkom stanju geodetskom metodom merenja ili odmeranjem od graničnih tačaka.
(5) Ako je od nadležnog organa donet akt kojim se određuje granica vodnog, građevinskog i dr. zemljišta, shodno zakonu kojim se uređuje to zemljište, granična linija parcele tog zemljišta preuzima se iz odgovarajuće dokumentacije i obeležava na terenu.
(6) Kod nepristupačnih graničnih tačaka i graničnih tačaka kod jako strmih terena kod kojih se ne mogu izmeriti frontovi, mere se pomoćne tačke i sa njih obezbeđuju merenja neophodna za određivanje koordinata nepristupačne granične tačke.
Geodetsko merenje zgrada
Član 26.
(1) Zgrade se mere po konturnoj liniji koja predstavlja liniju dodira zemljišta i spoljnjeg najšireg gabarita zgrade (finalno obrađeni fasadni zid ili cokla zgrade).
(2) Meri se i zgrada, odnosno deo zgrade izgrađen iznad zemljišta, na stubovima ili bez njih, stubovi, stepeništa uz zgradu, terase i ulazi u podrume.
(3) Stubovi, stepeništa, terase i ulazi u podrume mere se kada su po obe dimenzije veći od dvostruke vrednosti standardne devijacije horizontalnog položaja utvrđene za područje premera.
(4) Izuzetno od stava 2. ovog člana, ne mere se delovi zgrade koji su izdignuti više od 4 m, osim ako leže na stubovima i ako je rastojanje ortogonalne projekcije tog dela od konturne linije veće od 2 m.
(5) Propisanim geodetskim metodama merenja mere se minimum ¾ graničnih tačaka zgrade na konturnoj liniji, s tim da bude izmeren neophodan broj tačaka za definisanje geometrijskog oblika zgrade.
(6) Granične tačke zgrade koje nisu merene geodetskom metodom shodno stavu 5. ovog člana, određuju se merenjem frontova od graničnih tačaka zgrade prethodno izmerenih nekom od geodetskih metoda i/ili odmeranjem od pravilno raspoređenih graničnih tačaka prethodno izmerenih nekom od geodetskih metoda.
Geodetsko merenje drugih građevinskih objekata
Član 27.
(1) Drugi građevinski objekti, u smislu ovog pravilnika, su putevi, ulice, železničke pruge, aerodromske staze, kanali, mostovi, vijadukti, nadvožnjaci, podzemni prolazi, luke, brane, nasipi i drugi građevinski objekti shodno Katalogu šifara i naziva za katastar nepokretnosti (U daljem tekstu: Katalog) (Prilog 5).
(2) Putevi, ulice i železničke pruge mere se po granici trupa puta, ulice ili železničke pruge, u okviru parcele na kojoj su izgrađeni.
(3) Geodetsko merenje se vrši po graničnoj liniji tako da rastojanje između dve granične tačke na pravcu ne bude veće od 500 m, a kriva granična linija objekta se meri kao poligon tako da najveće rastojanje krive granične linije od duži koja spaja dve susedne granične tačke (strela luka) ne bude veće od vrednosti dvostruke standardne devijacije horizontalnog položaja za utvrđenu klasu tačnosti za to područje.
(4) Prateći objekti uz saobraćajnice mere se po pravilima propisanim za zgrade.
(5) Kod nenatkrivenih perona, stajališta i sl. meri se osnova temelja, a kod natkrivenih perona, stajališta, benzinskih pumpi i sl. mere se stubovi koji nose krovnu konstrukciju i tačke ortogonalne projekcije krovne konstrukcije.
(6) Kod mosta i vijadukta meri se linija spajanja mosta, odnosno vijadukta sa saobraćajnicom, trup mosta, odnosno vijadukta po pravilima geodetskog merenja za saobraćajnice, kao i stubovi van vode.
(7) Geodetskim metodama merenja stub se meri sa neophodnim brojem tačaka za definisanje njegove geometrije.
(8) Nadzemni prelazi se geodetski mere po pravilima propisanim za mostove i vijadukte.
Geodetsko merenje podzemnih objekata
Član 28.
(1) Geodetsko merenje podzemnih objekata, kao što su podzemne garaže, skloništa, podzemni prolazi, podzemne železničke i metro stanice i tuneli, obuhvata merenje ulaza u podzemni objekat i merenje podzemnog objekta.
(2) Izgrađeni podzemni objekti se mere po unutrašnjim konturama prostorija sa geodetskih referentnih tačaka koje se posebno postavljaju unutar objekta ili sa tačaka za slobodno pozicioniranje.
(3) Debljine zidova se ne mere već se preuzimaju iz tehničke dokumentacije (glavnog projekta ili projekta izvedenog stanja) ako postoji, i upisuju na skici katastarskog premera.
(4) U formatu za razmenu podataka dostavlja se geometrija unutrašnje i spoljne konture podzemnog objekta.
Geodetsko merenje posebnog dela objekta
Član 29.
(1) U postupku katastarskog premera mere se posebni delovi objekta koji nisu upisani u postojeći katastar nepokretnosti, a izuzetno se mere posebni delovi objekta koji su upisani u postojeći katastar nepokretnosti ako je to predviđeno glavnim projektom.
(2) U posebnom delu objekta:
1) mere se dimenzije svih prostorija između zidova i pregrada do na centimetar, uključujući i terase, a površina se računa u m2 i iskazuje na dve decimale;
2) meri se prosečna unutrašnja visina koja predstavlja aritmetičku sredinu izmerene najniže i najviše visine svake prostorije posebnog dela;
3) ne mere se podne površine u otvorima za vrata, prozore, udubljenja i niše u zidovima iznad nivoa poda.
(3) Izmerena površina posebnog dela iz stava 2. tačka 1. ovog člana predstavlja faktičku površinu koja se koristi privremeno, dok se ne dostavi tehnička dokumentacija, akt nadležnog organa ili isprava o sticanju posebnog dela, iz kojih se utvrđuje površina posebnog dela.
(4) Prosečna unutrašnja visina predstavlja aritmetičku sredinu izmerene najniže i najviše visine svake prostorije posebnog dela.
(5) Podaci merenja posebnog dela objekta prikazuju se na Skici posebnog dela objekta koja se izrađuje u analognom obliku na hamer papiru formata A4 (Prilog 6).
Geodetsko merenje vodnog zemljišta
Član 30.
(1) Vodno zemljište, u smislu ovog pravilnika, jeste zemljište na kome se nalaze tekuće i stajaće vode sa priobalnim zemljištem.
(2) Prilikom katastarskog premera meri se granična linija vodnog priobalnog zemljišta, kao granica parcele, odnosno dela parcele vodnog zemljišta.
Prikupljanje podataka o nepokretnostima
Član 31.
(1) U postupku katastarskog premera prikupljaju se podaci o načinu korišćenja nepokretnosti i ostali podaci o nepokretnostima saglasno Tematskim celinama baze podataka i Katalogu, prema faktičkom stanju.
(2) Podaci iz stava 1. ovog člana preuzimaju se i iz važećeg katastra nepokretnosti ili tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdata građevinska ili upotrebna dozvola, u skladu sa ovim pravilnikom.
(3) Podaci o objektu i posebnom delu objekta prikupljaju se ako su posebni delovi objekta predmet merenja shodno članu 29. st. 1. i 2. ovog pravilnika.
(4) Za poseban deo objekta prikuplja se i podatak o postojanju i površini podrumske prostorije koja pripada posebnom delu objekta.
(5) Podaci o podzemnim objektima se vezuju za parcelu na kojoj se nalazi glavni ulaz ili jedan od ulaza u podzemni objekat.
(6) Podaci o nepokretnostima prikazuju se na Skici katastarskog premera i skici posebnog dela objekta, kao i u obrascu Podaci o objektima (Prilog 7).
(7) U postupku katastarskog premera prikupljaju se i podaci o nepokretnostima potrebni za masovnu procenu nepokretnosti, shodno podzakonskom aktu kojim se uređuje procena vrednosti nepokretnosti (Prilozi 8, 6 i 9).
Prikupljanje podataka o kućnim brojevima, ulicama i trgovima
Član 32.
(1) Podaci o kućnim brojevima, nazivu ulica i trgova preuzimaju se iz baze podataka katastra nepokretnosti - Adresnog registra i prikazuju se na skici katastarskog premera.
(2) Zgradama koje nemaju kućni broj u Adresnom registru, određuje se kućni broj u postupku izlaganja podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje način i postupak utvrđivanja kućnih brojeva, označavanja zgrada brojevima i označavanja naziva naseljenih mesta, ulica i trgova.
(3) Shodno stavu 2. ovog člana postupa se i u slučaju neslaganja podataka iz Adresnog registra sa faktičkim stanjem.
Katastarsko klasiranje i bonitiranje zemljišta
Član 33.
(1) U postupku katastarskog premera vrši se katastarsko klasiranje zemljišta.
(2) Bonitiranje zemljišta vrši se u slučaju kada je to predviđeno glavnim projektom.
(3) Katastarsko klasiranje i bonitiranje zemljišta vrši se u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje način i postupak katastarskog klasiranja i bonitiranja zemljišta.
Prikupljanje podataka o imaocu stvarnih prava
Član 34.
(1) U postupku katastarskog premera prikupljaju se podaci o imaocu prava svojine na parceli u skladu sa faktičkim stanjem.
(2) Ako se podaci o imaocu prava svojine na parceli ne mogu prikupiti na način iz stava 1. ovog člana, koristiće se postojeći podaci koje sadrži katastar nepokretnosti.
(3) Podaci o imaocu prava svojine za objekte i posebne delove objekta prikupljaju se prema faktičkom stanju, ako objekti i posebni delovi objekta nisu upisani u katastar nepokretnosti, a ako su upisani preuzimaju se podaci iz katastra nepokretnosti.
(4) U postupku katastarskog premera imalac stvarnog prava može priložiti isprave o sticanju prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnosti.
(5) Podaci o drugim stvarnim pravima i zabeležbama upisani na odgovarajućim parcelama, odnosno objektima i posebnim delovima objekta, preuzimaju se iz važećeg katastra nepokretnosti.
Član 35.
(1) Podaci o imaocima stvarnih prava preuzimaju se iz Baze podataka i formira se Pregled imalaca stvarnih prava u digitalnom obliku koji sadrži:
1) redni broj;
2) jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG), odnosno matični broj (u daljem tekstu: MB) pravnog lica;
3) ime, ime jednog roditelja i prezime za fizičko lice, odnosno naziv pravnog lica;
4) prebivalište i adresu za fizička lica, odnosno sedište i adresu za pravna lica.
(2) Izuzetno, od stava 1. ovog člana, ako je imalac stvarnog prava strano lice umesto JMBG uzima se broj putne isprave.
(3) Redni brojevi u pregledu imalaca stvarnih prava dodeljuju se od 1 do n zasebno za svako slovo azbuke, odnosno abecede.
(4) U postupku katastarskog premera dopunjava se spisak iz stava 1. ovog člana sa novoprikupljenim podacima o imaocima stvarnih prava, iza poslednjeg rednog broja u okviru slova.
(5) Podaci o imaocu prava svojine na parceli upisuju se na skici katastarskog premera, o imaocu prava svojine na objektu u obrascu Podaci o objektu, a o imaocu prava svojine na posebnom delu objekta na Skici posebnog dela objekta.
(6) Podaci o imaocu prava svojine mogu se na obrascima iz stava 5. ovog člana, upisivati i tako što se upisuje početno slovo prezimena, odnosno naziva imaoca prava svojine i njegov redni broj iz Pregleda imalaca stvarnih prava (npr. Ž26, W9).
(7) Podaci o imaocu stvarnog prava upisuju se jezikom i ćiriličnim ili latiničnim pismom prema ličnoj ispravi za fizička lica i prema rešenju Agencije za privredne registre, za pravna lica.
Skica katastarskog premera
Član 36.
(1) Za područje katastarskog premera izrađuju se skice katastarskog premera prema podeli na skice definisanoj glavnim projektom (Prilog 9).
(2) Skice katastarskog premera orijentišu se prema severu i numerišu brojevima od 1 do n u okviru katastarske opštine, polazeći od krajnjeg severozapada "spiralno" prema krajnjem jugoistoku.
(3) Skice katastarskog premera izrađuju se u analognom ili digitalnom obliku.
(4) Ako se skice izrađuju u analognom obliku izrađuju se na hamer papiru u razmeri koja omogućuje prikaz propisanog sadržaja.
(5) U slučaju da se skice izrađuju u digitalnom obliku predaju se i u analognom obliku.
(6) Kao podloga za skiciranje u okviru korisnog prostora skice katastarskog premera, prikazuje se bleda kopija ortofotoa dobijenog iz poslednjeg periodičnog snimanja iz vazduha teritorije Republike Srbije, ako je to predviđeno glavnim projektom.
(7) Sadržaj vanokvirnog prostora Skice katastarskog premera dat je u Prilogu 9, a okvirni prostor sadrži:
1) granične linije parcela i objekata;
2) brojeve parcela i objekata
3) nazive ulica/trgova i kućne brojeve;
4) brojeve geodetski merenih graničnih tačaka nepokretnosti;
5) brojeve geodetskih referentnih tačaka koje su korišćene prilikom geodetskog merenja;
6) vrednosti merenih frontova zgrada i parcela;
7) vrednosti merenih odmeranja;
8) način korišćenja i spratnost objekta;
9) način korišćenja, odnosno katastarsku kulturu i klasu zemljišta;
10) podatke o imaocima prava svojine na parceli;
11) nazive saobraćajnica, vodotokova i drugih građevinskih objekata;
12) grafičke simbole u skladu sa podzakonskim aktom kojim se propisuju oznake i simboli za kartografski prikaz;
13) postojanje sistema za navodnjavanje/odvodnjavanje na poljoprivrednom zemljištu;
14) vrstu drveta u šumama na šumskom zemljištu.
(8) Podela na skice katastarskog premera u okviru područja katastarskog premera prikazuje se na Preglednoj karti položaja skica katastarskog premera (Prilog 9a).
(9) Granice načina korišćenja, odnosno katastarske kulture i klase zemljišta, na skici katastarskog premera iscrtavaju se zelenom bojom.
Fotoskice
Član 37.
(1) Kada se katastarski premer vrši fotogrametrijskom metodom za potrebe identifikacije i dešifracije izrađuju se fotoskice (Prilog 10), u koje se unose podaci shodno članu 36. stav 7. ovog pravilnika.
(2) Fotoskice se izrađuju shodno skicama katastarskog premera iz člana 36. ovog pravilnika.
(3) Fotoskice se numerišu u okviru područja katastarskog premera.
(4) U okviru snimaka fotoskice se numerišu polazeći od krajnjeg severozapadnog dela snimka pa idući s leva u desno, a zatim se svi snimci ređaju prema svom položaju unutar područja katastarskog premera polazeći od krajnjeg severozapada područja idući po redovima do krajnjeg jugoistoka.
(5) Fotoskice se numerišu jedinstvenim brojevima od 1 do n polazeći od krajnjeg severozapada "spiralno" prema krajnjem jugoistoku.
(6) Numeracija fotoskica se na fotoskici ispisuje u vidu razlomka, na taj način što se u brojiocu ispisuje broj fotoskice u okviru katastarske opštine, a u imeniocu broj snimka i broj skice u okviru snimka (naprimer: 28/53-2).
(7) Raspored fotoskica u okviru područja katastarskog premera prikazuje se na Preglednoj karti položaja fotoskica (Prilog 10a).
Kontrola postignute tačnosti geodetskog merenja
Član 38.
(1) Kontrola postignute tačnosti horizontalnog i vertikalnog položaja graničnih tačaka nepokretnosti vrši se preko kontrolnih tačaka koje se biraju po nalogu i izboru stručnog nadzora, najmanje jedna na svakih 300 izmerenih obeleženih graničnih tačaka parcela, tako da se mogu jednoznačno identifikovati na terenu i da budu ravnomerno raspoređene na području katastarskog premera.
(2) Kontrolu tačnosti graničnih tačaka vrši izvođač radova u prisustvu stručnog nadzora na katastarskom premeru nezavisnim određivanjem koordinata izabranih kontrolnih tačaka.
(3) Razlike koordinata kontrolnih tačaka dobijenih u postupku geodetskog merenja i dobijenih kontrolnim merenjem, ne smeju biti veće od vrednosti standardne devijacije date u tabeli iz člana 22. ovog pravilnika za odgovarajuću klasu tačnosti.
(4) Kontrola postignute tačnosti horizontalnog i vertikalnog položaja graničnih tačaka prikazuje se u Izveštaju o kontroli postignute tačnosti položaja graničnih tačaka (Prilog 11) koji čini sastavni deo elaborata premera, a sačinjava ga izvođač radova.
(5) Izveštaj iz stava 4. ovog člana naročito sadrži: spisak brojeva kontrolnih tačaka, koordinate određene katastarskim premerom, korišćene geodetske instrumente i pribor, koordinate dobijene kontrolnim merenjem, razliku koordinata i dozvoljenu razliku iz stava 3. ovog člana.
(6) O izvršenom stručnom nadzoru u postupku kontrole tačnosti graničnih tačaka iz stava (2) ovog člana, sačinjava se zapisnik, koji je sastavni deo elaborata premera.
Metrološko obezbeđenje geodetskih radova
Član 39.
(1) U katastarskom premeru mogu se koristiti isključivo geodetski instrumenti koji imaju potvrdu ovlašćene metrološke laboratorije, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje način i postupak metrološkog obezbeđenja geodetskih radova.
(2) Geodetski instrumenti i pribor koji se koriste u katastarskom premeru su:
1) GNSS instrumenti;
2) instrumenti za merenje dužina, uglova i visinskih razlika;
3) merne pantljike;
4) fotogrametrijski instrumenti;
5) lasersko-skenerski instrumenti.
Numeracija parcela, delova parcela, objekata, posebnih delova objekata i graničnih tačaka nepokretnosti
Član 40.
(1) Parcele se numerišu brojevima od 1 do n u okviru katastarske opštine.
(2) Numerisanje parcela se vrši na skicama katastarskog premera, odnosno fotoskicama u postupku izvođenja geodetskih radova.
(3) Redosled numerisanja parcela koje se ukrštaju u nivou je sledeći: vodno zemljište, zatim zemljište na kome su izgrađene železničke pruge, a potom zemljište na kome su izgrađeni putevi, prema klasifikaciji puteva.
(4) Pri ukrštanju prirodnog i veštačkog vodotoka prvenstvo ima prirodni vodotok i on dobija jedan parcelni broj, dok se veštački vodotok numeriše po delovima.
(5) Ulica se numeriše jednim parcelnim brojem po celoj dužini, a ako je presečena trgom ili važnijom saobraćajnicom, numeriše se po delovima.
