Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2013. GODINU U PROCEDURI NARODNE SKUPŠTINE RS


Ekonomska politika koju će Vlada voditi do kraja 2013. godine biće usmerena na smanjenje makroekonomskih neravnoteža, pre svega na ostvarivanje stabilnosti javnih finansija i svođenje fiskalnog deficita na održiv nivo. U tom cilju Vlada će ovim zakonom smanjiti rashode budžeta uz istovremeno jačanje poreske discipline. Tokom godine Vlada će u skladu sa akcionim planom za racionalizaciju javne uprave i javnih preduzeća nastaviti sprovođenje strukturnih reformi i preduzeti mere racionalizacije u javnim preduzećima i javnim društvima kapitala.

Mere za smanjenje rashoda odnose se na smanjenje diskrecionih rashoda i uvođenje novih pravila za planiranje mase plata i penzija, uz preduzimanje mera štednje u javnom sektoru na svim nivoima.

Jedna od ključnih mera za povećanje naplate prihoda je puna poreska disciplina, što podrazumeva suzbijanje nelegalnog prometa i striktnu kontrolu naplate poreskih obaveza, što će se postići koordiniranim aktivnostima svih kontrolnih organa.

Posebna pažnja će se posvetiti ubrzanju preostalih ekonomskih reformi kako bi se poboljšalo poslovno okruženje, posebno osnaživanjem vladavine prava i otklanjanjem nefleksibilnih uslova tržišta rada kroz izmene Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013).

Cilj je da se strukturnim reformama uspostavi poslovno okruženje koje će omogućiti porast stranih i domaćih investicija, ubrzanje restrukturiranja privrede i povećanje produktivnosti i konkurentnosti privrede. Unapređenju poslovnog okruženja će doprineti i izmene Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US i 50/2013 - odluka US) kojima će se pojednostaviti i skratiti postupak izdavanja građevinskih dozvola.

U okviru strukturnih reformi, dinamiziraće se aktivnosti na restrukturiranju preduzeća kako bi se celokupan proces završio do kraja juna 2014. godine kroz prodaju (uglavnom imovine), stečaj i podržavljenje. Pri tome, svim radnicima koji ostanu bez radnog mesta biće isplaćen socijalni program.

Posebne mere štednje koje će se sprovoditi u javnim preduzećima i javnim društvima kapitala su: smanjenje direktnih i indirektnih subvencija iz republičkog budžeta, pre svega za preduzeća koja posluju sa gubicima, kao i stroga kontrola izdavanja garancija, čime se minimizira fiskalni rizik da budžet Republike u narednom periodu snosi troškove otplate po osnovu ranije uzetih kredita.

Za unapređenje sistema upravljanja javnim finansijama, od posebnog značaja je i izmena Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011 i 93/2012), kojim se unapređuje sistem kontrole broja zaposlenih i mase plata u javnom sektoru putem:

 uspostavljanja jedinstvenog Registra zaposlenih u javnom sektoru, do kraja septembra 2013. godine;

 prelazak na centralizovan obračun ličnih primanja svih zaposlenih u republičkoj administraciji i javnim službama, od 1. januara 2014. godine;

 utvrđivanje potrebnog broja zaposlenih po sektorima i izmena propisa koji regulišu novo zapošljavanje i napredovanje.

Konsolidovani budžet sektora države obuhvata prihode i rashode svih nivoa vlasti (budžet Republike Srbije sa svim izvorima finansiranja, finansijske planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, JP "Putevi Srbije", preduzeće "Koridori Srbije" d.o.o, lokalnu samoupravu i AP Vojvodina).

Konsolidovani budžet države za 2013. godinu je planiran sa deficitom od 132,3 mlrd dinara, odnosno 3,6% BDP i to u skladu sa sledećim pretpostavkama:

 kretanjem fiskalnih agregata u 2012. godini;

 projekcije kretanja najvažnijih makroekonomskih pokazatelja: BDP i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene, zaposlenosti i visine zarada;

 procene efekata predviđenih izmena u poreskoj politici, procene efekata ukidanja određenih taksi i naknada;

 mere fiskalne konsolidacije na rashodnoj strani budžeta.

U 2012. godini naplata prihoda bila je niža od očekivane. To se pre svega odnosi na akcize na duvanske prerađevine, PDV i neporeske prihode.

