ZAKON O PRIVATNOM OBEZBEĐENJU: Pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeđenje, kao i oni koji su obrazovali unutrašnji oblik organizovanja obezbeđenja za sopstvene potrebe - samozaštitna delatnost, kao i fizička lica koja rade u privatnom sektoru bezbednosti, u obavezi su da steknu licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja do 1. januara 2017. godine. Privredni subjekti koji do navedenog datuma ne dobiju odgovarajuću dozvolu, neće moći da obavljaju delatnost privatnog obezbeđenja, a korisnici usluga imaće obavezu da angažuju isključivo licencirane kompanije i preduzetnike

Oko četrdeset hiljada pripadnika obezbeđenja, prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 42/2015), ima vremena do januara 2017. godine da prođe obuku i stekne licencu bez koje posle tog roka neće smeti da radi. Ali "školu" je do sada završilo svega 3.000 čuvara institucija i objekata. Njih 5.000 do 6.000 i dalje pohađa časove. Svi ostali, a to je oko tri četvrtine radnika obezbeđenja, možda su već i zakasnili. Jer, kažu nadležni, sredina juna je, s obzirom na dužinu obuke, bila krajnji rok da se krene sa "nastavom" kako bi se licenca dobila u roku.

Ministarstvo unutrašnjih poslova odlučilo je da rok neće biti produžen, kao što se to radilo ranijih godina, naglašava Zoran Milićević, sekretar Udruženja za privatno obezbeđenje.

– Posle prvog januara 2017. godine, niko bez licence neće moći da nastavi sa ovim poslom. Oni koji koriste usluge neće imati pravo da zaključuju nove ugovore o obezbeđenju sa pravnim licima i preduzetnicima koji nemaju licencu, niti smeju ostati u ugovornom odnosu sa onima koji je nisu ostvarili. U slučaju da poslodavac angažuje obezbeđenje bez licence sledi mu kazna do milion dinara i zabrana obavljanja poslova u trajanju od tri meseca do godinu dana – napominje Milićević. Onaj ko pruža usluge obezbeđenja, a nema licencu, biće kažnjen od 100.000 do 1.000.000 dinara.

Obuka koju radnici obezbeđenja moraju da prođu izuzetno je zahtevna.

– U proseku svaki službenik mora da savlada 101 čas prakse, 66 časova teoretske nastave i 35 samoodbrane bez oružja i to za najmanje 17 dana. Taj posao je potrebno obaviti što pre jer radnici obezbeđenja ne mogu i isto vreme da rade i da idu na usavršavanje – objašnjava Milićević i napominje da pohađanje obuke i polaganje stručnog ispita mogu da obave i radnici obezbeđenja koji nemaju srednju stručnu spremu, ali neprekidno ovaj posao rade pet godina. Licenca će im biti izdata ako se doškoluju (steknu srednju stručnu spremu trećeg stepena) do petog decembra 2016. godine, objašnjava Milićević.

Obuka službenika privatnog obezbeđenja košta oko 20.000 dinara, plus još 7.500 koliko je potrebno da se uplati prilikom polaganja stručnog ispita u MUP-u. Procenjuje se da upravo ova cena, ali i strah radnika obezbeđenja da ovaj Zakon neće poboljšati njihovu materijalnu situaciju, utiče na broj zainteresovanih.

– Mnogi od nas misle da naše plate od dvadesetak hiljada dinara uprkos licenci neće biti povećane. Osim toga novac za obuku izdvajamo iz svojih džepova, mada ima poslodavaca koji izlaze u susret radnicima tako što im daju novac za obuku koji oni vraćaju u ratama. I treći razlog zbog kojeg kolege odustaju od obuke jesu godine. Neki od njih uplašili su se da neće uspeti da prođu fizičku proveru i časove borilačkih veština. Strah je možda preteran jer instruktori imaju razumevanja – objašnjava jedan od radnika obezbeđenja.

Procenjuje se da u firmama koje pružaju usluge privatnog obezbeđenja radi između 40.000 i 60.000 ljudi i da je oko 50 odsto njih zaposleno "na crno".