(6) Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada se katastarski premer izvodi na delu katastarske opštine, parcele se numerišu u nastavku od poslednjeg iskorišćenog broja u toj katastarskoj opštini.
Član 41.
(1) Delovi parcele numerišu se u okviru parcele od 1 do n, sledećim redosledom:
1) zemljište pod objektom;
2) zemljište uz objekat;
3) katastarske kulture po klasama;
4) ostali načini korišćenja zemljišta.
(2) Broj objekta je identičan broju dela parcele na kome se objekat nalazi.
(3) Ako se radi o podzemnom objektu, broj je identičan broju dela parcele na kome se nalazi ulaz u podzemni objekat.
(4) U zemljište uz objekat svrstava se i zemljište koje je određeno za redovnu upotrebu objekta u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji.
Član 42.
(1) Numeracija posebnih delova objekta preuzima se iz tehničke dokumentacije, akta nadležnog organa ili isprave o sticanju posebnog dela.
(2) Ako ne postoji tehnička dokumentacija, akt nadležnog organa ili isprava iz stava 1. ovog člana, posebni delovi objekta se ne numerišu.
Član 43.
Granične tačke nepokretnosti numerišu se brojevima od 1 do n u okviru katastarske opštine.
Način računanja površina
Član 44.
(1) Površine parcela i delova parcela računaju se iz pravouglih koordinata prelomnih tačaka graničnih linija.
(2) Površine parcela i delova parcela zaokružuju se do na m2.
(3) Površina dela parcele na kome je izgrađen objekat istovremeno predstavlja i površinu pod objektom.
Elaborat premera
Član 45.
(1) Po završenom katastarskom premeru sačinjava se tehnički izveštaj shodno članu 8. ovog pravilnika i formira se elaborat premera, koji obavezno sadrži:
1) glavni projekat i idejni projekat ako je izrađen;
2) podatke geodetskog merenja i prikupljanja podataka;
3) dnevnik radova;
4) zapisnike stručnog nadzora.
(2) Podatke geodetskog merenja i prikupljanja podataka čine:
1) izveštaj i skica o izvršenom obeležavanju granice područja katastarskog premera;
2) zapisnici o utvrđivanju i obeležavanju granica parcela;
3) podaci o postavljanju dopunskih geodetskih referentnih tačaka;
4) zapisnici geodetskog merenja parcela, delova parcela i objekata;
5) spisak koordinata graničnih tačaka parcela, delova parcela i objekata;
6) izveštaj o kontroli postignute tačnosti geodetskog merenja;
7) pregledna karta položaja skica katastarskog premera, odnosno fotoskica;
8) skice katastarskog premera, odnosno fotoskice;
9) skice posebnog dela objekta;
10) podaci o objektima;
11) pregled imalaca stvarnih prava;
12) prikupljene isprave;
13) elaborat katastarskog klasiranja i bonitiranja;
14) preuzeta kopija baze podataka postojećeg katastra nepokretnosti u digitalnom obliku;
15) uporedni pregled parcela pre i posle katastarskog premera;
16) ostali prateći podaci i dokumentacija.
Član 46.
(1) Elaborat premera izrađuje se u analognom i digitalnom obliku.
(2) Delovi elaborata premera koji su u postupku katastarskog premera izrađeni u analognom obliku prevode se u digitalni rasterski oblik u format podataka koji je definisan podzakonskim aktom kojim se propisuje geodetsko-katastarski informacioni sistem.
(3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, zapisnici geodetskog merenja se prevode u digitalni oblik u formatu i strukturi propisanom za tekstualne fajlove.
(4) Delovi elaborata koji se u postupku katastarskog premera izrađuju u digitalnom obliku, Zavodu se dostavljaju prema strukturi podataka iz Priloga 1. ovog pravilnika i u formatu koji je definisan podzakonskim aktom kojim se propisuje geodetsko katastarski informacioni sistem.
Formiranje sadržaja baze podataka sa privremenim podacima
Član 47.
(1) Na osnovu podataka iz elaborata premera i podataka koji su preuzeti iz postojećeg katastra nepokretnosti, izvođač radova formira sadržaj baze podataka sa privremeno upisanim podacima.
(2) Sadržaj baze podataka sa privremeno upisanim podacima o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima za područje katastarskog premera izvođač radova dostavlja Zavodu u propisanom formatu i strukturi za razmenu podataka.
(3) O formiranju baze podataka iz stava 2. ovog člana izvođač radova sastavlja tehnički izveštaj shodno članu 8. ovog pravilnika.
(4) Elaborat premera i sadržaj baze podataka izvođač radova dostavlja Zavodu na pregled i prijem, radi davanja saglasnosti za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima.
V. OBNOVA KATASTRA NEPOKRETNOSTI
Član 48.
(1) Obnova katastra nepokretnosti vrši se prema podacima katastarskog premera za katastarsku opštinu, odnosno deo katastarske opštine na kome je premer izvršen (u daljem tekstu: područje obnove).
(2) Obnova katastra nepokretnosti vrši se i prema podacima komasacionog premera (komasacije), za katastarsku opštinu ili deo katastarske opštine na kome je izvršen komasacioni premer (komasacija).
Obezbeđivanje organizacionih i tehničkih
uslova za izlaganje
Član 49.
Zavod preko nadležne službe za katastar nepokretnosti (u daljem tekstu: Služba) kojoj pripada područje obnove, obezbeđuje organizacione i tehničke uslove za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima (u daljem tekstu: izlaganje), tako što:
1) obrazuje komisiju za izlaganje (u daljem tekstu: Komisija);
2) objavljuje javni oglas za obnovu katastra nepokretnosti;
3) obezbeđuje i dostavlja lične pozive za izlaganje;
4) obezbeđuje odgovarajuće prostorije u kojima će se vršiti izlaganje i neophodnu opremu za izlaganje.
Dokumentacija za izlaganje podataka
Član 50.
Dokumentacija za izlaganje podataka u postupku obnove katastra nepokretnosti (u daljem tekstu: dokumentacija za izlaganje) obuhvata:
1) bazu podataka postojećeg katastra nepokretnosti;
2) elaborat katastarskog ili komasacionog premera;
3) bazu podataka sa privremeno upisanim podacima;
4) isprave na osnovu kojih je formirana baza podataka sa privremeno upisanim podacima (rešenja o raspodeli komasacione mase, isprave pribavljene u postupku katastarskog premera, odluke nadležnog organa o određivanju građevinskog zemljišta i dr.);
5) upravne predmete.
Član 51.
Ako je posle izvršenog katastarskog premera, u postojećem katastru nepokretnosti bilo promena na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, te promene se provode u bazi podataka sa privremeno upisanim podacima.
Član 52.
(1) Za svakog imaoca stvarnog prava u području obnove, Služba formira, u skladu sa propisima o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave, poseban upravni predmet koji sadrži list nepokretnosti sa privremeno upisanim podacima i odgovarajuće isprave koje se odnose na nepokretnosti i imaoca stvarnog prava.
(2) List nepokretnosti iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o svim nepokretnostima jednog imaoca stvarnog prava u području obnove, a prilikom štampe, pored ostalih podataka, sadrži datum štampe i konstataciju da su upisani podaci privremeni do potvrđivanja katastra nepokretnosti.
(3) Ako u vreme obnove nije osnovan geodetsko-katastarski informacioni sistem, list nepokretnosti formira se shodno postojećim informatičkim programima za katastar nepokretnosti, tako da obuhvata sve parcele jednog imaoca prava svojine.
Član 53.
(1) Vreme i mesto izlaganja objavljuje Služba u javnom oglasu za obnovu katastra nepokretnosti koji se ističe na javnim objektima, zgradama za kolektivno stanovanje i drugim prigodnim mestima u katastarskoj opštini u kojoj se vrši izlaganje, na internet stranici Zavoda i u javnim medijima.
(2) Objavljivanjem javnog oglasa smatraju se pozvanim, lica:
1) utvrđena u katastarskom premeru;
2) određena rešenjem o raspodeli komasacione mase;
3) koja smatraju da imaju pravni interes da učestvuju u postupku obnove katastra nepokretnosti.
(3) Pored javnog oglasa, na izlaganje se pozivaju dostavljanjem ličnog poziva, lica:
1) utvrđena u katastarskom premeru koja nisu bila upisana u postojećem katastru nepokretnosti;
2) koja su upisana u postojećem katastru nepokretnosti, a nisu utvrđena u katastarskom premeru;
3) lica utvrđena u katastarskom premeru čiji upis nije istovetan sa upisom u postojećem katastru nepokretnosti.
(4) Licima iz stava 3. ovog člana uz poziv se dostavlja i neoveren list nepokretnosti sa privremeno upisanim podacima.
(5) Datum početka, odnosno završetka izlaganja određen u javnom oglasu, smatra se i datumom početka, odnosno završetka osnivanja katastra nepokretnosti, u skladu sa Zakonom.
Postupak izlaganja
Član 54.
(1) Postupak izlaganja vodi predsednik Komisije koji na početku proverava identitet pozvanih lica.
(2) Prisutnom licu koje zatraži da učestvuje u postupku priznaje se svojstvo imaoca pravnog interesa i stranke u postupku, ako svoj pravni interes učini verovatnim i od uticaja na konačno utvrđivanje prava na nepokretnostima.
(3) Izlaganje i konačno utvrđivanje prava na nepokretnostima vrši se i u odsustvu:
1) lica koja se u skladu sa ovim pravilnikom ne pozivaju lično;
2) lica koja su uredno lično pozvana, a nisu se odazvala pozivu;
3) fizičkog lica koje je umrlo, a Komisiji nisu poznati naslednici, odnosno pravnog lica koje je prestalo da postoji, a Komisiji nisu poznati pravni sledbenici.
(4) U postupku izlaganja rešavaju se svi nerešeni zahtevi iz održavanja postojećeg katastra nepokretnosti, kao i novi zahtevi primljeni u postupku izlaganja.
Član 55.
(1) Tokom izlaganja vodi se zapisnik, koji se sačinjava i u slučaju kada se, u skladu sa ovim pravilnikom, izlaganje vrši bez prisustva stranaka.
(2) Kada se izlaganje vrši u prisustvu stranaka, Komisija upoznaje prisutna lica sa podacima o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, a po potrebi stavlja na uvid i ostale podatke iz dokumentacije za izlaganje i zahteva izjašnjenje o njima.
(3) Zapisnik se sačinjava za svaki upravni predmet i u njemu se navode nepokretnosti za koje se obnavlja katastar nepokretnosti i određuju stvarna prava na njima, sa navođenjem odredaba Zakona i ovog pravilnika, odnosno propisa na osnovu kojih su određena.
(4) Zapisnik se uručuje strankama u postupku, odmah po njegovom sačinjavanju, odnosno dostavlja strankama koje se lično ne pozivaju, sa poukom o pravu na prigovor u skladu sa Zakonom.
(5) Stranke koje su učestvovale u postupku mogu izjaviti prigovor i tokom postupka na raspravi, koji se navodi u zapisniku.
(6) O prigovoru se odlučuje rešenjem koje se dostavlja strankama, sa poukom o pravu na žalbu u skladu sa Zakonom.
(7) Kada imalac pravnog interesa izjavi prigovor na privremeno upisane podatke i ako postoji osnov da se prigovor usvoji i da se promene privremeno upisani podaci, odnosno stanje utvrđeno zapisnikom ili rešenjem, Komisija će, pre donošenja rešenja po prigovoru, obavezno održati usmenu raspravu u prisustvu stranaka.
(8) Uz poziv strankama na usmenu raspravu dostaviće se kopija prigovora imaoca pravnog interesa.
(9) Prigovori i žalbe evidentiraju se u posebnom obrascu koji vodi Komisija i koji sadrži broj upravnog predmeta, podatke o podnosiocu prigovora, odnosno žalbe i datum podnošenja, datum donošenja rešenja i način odlučivanja.
Obnova katastra nepokretnosti prema podacima katastarskog premera
Član 56.
(1) Kada su imaoci stvarnih prava saglasni sa privremeno upisanim podacima o nepokretnostima, za imaoca prava svojine određuje se:
1) na parceli, lice utvrđeno u postupku katastarskog premera;
2) na objektu, lice utvrđeno u postupku premera koje ispunjava uslove iz člana 97. Zakona;
3) na posebnom delu objekta, lice utvrđeno u postupku katastarskog premera koje ispunjava uslove iz člana 98. Zakona, odnosno lice koje je bilo upisano za imaoca prava svojine u postojećem katastru nepokretnosti.
(2) Za držaoca objekta upisuje se lice koje ne ispunjava uslove iz člana 97. Zakona, kao i lice:
1) koje je izgradilo objekat sa ili bez građevinske dozvole, na svojoj i delu parcele drugog imaoca prava svojine;
2) za koje je utvrđeno da je izgradilo objekat bez građevinske dozvole na parceli drugog imaoca prava svojine, odnosno držaoca.
(3) U slučaju iz stava 2. tačka 2) ovog člana, ako u postupku izlaganja imalac prava svojine na parceli nije saglasan sa upisom državine graditelja, graditelj može da dokazuje činjenicu gradnje drugim dokaznim sredstvima predviđenim odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
(4) Za držaoca posebnog dela objekta upisuje se lice koje ne ispunjava uslove iz člana 98. Zakona, ako je u posedu posebnog dela objekta i ima ispravu koja vodi sticanju prava svojine na posebnom delu.
Član 57.
(1) Kada imaoci stvarnih prava nisu saglasni sa privremeno upisanim podacima o nepokretnostima, proveravaju se i otklanjaju greške u prikupljanju podataka u katastarskom premeru i ispravljaju podaci o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima.
(2) Otklanjanje grešaka nastalih u prikupljanju podataka u katastarskom premeru vrši izvođač radova na katastarskom premeru, na osnovu spiska prigovora i uočenih propusta koji se odnose na podatke katastarskog premera dostavljenih od strane Komisije.
(3) Ako ne postoji greška u prikupljanju podataka u katastarskom premeru, a jedan ili više imalaca stvarnih prava nisu saglasni sa tim podacima, upisaće se podaci o parceli prema poslednjem stanju postojećeg katastra nepokretnosti, a zadržati podaci o objektu i posebnom delu objekta utvrđeni u katastarskom premeru koji odgovaraju faktičkom stanju.
(4) Ako imaoci prava svojine nisu saglasni sa privremeno upisanim podacima o stvarnim pravima na nepokretnostima ili kad u postupku premera nisu prikupljeni podaci o imaocima prava, utvrđivanje prava svojine ili drugih stvarnih prava vrši se prema podacima katastra nepokretnosti za nepokretnost koja odgovara nepokretnosti iz katastarskog premera.
Obnova katastra nepokretnosti prema podacima komasacionog premera
Član 58.
(1) U postupku pripreme podataka za obnovu katastra nepokretnosti prema podacima komasacionog premera (komasacije), u bazu podataka se privremeno upisuju podaci o nepokretnostima, učesnicima komasacije, odnosno imaocima prava svojine i drugim stvarnim pravima na njima (hipoteka, plodouživanje i dr.), sadržani u rešenju o raspodeli komasacione mase.
(2) U slučaju da rešenje o raspodeli komasacione mase nije pravnosnažno, upisuje se predbeležba prava svojine sa trajanjem do pravnosnažnosti tog rešenja.
Član 59.
(1) U postupku izlaganja, za privremeno upisane podatke sačinjava se zapisnik u kome se navode podaci o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, sa konstatacijom da su upisani na osnovu rešenja o raspodeli komasacione mase.
(2) Primerak zapisnika dostavlja se imaocima prava svojine i drugih stvarnih prava, određenim u rešenju o raspodeli komasacione mase, sa poukom o pravu na prigovor i dalje se postupa u skladu sa čl. 105. do 108. Zakona.
(3) U slučaju izjavljivanja prigovora kojim se osporavaju podaci zasnovani na rešenju o raspodeli komasacione mase, o prigovoru se odlučuje shodnom primenom odredaba Zakona i ovog pravilnika o upisu u katastar nepokretnosti na osnovu javne isprave.
Prijem izlaganja i katastra nepokretnosti i potvrđivanje
Član 60.
(1) Po isteku roka za obnovu katastra nepokretnosti i okončanom izlaganju, Komisija:
1) štampa konačne listove nepokretnosti saglasne zapisnicima za izlaganja, odnosno donetim rešenjima i overava ih.
2) sačinjava izveštaj o izvršenom izlaganju, koji je sastavni deo tehničkog izveštaja iz člana 8. ovog pravilnika i koji naročito sadrži: rešenje o obrazovanju komisije, mesto i period izlaganja, ukupan broj upravnih predmeta, broj upravnih predmeta u kojima su lično pozivana lica, broj listova nepokretnosti, ukupan broj prigovora i žalbi i broj prigovora koji su se odnosili na terenske radove.
(2) Prijem podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima i baze podataka iz stava 1. ovog člana, vrši unutrašnja jedinica Zavoda, nadležna za nadzor nad obnovom katastra nepokretnosti, koja predlaže i donošenje rešenja o potvrđivanju katastra nepokretnosti, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje nadzor.
(3) Ako se prilikom prijema utvrdi da podaci o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima nisu utvrđeni u skladu sa propisima, zapisnikom se nalaže dopuna postupka i otklanjanje nedostataka sa pozivanjem na propise koji su povređeni.
(4) Posle potvrđivanja katastra nepokretnosti dokumentacija za izlaganje i baza podataka predaje se unutrašnjoj jedinici Zavoda nadležnoj za održavanje katastra nepokretnosti, a kopija baze podataka predaje se osnovnoj unutrašnjoj jedinici Zavoda nadležnoj za poslove arhiviranja.
VI. ODRŽAVANJE KATASTRA NEPOKRETNOSTI
ZAJEDNIČKE ODREDBE
Član 61.
(1) Održavanje katastra nepokretnosti jeste prikupljanje, utvrđivanje i provođenje nastalih promena na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, kroz postupak izmene postojećih podataka ili upisa novih podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima u bazi podataka.
(2) Postupak prikupljanja, utvrđivanja i provođenja promena iz stava 1. ovog člana, pokreće se na osnovu zahteva stranke ili po službenoj dužnosti.
(3) U postupku održavanja katastra nepokretnosti vrši se i obnavljanje granica parcele i identifikacija nepokretnosti.
VRSTE PROMENA U POSTUPKU ODRŽAVANJA KATASTRA NEPOKRETNOSTI
Član 62.