Ovakvo kretanje prihoda je ukazivalo na mogući podbačaj prihoda i tokom 2013. godine što se i dogodilo, s obzirom da prihodi iz prethodne godine predstavljaju bazu za prihode u tekućoj godini. Osim PDV i akciza na duvanske prerađevine značajan podbačaj evidentiran je kod poreza na dobit i neporeskih prihoda. S obzirom na neodrživost ovakve fiskalne pozicije neophodno je značajno prilagođavanje i na rashodnoj strani.

Prihodi i primanja budžeta za 2013. godinu utvrđeni su u sledećim iznosima:

Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2013. godinu, predviđeni su ukupni prihodi u iznosu od 873,4 mlrd dinara, što predstavlja smanjenje od 9,6% u odnosu na Zakon o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 114/2012).

Projekcija primanja u 2013. godini sačinjena je na bazi:

 ostvarenih primanja budžeta Republike Srbije na kraju 2012. godine;

 ostvarenih primanja budžeta Republike Srbije u periodu januar - maj 2013. godine;

 projekcije kretanja najvažnijih makroekonomskih pokazatelja: BDP i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene, zaposlenosti i visine zarada do kraja 2013. godine;

 izmena zakonske regulative u oblasti poreskog sistema i procene njihovih efekata, posebno efekata izmena u oblasti poreza na dohodak i socijalnih doprinosa koji menjaju raspodelu ovog dela direktnih poreza između nivoa vlasti.

Primanja budžeta Republike Srbije za 2013. godinu planirana su u iznosu od 873.409,4 mil. dinara, od čega poreski prihodi iznose 761.468,0 mil. dinara ili 87,2%, dok neporeski prihodi i primanja iznose 110.613,0 mil. dinara ili 12,7% ukupnih primanja budžeta Republike Srbije. Ostatak čine donacije u iznosu od 1.328,4 mil. dinara što čini 0,2% ukupnih prihoda.

Ukupna projekcija prihoda revidirana je naniže u iznosu od 92,3 mlrd dinara, pri čemu su poreski prihodi sniženi za 75,6 mlrd dinara, a neporeski za 16,8 mlrd dinara dok su donacije nešto više od prvobitno predviđenog iznosa.

Pojedinačno na strani poreskih prihoda najviše su snižene projekcije poreza na dodatu vrednost, poreza na dobit i akciza.

I pored relativno povoljnih makroekonomskih kretanja, razlozi za ovu značajnu korekciju prihoda budžeta naniže su višestruki i različiti po svom karakteru i delovanju:

 snažan pad realnih primanja i kupovne moći stanovništva krajem 2012. i početkom 2013. godine;

 rast aktivnosti na sivom tržištu;

 pad realnog prometa u trgovini na malo kao posledica prva dva faktora;

 pad profitabilnosti privrede u 2012. godini i posledično pad isplaćenih dividendi;

 rast nelegalne trgovine duvanskih proizvoda i usmeravanje potrošača na potrošnju rezanog duvana;

 izvori rasta privrede kao što su izvoz i poljoprivreda nisu prihodno izdašni u kratkom roku.

Svi navedeni faktori doveli su do toga da se efekti promene poreske politike u većoj meri neće efektuirati tokom 2013. godine. Najveći pad u odnosu na prvobitno očekivane prihode zabeležen je u prvom kvartalu, dok se u drugoj polovini godine očekuje stabilizacija prihoda pojedinih poreskih oblika i njihovo približavanje očekivanim vrednostima. To ipak neće biti dovoljno da se nadoknadi podbačaj zabeležen u prvoj polovini godine, pa je u skladu sa tim i projektovan ukupan nivo prihoda u 2013. godini.

Treba napomenuti da su razlike u proceni svih relevantnih institucija (MFP, MMF, Fiskalni savet) u vezi projekcije prihoda za 2013. godinu bile znatno niže nego što iznose promene predviđene ovim rebalansom. Drugim rečima mogućnost podbačaja u prihodima ovog intenziteta nije mogla biti očekivana.

