USTAV RS: Do ulaska u EU biće izmenjeno najmanje šest članova Ustava. Već 2017. godine građani će na referendumu odlučivati o nezavisnom pravosuđu, brisanju preambule o Kosovu i smanjenju broja poslanika u Narodnoj skupštini RS

Srbiju u okviru nastvka pregovora sa Evropskom unijom očekuje izmena Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav). Brisel traži da do ulaska u EU promenimo najmanje šest članova u najvišem pravnom aktu, a već sledeće godine da izmenimo način izbora članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, na šta smo se obavezali Akcionim planom za Poglavlje 23.

Deset stavki koje će u Ustavu sigurno biti promenjene ili se o njihovoj promeni ozbiljno razmišlja:

1. Biranje članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca - umesto imenovanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije da postanu samoregulatorno telo (MORAMO)
2. Uvođenje integrativne klauzule - primat evropskog zakonodavstva nad domaćim (MORAMO)
3. Omogućavanje strancima sa prebivalištem u Srbiji da glasaju za lokalne organe vlasti (MORAMO)
4. Omogućavanje građanima Srbije da glasaju za evropski parlament (MORAMO)
5. Brisanje preambule o Kosovu - kako bi Briselski sporazum bio primenjiv u praksi (TRAŽI SE OD NAS)
6. Smanjenje broja poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa 250 na 150 (ŽELIMO)
7. Promena načina biranja predsednika države - Tomislav Nikolić založio se za izbor predsednika u Parlamentu, podržavaju ga i neke opozicione stranke (MOŽDA)
8. Slobodno prepuštanje mandata poslanika stranci - jasno u Ustavu istaći da mandatom slobodno raspolaže poslanik (MOŽDA)
9. Uvođenje poverenika za informacije od javnog značaja I zaštitu podataka o ličnosti i ravnopravnost u Ustav - dati im mogućnost da predlažu zakone (MOŽDA)
10. Pojednostavljenje procedura za izmenu Ustava - Srbija će do ulaska u EU najmanje dva puta morati da menja najviši pravni akt, a za to joj je neophodna dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini i više od 50 odsto izašlih birača na referendumu (MOŽDA)

Za većinu ovih stavki, neophodno je raspisivanje referenduma. Ustav predviđa da premabula o Kosovu može da se menja isključivo uz saglasnost građana.

- Da bi sporazum Beograda i Prištine bio primenjiv, u Ustavu ne treba da piše da je KiM deo Srbije. Iako se Ustavni sud nije izjasnio o Briselskom sporazumu, jasno je da je on neustavan. To se očigledno mora rešiti do kraja 2017. i to je jedan od poslova koji otežavaju poziciju manadatara - kaže Vladimir Petrov, profesor Ustavnog prava.

Pred ulazak u EU, a vrlo verovatno istovremeno sa održavanjem referenduma o članstvu u Uniji, građani Srbije će odlučivati i o primatu evropskih zakona nad domaćim.

- Na kraju procesa pridruživanja u Ustav će biti uvedena integrativna klauzula, koja predviđa da zakoni koji su usvojeni u Briselu, automatski važe i u Srbiji. Takođe, u najvišem pravnom aktu trebalo bi bude navedeno glasanje građana Srbije za Evropski parlament, ali i glasanje stranaca sa prebivalištem u Srbiji za lokalne organe vlasti - navodi dr Vladimir Međak, pravni savetnik u pregovaračkom timu Vlade za pristupanje EU.

Najveće političke stranke u Srbiji više puta su se založile za smanjenje broja poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, sa 250 na 150, dok je Tomislav Nikolić predložio da se predsednik države bira u Parlamentu.