(1) Promene u postupku održavanja katastra nepokretnosti jesu promene na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima nastale:
1) deobom parcele izvan građevinskog zemljišta;
2) spajanjem parcela izvan građevinskog zemljišta;
3) realizacijom projekta parcelacije/preparcelacije na građevinskom zemljištu;
4) u postupku uređenja međe pred sudom;
5) promenom vrste zemljišta;
6) promenom načina korišćenja i katastarske klase zemljišta;
7) izgradnjom, deobom i spajanjem objekta, odnosno posebnog dela objekta;
8) dogradnjom objekta;
9) rekonstrukcijom objekta;
10) uklanjanjem objekta, ili dela objekta;
11) promenom načina korišćenja objekta i posebnog dela objekta;
12) izmenom strukture posebnog dela objekta;
13) naknadnim dobijanjem građevinske, odnosno upotrebne dozvole za ranije upisani objekat;
14) promenom imaoca stvarnog prava, odnosno držaoca;
15) promenom vrste prava i oblika svojine na nepokretnosti;
16) sticanjem prava korišćenja;
17) sticanjem prava zakupa;
18) brisanjem držaoca i upisom prava svojine na parceli;
19) utvrđivanjem službenosti;
20) uspostavljanjem hipoteke;
21) izmenom prvenstvenog reda upisa;
22) upisom prava preče kupovine;
23) upisom drugih obligacionih prava;
24) istekom važnosti upisa;
25) poništavanjem, odnosno ukidanjem isprave koja je bila osnov za promenu u katastru nepokretnosti;
26) ispravljanjem grešaka, nedostataka i propusta;
27) na osnovu isprave za upis koja ne ispunjava uslove za konačan upis stvarnih prava (upis predbeležbe);
28) promenom ličnih, statusnih i drugih podataka o imaocu stvarnog prava na nepokretnosti;
29) nastankom činjenice koja se odnosi na ličnost imaoca stvarnog prava, odnosno nepokretnost (zabeležba);
30) utvrđivanjem i promenom kućnog broja;
31) imenovanjem, odnosno promenom naziva ulice ili trga;
32) promenom granica, naziva i matičnih brojeva prostornih jedinica;
33) promenom podataka od uticaja na visinu katastarskog prihoda;
34) promenom podataka od uticaja na tržišnu vrednost nepokretnosti;
35) drugim promenama u skladu sa zakonom.
(2) Promene iz stava 1. tač. 1. do 30. ovog člana upisuju se u bazu podataka na osnovu rešenja, a promene iz tač. 31) do 34) upisuju se bez donošenja rešenja.
(3) Ne smatra se promenom u postupku održavanja katastra nepokretnosti i ne donosi rešenje za:
4) obnavljanje granica parcele;
5) identifikaciju nepokretnosti.
(4) Ne smatra se promenom u postupku održavanja katastra nepokretnosti i ne donosi posebno rešenje o upisu u bazu podataka, za upis i brisanje zabeležbe;
1) podnetog zahteva za provođenje promene;
2) da prvostepeno rešenje nije konačno;
3) pokretanja upravnog spora protiv drugostepenog rešenja donetog u održavanju ili obnovi katastra nepokretnosti.
PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA PROVOĐENJE PROMENE NA NEPOKRETNOSTIMA I STVARNIM PRAVIMA NA NJIMA
Član 63.
(1) Zahtev za provođenje promene podnosi:
1) imalac stvarnog prava;
2) držalac nepokretnosti;
3) imalac pravnog interesa.
(2) Zahtev za provođenje promene može podneti i punomoćnik lica iz stava 1. ovog člana, shodno zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak.
(3) Uz zahtev za provođenje promene prilažu se isprave za upis u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji, kao i dokaz o izvršenoj uplati takse.
Član 64.
(1) Zahtev za provođenje promene podnosi se:
1) nadležnoj Službi preko prijemne kancelarije;
2) internetom, odnosno korišćenjem veb servisa Zavoda;
3) poštom.
(2) Zahtev za provođenje promene podnosi se u roku od 30 dana od dana nastanka promene, na propisanim obrascima (Prilozi 12 i 13), koji naročito sadrže:
1) podatke o podnosiocu zahteva – ime, ime jednog roditelja i prezime, adresu i JMBG, odnosno naziv, sedište, adresu i MB pravnog lica, kao i kontakt telefon, odnosno adresu elektronske pošte;
2) vrstu promene;
3) podatke o nepokretnosti, ako se zahtev odnosi na nepokretnost;
4) potpis podnosioca zahteva.
(3) Ako se zahtev podnosi preko interneta, zahtev i isprave za upis dostavljaju se u skladu sa ovim pravilnikom i propisima kojima se uređuje upotreba elektronskog potpisa i elektronskog dokumenta.
Član 65.
(1) Kada je za provođenje promene potrebno izvesti geodetske radove na terenu i kada radove izvodi geodetska organizacija, uz zahtev se dostavlja i Izjava geodetske organizacije o prihvatanju izvršenja geodetskih radova na terenu (Prilog 14), koja sadrži i zahtev za izdavanje podataka i istovremeno predstavlja prijavu radova geodetske organizacije nadležnoj Službi.
(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana, zahtev Službi u ime stranke može dostaviti i geodetska organizacija koja izvodi te radove, u kom slučaju zahtev sadrži i saglasnost stranke na obrascu zahteva koja se ne overava, da geodetska organizacija u njeno ime može dostaviti zahtev Službi.
(3) Geodetska organizacija dužna je da zahtev dostavi najkasnije u roku od tri dana od dana davanja saglasnosti iz stava 2. ovog člana.
Član 66.
(1) Kada su u bazu podataka uneti svi neophodni podaci iz zahteva, u bazu podataka upisuje se vreme prijema zahteva (godina, mesec, dan, čas, minut i sekund), a na nepokretnosti na koju se odnosi zahtev upisuje se zabeležba o podnetom zahtevu radi činjenja vidljivim.
(2) Dokaz o prijemu zahteva izdaje se na kopiji podnetog zahteva stavljanjem otiska prijemnog štambilja i upisivanjem vremena prijema zahteva i broja predmeta ili se izdaje potvrda o prijemu zahteva koja se generiše iz baze podataka i dostavlja lično ili putem elektronske pošte.
Član 67.
(1) Zahtev za upis u katastar nepokretnosti je uredan ako ima sadržaj propisan odrebama člana 124. Zakona.
(2) Ako zahtev za upis u katastar nepokretnosti nije uredan Služba će, shodno članu 126. Zakona, rešenjem odbaciti zahtev.
(3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako se zahtev odnosi na upis nepokretnosti podnosilac zahteva se poziva da u roku od 8 dana otkloni nedostatke, posle čega se o zahtevu odlučuje.
Član 68.
(1) Podnošenje zahteva za obnavljanje granica parcele i identifikaciju nepokretnosti ne predstavlja zahtev za provođenje promene u katastru nepokretnosti, a podnosi se shodno odredbama ovog pravilnika koje se odnose na zahtev za provođenje promene za koje je potrebno izvesti geodetske radove na terenu.
Član 69.
(2) O primljenim zahtevima stranaka u postupku održavanja katastra nepokretnosti geodetska organizacija je dužna da shodno članu 18. stav 2. tačka 1) Zakona vodi evidenciju primljenih zahteva stranaka, u digitalnoj ili analognoj formi.
(3) Evidencija iz stava 1. ovog člana se vodi po godinama i naročito sadrži:
1) redni broj zahteva;
2) ime, ime jednog roditelja, prezime, adresu i JMBG, odnosno naziv, sedište, adresu i MB pravnog lica, podnosioca zahteva;
3) kontakt telefon podnosioca zahteva;
4) vrstu zahtevane promene, odnosno vrstu geodetskih radova na terenu;
5) podatke o nepokretnosti (broj parcele, naziv katastarske opštine, i sl.);
6) datum podnošenja zahteva stranke naveden u obrascu zahteva;
7) datum izjave geodetske organizacije naveden u obrascu izjave;
8) naziv Službe kojoj je predat zahtev stranke;
9) datum i broj predmeta pod kojim je zaveden zahtev stranke u Službi;
10) datum izvođenja geodetskih radova na terenu;
11) datum predaje elaborata geodetskih radova Službi;
12) postojanje nedostataka zapisnički konstatovanih prilikom pregleda i prijema elaborata radova od strane Službe (da/ne).
GEODETSKI RADOVI NA TERENU
Vrste geodetskih radova na terenu
Član 70.
(1) Za promene iz člana 62. stav 1. tač. 1), 3), 4), 7), 8) i 10) ovog pravilnika potrebno je prethodno izvesti geodetske radove na terenu
(2) Za promenu iz člana 62. stav 1. tačka 6) i 26) ovog pravilnika, po potrebi se prethodno izvode geodetski radovi na terenu shodno odredbama ovog pravilnika.
(3) Geodetski radovi na terenu izvode se i u postupku obnavljanja granica parcele i identifikacije nepokretnosti.
Opšta pravila kod izvođenja geodetskih radova na terenu
Član 71.
(1) Prilikom izvođenja geodetskih radova na terenu u postupku održavanja katastra nepokretnosti shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na katastarski premer.
(2) Geodetsko merenje u postupku održavanja katastra nepokretnosti vrši se polarnom metodom, ortogonalnom metodom, metodom globalnog navigacionog satelitskog sistema (GNSS), metodom laserskog skeniranja i njihovom kombinacijom.
(3) Koordinate graničnih tačaka u postupku održavanja katastra nepokretnosti određuju se korišćenjem servisa AGROS sistema ili geodetskih referentnih tačaka u sistemu ETRS89/UTM projekciji.
(4) U katastarskim opštinama u kojima je katastarski, odnosno komasacioni premer izvršen shodno Zakonu i ovom pravilniku, u postupku održavanja katastra nepokretnosti koordinate tačaka se određuju u klasi tačnosti utvrđenoj za to područje.
(5) Za područje u kojem katastarski, odnosno komasacioni premer nije izvršen u ETRS89/UTM projekciji, već su koordinate graničnih tačaka transformisane iz Gaus-Krigerove, Zoldnerove ili stereografske projekcije u ETRS89/UTM projekciju, kod kriterijuma tačnosti u premeru koji su propisani ovim pravilnikom, umesto vrednosti standardne devijacije horizontalnog položaja primenjuje se vrednost 0,1 mm x M, gde je M imenilac razmere analognog katastarskog plana za predmetno područje.
(6) Za područja u kojima katastarski, odnosno komasacioni premer nije izvršen u državnom referentnom sistemu ETRS89/UTM ili nije transformisan u taj sistem, geodetsko merenje i određivanje koordinata graničnih tačaka vrši se u postojećoj projekciji (Gaus-Krigerova, stereografska i Zoldnerova projekcija).
Član 72.
(1) Izvođenje geodetskih radova na terenu obavlja geodetska organizacija ili Zavod, u skladu sa Zakonom.
(2) Izvođenje geodetskih radova na terenu obavlja i geodetski stručnjak koji je rešenjem suda ili drugog organa određen za veštaka za konkretan slučaj, shodno zakonu kojim se uređuje rad sudskih veštaka, a u skladu sa Zakonom i odredbama ovog pravilnika.
Član 73.
(1) Geodetska organizacija može započeti radove na terenu nakon potpisivanja izjave iz člana 65. stav 1. ovog pravilnika i preuzimanja odgovarajućih podataka prema poslednjem stanju u bazi podataka geodetsko-katastarskog informacionog sistema.
(2) Kopiju zahteva stranke (za provođenje promene, obnavljanje granica parcele i identifikaciju nepokretnosti) i kopiju izjave geodetske organizacije o prihvatanju izvođenja geodetskih radova na terenu, geodetska organizacija zadržava u svom predmetu.
Izdavanje podataka za potrebe geodetskih radova na terenu
Član 74.
(1) U postupku održavanja katastra nepokretnosti, u zavisnosti od vrste geodetskih radova na terenu, Zavod, odnosno Služba izdaje geodetskoj organizaciji podatke propisane ovim pravilnikom, koji su navedeni za odgovarajuću vrstu geodetskih radova na terenu.
(2) Kada je ovim pravilnikom predviđeno izdavanje koordinata geodetskih referentnih tačaka i graničnih tačaka nepokretnosti, Zavod, odnosno Služba će izdati geodetskoj organizaciji koordinate geodetskih referentnih tačaka i graničnih tačaka nepokretnosti u ETRS89/UTM projekciji.
(3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, za područje za koje nije izvršen prelazak na ETRS89/UTM projekciju, izdaju se koordinate tačaka iz baze podataka katastra nepokretnosti u postojećoj projekciji (Gaus-Krigerova, stereografska i Zoldnerova projekcija).
(4) Ako za predmetno područje nije izrađen digitalni katastarski plan u postojećoj projekciji, izdaju se numerički podaci geodetskog merenja nepokretnosti ili spisak koordinata detaljnih tačaka ako ne postoje numerički podaci geodetskog merenja.
(5) Za premer koji je izvršen shodno Zakonu i ovom pravilniku uz izdate podatke izdaje se podatak o klasi tačnosti iz člana 22. ovog pravilnika, a za premer izvršen u skladu sa ranijim propisima uz izdate podatke izdaje se i podatak o kategoriji premera, koji se određuje na osnovu kriterijuma prema Prilogu 15.
(6) Podaci iz st. 1. do 5. ovog člana, izdaju se po pravilu u roku od 5 radnih dana od dana podnošenja zahteva.
(7) Prilikom izdavanja podataka geodetskoj organizaciji, Služba je dužna da u predmetu obezbedi podatke o:
1) licu koje je izdalo podatke (ime i prezime i potpis);
2) datumu preuzimanja podataka od strane geodetske organizacije;
3) licu koje je preuzelo podatke (ime i prezime i potpis).
(8) U slučaju dostavljanja podataka elektronskom poštom, u predmet se ulaže sadržaj elektronske pošte i službena beleška lica koje je dostavilo podatke sa datumom prosleđivanja i nazivom primaoca podataka.
(9) Primerak podataka koji su izdati geodetskoj organizaciji ulaže se u predmet Službe.
Elaborat geodetskih radova
Član 75.
(1) Podaci dobijeni geodetskim merenjem i prikupljanjem podataka na terenu, izvršeni u skladu sa zahtevom za provođenje promene, obnavljanjem granica parcele i identifikacijom nepokretnosti, čine elaborat geodetskih radova.
(2) Elaborat geodetskih radova obavezno sadrži:
1) Naslovnu stranu (Prilog 16);
2) Izjavu lica sa geodetskom licencom, odnosno odgovornog lica iz člana 19. stav 1. Zakona, da su geodetski radovi izvedeni u skladu sa Zakonom, ovim pravilnikom, drugim propisima, standardima i tehničkim normativima (Prilog 17);
3) Zapisnik o izvršenom uviđaju (Prilog 18).
(3) Zavisno od vrste geodetskih radova na terenu, elaborat geodetskih radova sadrži i druge podatke koji su propisani ovim pravilnikom za svaku vrstu geodetskih radova.
(4) Elaborat geodetskih radova izrađuju se i predaje Službi u analognoj i digitalnoj formi u propisanom formatu sadržaju i strukturi podataka.
(5) Svi delovi elaborata moraju biti overeni potpisom i pečatom lica sa geodetskom licencom, odnosno odgovornog lica iz člana 19. stav 1. Zakona.
(6) Naslovnu stranu elaborata geodetskih radova overava potpisom i pečatom odgovorno lice u geodetskoj organizaciji iz člana 19. stav 1. Zakona, kao i ovlašćeno lice u ime geodetske organizacije.
(7) Kada elaborat geodetskih radova izrađuje Zavod, odnosno Služba, elaborat ne sadrži izjavu iz stava 2. tačka 2) ovog člana, a umesto podataka o geodetskoj organizaciji u elaborat geodetskih radova unosi se podatak da je Zavod, odnosno Služba izvršila i overila geodetske radove na terenu.
Član 76.
(1) Skica održavanja katastra nepokretnosti sadrži vanokvirni i okvirni prostor skice (Prilog 19).
(2) Vanokvirni prostor skice sadrži:
1) naziv "Republika Srbija";
2) naziv opštine i katastarske opštine;
3) naziv "SKICA ODRŽAVANjA KATASTRA NEPOKRETNOSTI";
4) naziv geodetske metode merenja;
5) broj upravnog predmeta;
6) približnu razmeru crteža, odnosno skice;
7) vrstu promene, odnosno promena, ako ih je više;
8) ime i prezime, potpis i stručna sprema lica koje je izradilo skicu;
9) naziv geodetske organizacije koja je izvršila geodetsko merenje;
10) ime i prezime, potpis i pečat lica sa geodetskom licencom koje overava skicu;
11) podatke o izvršenom pregledu od strane Službe.
(3) U okvirni prostor skice unose se podaci postojećeg stanja katastra nepokretnosti i podaci o nastalim promenama.
(4) Podaci postojećeg stanja katastra nepokretnosti, koji se unose u okvirni prostor skice i koji se odnose na predmetnu parcelu, su:
1) granica parcele, delova parcele i objekata na parceli sa njihovim položajem;
2) broj parcele i brojevi delova parcele;
3) naziv ulice i kućni broj;
4) spratnost i način korišćenja objekata;
5) oznake i brojevi geodetskih referentnih tačaka koje su korišćene prilikom geodetskog merenja promene, odnosno obnavljanja granica parcele.
(5) Podaci novog stanja koji se unose u okvirni prostor skice zavise od vrste geodetskih radova na terenu i propisani su ovim pravilnikom u okviru svake vrste geodetskih radova na terenu.
Član 77.
(1) Na jednu skicu održavanja katastra nepokretnosti, po pravilu, unose se podaci koji se odnose na rešavanje po jednoj prijavi.
(2) Crtež na skici održavanja katastra nepokretnosti orijentiše se prema severu.
(3) Podaci postojećeg stanja katastra nepokretnosti prikazuju se na skici crnom bojom.
(4) Iscrtavanje i ispisivanje podataka novog stanja, nastalog kao posledica prijavljene promene, vrši se crvenom bojom.
(5) Nove granične tačke numerišu se privremenim brojevima od 1 do n u okviru skice održavanja katastra nepokretnosti.
(6) Nevažeće granične linije parcela, delova parcela i objekata, kao i drugi nevažeći podaci na skici nastali kao posledica prijavljene promene, poništavaju se tako što se na nevažećoj liniji, odnosno podatku iscrtava znak "x" crvenom bojom.
(7) Za objekte koji su uklonjeni na predmetnoj parceli, a kao promena nisu prijavljeni Zavodu, na skici se u sredini predmetnog objekta iscrtava znak "x" u krugu crvenom bojom.
(8) Grafički simboli na skici se prikazuju saglasno podzakonskom aktu kojim se propisuju oznake i simboli za kartografski prikaz.
(9) Skica održavanja katastra nepokretnosti u analognom obliku izrađuju se na hamer papiru formata A4 ili A3, u razmeri koja omogućuje prikaz propisanog sadržaja.
Član 78.