S obzirom na značajan broj izazova u predstojećem periodu kao što su neizvesna i nepredvidiva ekonomska kretanja u zemlji i okruženju, stepen uspešnosti u borbi sa sivom ekonomijom i crnim tržištem, kao i efekti mera predviđenih ovim rebalansom postoje objektivni rizici na strani prihoda koji se procenjuju na oko 15 mlrd dinara. U slučaju ostvarenja najlošijeg razvoja događaja biće potrebno dodatno usklađivanje na rashodnoj strani.

Porez na dodatu vrednost projektovan je u visini od 404,3 mlrd dinara što predstavlja smanjenje od 30 mlrd dinara u odnosu na budžet. Podbačaj ključnih poreskih prihoda, pre svega PDV, je, između ostalog, posledica činjenice da osnovni generatori poboljšanja privredne aktivnosti, rast izvoza, industrije i poljoprivrede, u kratkom roku nisu prihodno izdašni.

Dalji rast u ovim sektorima poboljšaće budžetske prihode, ali sa određenim vremenskim pomakom. Sa druge strane, pad realnih primanja stanovništva uslovio je momentalni pad realnog prometa u trgovini na malo što je istovremeno neposredno negativno delovalo na smanjenje očekivanih prihoda, najviše na poreze na potrošnju koji čine oko 85% ukupnih prihoda budžeta.

Smanjenje domaće tražnje, usled smanjenja realnih primanja stanovništva, dovelo je na početku ove godine i do nižih poreskih prihoda u odnosu na plan. Dva faktora utiču na visinu prikupljenog PDV, a to su bruto naplata čiji je glavni izvor u primanjima stanovništva, i povraćaji prouzrokovani kretanjima u spoljnotrgovinskom sektoru. U prva četiri meseca realni pad primanja stanovništva (zarade, penzije, socijalna primanja i ostali prihodi domaćinstava) iznosio je oko 6%. Ilustracije radi, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku realni pad prosečno isplaćenih zarada iznosio je 5,4% (u periodu januar-mart ove godine) i pokazuje sličnu tendenciju kao i kretanje ukupnih primanja stanovništva, dok je realni pad prometa u trgovini na malo u prvom kvartalu ove u odnosu na isti period prethodne godine nešto veći.

PDV je poreski prihod koji je najviše pogođen kretanjima domaće potrošnje i stanjem u realnom sektoru. Iz prethodnog se može zaključiti da je glavni uzrok manje bruto naplate PDV pad realne kupovne moći stanovništva, ali je značajan uticaj imao i porast sive ekonomije, posebno u oblasti trgovine na malo. Deo podbačaja u prikupljenom PDV objašnjava se i faktorima koji mogu predstavljati dodatne rizike za prihode do kraja godine ukoliko se njihov efekat ne neutrališe tokom godine (npr. kretanje uplate akcize na duvanske proizvode). Efekti izmena u poreskoj politici u vidu izmena rokova plaćanja i obuhvata obveznika u određenoj meri su promenili mesečnu dinamiku uplate, pa poređenje sa prethodnom godinom može da dovede do relativno pogrešne procene kretanja uplata PDV na početku godine.

Tokom godine će doći do usporavanja realnog pada primanja stanovništva usled usporavanja inflacije i blagog ubrzanja rasta nominalnih primanja stanovništva i posledično postepenog oporavka kupovne moći. Za celu godinu predviđen je minimalni realni pad kupovne moći.

Očekuje se stabilizacija mesečne dinamike povraćaja usled kretanja izvoza i uvoza u planiranim veličinama.

Porez na dobit projektovan je u iznosu od 48,1 mlrd dinara što predstavlja smanjenje od 22,3 mlrd dinara u odnosu na budžet. Slabiji prihod po osnovu poreza na dobit rezultat je smanjene profitabilnosti privrede u 2012. godini u odnosu na 2011. godinu. Podaci na osnovu kojih je rađena projekcija za 2013. godinu nisu omogućavali da se predvidi pad profitabilnosti u 2012. u odnosu na 2011. godinu, a što se videlo iz podataka o prihodima od poreza na dobit do kraja maja 2013. godine. To je dovelo i do značajnog povraćaja plaćenog poreza na dobit u aprilu, imajući u vidu da su akontacije u prvim mesecima plaćane na osnovu procenjene dobiti iz 2012 godine. U drugoj polovini godine očekuju se nešto veće mesečne uplate poreza na dobit usled prestanka plaćanja povraćaja po tom osnovu.