(1) Zapisnik o izvršenom uviđaju sadrži:
1) naziv i sedište geodetske organizacije sa kontakt podacima koja je izvršila uviđaj;
2) naziv "ZAPISNIK O IZVRŠENOM UVIĐAJU";
3) datum i vreme izvršenja uviđaja;
4) broj upravnog predmeta;
5) vrstu geodetskih radova;
6) ime i prezime, odnosno naziv lica podnosioca zahteva;
7) ime i prezime prisutnih stranaka;
8) utvrđeno činjenično stanje;
9) tekst "zapisnik je pročitan svim strankama koje su prisustvovale uviđaju";
10) izjave stranaka i primedbe na zapisnik;
11) potpise prisutnih stranaka;
12) ime i prezime lica koje je izvršilo uviđaj;
13) ime i prezime, potpis i pečat odgovornog lica geodetske organizacije koje overava zapisnik.
(2) U zapisniku o izvršenom uviđaju, u delu koji se odnosi na rezultat uviđaja na terenu, navodi se kratko tok i sadržaj izvršenih radnji u postupku uviđaja, koji u zavisnosti od vrste geodetskih radova na terenu naročito sadrži: kratak opis izabrane metode geodetskog merenja nepokretnosti i postupak rada, korišćene tačke referentne mreže, korišćeni podaci katastra nepokretnosti, konstatacija o uklanjanju objekta ili dela objekta, konstatacija o neslaganju katastarskih podataka sa stanjem na terenu, tačnost merenja, date izjave, kao i druga bitna zapažanja.
(3) Kopija zapisnika o izvršenom uviđaju uručuje se podnosiocu zahteva na licu mesta, nakon izvršenog uviđaja.
Izvođenje geodetskih radova na terenu
Deoba parcele izvan građevinskog zemljišta
Član 79.
Za potrebe deobe parcele, po pravilu, izdaju se:
1) koordinate geodetskih referentnih tačaka;
2) podaci o graničnim tačkama parcele, shodno članu 74. ovog pravilnika;
3) kopija katastarskog plana sa brojevima graničnih tačaka i brojevima tačaka geodetske referentne mreže;
4) površine parcele i delova parcela.
Član 80.
(1) Kada se deoba parcele vrši na osnovu zadatog uslova, koordinate graničnih tačaka nove granične linije računaju se na osnovu tog uslova i koordinata graničnih tačaka predmetne parcele.
(2) Koordinate graničnih tačaka nove granične linije prenose se na teren i obeležavaju propisanim belegama.
Član 81.
(1) Kada se deoba parcele vrši prema definisanoj graničnoj liniji na terenu od strane imaoca prava svojine, vrši se geodetsko merenje tačaka nove granične linije.
(2) Na osnovu određenih koordinata tačaka iz stava 1. ovog člana računaju se koordinate tačaka preseka nove granične linije sa postojećom graničnom linijom parcele.
Član 82.
(1) Elaborat geodetskih radova kod deobe parcele, pored delova navedenih u članu 75. stav 2. ovog pravilnika, sadrži i:
1) podatke za obeležavanje novih graničnih tačaka parcele;
2) zapisnik sa podacima o izvršenom geodetskom merenju;
3) skicu održavanja katastra nepokretnosti;
4) koordinate tačaka nove granične linije parcele.
(2) Na skici održavanja katastra nepokretnosti, pored podataka propisanih članom 76. ovog pravilnika, prikazuju se i:
1) nova granična linija parcele;
2) oznake i privremeni brojevi novih graničnih tačaka parcele;
3) mereni frontovi i odmeranja.
Realizacija projekta parcelacije/preparcelacije na građevinskom zemljištu
Član 83.
(1) Za potrebe realizacije projekta parcelacije/preparcelacije koriste se, po pravilu, podaci iz projekta geodetskog obeležavanja.
(2) Koordinate graničnih tačaka nove granične linije prenose se na teren saglasno projektnom rešenju geodetskih radova iz člana 9. ovog pravilnika i obeležavaju se propisanim belegama.
(3) Kada je projekat preparcelacije izrađen za potrebe eksproprijacije obeležavaju se prelomne tačke eksproprijacione linije i tačke na preseku eksproprijacione linije i parcela.
Član 84.
Elaborat geodetskih radova kod realizacije plana parcelacije/preparcelacije, pored sadržaja navedenog u članu 75. stav 2. ovog pravilnika, sadrži i:
1) tehnički izveštaj o realizaciji projekta geodetskog obeležavanja;
2) skicu održavanja katastra nepokretnosti.
Na skici održavanja katastra nepokretnosti, pored podataka propisanih članom 76. ovog pravilnika, prikazuju se i:
1) nova granična linija parcele;
2) oznake i privremeni brojevi novih graničnih tačaka parcele;
3) mereni frontovi i odmeranja.
Uređenje međe pred sudom
Član 85.
(1) Veštak geodetske struke dužan je da uz prijavu radova Službi dostavi kopiju rešenja suda kojim je određen da veštači u konkretnom predmetu.
(2) Veštaku iz stava 1. ovog člana Služba izdaje podatke navedene u članu 74. ovog pravilnika.
(3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, po nalogu suda, veštaku se izdaju i podaci premera i katastra koji nije na snazi.
Član 86.
(1) Obeležavanje graničnih tačaka granične linije (međe) veštak vrši shodno odredbama ovog pravilnika koje se odnose na postupak obnavljanja granica parcele.
(2) Ako sud utvrdi i obeleži novu graničnu liniju koja se razlikuje od katastarske, veštak vrši geodetsko merenje novih graničnih tačaka.
Član 87.
(1) U postupku uređenja međe pred sudom, izuzetno od člana 75. stav 2. ovog pravilnika, veštak obezbeđuje:
1) podatke za obeležavanje graničnih tačaka granične linije;
2) zapisnik o izvršenom uviđaju;
3) zapisnik sa podacima merenja novih graničnih tačaka;
4) skicu održavanja katastra nepokretnosti.
(2) Na skici održavanja katastra nepokretnosti, pored podataka propisanih članom 76. ovog pravilnika, prikazuju se i postojeće granične tačke koje su obeležene na terenu, kao i nova granična linija, ako je utvrđena u postupku uređenja međe pred sudom.
Geodetsko merenje granica i prikupljanje podataka
o promeni katastarske kulture
Član 88.
(1) Izdavanje podataka, geodetsko merenje i izrada elaborata geodetskog merenja nove granice katastarske kulture na parceli, vrši se po pravilima koja su propisana za postupak deobe parcele.
(2) Kod utvrđivanja promene katastarske kulture, odnosno načina korišćenja parcele, postupa se shodno podzakonskom aktu kojim se uređuje način i postupak katastarskog klasiranja i bonitiranja zemljišta, osim u slučaju promene nastale izgradnjom ili uklanjanjem objekta ili delova objekta.
Geodetsko merenje novog objekta
Član 89.
Za potrebe geodetskog merenja novog objekta, izdaju se:
1) koordinate geodetskih referentnih tačaka;
2) kopija katastarskog plana sa brojevima delova parcele i brojevima graničnih tačaka parcele;
3) podaci o graničnim tačkama parcele ako se posle pregleda elaborata geodetskih radova utvrdi da objekat prelazi granicu parcele.
Član 90.
(1) Geodetsko merenje graničnih tačaka novog objekta vrši se shodno pravilima koja važe za katastarski premer objekata.
(2) Ako je novi objekat izgrađen bez građevinske i upotrebne dozvole, prikupljaju se podaci o objektu i posebnim delovima objekta u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom.
(3) Podzemni objekti se, po pravilu, geodetski mere u toku izgradnje.
Član 91.
(1) Elaborat geodetskih radova kod geodetskog merenja novog objekta, pored delova navedenih u članu 75. stav 2. ovog pravilnika, sadrži i:
1) skicu održavanja katastra nepokretnosti;
2) zapisnik sa podacima o izvršenom geodetskom merenju;
3) koordinate novih graničnih tačaka objekta;
4) podatke potrebne za procenu vrednosti nepokretnosti shodno Prilogu 8.
(2) Na skici održavanja katastra nepokretnosti, pored podataka propisanih članom 76. ovog pravilnika, prikazuju se sledeći podaci novog stanja:
1) granice novog objekta;
2) oznake i privremeni brojevi novih graničnih tačaka objekta;
3) spratnost, način korišćenja i godinu izgradnje objekta;
4) mereni frontovi i odmeranja.
Geodetsko merenje dograđenog objekta
Član 92.
Za potrebe geodetskog merenja dograđenog objekta, izdaju se:
1) koordinate geodetskih referentnih tačaka;
2) podaci o graničnim tačkama objekta koji je dograđen, shodno članu 74. ovog pravilnika;
3) kopiju katastarskog plana sa brojevima delova parcele, brojevima graničnih tačaka i brojevima tačaka geodetske referentne mreže;
4) podaci o graničnim tačkama parcele ako se posle pregleda elaborata geodetskih radova utvrdi da dograđeni objekat prelazi granicu parcele.
Član 93.
(1) Ako je površina dograđenog objekta manja od površine postojećeg objekta, određivanje koordinata graničnih tačaka dograđenog objekta, po pravilu, vrši se na osnovu merenih frontova i odmeranja.
(2) Ako je površina dograđenog objekta veća od površine postojećeg objekta, vrši se geodetsko merenje svih graničnih tačaka postojećeg i dograđenog objekta.
(3) Ako je dograđeni objekat izgrađen bez građevinske i upotrebne dozvole, prikupljaju se podaci o objektu i posebnim delovima objekta u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom.
Član 94.
(1) Elaborat geodetskih radova kod dogradnje objekta, pored delova navedenih u članu 75. stav 2. ovog pravilnika, sadrži i:
1) skicu održavanja katastra nepokretnosti;
2) zapisnik sa podacima o izvršenom geodetskom merenju;
3) koordinate novih graničnih tačaka objekta;
4) podatke potrebne za procenu vrednosti nepokretnosti shodno Prilogu 8.
(2) Na skici održavanja katastra nepokretnosti, pored podataka propisanih članom 76. ovog pravilnika, prikazuju se sledeći podaci novog stanja:
1) granice celog objekta;
2) oznake i privremene brojeve graničnih tačaka celog objekta;
3) spratnost, način korišćenja i godina dogradnje objekta;
4) mereni frontovi i odmeranja;
Prikupljanje podataka o uklanjanju objekta ili dela objekta
Član 95.
(1) Za potrebe prikupljanja podataka o uklanjanju objekta ili dela objekta, Služba izdaje kopiju katastarskog plana za predmetnu parcelu i kopiju skice održavanja katastra nepokretnosti za objekat koji je uklonjen ili čiji je deo uklonjen.
(2) Činjenice o uklanjanju objekta ili dela objekta, konstatuju se u zapisniku o izvršenom uviđaju i na skici održavanja katastra nepokretnosti, a na delu parcele na kojoj se nalazio upisuje način korišćenja prema faktičkom stanju.
(3) Elaborat geodetskih radova kod uklanjanja objekta ili dela objekta, pored delova navedenih u članu 75. stav 2. ovog pravilnika, sadrži i skicu održavanja katastra nepokretnosti.
(4) Na skici održavanja katastra nepokretnosti, pored podataka propisanih članom 76. ovog pravilnika, prikazuju se sledeći podaci novog stanja:
1) poništene granične linije uklonjenog objekta ili dela objekta;
2) granice preostalog dela objekta;
3) oznake i privremeni brojevi novih tačaka na granici preostalog objekta;
4) spratnost i način korišćenja preostalog objekta;
5) mereni frontovi i odmeranja.
Geodetsko merenje i prikupljanje podataka u postupku
ispravljanja grešaka, nedostataka i propusta
Član 96.
U postupku ispravke grešaka, nedostataka i propusta vrši se geodetsko merenje i prikupljanje podataka o nepokretnostima shodno odredbama ovog pravilnika koje se odnose na izvođenje geodetskih radova na terenu.
Obnavljanje granica parcele
Član 97.
(1) Obnavljanje granica parcele (omeđavanje) je obeležavanje graničnih tačaka parcele na terenu propisanim belegama, prema poslednjem stanju podataka o parceli u bazi podataka.
(2) Za potrebe obnavljanja granica parcele, izdaju se:
1) koordinate geodetskih referentnih tačaka;
2) podaci o graničnim tačkama parcele shodno članu 74. ovog pravilnika;
3) poslednja skica održavanja katastra nepokretnosti;
4) kopija katastarskog plana sa brojevima graničnih tačaka;
5) drugi podaci premera u zavisnosti od specifičnosti premera.
(3) Za potrebe obeležavanja graničnih tačaka parcele, u zavisnosti od vrste preuzetih podataka i izabrane metode geodetskog merenja, vrši se izbor tačaka referentne mreže i računanje elemenata za obeležavanje.
(4) Obnavljanje granica parcele na osnovu podataka premera i katastra koji nije na snazi i izdavanje podataka vrši se samo u postupku veštačenja pred sudom.
Član 98.
(1) Kod obnavljanja granica parcele, elaborat geodetskih radova, pored delova navedenih u članu 75. stav 2. ovog pravilnika, sadrži i skicu održavanja katastra nepokretnosti.
(2) Na skici održavanja katastra nepokretnosti, pored podataka propisanih u članu 76. ovog pravilnika, prikazuju se sledeći podaci:
1) brojevi i oznake graničnih tačaka parcele;
2) tip belege pri obeležavanju graničnih tačaka parcele shodno Prilogu 3;
3) mereni frontovi i odmeranja od stalnih objekata ako postoje, posle izvršenog obeležavanja graničnih tačaka parcele.
(3) Ako se posle izvršenog obeležavanja graničnih tačaka parcele utvrdi odstupanje obeležene granice u odnosu na faktičku granicu na terenu, izvan klase tačnosti, odnosno kategorije premera, na skici održavanja katastra nepokretnosti prikazuje se i vrednost tog odstupanja.
(4) Tip belege za granične tačke, mereni frontovi i odmeranja, kao i vrednost odstupanja obeležene granice u odnosu na faktičku granicu na terenu, prikazuju se crvenom bojom na skici održavanja katastra nepokretnosti.
Identifikacija nepokretnosti na terenu
Član 99.
Za potrebe identifikacije parcele, objekta ili posebnog dela objekta na terenu, po pravilu, izdaje se:
1) kopija katastarskog plana;
2) skica održavanja katastra nepokretnosti;
3) skica posebnog dela objekta.
Član 100.
(1) Identifikacija nepokretnosti vrši se na terenu na osnovu preuzetih podataka, bez geodetskog merenja, u pogledu oblika, položaja, veličine i načina korišćenja.
(2) Ako se uviđajem na terenu, na osnovu podataka katastra nepokretnosti ne može sa sigurnošću identifikovati parcela, vrši se obnavljanje granica parcele, shodno odredbama ovog pravilnika.
(3) O izvršenoj identifikaciji na terenu sačinjava se elaborat shodno članu 75. stav 2. ovog pravilnika.
Unapređenje kvaliteta podataka premera
Član 101.
(1) U područjima gde postojeći premer nije izvršen u ETRS89/UTM projekciji, već su koordinate graničnih tačaka transformisane iz Gaus-Krigerove, Zoldnerove ili stereografske projekcije u ETRS89/UTM projekciju, u postupku održavanja katastra nepokretnosti može se unaprediti kvalitet podataka postojećeg premera za parcele i objekte.
(2) Unapređenje kvaliteta podataka premera predstavlja, shodno ovom pravilniku, unapređenje tačnosti koordinata graničnih tačaka parcela i objekata kroz ponovni postupak određivanja koordinata istih graničnih tačaka na terenu u ETRS89/UTM projekciji, sa propisanom tačnošću.
(3) Unapređenje tačnosti koordinata graničnih tačaka može se primeniti kada se na osnovu podataka katastra nepokretnosti utvrdi razlika u horizontalnom položaju granične tačke u odnosu na njen faktiki položaj na terenu, koja nije veća od 0.3 mm x M.
(4) Unapređenje tačnosti koordinata graničnih tačaka vrši se po zahtevu stranke i po službenoj dužnosti.
(5) U postupku unapređenja kvaliteta podataka premera izdaju se, pored podataka koji su propisani za pojedine vrste geodetskih radova na terenu, i drugi neophodni podaci premera i katastra nepokretnosti.
Član 102.
(1) Po zahtevu stranke, unapređenje tačnosti se može vršiti u postupku parcelacije/preparcelacije, obnavljanja granica parcele, deobe parcele, izgradnje/dogradnje objekta i uklanjanja dela objekta.
(2) Zahtev za unapređenje tačnosti, odnosno kvaliteta podataka premera podnosi se na obrascu datom u Prilogu 20, zajedno sa zahtevom za provođenjem promene, odnosno obnavljanjem granica parcele.
(3) Na zahtevu za unapređenje dostavlja se saglasnost imalaca prava svojine susednih parcela, upisanih u katastar nepokretnosti, čije je prisustvo obavezno prilikom uviđaja na terenu.
Član 103.
(1) Po službenoj dužnosti unapređenje tačnosti vrši se u postupcima:
1) računanja koordinata graničnih tačaka iz numeričkih podataka postojećeg premera, u područjima gde je digitalni katastarski plan izrađen digitalizacijom analognog katastarskog plana i gde postoje numerički podaci geodetskog merenja za granične tačke parcela i objekata;
2) provođenja promena na osnovu elaborata geodetskih radova kada se utvrdi razlika koja nije veće od propisane u članu 101. stav 3. ovog pravilnika.
(2) Unapređenje tačnosti iz stava 1. tačka 1) ovog člana vrši se na području cele katastarske opštine, ili na delu katastarske opštine koji je činio celinu za izradu digitalnog katastarskog plana digitalizacijom analognog katastarskog plana.
(3) Ako su razlike površina parcela i objekata nastale u postupku iz stava 1. ovog člana u propisanim granicama, podatak o novoj površini unosi se u bazu podataka bez donošenja posebnog rešenja, a stranci se dostavlja obaveštenje, a ako razlike nisu u propisanim granicama, postupa se shodno odredbama ovog pravilnika koje se odnose na ispravljanje grešaka.
(4) Unapređenje tačnosti iz stava 1. tačka 2) ovog člana, vrši se u slučaju:
1) ponovnog geodetskog merenja objekta koji je delom ili u celini ranije upisan u katastar nepokretnosti, i to kod dogradnje objekta gde se vrši merenje celokupnog objekta i kod geodetskog merenja objekta u postupku legalizacije objekta;
2) geodetskog merenja novog ili dograđenog objekta, kada međusobni položaj objekta i granične linije parcele u bazi podataka i na terenu nije identičan (granična linija parcele seče taj objekat u bazi podataka);
3) realizacije projekta parcelacije/preparcelacije i deobe parcele kada međusobni položaj objekta i nove granične linije parcele u bazi podataka i na terenu nije identičan (nova granična linija parcele seče objekat u bazi podataka);
(5) U slučaju iz stava 4. tač. 2. i 3. ovog člana, vrši se kontrolno obnavljanje granične linije parcele duž objekta i merenje obeleženih graničnih tačaka, odnosno kontrolno merenje objekta, čime se vrši usaglašavanje međusobnog položaja objekta i granične linije parcele u bazi podataka i na terenu ili međusobni položaj objekata.
Član 104.
(1) Podaci dobijeni geodetskim merenjem i prikupljanjem podataka na terenu u postupku unapređenja tačnosti, sastavni su deo elaborata geodetskih radova u okviru kojih se vrši unapređenje.
(2) Koordinate graničnih tačaka određene u postupku unapređenja tačnosti unose se u bazu podataka umesto dotadašnjih koordinata odgovarajućih tačaka.
(3) Kada se unapređenje tačnosti vrši shodno članu 103. ovog pravilnika, Služba, pre donošenja rešenja, održava usmenu raspravu kad je to korisno za razjašnjenje stvari.
Kontrola postignute tačnosti položaja graničnih tačaka
Član 105.
(1) U područjuma gde je postojeći premer izvršen u ETRS89/UTM projekciji, kao i prilikom unapređenja tačnosti koordinata graničnih tačaka nepokretnosti, u postupku održavanja katastra nepokretnosti vrši se i kontrola postignute tačnosti položaja graničnih tačaka.
(2) Kao dokaz ispunjenosti zahtevane tačnosti graničnih tačaka u elaboratu geodetskih radova navodi se:
1) izabrana metoda geodetskog merenja;
2) geodetski instrumenti koju su korišćeni sa podatkom o metrološkim karakteristikama;
3) standardna devijacija tačaka referentne mreže koje su korišćene prilikom geodetskog merenja;
4) vrednosti dobijene kao razlike dvostrukog merenja iste granične tačke (minimalno dve granične tačke u okviru elaborata geodetskih radova);
5) vrednosti dobijene kao razlike merenih frontova, odnosno odmeranja i odgovarajuće dužine iz koordinata graničnih tačaka.
(3) Podaci iz stava 2. ovog člana navode se u Izveštaju o kontroli postignute tačnosti položaja graničnih tačaka shodno prilogu 11.
Metrološko obezbeđenje geodetskih instrumenata
Član 106.
Pre upotrebe geodetskih instrumenata u postupku održavanja katastra nepokretnosti obavezno se utvrđuju njihova metrološka svojstva u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje način i postupak metrološkog obezbeđenja geodetskih radova.
DOSTAVLjANjE, PREGLED I PRIJEM ELABORATA GEODETSKIH RADOVA
Član 107.
(1) Geodetska organizacija je dužna da elaborat geodetskih radova dostavi Službi na čijoj se teritoriji nalazi predmetna nepokretnost u roku od 30 dana od dana preuzimanja podataka od Službe, odnosno od dana podnošenja zahteva za provođenje promene nastale realizacijom projekta preparcelacije/parcelacije.
(2) Kad se radovi izvode na osnovu ugovora o izvođenju geodetskih radova, geodetska organizacija je dužna da elaborat geodetskih radova dostavi u roku utvrđenom ugovorom.
(3) Kao dokaz o roku iz stava 2. ovog člana, uz prijavu radova se dostavlja kopija ugovora u kome je naveden rok ili pisana izjava investitora u kojoj se navodi ugovoreni rok.
(4) Ako geodetska organizacija ne dostavi elaborat geodetskih radova u roku iz st. 1. i 2. ovog člana, poziva se da u roku od 8 dana dostavi elaborat, o čemu se obaveštava i podnosilac zahteva.
(5) Potvrdu o prijemu elaborata geodetskih radova (prijemni štambilj) Služba stavlja na kopiju naslovne strane elaborata, koja se čuva u predmetu geodetske organizacije.
Član 108.
(1) U postupku pregleda i prijema elaborata geodetskih radova Služba proverava:
1) da li je geodetska organizacija preuzela podatke prema poslednjem stanju u bazi podataka geodetsko-katastarskog informacionog sistema, koji su neophodni za odgovarajuću vrstu geodetskih radova na terenu koje je izvela, u skladu sa čl. 73. i 74. ovog pravilnika.
2) postojanje licence za rad geodetske organizacije i geodetske licence odgovornog lica uvidom u Registar licenci Zavoda;
3) postojanja uverenja o ispravnosti odgovarajućeg geodetskog instrumenta sa kojim su izvršeni geodetski radovi;
4) da li je elaborat geodetskih radova overen od strane odgovornog lica sa geodetskom licencom (shodno članu 19. stav 1. Zakona) i ovlašćenog lica u geodetskoj organizaciji;
5) da li elaborat geodetskih radova ima sve propisane delove elaborata shodno ovom pravilniku;
6) da li delovi elaborata geodetskih radova imaju propisanu sadržinu;
7) da li su podaci geodetskog merenja dostavljeni u propisanom formatu;
8) kvalitet izvedenih geodetskih radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa;
9) izvršena geodetska merenja graničnih tačaka parcela i objekata upoređenjem sa aktuelnim digitalnim ortofotoom dobijenim periodičnim snimanjem teritorije Srbije, kao i sa drugim podacima iz geodetsko-katastarskog informacionog sistema.
10) podatke geodetskog merenja preko merenih frontova i kontrolnih odmeranja i ostvarenje propisane klase tačnosti.
(2) Po potrebi, u cilju kontrole kvaliteta izvedenih geodetskih radova i primene propisa, standarda i tehničkih normativa, Služba vrši kontrolni uviđaj na terenu o čemu sačinjava zapisnik.
(3) Pre vršenja kontrolnog uviđaja Služba obaveštava podnosioca zahteva i geodetsku organizaciju koja je izvršila geodetske radove o mestu i vremenu vršenja uviđaja.
Član 109.
(1) Kada elaborat geodetskih radova nema nedostataka Služba overava i prima elaborat, po pravilu u roku od 7 radnih dana od dana dostavljanja elaborata, tako što se na naslovnoj strani elaborata potpisuje lice koje je izvršilo pregled elaborata i konstatovalo da je elaborat izrađen u skladu sa propisima.
(2) Ako se prilikom pregleda elaborata iz stava 1. ovog člana utvrde nedostaci, Služba će zapisnikom naložiti geodetskoj organizaciji da u roku od 8 dana otkloni utvrđene nedostatke.
(3) Ako geodetska organizacija u roku iz stava 2. ovog člana ne otkloni nedostatke, Služba rešenjem odbija zahtev za provođenje promene.
(4) Bez donošenja zapisnika iz stava 2. ovog člana, Služba rešenjem odbija zahtev za provođenje promene i u slučaju ako geodetska organizacija nije preuzela podatke prema poslednjem stanju u bazi podataka geodetsko-katastarskog informacionog sistema, koji su neophodni za odgovarajuću vrstu geodetskih radova na terenu koje je izvela, u skladu sa čl. 73. i 74. ovog pravilnika.
(5) Overa elaborata iz stava
Član 110.
(1) Ako Služba u postupku rešavanja zahteva stranke, odnosno pregleda i prijema elaborata geodetskih radova utvrdi nepravilnosti i nepoštovanje dužnosti iz člana 18. Zakona, a koje predstavljaju prekršaj geodetske organizacije shodno čl. 182. i 183. Zakona, dostavlja inspektoru Zavoda predlog za pokretanje prekršajnog postupka.
(2) Ako Služba u postupku pregleda i prijema elaborata geodetskih radova utvrdi nepravilnosti koje imaju uticaj na oduzimanje licence za rad, odnosno geodetske licence shodno čl. 19. i 20. Zakona i podzakonskim aktu kojim se uređuju licence za rad geodetske organizacije i geodetske licence, dužna je da inspektoru Zavoda predloži vanredni inspekcijski nadzor nad radom geodetske organizacije.
(3) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Služba uz predlog dostavlja inspektoru Zavoda i odgovarajuće dokaze.
POSTUPAK UTVRĐIVANjA I PROVOĐENJA PROMENA U BAZI PODATAKA
Numeracija parcela, delova parcela, objekata i graničnih tačaka
Član 111.
(1) Nove parcele nastale deobom parcele koja je numerisana celim brojem, numerišu se u vidu razlomka, tako da brojilac predstavlja dosadašnji broj parcele, a imenilac brojeve 1 do n.
(2) Ako se vrši deoba parcele koja je numerisana u vidu razlomka, nove parcele se numerišu tako da se za brojilac zadržava brojilac deljene parcele, a imenioci dobijaju brojeve u nastavku iza poslednje iskorišćenog broja imenioca za taj brojilac.
(3) Ako se vrši spajanje dve ili više parcela, nova parcela se numeriše tako da se za brojilac uzima broj najveće po površini parcele, a imenilac dobija broj u nastavku iza poslednje iskorišćenog broja u imeniocu za tu parcelu.
(4) Numeracija novih parcela nastalih u postupku realizacije projekta parcelacije/preparcelacije vrši se shodno st. 1. do 3. ovog člana.
(5) Privremeno numerisane nove granične tačke, numerišu se u nastavku iza poslednjeg iskorišćenog broja granične tačke u bazi podataka za tu katastarsku opštinu.
(6) Parcele čije su granične linije izmenjene u postupku ispravke greške, unapređenja tačnosti ili uređenja međe pred sudom, zadržavaju postojeće brojeve.
Član 112.
(1) Broj parcele i dela parcele, koji je jedanput poništen ne može se više upotrebiti.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, poništen broj parcele, odnosno dela parcele može se upotrebiti, u slučaju:
1) otklanjanja grešaka, nedostataka i propusta;
2) u postupku deeksproprijacije;
3) postupanja po drugostepenom rešenju ili sudskoj odluci u vezi sa rešenjem o upisu.
Član 113.
(1) Zemljište pod novim objektom numeriše se prvim brojem posle broja do tada upotrebljenog za numerisanje objekata na toj parceli.
(2) Ako dodeljeni broj iz stava 1. ovog člana zauzima isti broj koji ima drugi deo parcele, vrši se prenumeracija drugih delova parcele.
(3) Nakon provođenja promene nastale realizacijom projekta parcelacije, odnosno preparcelacije, deobe parcele i spajanja parcela vrši se novo numerisanje posebnih delova parcele, odnosno objekata.
1) Promena nastala realizacijom projekta parcelacije/preparcelacije
Član 114.
(1) Promena granice parcele u okviru granice građevinskog zemljišta utvrđuje se na osnovu:
1) projekta parcelacije/preparcelacije potvrđenog od strane nadležnog organa, čiji je sastavni deo projekat geodetskog obeležavanja;
2) elaborata geodetskih radova.
(2) Ako je na parcelama obuhvaćenim projektom parcelacije/preparcelacije upisano više lica, uz zahtev za provođenje promene dostavlja se saglasnost svih lica ukoliko ista nisu podnosioci zahteva.
(3) Ako se, pored formiranja građevinske parcele na osnovu projekta parcelacije/preparcelacije, zahteva i upis novog imaoca prava svojine na novonastaloj parceli, uz zahtev se dostavlja i isprava o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, koja sadrži broj parcele i površinu cele ili dela postojeće parcele koja ulazi u sastav novonastale parcele, u skladu sa projektom parcelacije/preparcelacije.
(4) U slučaju da isprava iz stava 3. ovog člana ne sadrži identičan podatak o površini koja ulazi u sastav novonastale parcele u odnosu na podatak o površini nakon obrade podataka i utvrđivanje površina, pre donošenja rešenja Služba donosi zaključak u kome navodi tačnu površinu i nalaže dopunu, odnosno izmenu isprave.
(5) U slučaju preparcelacije izrađene za potrebe eksproprijacije uz zahtev za provođenje parcelacije ne dostavlja se saglasnost upisanih lica, odnosno dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu.
Član 115.
Ispravka granice susednih parcela odnosi se na pripajanje građevinskog zemljišta u javnoj svojini postojećoj parceli i utvrđuje se na osnovu:
1) projekta preparcelacije;
2) dokaza o pravu svojine, odnosno zakupa na katastarskoj parceli;
3) saglasnosti javnog pravobranioca;
4) elaborata geodetskih radova.
Član 116.
Kada prema projektu parcelacije/preparcelacije granična linija seče postojeći objekat, formiraju se parcele u skladu sa projektom, a upis podataka o objektu vrši se u skladu sa članom 126. ovog pravilnika.
Član 117.
(1) Na novonastalim parcelama upisuju se dosadašnji imaoci prava svojine u celini ili sa udelom, odnosno imaoci prava svojine u skladu sa ispravom kojom su rešeni imovinsko-pravni odnosi.
(2) Na novonastale parcele prenose se svi podaci o parceli, kao i druga stvarna prava i zabeležbe koje su bile upisane na parcelama od kojih su parcele formirane, ako isprava za upis ne određuje drukčije.
(3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, u slučaju da novonastala parcela ne služi parceli u čiju korist je upisana službenost, odnosno da u korist novonastale parcele nema uslova za upis službenosti, na novonastaloj parceli se ne zadržava upisana službenost.
2) Promena nastala deobom parcele izvan granice građevinskog zemljišta
Član 118.
(1) Promena nastala deobom parcela izvan granice građevinskog zemljišta utvrđuje se na osnovu zahteva imaoca/imalaca prava svojine i elaborata geodetskih radova.
(2) Na obradivom poljoprivrednom zemljištu ne mogu se, shodno zakonu kojim se uređuje poljoprivredno zemljište, deobom na terenu formirati parcele čija je površina manja od pola hektara, a na obradivom poljoprivrednom zemljištu uređenom komasacijom čija je površina manja od jednog hektara, niti provesti takve promene u bazi podataka.
(3) Na šumskom zemljištu uređenom komasacijom i na šumskom zemljištu za koje je donet program gazdovanja šumama ne mogu se, shodno zakonu kojim se uređuju šume i šumsko zemljište, deobom na terenu formirati parcele čija je površina manja od pola hektara, niti provesti takve promene u bazi podataka.
(4) Deoba parcele neće se dozvoliti u slučaju kada nema planskog akta a nova granična linija seče postojeći objekat na parceli.
Član 119.
(1) Na novonastale parcele prenose se svi podaci o parceli, pravo svojine, kao i druga stvarna prava i zabeležbe koje su bile upisane na parcelama od kojih su parcele nastale.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučaju da novonastala parcela ne služi parceli u čiju korist je upisana službenost, odnosno da u korist novonastale parcele nema uslova za upis službenosti, na novonastaloj parceli se ne zadržava upisana službenost.
3) Promena nastala spajanjem parcela izvan granice građevinskog zemljišta
Član 120.
(1) Spajanje dve ili više susednih parcela izvan granice građevinskog zemljišta utvrđuje se i provodi samo na osnovu zahteva imaoca/imalaca prava svojine.
(2) Na novonastaloj parceli upisuju se dosadašnji imalac prava svojine u celini, odnosno imaoci prava svojine sa udelom.
(3) Na novonastalu parcelu prenose se svi podaci o parceli, kao i druga stvarna prava i zabeležbe koje su bile upisane na parcelama od kojih su parcele nastale.
(4) Ako na novonastaloj parceli nije moguće preneti iste udele, uz zahtev za spajanje podnosi se odgovarajuća isprava kojom se udeli imalaca prava svojine određuju.
(5) Elaborat geodetskih radova o spajanju parcela izrađuje Služba.
4) Promena nastala u postupku uređenja međe pred sudom
Član 121.
(1) Promena granice parcele u postupku uređenja međe pred sudom utvrđuje se na osnovu sudske odluke.
(2) Uz sudsku odluku iz stava 1. ovog člana dostavlja se dokumentacija iz člana 87. stav 1. ovog pravilnika i uverenje o ispravnosti geodetskog instrumenta koji je korišćen u postupku uređenja međe pred sudom.
(3) Na osnovu sudske odluke i podataka iz stava 2. ovog člana utvrđuje se i provodi promena koja se odnosi na oblik i površinu predmetnih parcela, na način određen sudskom odlukom.
5) Promena vrste zemljišta
Član 122.
(1) Vrsta zemljišta određuje se u skladu sa zakonom, a prema Katalogu.
(2) Promena vrste zemljišta utvrđuje se na osnovu:
1) zakona kojim se uređuje građevinsko, poljoprivredno, šumsko i vodno zemljište;
2) planskog dokumenta kojim se određuje građevinsko zemljište, odnosno akta koji sadrži popis katastarskih parcela koje se određuju za građevinsko zemljište;
3) planskog dokumenta kojim je zemljište opredeljeno za poljoprivrednu proizvodnju, odnosno za podizanje šuma.
(3) U slučaju iz stava 2. tačka 2. ovog člana upisuje se i zabeležba o obavezi plaćanja naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta, ako je zemljište proglašeno za građevinsko zemljište posle 15. jula 1992. godine, shodno zakonu kojim se uređuje građevinsko zemljište.
(4) Ako nije moguće utvrditi da li je zemljište građevinsko, poljoprivredno, šumsko ili vodno, svrstava se u ostalo, do utvrđivanja.
6) Promena načina korišćenja i katastarske klase zemljišta
Član 123.
(1) Način korišćenja zemljišta, odnosno katastarska kultura i katastarska klasa parcele utvrđuje se za parcelu, odnosno deo parcele.
(2) Promena iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u skladu sa podzakonskim aktom kojim se propisuje katastarsko klasiranje zemljišta.
7) Promena nastala izgradnjom, deobom i spajanjem objekta, odnosno posebnog dela objekta
Član 124.
(1) Promena nastala izgradnjom objekta utvrđuje se na osnovu elaborata geodetskih radova.
(2) Uz elaborat geodetskih radova podnosilac zahteva dostavlja građevinsku i upotrebnu dozvolu.
(3) Promena iz stava 1. ovog člana provodi se bez obzira da li je za objekat izdata i dostavljena građevinska, odnosno upotrebna dozvola, u vezi sa čim se upisuje odgovarajuća zabeležba, shodno Katalogu.
(4) Ako se elaborat geodetskih radova i podaci u građevinskoj, odnosno upotrebnoj dozvoli ne slažu, vrši se uvid u projekat, odnosno tehničku dokumentaciju za objekat i konstatuje odstupanje ili saglasnost.
(5) Za deo parcele na kome je izgrađen objekat menja se način korišćenja u zemljište pod objektom.
(6) Izuzetno od stava 5. ovog člana, ako se radi o promeni na zemljištu nastaloj izgradnjom, za koju bez građevinske dozvole nije moguće utvrditi da se radi o objektu (parking mesta, ribnjaci i dr.), na delu gde je izvršena takva izgradnja menja se način korišćenja zemljišta shodno Katalogu.