Prihodi od akciza projektovani su ukupnom iznosu od 217,3 mlrd dinara pri čemu se na akcize na naftne derivate odnosi 112,3 mlrd dinara, akcize na duvanske proizvode 89,8 mlrd dinara i na ostale akcize 15,2 mlrd dinara.

Ukupno smanjenje prihoda od akciza iznosi 16,1 mlrd dinara i najveći deo oko 15 mlrd dinara odnosi se na akcize na duvanske proizvode. Kod ovih akciza došlo je do značajnog pada legalnog prometa koji je zbog povećanja cena i pada kupovne moći dobrim delom posledica usmeravanja potrošača na nelegalno tržište. Cene cigareta u Srbiji posle prilagođavanja koje je usledilo po povećanju akciza izjednačile su se sa cenama cigareta u zemljama u okruženju, te se nije javio podsticaj za nelegalno tržište cigareta, ali je doveo do pojave nelegalnog prometa rezanog duvana. Rezultati aktivnosti na suzbijanju ove nelegalne trgovine postoje, ali su nedovoljni da u potpunosti uklone gubitke u prihodu od akciza na duvanske proizvode. U toku je i analiza dodatnih mera koje bi trebalo da suzbiju nelegalnu trgovinu duvanom.

Porez na dohodak projektovan je u iznosu od 48,7 mlrd dinara i smanjen je za 6,5 mlrd dinara u odnosu na prvobitnu projekciju. Bazna projekcija poreza na zarade nije menjana, ali usled promena stope poreza na zarade i iznosa neoporezivog cenzusa, došlo je do gubitka po osnovu ovog poreza na nivou republičkog budžeta u iznosu od 3,4 mlrd dinara. Na osnovu kretanja u periodu januar - maj, projekcija prihoda od ostalih poreza na dohodak (dividende, kamate, autorska prava, godišnji porez na dohodak) snižena je za skoro 4 mlrd dinara. Glavni razlog korekcije naniže leži u slabijoj naplati prihoda od poreza na dividende (rezultat slabije profitabilnosti privrede). Sa druge strane deo prihoda koji je do sada bio ustupljen lokalnom nivou vlasti (porez na prihode od zakupa nepokretnosti) prebačen je na nivo Republike. Po tom osnovu planira se prihod od 1,6 mlrd dinara do kraja 2013. godine.

Prihodi od carina projektovani su u iznosu od 34,6 mlrd dinara. Smanjenje projekcije prihoda od carina u odnosu na Zakon o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu od 1 mlrd dinara rezultat je kretanja uvoza izraženog u dinarskom iznosu, tj. nešto nižeg deviznog kursa u odnosu na projektovani.

Ostali poreski prihodi (uglavnom prihodi od poreza na registraciju vozila) zadržani su na skoro istom nivou, iako postoji mogućnost da oni budu nešto viši u 2013. godini.

Neporeski prihodi procenjeni su u iznosu od 110,6 mlrd dinara što predstavlja smanjenje od 16,8 mlrd dinara u odnosu na budžet. Neporeski prihodi su vrlo heterogena kategorija prihoda sa različitim kretanjima pojedinih oblika. Deo smanjenja očekivane naplate neporeskih prihoda rezultat je slabije mesečne dinamike uplate redovnih neporeskih prihoda od prodaje dobara i usluga, taksi, kazni i prihoda republičkih organa i organizacija.

Daleko veći efekat ima smanjenje očekivanih prihoda po osnovu vanrednih (jednokratnih) neporeskih prihoda. Revidirana je naniže projekcija prihoda po osnovu uplate prihoda iz stečajne mase. Razlog za to leži i u neočekivano dugom trajanju stečajnih postupaka. U manjoj meri snižena je i procena po osnovu prihoda od sukcesije. Sa druge strane za oko 2 mlrd su povećani prihodi po osnovu dobiti javnih preduzeća usled bolje profitabilnosti najvećih uplatilaca pre svega "Telekom Srbija" a.d. Beograd i JP PTT saobraćaja "Srbija" Beograd. Prihod po osnovu dela dobiti NBS u iznosu od skoro 3 mlrd je uplaćen i postao je deo neporeskih prihoda budžeta Republike Srbije.

Kompletan tekst Predloga zakona možete preuzeti putem linka: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/2524-13.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 26.6.2013.