(7) U slučaju iz st. 5. i 6. ovog člana, ako se radi o poljoprivrednom zemljištu, za deo zemljišta na kome se menja način korišćenja ne upisuje se zabeležba o obavezi plaćanja naknade za promenu namene.
Član 125.
(1) Informacija o promeni nastaloj izgradnjom objekta pribavlja se i na osnovu podataka dobijenih periodičnim snimanjem teritorije Republike Srbije iz vazduha, u skladu sa članom 119. stav 2. Zakona.
(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana, položaj objekta, dimenzije objekta, spratnost, način korišćenja i drugi podaci o objektu, utvrđuju se geodetskim merenjem i prikupljanjem podataka o objektu na licu mesta.
(3) U slučaju iz stava 1. ovog člana, upisuje se zabeležba u katastru nepokretnosti da prema podacima dobijenim periodičnim snimanjem teritorije Republike Srbije iz vazduha postoji neupisan objekat na parceli, koja se briše kada se za objekat dostavi elaborat geodetskih radova.
Član 126.
(1) Ako je objekat izgrađen na dve ili više parcela, podaci o objektu upisuju se na parceli na kojoj je objekat većim delom izgrađen, sa upisom zabeležbe da je deo objekta izgrađen i na drugim parcelama.
(2) Na drugim parcelama ne upisuju se podaci o objektu, već se upisuje zabeležba da je na njima izgrađen deo objekta.
(3) Ako je površina dela objekta koji se nalazi na drugoj parceli manja od 0,5 m², taj deo se prikazuje na planu, ali se na parceli ne formira deo i ne upisuje zabeležba iz stava 2. ovog člana.
(4) Ako objekat ima posebne delove, posebni delovi upisuju se na objektu vezanom za parcelu gde je većim delom izgrađen.
(5) Dvojni objekat deli se i upisuje kao dva posebna objekta na istoj parceli, ili ako granična linija između parcela seče objekat po vertikali na dva posebna objekta na dve parcele, u skladu sa građevinskom, odnosno upotrebnom dozvolom, ili aktom nadležnog organa.
(6) Podaci o mostu, vijaduktu i sl. objektu, upisuju se shodno stavu 1. ovog člana, s tim što se na parceli iznad koje se nalazi, upisuje zabeležba da se iznad nalazi most ili vijadukt sa određene parcele.
Član 127.
(1) Objektima izgrađenim u skladu sa propisima smatraju se objekti za koje je izdata građevinska i upotrebna dozvola, kao i:
1) objekti u gradovima, odnosno naseljima gradskog karaktera izgrađeni do 3. juna 1948. godine, kada je stupila na snagu Osnovna uredba o građenju ("Službeni list FNRJ", broj 46/48);
2) stambene zgrade koje su izgrađene na selu do 21. marta 1961. godine, kada je stupio na snagu Zakon o uslovima za izgradnju stambenih zgrada na selu ("Službeni glasnik NRS", broj 7/61) ili do stupanja na snagu propisa o uslovima za izgradnju stambenih zgrada, ukoliko su ih opštinski narodni odbori doneli u roku propisanom tim zakonom;
3) ostale vrste objekata koji su izgrađeni na selu do 8. jula 1973. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izgradnji investicionih objekata ("Službeni glasnik SRS", broj 25/73), odnosno do stupanja na snagu opštinske, odnosno gradske odluke, ukoliko je ista doneta u roku propisanom tim zakonom;
4) objekti za koje se izdaje rešenje o odobrenju izvođenja radova i ne izdaje građevinska dozvola, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata.
(2) Pravni status objekta upisuje se prema Katalogu.
(3) Vreme izgradnje objekata iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana, utvrđuje se na osnovu datuma geodetskog merenja objekta, datuma upisa u katastar zemljišta ili uverenja nadležnog opštinskog organa o vremenu njihove izgradnje.
Član 128.
Ako parcela na kojoj je izgrađen objekat nema utvrđen kućni broj, a objekat ispunjava propisane uslove za utvrđivanje kućnog broja, istovremeno sa upisom objekta, po službenoj dužnosti utvrđuje se kućni broj u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje način i postupak utvrđivanja kućnih brojeva, označavanja zgrada brojevima i označavanja naziva naseljenih mesta, ulica i trgova.
Član 129.
(1) Elaborat geodetskih radova za upis posebnog dela objekta izrađuje se shodno članu 29. ovog pravilnika, za posebne delove objekta koji nisu upisani u katastar nepokretnosti.
(2) Ako za poseban deo postoji tehnička dokumentacija na osnovu koje je izdata građevinska ili upotrebna dozvola ili akt nadležnog organa, po njihovom dostavljanju, podaci o posebnom delu objekta upisani na osnovu elaborata geodetskih radova, menjaju se prema tim ispravama i provodi odgovarajuća promena.
Član 130.
(1) Za imaoca prava svojine, odnosno držaoca na novoizgrađenom objektu i njegovim posebnim delovima upisuje se graditelj objekta shodno čl. 97, 98. i 135. Zakona.
(2) Ako je objekat izgrađen na dve ili više parcela, a graditelj nije imalac prava svojine na svim parcelama, graditelj se upisuje za držaoca objekta, ako za objekat nije izdata upotrebna dozvola.
(3) U slučaju izgradnje objekta na tuđoj parceli, za držaoca objekta upisuje se lice koje ima ispravu koja vodi sticanju prava svojine na objektu, odnosno parceli na kojoj je objekat izgrađen, kao i na osnovu saglasnosti imaoca prava svojine na parceli, odnosno izvođenjem drugih dokaznih sredstava.
(4) Ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana, za objekat se upisuje podatak da držalac objekta nije utvrđen.
(5) Za držaoca posebnog dela objekta upisuje se lice koje ne ispunjava uslove iz člana 98. Zakona za upis prava svojine, pod uslovom da je u posedu posebnog dela objekta i ima ispravu koja vodi sticanju prava svojine.
(6) Ako za novoizgrađeni objekat nije izdata građevinska i upotrebna dozvola ili je od dozvole odstupljeno, vrši se upis odgovarajuće zabeležbe shodno članu 74. stav 5. Zakona.
8) Promena nastala dogradnjom objekta
Član 131.
(1) Promena nastala dogradnjom objekta van gabarita postojećeg objekta ili nadziđivanjem postojećeg objekta, utvrđuje se na osnovu:
1) građevinske i upotrebne dozvole,
2) tehničke dokumentacije (za objekte sa dva ili više posebnih delova)
3) elaborata geodetskih radova.
(2) Ako je dogradnja objekta koji je izgrađen u skladu sa propisima izvedena bez građevinske dozvole, nadziđivanjem, odnosno ako je dogradnja objekta koji je izgrađen bez dozvole izvedena sa građevinskom i upotrebnom dozvolom, za objekat se upisuje podatak o pravnom statusu "Objekat, odnosno deo objekta nije izgrađen u skladu sa propisima", kao i odgovarajuća zabeležba shodno Katalogu.
Član 132.
(1) Graditelj dograđenog objekta upisuje se za imaoca prava svojine ako su ispunjeni uslovi iz člana 97. Zakona.
(2) Kada nema uslova za upis prava svojine u skladu sa Zakonom i za dograđeni deo objekta nije izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola, graditelj dograđenog dela objekta upisuje se za držaoca objekta srazmerno površini dograđenog dela u odnosu na ukupnu bruto površinu objekta.
(3) Ako nije moguće upisati srazmernu površinu zbog zajedničkih udela na objektu, i graditelju dograđenog dela se upisuje zajednički udeo na objektu.
(4) Promenom nastalom dogradnjom objekta menja se bruto površina objekta, i u zavisnosti od dogradnje, spratnost objekta, broj posebnih delova objekta i površina pod objektom.
(5) Posebni delovi objekta upisuju se u skladu sa članom 129. ovog pravilnika.
9) Promena nastala rekonstrukcijom objekta
Član 133.
(1) Promena nastala rekonstrukcijom objekta, kojom se menja broj funkcionalnih jedinica objekta, utvrđuje se na osnovu:
1) građevinske i upotrebne dozvole;
2) tehničke dokumentacije (za objekte sa dva ili više posebnih delova);
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je rekonstrukcija objekta koji je izgrađen u skladu sa propisima izvršena bez građevinske, odnosno upotrebne dozvole, za objekat se upisuje podatak o pravnom statusu "Objekat, odnosno deo objekta nije rekonstruisan u skladu sa propisima", kao i odgovarajuća zabeležba shodno Katalogu.
(3) Posebni delovi nastali rekonstrukcijom objekta upisuju se u skladu sa članom 129. ovog pravilnika, uz upis odgovarajućeg pravnog statusa i zabeležbe.
10) Promena nastala uklanjanjem objekta
Član 134.
(1) Promena nastala uklanjanjem objekta utvrđuje se na osnovu elaborata geodetskih radova.
(2) Uklanjanjem objekta brišu se podaci o objektu u bazi podataka, stvarna prava i zabeležbe na tom objektu, kao i broj i podaci o delu parcele na kome se objekat nalazio.
(3) Na delu parcele iz stava 2. ovog člana na kome se objekat nalazio, upisuje se način korišćenja prema faktičkom stanju.
(4) Za objekat koji nije uklonjen a za koga je doneto rešenje o uklanjanju, upisuje se zabeležba donošenja istog rešenja.
(5) Ako se na osnovu podataka dobijenih periodičnim snimanjem teritorije Republike Srbije iz vazduha, utvrdi da objekta nema, po službenoj dužnosti se izrađuje elaborat geodetskih radova iz stava 1. ovog člana radi provođenja promene.
Član 135.
(1) Promena nastala uklanjanjem dela objekta utvrđuje se na osnovu elaborata geodetskih radova.
(2) Uklanjanjem dela objekta menja se geometrija objekta i dela parcele – zemljište pod objektom shodno promeni nastaloj uklanjanjem objekta.
11) Promena načina korišćenja objekta i posebnog dela objekta
Član 136.
(1) Za objekte i posebne delove objekta koji su izgrađeni u skladu sa propisima, promena načina korišćenja utvrđuje se na osnovu akta organa nadležnog za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole.
(2) Za objekte i posebne delove objekta koji su izgrađeni bez građevinske dozvole promena načina korišćenja utvrđuje se na osnovu zapisnika o izvršenom uviđaju izrađenog u postupku utvrđivanja promene na terenu.
(3) Kada se menja način korišćenja posebnog dela objekta, vrši se i odgovarajuća promena načina korišćenja objekta u kome se poseban deo nalazi.
12) Promena nastala izmenom strukture posebnog dela objekta
Član 137.
(1) Promena nastala adaptacijom posebnog dela objekta kojom se menja njegova struktura, provodi se za posebne delove koji su upisani u katastar nepokretnosti, na osnovu:
1) građevinske i upotrebne dozvole;
2) tehničke dokumentacije;
3) akta nadležnog organa.
(2) Promena iz stava 1. ovog člana za posebne delove koji nisu upisani u katastar nepokretnosti, provodi se na osnovu elaborata geodetskih radova, u okviru promene kojom se vrši upis posebnog dela.
13) Promena nastala naknadnim dobijanjem građevinske,
odnosno upotrebne dozvole za ranije upisani objekat
Član 138.
(1) Na osnovu naknadno dostavljene građevinske i upotrebne dozvole utvrđuje se promena:
1) pravnog statusa upisanog objekta;
2) državine u pravo svojine i vrši brisanje odgovarajuće zabeležbe, ako je na objektu upisana državina.
(2) Ako objekat ima posebne delove, a dozvole iz stava 1. ovog člana ne sadrže podatke o posebnim delovima, dostavlja se i tehnička dokumentacija na osnovu koje je izdata upotrebna dozvola.
(3) Na osnovu dokumentacije iz st. 1. i 2. ovog člana utvrđuju se promene:
1) pravnog statusa upisanog posebnog dela objekta;
2) državine u pravo svojine i vrši brisanje odgovarajuće zabeležbe, ako je na posebnom delu objekta upisana državina.
(4) Promena iz st. 1. i 3. ovog člana utvrđuju se i na osnovu akta nadležnog organa kojim se dokazuje da je objekat izgrađen pre donošenja propisa o izgradnji.
(5) Pre provođenja promene iz stava 1. ovog člana, Služba ili geodetska organizacija, vrši proveru identičnosti podataka koji se odnose na dimenzije, položaj, spratnost i način korišćenja objekta, odnosno broj i strukturu posebnih delova, ako objekat ima posebne delove.
Član 139.
(1) Ako prilikom prvog upisa objekta nije izvršen upis posebnih delova objekta, na osnovu naknadno dostavljene upotrebne dozvole i tehničke dokumentacije za objekat, vrši se i upis svih posebnih delova objekta.
(2) Za imaoca prava svojine na posebnim delovima upisuje se imalac prava svojine na objektu, odnosno drugo lice shodno članu 98. Zakona.
14) Promena imaoca stvarnog prava, odnosno držaoca na nepokretnosti
Član 140.
(1) Promena imaoca stvarnog prava, odnosno držaoca na nepokretnosti vrši se na osnovu isprave, čiji su sadržina i oblik propisani zakonom, uz postojanje opštih uslova za upis stvarnih prava.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, promena upisa prava vrši se i bez isprave na osnovu zakona.
(3) O imaocu stvarnog prava, odnosno držaocu na nepokretnosti upisuju se podaci o imenu, imenu jednog roditelja i prezimenu, adresi i JMBG, odnosno poslovnom imenu, sedištu i MB.
Član 141.
(1) Pravni kontinuitet između imalaca stvarnih prava postoji kad se pravo izvodi iz prava upisanog prethodnika.
(2) Ne zahteva se pravni kontinuitet sa upisanim prethodnikom u slučaju sticanja prava po osnovu:
1) odluke suda o sticanju svojine na originaran način;
2) vraćanja nepokretnosti ranijim vlasnicima, odnosno njihovim pravnim sledbenicima u skladu sa zakonom;
3) eksproprijacije;
4) komasacije;
5) ugovora o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini zaključenog u skladu sa zakonom;
(3) Ne zahteva se pravni kontinuitet i za upis sticanja prava po zakonu koji ne propisuje pravni kontinuitet sa upisanim prethodnikom, odnosno koji drukčije određuje uslov i osnov upisa.
Član 142.
(1) Strano lice može biti upisano u katastar nepokretnosti, u skladu sa zakonom, na osnovu isprave uz koju je neophodno dostaviti i dokaz o postojanju uzajamnosti u pogledu sticanja prava svojine koje izdaje nadležno ministarstvo za poslove pravde.
(2) Za strano lice koje obavlja delatnost u Republici Srbiji, pored dokaza o postojanju uzajamnosti iz stava 1. ovog člana, neophodno je dostaviti i mišljenje nadležnog ministarstva da je nepokretnost neophodna za obavljanje delatnosti.
(3) O izvršenom upisu stranog lica obaveštava se nadležno ministarstvo za poslove pravde.
Član 143.
(1) Udeli prava svojine na nepokretnosti upisuju se u skladu sa ispravom i iskazuju se u obliku razlomka čiji ukupan zbir mora biti 1.
(2) Ako su u ispravi udeli izraženi u procentima ili decimalnim brojevima, udeo prava svojine preračunava se u odgovarajući razlomak.
15) Promena vrste prava i oblika svojine na nepokretnosti
Član 144.
(1) Promena vrste prava i oblika svojine na nepokretnosti vrši se na osnovu odgovarajuće isprave kojom se konstituiše druga vrsta prava ili oblik svojine.
(2) Promena nastala konverzijom prava korišćenja ili prava zakupa na građevinskom zemljištu u državnoj svojini u pravo svojine, odnosno javne svojine, vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje građevinsko zemljište, u zavisnosti od toga da li se radi o izgrađenom ili neizgrađenom građevinskom zemljištu koje određuje taj zakon.
(3) Promena na nepokretnostima u državnoj svojini nastala uspostavljanjem javne svojine Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina.
(4) Promene iz st. 2. i 3. ovog člana, provode se po zahtevu, ili po službenoj dužnosti u skladu sa zakonom propisanim rokovima.
16) Promena nastala sticanjem prava korišćenja
Član 145.
(1) Na nepokretnostima u javnoj svojini pravo korišćenja i korisnik upisuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina.
(2) Pravo korišćenja upisuje se u katastar nepokretnosti upisom podataka o imaocu prava korišćenja, odnosno korisniku zajedno sa podacima o imaocu prava javne svojine na nepokretnosti.
17) Promena nastala sticanjem prava zakupa
Član 146.
(1) Pravo zakupa na nepokretnosti upisuje se u katastar nepokretnosti upisom podataka o imaocu prava zakupa, trajanju zakupa, kao i podataka o ispravi za upis, bez promene podataka o imaocu prava svojine na nepokretnosti.
(2) Pravo podzakupa upisuje se na način propisan za upis zakupa, bez brisanja prava zakupa.
18) Promena nastala brisanjem držaoca i upisom prava svojine na parceli
Član 147.
(1) Pravo svojine na parceli upisuje se na zahtev lica koje je upisano kao držalac parcele u osnivanju katastra nepokretnosti, ako je od dana početka primene katastra nepokretnosti proteklo pet godina i ako treće lice u tom periodu nije podnelo zahtev za upis prava svojine na osnovu isprave za upis.
(2) Pravo svojine ili pravo korišćenja na parceli može se upisati na zahtev lica koje je upisano kao držalac parcele i pre isteka roka od pet godina, ako to lice dostavi ispravu o sticanju prava svojine, odnosno prava korišćenja na parceli.
19) Promena nastala utvrđivanjem službenosti
Član 148.
(1) Pravo službenosti upisuje se kao pravo plodouživanja, pravo prolaza, kao i drugo pravo propisano zakonom kojim se uređuju stvarna prava na nepokretnosti.
(2) Pravo službenosti upisuje se na nepokretnosti u korist određenog imaoca prava ili u korist druge nepokretnosti bez obzira na imaoca prava svojine na toj nepokretnosti.
(3) Pravo stvarne službenosti upisuje se na nepokretnostima u čiju korist (povlasno dobro) i na čiji teret (poslužno dobro) je uspostavljena službenost, bez upisa podataka o licima koja su imaoci prava svojine na tim nepokretnostima.
Član 149.
(1) Pravo službenosti upisuje se na osnovu isprave ili na osnovu samog zakona.
(2) Ako se vršenje službenosti ograničava na određene prostorne granice, skica i opis te prostorne granice predstavlja sastavni deo isprave iz stava 1. ovog člana.
20) Promena nastala uspostavljanjem hipoteke
Član 150.
Hipoteka se upisuje na nepokretnosti, odnosno pravu svojine ili drugom stvarnom pravu na nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje hipoteka.
Član 151.
(1) Hipoteka na objektu, odnosno posebnom delu objekta u izgradnji upisuje se na parceli na kojoj se objekat gradi.
(2) Prilikom upisa objekta, odnosno posebnog dela objekta iz stava 1. ovog člana u katastar nepokretnosti za koji je izdata upotrebna dozvola, istim rešenjem hipoteka se po službenoj dužnosti upisuje na objektu, odnosno posebnom delu objekta i briše se sa parcele.
(3) Objekti i posebni delovi objekta u izgradnji, smatraju se posebnim nepokretnostima i upis hipoteke na njima ne zavisi od redosleda rešavanja zahteva za upis ostalih promena na parceli na kojoj se grade.
Član 152.
(1) Kod upisa hipoteke u katastar nepokretnosti upisuje se:
1) vrsta hipoteke propisana zakonom;
2) ime i prezime, adresa i JMBG, odnosno poslovno ime, sedište poverioca i MB;
3) ime i prezime, adresa i JMBG, odnosno poslovno ime, sedište dužnika i MB, ako to lice nije zalogodavac;
4) visina potraživanja koje se obezbeđuje hipotekom;
5) valuta plaćanja i valuta obračuna;
6) kamatna stopa;
7) rok otplate.
(2) Zajednička hipoteka upisuje se tako što se za svaku nepokretnost obuhvaćenu zajedničkom hipotekom, upisuju svi podaci iz stava 1. ovog člana.
Član 153.
(1) U katastar nepokretnosti upisuje se zabeležba hipotekarne prodaje, po zahtevu poverioca, a na osnovu dokaza propisanih zakonom.
(2) Rešenje o upisu zabeležbe iz stava 1. ovog člana, donosi se u roku od sedam dana od dana prijema zahteva za zabeležbu koji je propisan zakonom kojim se uređuje hipoteka, bez obzira na postojanje prethodnih zahteva za upis na istoj nepokretnosti.
Član 154.
(1) Hipoteka se ispisuje prestankom obezbeđenog potraživanja na osnovu izjave hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke ili pravnosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo.
(2) Hipoteka se ispisuje i u drugim slučajevima propisanim zakonom za prestanak hipoteke.
21) Promena nastala izmenom prvenstvenog reda upisa
Član 155.
(1) Izmena prvenstvenog reda upisa vrši se za upisano pravo na nepokretnosti koje je po redosledu kasnije upisano od istog prava koje je upisano ranije i sa kojim će zameniti mesto.
(2) Izmena se vrši na osnovu zahteva imaoca kasnije upisanog stvarnog prava i saglasnosti svih upisanih imalaca istih prava na nepokretnosti čija prava bi bila povređena izmenom, odnosno kojima se red pomera.
(3) Saglasnost upisanih imalaca prava dostavlja se u pisanoj formi uz overu potpisa od strane nadležnog organa.
(4) U rešenju o izmeni prvenstvenog reda upisa prava navode se novi datumi o upisu, odnosno redosledu upisanih prava na nepokretnosti.
(5) Ako je za nepokretnost podneto više zahteva o kojima nije odlučeno, može se odlučiti o kasnijem podnetom zahtevu, na osnovu saglasnosti podnosioca ranije podnetog zahteva i imalaca prava čija prava bi bila povređena, shodno st. 2. i 3. ovog člana.
(6) U rešenju o izmeni prvenstvenog reda upisa prava i rešenju kojim se odlučuje o kasnije podnetom zahtevu, navodi se da su doneta na osnovu saglasnosti imalaca prava, odnosno podnosioca zahteva.
22) Promena nastala upisom prava preče kupovine
Član 156.
(1) Pravo preče kupovine nepokretnosti upisuje se na osnovu isprave kojom je pravo preče kupovine uspostavljeno.
(2) U rešenju kojim se upisuje zabeležba, navodi se nepokretnost, imalac toga prava i rok do kada pravo traje koji je određen u ispravi.
(3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako se radi o pravu preče kupovine koje je ustanovljeno ugovorom o kupoprodaji u korist prodavca na rok duži od 5 godina od dana zaključenja ugovora, u rešenju kojim se upisuje zabeležba rok se svodi i određuje se upis na rok od 5 godina, u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.
(4) Pravo preče kupovine suvlasnika nepokretnosti, vlasnika susednog poljoprivrednog zemljišta, ili druga koja se stiču po samom zakonu, ne upisuje se u katastar nepokretnosti.
23) Promena nastala upisom drugih obligacionih prava
Član 157.
Obligaciono pravo koje se od trenutka upisa može suprotstaviti trećim licima i od uticaja je na pravo na nepokretnosti, upisuje se na osnovu isprave o sticanju toga prava.
24) Promena nastala istekom važnosti upisa
Član 158.
Oročeni upisi i upisi kojima je istekla važnost brišu se po zahtevu stranke, ili po službenoj dužnosti ako je takva obaveza propisana zakonom.
25) Promena nastala poništavanjem, odnosno ukidanjem isprave
Član 159.
(1) Kada je poništena ili ukinuta isprava koja je bila osnov za promenu u katastru nepokretnosti, vrši se povraćaj na stanje pre provođenja promene, pod uslovom da posle promene nastale na osnovu poništene ili ukinute isprave nije bilo promene imaoca stvarnih prava na nepokretnostima.
(2) Ako je posle promene nastale na osnovu poništene ili ukinute isprave, bilo promene imaoca stvarnih prava na nepokretnostima, uz ispravu o poništavanju ili ukidanju potrebno je dostaviti ispravu kojom se odlučuje i o pravu upisanog imaoca stvarnog prava na nepokretnosti.
26) Ispravljanje grešaka, nedostataka i propusta
Član 160.
(1) Greške, nedostaci i propusti u podacima o nepokretnostima nastali u postupku premera, osnivanja, održavanja ili obnove katastra nepokretnosti, koji se odnose na granice, dimenzije, površinu i druge podatke o parcelama, objektima i posebnim delovima objekata, kao i na upisana stvarna prava na nepokretnostima, ispravljaju se u postupku održavanja katastra nepokretnosti po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti.
(2) Služba u postupku ispravke, pre donošenja rešenja, održava usmenu raspravu kad je to korisno za razjašnjenje stvari, kad se briše ili menja upisano pravo, odnosno u drugim slučajevima propisanim zakonom, izvodi geodetsko merenje na terenu i druga dokazna sredstva propisana zakonom, ceneći upis i propise koji su važili u vreme nastanka greške.
(3) U slučaju kad se briše ili menja upisano pravo fizičkom licu koje je umrlo ili pravnom licu koje je prestalo da postoji, usmena rasprava održava se u prisustvu naslednika, odnosno pravnih sledbenika tih lica.
Član 161.
Za posebne delove objekta upisane u katastar nepokretnosti na osnovu podataka preuzetih iz zemljišne knjige, knjige tapija, knjige prodatih društvenih stanova sa hipotekom ili ugovora o otkupu stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini sačinjenog u skladu sa zakonom, a koji ne sadrže sve neophodne podatke o posebnom delu, podaci koji nedostaju o posebnom delu objekta upisuju se na osnovu akta nadležnog organa ili tehničke dokumentacije ako postoji.
27) Upis predbeležbe
Član 162.
(1) Upis predbeležbe se vrši na osnovu isprave za upis koja ne ispunjava uslove za konačan upis stvarnih prava.
(2) Predbeležbom se upisuje imalac prava, bez brisanja upisanog prethodnika.
(3) Kod upisa predbeležbe upisuje se i rok za opravdanje predbeležbe.
Član 163.
(1) Predbeležba se opravdava u roku određenom u rešenju o upisu predbeležbe, odnosno roku određenom u javnoj ispravi, a na osnovu:
1) izjave o dozvoli upisa, sačinjene u obliku privatne isprave za upis prava koje je predbeleženo;
2) ispunjenjem uslova, odnosno protekom roka određenog u izjavi o dozvoli upisa;
3) dokaza o pravnosnažnosti javne isprave;
4) ispunjenjem uslova, odnosno protekom roka iz javne isprave na osnovu koje je određen upis predbeležbe.
(2) Predbeležba se opravdava i na osnovu isprave u kojoj je nepokretnost potpuno i tačno određena.
(3) Isprava iz stava 2. ovog člana mora biti sačinjena u obliku propisanom za upis prava koje je predbeleženo.
Član 164.
(1) Brisanje predbeležbe vrši se po službenoj dužnosti istekom roka određenog rešenjem o upisu predbeležbe.
(2) Brisanje predbeležbe može se vršiti i po zahtevu lica u čiju korist je upisana predbeležba i pre isteka roka određenog rešenjem o upisu predbeležbe.
28) Promena ličnih, statusnih i drugih podataka
o imaocu stvarnog prava na nepokretnosti
Član 165.
Promena ličnih, statusnih i drugih podataka o imaocu stvarnog prava utvrđuje se na osnovu isprave nadležnog organa kojom se dokazuje promena ličnih podataka za fizička lica i naziva i statusnih podataka za pravno lice, kao i drugih podataka o imaocu stvarnog prava.
29) Upis zabeležbe
Zabeležba ličnih stanja
Član 166.
(1) Zabeležba ličnih stanja imaoca prava svojine na nepokretnosti upisuje se kao zabeležba maloletstva, starateljstva, lišenja poslovne sposobnosti, produženja roditeljskog prava, stečaja i ostale zabeležbe propisane zakonom.
(2) Zabeležba ličnih stanja upisuje se na osnovu izvoda iz matične knjige rođenih (maloletstvo), rešenja nadležnog opštinskog organa (starateljstvo), rešenja nadležnog suda (lišenje, odnosno ograničenje poslovne sposobnosti, produženje roditeljskog prava, stečaj).
Zabeležba prvenstvenog reda
Član 167.
(1) Zabeležba prvenstvenog reda za upis stvarnog prava upisuje se po zahtevu imaoca prava svojine na nepokretnosti koji namerava otuđenje ili opterećenje nepokretnosti, kao i po zahtevu hipotekarnog poverioca koji namerava zasnivanje nadhipoteke.
(2) Ako zahtev za upis ili predbeležbu prava za koje je prvenstveni red zabeležen, bude podnet za vreme trajanja zabeležbe prvenstvenog reda, upisano, odnosno predbeleženo pravo određuje se prema trenutku upisa zabeležbe prvenstvenog reda.
(3) Zabeležba prvenstvenog reda gubi pravno dejstvo istekom roka od 90 dana od dana upisa, a ako se radi o zabeležbi prvenstvenog reda za upis hipoteke, istekom roka od godinu dana.
(4) Rešenjem kojim se upisuje zabeležba prvenstvenog reda za budući upis, određuje se i rok na koji se upisuje ta zabeležba.
(5) Zabeležba prvenstvenog reda briše se istekom roka po službenoj dužnosti, ili istovremeno sa upisom, odnosno predbeležbom prava izvršenog uz pozivanje na zabeleženi prvenstveni red.
(6) Pravo svojine, odnosno drugo stvarno pravo upisano na osnovu privatne isprave ili predbeleženo posle zabeležbe prvenstvenog reda koja se odnosi na otuđenje nepokretnosti, briše se po službenoj dužnosti istim rešenjem o upisu prava svojine, odnosno drugog stvarnog prava izvršenog uz pozivanje na zabeleženi prvenstveni red.
Zabeležba pokretanja spora
Član 168.
(1) Zabeležba pokretanja spora za utvrđivanje prava na nepokretnosti, odnosno za brisanje upisanog prava na nepokretnosti, upisuje se na osnovu dokaza da je spor pokrenut kod nadležnog suda, dostavljanjem primerka tužbe sa prijemnim pečatom suda ili potvrde suda o prijemu tužbe, odnosno rešenja suda o upisu zabeležbe spora.
(2) Zabeležba pokretanja spora briše se na osnovu pravnosnažne odluke suda donete u postupku povodom koga je upisana zabeležba spora.
(3) Ako se na osnovu isprave iz stava 2. ovog člana vrši upis prava svojine ili drugog stvarnog prava, istim rešenjem se briše pravo svojine, odnosno drugo stvarno pravo upisano ili predbeleženo posle upisa zabeležbe pokretanja spora.
Zabeležba pobijanja pravnih radnji dužnika
Član 169.
(1) Zabeležba pobijanja pravnih radnji dužnika upisuje se u katastar nepokretnosti na određenim nepokretnostima, kada je upis na tim nepokretnostima neophodan radi ostvarenja tužbenog zahteva.
(2) Upis zabeležbe iz stava 1. ovog člana zahteva poverilac koji tužbom pobija pravnu radnju dužnika, a uz zahtev dostavlja primerak tužbe sa prijemnim pečatom suda, ili potvrdu suda o prijemu tužbe.
(3) Pravnosnažna presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev, proizvodi dejstvo protiv svih kasnijih imalaca stvarnih prava na toj nepokretnosti i sa posledicama na upis propisanim za zabeležbu spora.
(4) Zabeležba pobijanja dužnikovih pravnih radnji briše se na osnovu presude iz stava 3. ovog člana, po službenoj dužnosti istovremeno sa upisom u vezi s kojim je zabeležba bila upisana, odnosno na zahtev imaoca stvarnog prava na čiji teret je upisana ako je spor okončan na drugi način.
Zabeležba zabrane otuđenja i opterećenja
Član 170.
(1) Zabeležba zabrane otuđenja i opterećenja, odnosno drugih raspolaganja nepokretnostima upisuje se na osnovu rešenja suda, kao privremena mera obezbeđenja određena u odnosu na imaoca prava svojine na nepokretnosti.
(2) Zabeležba iz stava 1. ovog člana ne sprečava dalje upise na nepokretnosti na kojoj je upisana.
(3) Ako se na osnovu odluke donete u postupku u kome je određena privremena mera, vrši upis prava svojine ili drugog stvarnog prava, istim rešenjem se briše pravo svojine, odnosno drugo stvarno pravo upisano ili predbeleženo posle upisa zabeležbe zabrane otuđenja i opterećenja.
Zabeležba zabrane upisa na nepokretnosti
Član 171.
(1) U katastar nepokretnosti upisuje se zabeležba zabrane upisa na nepokretnosti određena Zavodu, na osnovu odluke suda, odnosno drugog nadležnog organa koji je po zakonu ovlašćen da zabrani otuđenje i opterećenje, odnosno raspolaganje nepokretnostima.
(2) Zabeležba iz stava 1. ovog člana, sprečava svaki dalji upis na nepokretnosti na kojoj je upisana, do brisanja te zabeležbe.
(3) Po prijemu odluke iz stava 1. ovog člana postupa se prioritetno, mimo redosleda podnetih zahteva na nepokretnosti, po kojima se postupak prekida do brisanja te zabeležbe, o čemu se donosi zaključak.
Zabeležba pokretanja postupka eksproprijacije
Član 172.
(1) Zabeležba pokretanja postupka eksproprijacije upisuje se na osnovu dokaza da je predlog za pokretanje postupka eksproprijacije podnet nadležnom organu.
(2) Zabeležba pokretanja postupka eksproprijacije upisuje se i briše na način i pod uslovima propisanim za upis zabeležbe spora i proizvodi iste pravne posledice.
Zabeležba postupka izvršenja
Član 173.
(1) U katastar nepokretnosti upisuje se zabeležba postupka izvršenja, na osnovu rešenja o izvršenju ili zaključka izvršitelja o sprovođenju izvršenja na nepokretnosti, donetog protiv dužnika koji je imalac prava svojine ili susvojine na nepokretnosti.
(2) Ako je na nepokretnosti upisano drugo lice, uz zahtev za upis zabeležbe podnosi se isprava podobna za upis prava svojine, odnosno susvojine dužnika, na osnovu koje se po službenoj dužnosti vrši upis tog prava i istim rešenjem upis zabeležbe.
(3) Ako se na osnovu odluke donete u postupku izvršenja vrši upis prava svojine istim rešenjem se briše pravo svojine upisano ili predbeleženo posle zabeležbe postupka izvršenja.
Zabeležba postojanja ugovora
Član 174.
(1) Zabeležba postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju, kao i drugih ugovora o raspolaganju nepokretnostima u kojima je upis vezan za nastupanje određenih činjenica kao odložni uslov, upisuju se na nepokretnosti u korist lica koje ugovorom stiče tu nepokretnost.
(2) U slučaju kada je predmet ugovora objekat ili poseban deo objekta u izgradnji za koji je izdata građevinska dozvola, zabeležba postojanja tog ugovora upisuje se na parceli na kojoj se objekat, odnosno poseban deo objekta gradi.
(3) Zabeležba postojanja ugovora iz stava 1. ovog člana briše se po službenoj dužnosti istovremeno sa upisom prava stečenog tim ugovorom.
(4) Kada je posle upisa zabeležbe postojanja ugovora izvršen upis prava svojine na osnovu druge isprave u korist drugog lica, a ne lica iz ugovora, brisanje tog upisa vrši se na osnovu sudske odluke kojom se poništava isprava na osnovu koje je izvršen upis prava svojine.
Zabeležba pokretanja upravnog spora
Član 175.
(1) Zabeležba pokretanja upravnog spora protiv drugostepenog rešenja donetog u osnivanju i održavanju katastra nepokretnosti upisuje se danom saznanja da je spor pokrenut kod upravnog suda.
(2) Po dostavljanju presude, odnosno drugostepenog rešenja donetog po presudi iz upravnog spora, vrši se upis bez donošenja rešenja, odnosno vodi ponovni postupak i donosi rešenje u skladu sa tim odlukama.
(3) Upis ili ponovni postupak po presudi vrši se bez obzira na postojanje prethodnih zahteva za upis na istoj nepokretnosti.
(4) Ako je posle drugostepenog rešenja u vezi koga je pokrenut upravni spor, upisano ili predbeleženo drugo stvarno pravo, vrši se brisanje tog upisa rešenjem u ponovnom postupku po presudi odnosno drugostepenom rešenju donetom po presudi.
(5) Ako je presudom, odnosno drugostepenim rešenjem donetim po presudi meritorno odlučeno o stvari, brisanje upisa iz stava 4. ovog člana vrši se posebnim rešenjem.
Ostale zabeležbe
Član 176.
Zabeležba zaštite prirodnih dobara, kulturnih dobara i ostale zabeležbe propisane zakonom upisuju se na način i pod uslovima propisanim zakonom kojim je određen njihov upis u katastar nepokretnosti.
Član 177.
Upis zabeležbi vrši se u skladu sa opštim uslovima za upis shodno članu 83. Zakona, osim kod upisa zabeležbe hipotekarne prodaje, pokretanja upravnog spora protiv drugostepenog rešenja donetog u osnivanju, održavanju ili obnovi katastra nepokretnosti, zabrane upisa na nepokretnosti, zaštite prirodnih ili kulturnih dobara i drugih zabeležbi koje se odnose na samu nepokretnost, koje se upisuju bez obzira da li su u ispravi navedeni podaci o imaocu prava svojine na nepokretnosti, odnosno upisanom prethodniku.
30) Utvrđivanje i promena kućnog broja
Član 178.
Upis, odnosno promena kućnog broja provodi se u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje način i postupak utvrđivanja kućnih brojeva, označavanja zgrada brojevima i označavanja naziva naseljenih mesta, ulica i trgova.
31) Promena nastala imenovanjem, odnosno promenom naziva ulice ili trga
Član 179.
Promena naziva ulice ili trga provodi se u katastru nepokretnosti po službenoj dužnosti na osnovu odluke o imenovanju, odnosno promeni naziva ulice ili trga nadležnog organa lokalne samouprave u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje način i postupak utvrđivanja kućnih brojeva, označavanja zgrada brojevima i označavanja naziva naseljenih mesta, ulica i trgova.
32) Promena granica, naziva i matičnih brojeva prostornih jedinica
Član 180.
(1) Promena granice katastarske opštine, provodi se po službenoj dužnosti na osnovu odluke Vlade Republike Srbije.
(2) Promena naziva katastarske opštine provodi se u katastru nepokretnosti na osnovu zakona.
Član 181.
(1) Ako se jedna katastarska opština deli na dve ili više novih katastarskih opština unose se nove granice katastarskih opština, a brojevi parcela se zadržavaju.
(2) Ako se dve katastarske opštine spoje u jednu novu katastarsku opštinu unosi se nova granica katastarske opštine i vrši se prenumeracija parcela katastarske opštine koja ima manji broj parcela, dodavanjem jednoznačnog prefiksa ispred postojećih brojeva parcela (naprimer 10000).
(3) Ako se deo jedne katastarske opštine pripaja drugoj katastarskoj opštini unosi se nova granica katastarske opštine i vrši se prenumeracija parcela katastarske opštine čiji se deo pripaja, dodavanjem jednoznačnog prefiksa ispred postojećih brojeva parcela.
(4) Obeležanje nove granice katastarske opštine na terenu vrši se geodetskim belegama u skladu sa Prilogom 3, shodno članu 17. ovog pravilnika.
Član 182.
(1) Promena granice, naziva i matičnog broja katastarskog sreza provodi se u katastru nepokretnosti na osnovu odluke Zavoda o promeni granice katastarskog sreza objavljene u "Službenom glasniku Republike Srbije".
(2) Promena granica i matičnog broja ostalih prostornih jedinica, provodi se na osnovu akta nadležnog organa.
(3) Promena naziva gradova, opština i naselja provodi se na osnovu zakona.
Član 183.
(1) Promena podataka koji se odnose na položaj državne granice preuzimaju se iz Registra državne granice i provode se na osnovu podataka premera državne granice.
(2) U slučaju promene iz stava 1. ovog člana granice ostalih prostornih jedinica, kao i granice parcela usklađuju se sa državnom granicom.
(3) O promeni granice parcele iz stava 2. ovog člana, donosi se rešenje.
33) Promena katastarskog prihoda
Član 184.
(1) Promena katastarskog prihoda nastaje prilikom:
1) promene kulture i klase zemljišta;
2) promene granice katastarskog sreza;
3) obnove katastarskog klasiranja na delu ili celoj katastarskoj opštini;
4) promene lestvica katastarskog prihoda;
5) promene katastarskog prihoda po odluci nadležnog organa.
(2) Promena katastarskog prihoda provodi se po službenoj dužnosti.
34) Promena tržišne vrednosti nepokretnosti
Član 185.
(1) Upis podataka o tržišnoj vrednosti za novonastale parcele i novoizgrađene, dograđene, rekonstruisane i adaptirane objekte i posebne delove objekta, vrši se skladu sa podzakonskim aktom kojim se propisuje način i postupak procene vrednosti nepokretnosti.
(2) Promena podataka o vrednosti svih nepokretnosti vrši se najmanje svake treće godine, u skladu sa Zakonom i podzakonskim aktom kojim se propisuje način i postupak procene vrednosti nepokretnosti.
35) Druge promene u skladu sa zakonom
Član 186.
Druge promene na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, provode se u skladu sa zakonom kojim se propisuje vrsta promene, postupak, uslov i osnov za promenu.
ODLUČIVANjE O ZAHTEVU ZA PROVOĐENjE PROMENE I REŠENjE O DOZVOLI UPISA
Član 187.
(1) O zahtevu za provođenje promene postupa se prema redosledu prijema, u skladu sa Zakonom.
(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, mimo redosleda prijema postupa se u slučajevima propisanim zakonom i ovim pravilnikom, kao i u slučajevima spajanja stvari u jedan postupak pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
(3) Zahtev za provođenje promene se usvaja i dozvoljava se upis kad su ispunjeni uslovi propisani Zakonom i ovim pravilnikom, odnosno ako:
1) upis zahteva lice iz člana 63. ovog pravilnika;
2) je zahtev uredan;
3) je elaborat geodetskih radova overen i primljen od strane Službe, u slučaju kada je za provođenje promene potrebno izvesti geodetske radove na terenu;
4) u katastru nepokretnosti ne postoji zabeležba kojom se Zavodu zabranjuje upis;
5) su nepokretnosti u ispravi označene prema podacima iz katastra nepokretnosti;
6) osnovanost zahteva proizilazi iz sadržaja podnetih isprava.
(4) Za odlučivanje o zahtevu za upis merodavno je stanje podataka u katastru nepokretnosti u trenutku kad je zahtev primljen, odnosno stanje podataka nastalo rešavanjem prethodnih zahteva za upis na istoj nepokretnosti.
Član 188.
(1) Upis u katastar nepokretnosti vrši se, po pravilu, po skraćenom postupku.
(2) U slučaju kada se utvrdi da se na osnovu priloženih isprava ne može odlučiti po zahtevu sprovodi se ispitni postupak (saslušanje stranaka, uviđaj, veštačenje i drugo).
(3) U slučaju iz stava 1. ovog člana, rešenje o upisu donosi se najkasnije u roku od mesec dana, a u slučaju iz stava 2. ovog člana, najkasnije u roku od dva meseca.
Član 189.
(1) Ako nisu ispunjeni uslovi za upis, donosi se rešenje o odbijanju upisa u katastar nepokretnosti.
(2) Ako je zahtev u celosti ili delimično odbijen, u rešenju o odbijanju upisa se navode razlozi odbijanja.
(3) Ako se zahtev delimično odbije, deo rešenja u kome se udovoljava zahtevu i nalaže upis u delu u kome je dopušten, mora biti jasno odvojen od dela u kome je predlog delimično odbijen.
Član 190.
(1) Provođenje promena u bazi podataka vrši se danom donošenja prvostepenog rešenja, odnosno danom prijema drugostepenog rešenja ili sudske odluke iz upravnog spora u Službi, kada je o stvari meritorno odlučeno.
(2) Kod upisa promena na osnovu prvostepenog rešenja kojim je dozvoljena promena, kao i rešenja kojim je zahtev odbijen ili odbačen, odnosno kojim se ne vrši promena, zabeležava se po službenoj dužnosti radi činjenja vidljivim da rešenje određenog broja i datuma nije konačno i istovremeno se briše zabeležba o podnetom zahtevu.
(3) Protekom roka za žalbu, odbijanjem ili odbacivanjem žalbe upisana zabeležba da rešenje nije konačno se briše.
(4) Poništavanjem rešenja o upisu u postupku pred drugostepenim organom ili povodom upravnog spora i vraćanjem na ponovni postupak, briše se upis izvršen rešenjem koje je poništeno i zabeležba da rešenje nije konačno ili zabeležba upravnog spora i ponovo se upisuje zabeležba o podnetom zahtevu sa datumom podnošenja zahteva.
(5) Upisi na osnovu drugostepenog rešenja ili sudske odluke iz upravnog spora kojima je o stvari meritorno odlučeno, iz st. 1. do 4. ovog člana, vrše se bez donošenja posebnog rešenja.
PRAVO ŽALBE I POSTUPANjE U VEZI SA ŽALBOM
Član 191.
(1) Protiv rešenja donetog u prvom stepenu može se izjaviti žalba drugostepenom organu, u roku od 8 dana od dana prijema rešenja, preko Službe koja je donela prvostepeno rešenje.
(2) Do konačnosti odluke donete u prvom stepenu neće se odlučivati po novom zahtevu za upis na istoj nepokretnosti, odnosno na istom udelu na nepokretnosti.
(3) Zabeležba da odluka nije konačna briše se ako na odluku nije izjavljena žalba u zakonskom roku, odnosno po prijemu drugostepene odluke ako je na odluku bila izjavljena žalba uz upis zabeležbe da odluka nije pravnosnažna.
(4) Istekom roka iz stava 1. ovog člana ili odricanjem stranaka od prava na žalbu, prvostepeno rešenje postaje pravnosnažno.
(5) Izjava o odricanju prava na žalbu na prvostepeno rešenje daje se pred Službom i sadrži: naziv Službe, broj i datum rešenja, ime i prezime, JMBG i potpis stranke, odnosno zastupnika stranke, ime i prezime i potpis službenog lica pred kojim se izjava daje, datum davanja izjave.
(6) Izjava o odricanju prava na žalbu na prvostepeno rešenje može se dostaviti i u pisanoj formi uz overu potpisa pred nadležnim organom u kojoj se navodi broj i datum rešenja, ime i prezime i JMBG stranke, odnosno zastupnika stranke.
(7) Protiv drugostepenog rešenja može se u roku od 30 dana od dana prijema rešenja pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.
(8) Stranka koja je pokrenula upravni spor dužna je da Službi odmah dostavi dokaz o pokretanju upravnog spora radi upisa zabeležbe pokretanja upravnog spora, o čemu se obaveštavaju stranke u postupku.
Član 192.
(1) Ako povodom žalbe na rešenje Služba nađe da je žalba blagovremena, podneta od ovlašćenog lica i osnovana, a da je sprovedeni postupak bio nepotpun i da je to moglo biti od uticaja na rešavanje upravne stvari, dužna je da postupak dopuni:
1) uvidom u nove dokaze dostavljene od žalioca;
2) održavanjem usmene rasprave;
3) uviđajem na terenu.
(2) U slučaju osnovanosti žalbe iz stava 1. ovog člana, Služba je dužna da usvoji žalbu i zameni odluku u roku od 7 radnih dana od dana izjavljivanja žalbe.
(3) Ako se oceni da dopuna postupka ne bi bila od uticaja na rešavanje upravne stvari, odnosno ako se u dopunjenom postupku ne donese novo rešenje, žalba sa spisima predmeta dostavlja se drugostepenom organu, u roku od 7 radnih dana od dana izjavljivanja žalbe.
PRAĆENjE NASTALIH PROMENA NA NEPOKRETNOSTIMA
Član 193.
Zavod po službenoj dužnosti prati promene koje su od uticaja na upis nepokretnosti i upis prava svojine na nepokretnosti:
1) upoređivanjem podataka upisanih u katastar nepokretnosti sa odgovarajućim sadržajem digitalnog ortofotoa iz zadnjeg snimanja teritorije Republike Srbije iz vazduha;
2) na osnovu podataka o neprijavljenim promenama sadržanim u elaboratu geodetskih radova;
3) upoređivanjem podataka upisanih u katastar nepokretnosti sa podacima topografskog plana;
4) u postupku prikupljanja podataka neophodnih za procenu tržišne vrednosti nepokretnosti;
5) na osnovu isprava koje su od uticaja na podatke katastra nepokretnosti, a dostavljene su Zavodu od strane suda, državnih i drugih organa i organizacija;
6) na osnovu podataka dobijenih drugim metodama i postupcima.
Član 194.
(1) Kada se u postupku praćenja nastalih promena na nepokretnostima utvrdi neslaganje sa katastarskim podacima, Služba dostavlja obaveštenje imaocu prava svojine na nepokretnosti o zakonskoj obavezi prijavljivanja promene.
(2) Obaveštenje iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:
1) podatke o konstatovanim promenama u odnosu na postojeće katastarsko stanje;
2) rok od 30 dana u kome je imalac stvarnog prava, odnosno držalac dužan da podnese zahtev za provođenje promene na nepokretnosti, shodno članu 117. Zakona;
3) informaciju da će se u slučaju nepostupanja u ostavljenom roku pokrenuti prekršajni postupak shodno čl. 184. stav 1. tačka 3) i 185. stav 1. tačka 3) Zakona i postupak provođenja promene u katastru nepokretnosti po službenoj dužnosti.
Član 195.
(1) Ako u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja imalac stvarnog prava na nepokretnosti ne podnese zahtev za provođenje promene koja je od uticaja na nepokretnosti, Služba će dostaviti inspektoru Zavoda predlog za pokretanje prekršajnog postupka, uz koji se dostavljaju i odgovarajući dokazi.
(2) Služba će provesti promenu nastalu izgradnjom objekta na osnovu geodetskog merenja objekta izvršenog u postupku obezbeđivanja ažurnosti katastra nepokretnosti u skladu sa godišnjim planom rada Zavoda, podataka nastalih za potrebe masovne procene nepokretnosti, odnosno za druge potrebe u skladu sa zakonom.
(3) Rešenjem o provođenju promene u katastru nepokretnosti obavezuje se imalac stvarnog prava na parceli, odnosno objektu da izvrši uplatu propisane takse za izvedene radove na terenu i izvršenu uslugu.
Član 196.
(1) Kada Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i njihovi organi i organizacije, dostave Službi ispravu koja se odnosi na sticanje prava svojine na nepokretnosti, Služba vodi postupak po službenoj dužnosti i donosi rešenje o provođenju promene.
(2) Ako isprava ne ispunjava uslove za upis, Služba zaključkom obavezuje lice u čiju korist se vrši upis da u određenom roku uslove ispuni.
IZDAVANjE PODATAKA I UVERENjA IZ KATASTRA NEPOKRETNOSTI
Član 197.
(1) Nadležna Služba, odnosno Zavod izdaje iz baze podataka list nepokretnosti (Prilozi 21, 22, 23 i 24) i kopiju katastarskog plana (Prilog 25).
(2) Personalni list nepokretnosti izdaje se u skladu sa članom 173. stav 3. Zakona.
(3) List nepokretnosti za nepokretnost i personalni list sadrže podatke koje se odnose na nepokretnosti i podatke koje se odnose na imaoce stvarnih prava.
(4) Kopija katastarskog plana izdaje se za jednu ili više katastarskih parcela, po pravilu, u razmeri 1:1000, odnosno u drugoj razmeri u skladu sa zahtevom, na obrascu koji je dat u Prilogu 25.
(5) Kopija katastarskog plana više katastarskih parcela izdaje se u digitalnom ili analognom obliku, za cele listove ili delove listova plana, prema propisanoj podeli na listove, odnosno prema podeli na listove u skladu sa zahtevom.
Član 198.
(1) O identifikaciji parcele važećeg premera i katastra i prethodnog premera i katastra koji nije na snazi, Služba izdaje uverenje.
(2) Po zahtevu geodetske organizacije izdaju se podaci iz geodetsko-katastarskog informacionog sistema na osnovu izjave o prihvatanju izvršenja geodetskih radova ili po posebnom zahtevu uz navođenje za koje potrebe će se podaci koristiti.
(3) Uverenje o udaljenosti između određenih nepokretnosti, izdaje se na osnovu zamišljene prave linije koja spaja najbliže ivice nepokretnosti prikazane na katastarskom planu, sa skicom prikaza merenja odstojanja i nepokretnosti u odgovarajućoj razmeri.
(4) Ako se podaci iz katastra nepokretnosti izdaju u propisanoj formi, ne izdaje se uverenje kojim se isti potvrđuju.
VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 199.
(1) Do dana propisivanja strukture i formata za razmenu podataka, elaborat geodetskih radova iz člana 75. ovog pravilnika predaje se Službi u analognom obliku i digitalnom obliku u slobodnom formatu.
(2) Do dana osnivanja geodetsko-katastarskog informacionog sistema podatke katastra nepokretnosti izdaje nadležna Služba iz postojećih informatičkih programa za katastar nepokretnosti.
Član 200.
(1) Dozvoljena razlika površina parcela i objekata nastala u postupku prelaska u državni referentni sistem ETRS89/UTM računa se po formuli δR = 0.002 h P, gde je P površina parcele izražena u m2.
(2) Ako su razlike površina parcela i objekata nastale u postupku prelaska u državni referentni sistem ETRS89/UTM u propisanim granicama, podatak o novoj površini unosi se u bazu podataka bez donošenja posebnog rešenja.
(3) Ako razlike površina parcela i objekata nastale u postupku prelaska u državni referentni sistem ETRS89/UTM nisu u propisanim granicama, postupa se shodno odredbama ovog pravilnika koje se odnose na ispravljanje grešaka.
Član 201.
(1) Oblici svojine upisani u katastar nepokretnosti po ranijim propisima uskladiće se sa oblicima svojine u skladu sa važećim propisima po zahtevu stranke, odnosno po službenoj dužnosti u slučajevima propisanim zakonom.
(2) Vrste zemljišta upisane u katastar nepokretnosti po ranijim propisima, uskladiće se po službenoj dužnosti u građevinsko, poljoprivredno, šumsko ili vodno zemljište.
(3) Promena iz stava 2. ovog člana provodi se u bazi podataka bez donošenja rešenja.
Član 202.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe:
(1) Pravilnik o tehničkim normativima i metodama snimanja detalja kod premera zemljišta ("Službeni glasnik SRS", broj 10/81) osim odredaba čl. 12. do 20. koje će važiti do prelaska u državni referentni sistem ETRS89/UTM i odredaba čl. 136. do 161. koje će važiti do propisivanja geodetskih metoda merenja;
(2) Pravilnik o tehničkim normativima izrade originala geodetskih planova i osnovne karte i njihove reprodukcije ("Službeni glasnik SRS", broj 17/89);
(3) Pravilnik o načinu i postupku podnošenja prijave promene na nepokretnosti i izjave geodetske organizacije ("Službeni glasnik RS", broj 56/02);
(4) Pravilnik o evidenciji prodatih društvenih stanova sa hipotekom ("Službeni glasnik RS", broj 18/90);
(5) Pravilnik o izradi i održavanju katastra nepokretnosti ("Službeni glasnik RS", broj 46/99), osim odredaba koje se odnose na izradu katastra nepokretnosti, koje će se primenjivati do okončanja postupka osnivanja katastra nepokretnosti;
(6) Instrukcija za prikupljanje podataka o nepokretnostima br. 951-84/96 od 14.10.1996. godine, br. 951-84/96-1 od 25.01.1997. godine i br. 951-84/96-2 od 6.05.1998. godine;
(7) Instrukcija za održavanje katastra nepokretnosti 01 br. 95-76/2000 od 15.12.2000. godine.
Član 203.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Izvor: Vebsajt Republički geodetski zavod, 26.08.2015.